(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Istorija srpske knjizevnosti"

Оа55__Йкі<Ѵ :. 
Воок , МЬ 



ШОРША СРПСКЕ КЫЖЕВНОСТИ 

ПРЕГЛ^Д* ._ 
УГАЪАН ЗА ШКОЛСКУ ПОТРЕБУ 



С ДОДАТКОМ ОД ПРИМЕРА ИЗ СТАРЕ СЛОВЕНСКЕ , СРПСКО-СЛОВЕНСКЕ 
ДУБРОВАЧКЕ КаИЖЕВНОСТИ И С ТАБЛИЦОМ ГЛАГОЛ.СКИХ СЛОВА. 



'-. -^НАПЙСАО 

СТС^АН НОВАКОВИЪ. 



"1 \хгл^А ^к^п)ѵС- > ЪІкѴ^ѵѵ. 



Прегледала и одобрила школска комисіуа. 



1867. 

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОІ ШТАМПАРШИ У БеОГРАДУ. 

ЙЗДАН>Е ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИ^. 



? 



І^й 






1 Л - 

«о 







Два су узрока ко^а су ме намерила да се 
латим посла овог, о коме сам на^ради^е мислио 
више времена, а нарочито последних година. 
Први ^е кра^аа оскудица оваке кіьиге у нашо^ 
кіьижевности. Други ]е, што преда^уЬи сам 
у београдско^ гимназией ову науку, сматрах 
за дужност попунити овим огледом данашвьу 
нашу оскудицу и у школи и у кіьижевности. 
Што ^е писано о овом предмету на страним 
Іезицима, све ^е веЬ застарело: поред свих 
неудесних прилика наша кіъижевност ипак то- 
лико напредуіе, да су се у н>0] за мало вре- 
мена са свим променили и погледи и правци. 
Осим тога су та дела само овлашни и кратки 
прегледи, удешавани према потребама друге, 
странске, публике. — У нас ]ош шуе стручно 
обращен критички преглед свщу струка кн>и- 
жевности, у нас нема удесне и потпуне библи- 
ограФ^е, ко^а ]е први материал, без козега 
се не пише истори]а кн>ижевности. Што имамо 
све ]е веЬином груб материал. Она два узрока 
] едино су, што ме могаху намерити да пустим 
у свет ова] сво^ труд. Нека послужи за темел> 
или мени или другоме за бол>е дело — па сам 
]& задовол>ан. Старао сам се поглавито, да 
буде колико ^е могуЬно ]асни]и преглед целине 
и да буду што живл>е на видику главни мо- 



IV 



менти развитка у нашо] истории кн>ижевности 
и мисли у іьима. С тога сам се у новіусѵ) кььи- 
жевности свуда клонио библиограФи^ског ре- 
Ціьа дела, колико ]е то могло поднети. Кад 
дочекамо те изаі>е и библиограФіуа српска у 
хронологи] ском реду, око коіе сам и сам на- 
мислио радити, не Ке бити тешко н>оме се 
послужити за побра]аіье ко]е би овде било са 
свим неудесно. И ако сам квьигу уга^ао за 
школу, морао сам се често и на штету тога 
пуштати више у гдеко]е ствари за то, да би 
се мисли бол>е развиле и да би постале разу- 
мл>иви]е. У на]нови]у кньижевност додирао сам 
само толико колико у н>у замаша радіъа почета 
у старике време. Народним песмама право ]е 
место одмах у почетку, пре почетка сваке кн>и- 
жевности, али их тамо нисам могао наместити 
што ми се ни]е слагало са садапиьим планом, 
по коме сам се у почетку морао дуже забавити 
око іезика , а оставио сам их онде и за то, да 
се бол>е види преврат ко г ]им се н>их ради да- 
вила у животу права наша нови]а кіьижевност. 
У геограФско] области ко]у сам овде узео 
за историку српске кн>ижевности узео сам 
себи за основ облает ерпскога ]езика. 
То ]в на]рационални]и основ за одреі)Иван,е 
области кн>ижевне — ко^а треба да ]е ]една 
с народном. Облает ерпском ^езику овако су 
одредили сви досадашвьи научници ко]и су се 
о щ ствари бавили, као Вук и ДаничиЬ од 
наших, — ШаФарик, Копитар, Миклошик и 



Шла]хер и т. д. од страних. Нщедан прави 
научник у новике време шуе у научним ства- 
рима .дво^ио хрватско од српскога нити се то 
може по научним основима. На послетку и на^ 
нови^и политички догами долазе да ]ош ^аче 
потпомогу ову ствар,. а не треба заборавити 
ни то: да ^е кгьижевност прва ко^а може и коіа 
треба да у живот уведе мисли о ]единству на- 
шега народа поцепанога злим околностима. А 
ништа нас лепше не може ставити ^едне поред 
других онаке какви смо по мислима и осека- 
н>има него историка кн>ижевности. 

Вез „додатка" не може се видети велика 
корист од ове кіьиге ни у школи ни у учен>у, 
За то сам га и додао. Примере глагол>ске и 
из далматинске поезде исписао сам Ьирилицом. 
Осим тога додао сам и два комада из М. Див- 
ковиЬа да се колико толико види и іъегов ^език 
и правопис. 

МеЬу изворе осим сво^их штуди^а, при- 
браних или самостално или на лекци^ама Ъ. 
ДаничиКа, код ко^ега сам, док ^е проФесоро- 
вао, слушао историку кн>ижевности свега света 
за^едно са српском. поменуку ^ош неколика 
штампана дела ко^а су нарочито о ово^ ствари 
писана. То су: од Павла Л. ПІаФарика: 
а. ОезсЫсІгіе сіег Віаѵізсііеп 8ргас1іеп шісі Іліегаіиг 
пасЬ аііеп Мшкіагіеп. Будим 182Ѳ. б. ЗегЬізсЬе 
Ьезекогпег огіег ІгізІогізсІі-кгШзсІіе Веіеисіііші^ (іег 
зегЫзсЬеп Мипйаг*. Пешта 1833. в. везсЫсЬле сіез 
зегЬізсЬеп 8сЪгШштз •, ко^у ^е из ШаФарикове 



VI 

посмрчади издао у Прагу 1865 3. Лиречек. Од 
X СуботиЬа употребио сам а. Еіпі^е .Сггшкі- 
2й^е ап8 сіег СгезсЫсЫе сіег зегЬівсІіеп Ьйегаѣиг, 
у Бечу 1850. б. Цвѣтникъ србске словесности, 
свеске I II, особито за биограФи^ско у мно- 
гих писаца. Од і. РистиЬа Ше пеиеге Ьііе- 
гаідіг сіег 8егЬеп у Берлину 1852. Осим тога 
послужило ми ^е вал>ано на^ови^е руско дело 
„Обзоръ исторіи славянскихъ литературъ А. 
Н. Пыпина и В. Д. Спасовича" С. Пехер^ургъ 
1865 год. Нарвите ми ^е вал>ала врло вредна 
каижица из „Научнога словника" ченіког „Л- 
Ъозіоѵапё, ОЪгаг пагосІоріапо-Шегагпі" Праг 1864.. 
ко^оі }е за основу послужила гра1)а од В. Ла- 
гика. Са захвалношЬу спомшьем и многе чланке 
из Кп]І2еѵіііка, особито од В. ЛагиЬа. Не с маіъом 
коришЬу могле су у овом послу послужити и 
многе свеске „Гласника." Неколиким • белеш- 
кама послужио ме ^е и г. Л. Вошковик проф. 
Филологще и историке кіъижевности свега света 
у велико^ школи. 

Образам пажн>у на поправку штампарских 
погрешака , молеКи свакога да их поправи пре 
него што почне квьигу читати. 

У Београду, Мф 1867. 

столн НОВАКОВИЪ, 



ГДЕ № ШТО. 



Приправа. Кіьижевност. Општа и особена, народна и научна. 
Историіа кіьижевности. Свеза истори)'е каижевности с 
историям ,]'езика. Корнет. Иеторщ'а ерпске каижевности 
и историіа ерпског іезика. (1 — 4) 

ПРВИ ОДСЕК. 

Стари словенски ^ѳзик и одноша^ н.егов прѳма 
историки ерпскога зезика , . . . . 3 

Породицеи племена іезиковна. Индиіско-евроиска (ари^і- 
ска) породнца. Наістариіи іезик словенске тюродице 
»стари словенски* іезик. Словенски ^езици по сродству. 
Каижевни ди.іалекти старога словенског ^езика. Шта вреди 
стари словенски іезик за граматику данашаих словен- 
ских іезика. По чему се могао стари словенски ]език 
раширити ме^у остале народе (5 — 11) Извори старога 
словенског ,]'езика. Глагольско и Ьириловско иисмо. (12). 
Извори српско-словенског іезика. (13). Извори руско- 
словенског ^езика. (14). Гласовне и правописне разлике 
меі>у старим словенским , руско-словенским и ерпско- 
словенским диалектом. Цримери унореі/ени. Развитак 
српско-словенскога, историка науке о аему и упореі^ени 
примери (15—17). 

ДРУГИ ОДСЕК, 

Историка српскѳ квьижевности. 

Како ее дели (18) 24 

РАЗДЕО ПРВИ. 

Стара квьижѳвност на српско-словѳнском зѳзику. . 24 

Почетак , и знамо ли ко^е^е прави. Посрбл>аван>е сло- 
венских кн>ига. Читаае. Деоба на црквену и светску 
(19-21). 



VIII 



I. Црквена кѣижевност. 

Прѳо доба. До почетна штамиаѣа кѣига. XIII— XV. век. 32 
Цветате словееске каижевности у Србщ'и и стари кн>и- 
жевници. Преглед рукописа. Чисто црквена, и философ- 
ско-богословска каижевност. Службе Србима свецима. 
Црквено законодавство (22 — 29). 

Друго доба. XV— XVII. век. Штамиаѣе црквених кѣига. 53 

Издавачи и штампане каиге. Вредност и заслуга старих 
српских штампариіа. (30 — 31.) 

II. Светски кѣижевност 59 

Свеза с византщ'ском просветом и каижевношЪу и цр- 
квени правац у ондашаем каижевном раду. Животи вла- 
далаца. Различити летописи. Стара писма. Душанов за- 
коник. Смеса. (32—38). 

РАЗДЕО ДРУГИ. 
Стара квъижевност Срба западне цркве , писана 
глагольским и латинским с ловима , и дубро- 
вачка поѳзиза 77 

Историіска судбина у земл>ама српским, напоредо у 
земльама Срба источне и Срба западне цркве, с после- 
дицама у каижевном раду. Деоба овога раздела. 

I. Црквена глаголска кѣижевност у Далмацщгл. . 81 

Почетак , рукописи , штампане каиге. Радаа на на- 
родном .іезику рад религщске поуке народа. Светска 
глаго.ъска каижевност (39-43). 

II. Дубровачка кѣижевност 89 

Узроци историіски. Тезик и склад стихова , и нравац 
образовала према Италики. Особине старинске из .іезика. 
Преглед кіьижевника. Издан»а стара и нова. Узроци, коіих 
ради мораше падати та каижевност. Андриіа Качиіі као 
гласник нових времена. Радаа на іезику (44—46). 

III. Кѣижевност у Хрватскоу. 109 

Узроци ко,)и іе пробудите. Преглед радгье. Узроци » о^и 
доведоше почетак нових времена (47). 

IV. Кѣижевност у Славонией 114 

Узроци коіи ^е пробудите. Преглед радае (48). 



IX 



V. Кѣижевност у Срба заиадне цркве у В о сны. . . 117 

Положа.) Босне и особине отуд. О босанско,] Ьири- 
лици. ГІреглед радіье (49). 

РАЗДЕО ТРЕНИ. 

Нови_іа квьижевност 121 

Знача.]' старе и нове квьижевности српске , и главни 
знаци. Деоба на две половине, на кгьижевност Срба ис- 
точне и Срба западне цркве (50). 

I. НОВЮА КІЬИЖЕВНОСТ СРБА ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ. . . 125 

XVII. век и политичка судбина коіа ]е начинила пре- 
врат у каижевном образован.)' и дала почетак каижев- 
ности новціо,]. Прве школе и учеае у іьима. Руски 
учительи и каиге. Граматика М. Смотрицкога. Штампа- 
ри}а Пане Теодосціа у Мл^цима. Прве каиге штампане у 
ао,)'. Аустрціска влада брине се за штампарщ'у словен- 
ску. Прве школске каиге. Правац у ночиааау и основа 
на коіо,і се поче (51—52). 

Доспти}е ОбрадовиЬ. ІЬегова каижевна радаа. ІЪегов 
главни знача,)'. Противници. Издааа Доситиіевих дела. 
Колико су каижевници после Доситціа у начелу разу- 
мели и наставили радрьу н>егову. Кад се почео темел>ито 
утврі/ивати правац на ко^и уста Досити^е. Правопис. 
Радаа каижевна по струкама. Дела «Іована РаіиЬа ван 
историіе. Поука и кньиге за народ. Бол>и и гори избор. 
Главни правац (53 — 54). 

Больи избор у делима. О 3. Ра,)'иЪу. Павао СолариЬ. А. 
Сто,]ковиЪ, ВидаковиЪ, Терла,)иЬ, Ник. Лазаревне, Доаким 
Ву^иЬ, Емануило ^нковиЪ, Вук СтеФановиЪ КарациЬ, 
Димитров ДавидовиЬ и владика Лукщ'ап Мушицки као 
главни поборници народног .іезика. Каижевна радаа Д. 
Давидовича. ^Новине сербске" у Бечу. Л. Мушицки по 
каижевноз радаи. Дал>и нанредак народног .іезика (55). 

Заслуга Досити^ева за .іезик према Буковое Напредак 
у начелу. Вукова каижевна радньа око .іезика. Врлине 
правца Вукова. Правопис, и парница о аему. Вукова за- 
слуга на образоваау кѣижевног іезика српског. Вукова 
исторціска и етнограФ^ска радаа. Нови завоет. Знача^ 
Вуков (56-59). 



О народным умотворинама . 175 

Преглед, деоба, и вредност. Значаі узет по себи и 
према писаноі каижевности, и главна карактеристика на- 
родне усмене и нисане каижевности. Како су народне 
песме примльене у осталом свету и какве су услуге учи- 
ниле народу. Преглед каижевности о народним пе- 
смама (60). 

Напредак српске каижевности у свези с правим ми- 
слима о народном ,]'езику. Како стоіе науке у нашоі 
каижевности. К^е су главни правци у копима се мо- 
рала разврати наша каижевност (61—62). 

Радѣа за ширеѣе публике и живота кѣижсвног. . 189 

Престанак ДавидовиКевих новина. Ъ. МагарашевиЬ и 
^Србски Детопис* Лован ХациЬ и осниваае ^Матице срп- 
ске.^ О ^Матици србскоі.* Каижевна радаа Лована Ха- 
циЬа (Милоша СветиЬа). Тодор ПавловиЬ и радаа на жур- 
налистици у Пешти. »Србска пчела.* >;> Бачка Вила.* 
»Драголюбъ.* Радаа на журналистици у Срби,)и. »Го- 
лубица.* »3бирка.* ^Друштво српске словесности* и 
^Гласиик.* «Гован Ст. ПоповиЬ, 3. Сте,іиЪ, К. БранковиЬ, 
Гаврило ПоповиЬ. Заслуге М. ВидаковиЬа и «Г. СуботиЬа 
за ширеае каижевности. Радаа у Далмапда и Дрноі 
Гори у истом правду. Бу^еае омладине 1847 и радаа 
аена по том. »Србски двевник.* ^Шумадинка.* »Сед- 
мица.* Ъор^е ПоповиЬ уредник ^Данине* (63). 

Радѣа на историки народно^ 203 

Василэде ПетровиЬ владика црногорски и П. Лулинац. 
Лован Ра^иЬ и аегова радаа Д. ДавидовиЬ. Данило Ме- 
даковиК. Н. КрстиЬ. Историйке монограФи.]е , исторщска 
радаа у новщ'оз каижевности и вредност. А. Майков (64). 

Радѣа у кѣижевно) тмезщи 209 

Почетак, и шта вреди. А. ВезилиЬ, А. СтоіковиЬ, Г. 
ТерлаіиЬ, Лован Ра,]иЪ, Дукиіан Мушицки и Сима Ми- 
лутиновиК Сараілиіа. ЕЬихова каижевна радаа. Радаа 
за народ и веЬу публику. Милован ВидаковиЬ и аегови 
романи. Радаа на драми. Лован Стерший ПоповиК, Ла- 
зар ЛазаревиЬ, новелиста Богобо] АтанацковиЬ, Лован 
СуботиЪ и аегова радаа на поезиіи , Матица Бан, Ъ. 
МалетиЬ. Нов^а поезиіа и полет аезин са П. П. Н>е- 
гошем и Бранком РадичевиЪем. Радаа те дворце. Лован 



XI 



«Іовановиіі, Ъор^е ^кшиЪ, *Іоксим НовиЬ, Стеван Влади- 
слав КаКански, Лован ИлиЪ, ЛазаКостиЬ, Дам^ап ПавловиЬ 
(65—66). 

Радѣа на уезику 222 

Наука о іезику у Европи и Вукова радаа у нас. Ъ. 
ДаничиЬ, и н>егови послови о ,]'езику. Српски каижевни 
Іезик (67). 

II. НОВИЛ КІЬИЖЕВНОСТ СРБА ЗАПАДНЕ ЦРКВЕ И ХРВАТА. 227 

Почетак новике каижевности у Хрватско,) и узроци 
ко^и учинише те се она пробуди. ЛЬудевит Гаі и каи- 
жевиици ко,]и први присташе уза н>. Мисао о народном 
уіедиаеау под именом ^илирства." Прва радаа Га^ева. 
ПІиреае каижевности и иде]*е о ^единству, до ваіновиіега 
времена. Радаа на утвр^иваау и ширеау ,]'езика и на- 
родне каижевности. Журналистика. Радаа у Далмациіи. 
Радаа на истории. ]Ь. Га,]'. И. КукульевиЬ Сакцински 
др. Фраао Рачки. Бошаак Фраао ^киЬ, СвиловиЬ, И. 
ТкалчиЬ. Радаа на поезди. Ога. Ут^ешеновиК , ИванМа- 
жураниЬ \ Станко Враз , Иван Трнски, Петар Прерадо- 
виЬ, Л. БотиК, Мирко БоговиК, Г. МартиК. Завршетак 
(68—70) 



Д О Д А Т А К. 

А. ПРИМЕРИ ИЗ СТАРОГА СЛОВЕНСКОГ ЛЕЗИКА. 



I. БраЬа продаіу <ІосиФа. Постаае I. гл. 37 
П. Како се спасао Мол'с^е. Излазак I. гл. 2 

III. Моісиіева песма. Излазак Л. гл. 15 . . . 

IV. Из Остромирова іеван^ельа 

V. Из глагольског Асеманова іеванііельа . . 



247 
250 
250 
251 
253 
VI. Из рукописа супрасалскога 254 

Б. ПРИМЕРИ ИЗ СРПСКО-СЛОВЕНСКОГА ЖИКА. 
I. Примери из старе српске кн»ижевности. 

1 Из СтеФана Првовенчанога 255 

2 Из Светога Саве 258 

3 Из Доментиіана 261 

4 Из Данила 365 



XII 



5 Из старих писама 268 

Писмо Немааино Хиландару 268 

Писмо Крала Радослава Дубровчанима 270 

Уговор дубровачког кнеза Жана Давдола с кральем 

Владиславом 272 

Дубровачка опщтина Деспоту СтеФану . .. . . 274 

О продаіи царине Рудничке ....... 275 

6 Из рукописа Александрова 276 

II. Примери из глагол>ске кн>ижевности католич- 
ких попова у Далмациди. 

1 Из мисала XII. века 278 

2 Из бреви.іара XIII. века 279 

3 Из мисала XIV. века 279 

4 Из мисала XV. века 280 

5 Из мисала XVI. века . 580 

В. ПРИМЕРИ ИЗ ДУВРОБАЧКЕ КІЬИЖЕВНОСТИ. . .... 282 

I. Марко МарулиЬ, (спев ^Разум*) 282 

П. Шишко МенчетиК (Разлике п.іесни льубезне) • . 284 

III. Ъуре ДржиЬ (Разлике п.іесни) 286 

IV. Ханибал ЛуциЬ 

і. Из ІЬубавних песама 287 

и. Из Похвале граду Дубровнику 288 

V. Петар ХекторовиЬ (Рибаве и рибарско приговараае) 289 

VI. Степан ГучетиЬ (Дервишиіада) 291 

VII. Андриіа ЧубрановиК 

і. ^1)упка 293 

и, Прелице 295 

VIII. Динко Рааина 

Неприіател^у 297 

Охолост и лепота 297 

Песмама 298 

IX. Динко ЗлатариЬ (Различите песме I. П.) . . . 299 

X. Иван ГундулиЬ • 

Из Осмапа 302 

Из Суза сина разметнога 308 

XI. Ъон ПалмотиЬ (Кристщада VII.) 312 

XII. Игаат Ъор^иЬ (Салтиіер словински. 28. ,136.) . . 316 

Два одломка из М. ДивковиЬа 321 

Имена коіа се помиау у овоі кіьизи 323 



ПРИПРАВА. 



1. Еѣижевност (литература) зове се скуп 
свега што ]е умна радіъа изображених народа учи- 
нила за науке и кн>ижевне уметности (речитост и 
поезду). 

Кѣижевност по пространству може бити дво- 
]'ака: оашта — кад обухвата кньижевност сви]у 
изображених народа, и особена — кад обухвата 
кншжевност по^единих изображених народа. 

Каижевност ио себи може бити народна и на- 
учна. У народну кньижевност иде све што ]'е више 
посао каижевне уметности (иоглавито речитости и 
иоези]е) а чиме се иоказу]'е шэіединце дух к живот 
народни 5 и она ]е важна за свакога ко,)и се бро^и 
меі) изображене л>уде ; у научну кньижевност иде 
кньижевност ко]а се ш^'едине науке тиче и она ^е 
поглавитиіе важна за л>уде , ко,іи се том науком 
посебице баве. Свака наука има сво^у историку 
кыіжевности. 

2. Кад се сви квьижевни послови (било сви)у 
или ^еднога изображенога народа) и све што ]е 
сметало или помагало развщавьу іьихову у исто- 
риком реду и целини представе, поста]'е наука: 
исторща кѣижевности. 

Истог. СРП. КГЫ1ЖЕВНОСТИ. 1 



Исторвд кшшевности вал>а разликовати од исто- 
рике уметыости ко^а се бави поглавито музиком, 
културом , живописом итд. дакле уметностима копима 
ніф іезик материна, — особито пак од историке 
образованости (културе) ко]'а има далеко шири за- 
маша] и обухвата све оно што }е кад имало уплива 
на човечанску образованост. По томе се историка 
кыіжевности може сматрати к"ао іедан део исторщ'е 
образованости. 

3. Као што ]е каижевности ]'език материна, 
тако ]'е каижевност ^езику огледало. Проучава]уьи 
и дозназуЬи из кгьижевности мисли и осеьаьа, учимо 
се с ]едне стране суштини ^езика а с друге како 
се аиме наізгодниіе влада. Отуда ]е у тако тесно] 
свези историка кгьижевности с историям ]'езика и 
отуда научно познавагье ^езика не може бити без 
познавагьа кашжевности и обратно. 

Овоме за л>убав и ми немо се опширни)е за- 
бавити у првом одсеку ове кгьиге око познаньа онога 
што се ]езика тиче. 

По томе ]е ]'асно од колике іе користи историка 
КЕЬижевности свога народа за сваког изображеног 
човека: она му ]е управо прва потреба. Она учи 
о умноме , дакле о на]"важмцем разви^аау човештва 
и народа, показуіуьи дела шу)"има су на^познати^и 
и на]просвеьенн)и нар одни л>уди свщу времена по- 
казали знаае и посао умнога труда свог. 

4. Исторща сриске кѣижевности не може 
се такоі/е одво,іити од историке српскога ]езика. 
Српски ]'език ^е опет грана словенске породице ]ё- 
зйка и іьегова исторща тесно сто^и у свези с исто- 
риям старога словенског ]езика и управо кроз 



дугачко време сво]е кнэижевности чини део историке 
старога словенског іезика но томе што ]е словенски 
^език, у неколнко промеаен, био све до скора кнш- 
жевни ,]език у српсвд кн>ижевности. За то се исто- 
рика сриске шьижевности не може добро разу мети 
док се не иознаду неке историйке ствари старога 
словенског іезика. С тога ье се ова наука и делити 
на два одсека. Први одсек Ье говорити о староме 
словенском іезику и одношаіу іьегову према исто- 
рики срискога іезика, а други ъе се бавити по на 
особ о историки српске кіьижевности. 



ПРВИ ОДСЕК. 

Стари словенски зезик и одноша^ вьёгов према 
историки српскога зезика. 

5. Онако као што ]'е српски ]'език грана 
словенске иородице ]'езика, сва словенска иородица 
Іезика грана ]е индіуско-евроискога племена ко]'е 
обухвата више таких иородица као што ]'е словен- 
ска. Српски ]език као члан словенске породице 
Іезика, члан ]е преко ае и читавога инд^ско- 
европскога племена. Сви онет ]'езици на свету по- 
дел>ени су на племена онако као и народи. Тако 
сазназуьи сво] положа] у ^едно] породици, и сазна- 
ЗуЬи ноложа] те породице у племену сазна] емо 
но ложа] своіега іезика ме^у ]'езицима читавога света, 
^зици свега света, тако реЬи по креном срод- 
ству своме, сведени су на по]едина племена. У 
свіуу тих поіедишіх племена некада ]е морао бити 
Іедан з'езпк, ко,)и се стотинама и хнльадама година, 

1* 



на различитим местима свога геограФСког простора, 
по разним начелима , у гласовима и Формама измеаао 
тако, да ]'е од іедне целине постало више целина. 
Да од нрвобитног ]'езика ]еднога племена изаі>у више 
грана и читавих нородица учинило ^е осим горе ио- 
менутог узрока ^ош и то, што се народ ео]и ^е она] 
^език говорио, умножио и на разне стране света ра- 
селио. У сеоби сударао се с другим народима ко^л 
су говорили дезике другога племена и другога склопа 
и по стан, а — па ]е и то на развитак тих огранака 
од іеднога нрвобитног ,]'езика много уилива имало. 
^Тезик се у наіновіуо,] науцп сматра као ириродни 
организам и он као и ев и ириродни организми има 
сво] постанак, развитак, цветаке и опадаіье, ко^е 
се зове живот іезика. У овоме што смо мало пре 
показали види се та] живот. А живот се ]'езика држп 
оееЯаѣем за службу ко^у чине речи и наставци и 
ко]*е — како у ком іезііку — може бити живл>е и 
слабите. Кад би то осеьавье са свим изумрло, ,]език 
би почео пропадати. т език као ириродни организам 
предмет ]е науцн ко^а се зове наука о уезику и 
има више грана. 

6. Да бисмо знали како сто^и словенска 
породица у племену инди]ско-европскоме, треба да 
се упознамо у кратко с племена у опште, па немо 
после особено разгледати саму за се словенску по- 
родицу. 

^зици свега света подел>ени су на племена по 
саставу своме и по разлици у коренима од жу]их 
речи поста]у. Састав у іезику ]есте начин на ко,]и 
поста]у речи и Форме у ]езику. Колико ]е на свету 
,]езика до сад се зна за мало племена, така су н. 
пр. инддіско-европско , семитско, финско, турско ? 
татарско, деканско, мисирско, мала]ско, лужно- 



аФриканско и т. д. У свіуу тих племена има више 
іюродица. Тако н. пр. индгцско-европско племе има 
ове породице — у Ази]'и : индуску и пересеку, 
— у Европн: грчку, латинску, келти)'ску, словенску, 
литавску и немачку. 

У новике време од како се иочела обделаватп 
наука о іезику у данашаем смислу, особита су 
изучавааа чиаена о томе како се поделило инди]*ско- 
европско племе на ове породице. Главно ]е што ]е 
добивено тпм истраживааем ово : Она^ народ коде 
Іе говор во ирвобитни индн]'ско-европски ]език жп- 
вео іе негде на впеинама средае Азгце. Одатле се 
оцепио іедаи део нщще и отишао правцем северо- 
заиадним; из те гомпле су изашле касниіе поро- 
дице: немачка, лптавска и словенска. Наборе се 
оцепила у особиту целину породпца немачка, а по- 
сле ае су се подво,]'иле из заіедиице породице ли- 
тавска и словенска. Остатак ]е поаіао ]'угозападно и 
од аега су дошли у Европу народи : грчки, латински 
и келтгцеки. 

7. Готово сва та племена састо.іе се из више 
особених іезика. Некада ^е у свакога био само ^е- 
дан ^език и од овога су се развили остали , али 
тога на]стари]'ег зезика ни]е сачувало готово ни- 
,]едно индизско-европско племе, него свако има ]езике 
ко # ]и су старином врло близу томе првобитном ^е- 
зику. Исто ,]е то и код словенского, племена. Ни 
оно ни^е сачувало свога првобитног іезика али има 
Іедан ,]език ко.іи ]е томе првоме словенском ^езику 
на ; ]ближи , а то ? ]е стари словенски ]език. „Сло- 
венски" се зове по народу ко,]и га ]е говорио и 
ксди га ,]'е сам тако називао (слокѣііьскъін ні^ъікъ) 



а „стари" за разлику од новога словенског или 
крааског. Па и ова^ се ]'език сачувао само у каи- 
жевности старих рукописа и живи знатно нреина- 
чен у цркви код Бугара, Срба, Рушаака и Руса 
— а више нема народа ко,]и га ]"е говорио. Та] 
народ живео ]'е у Панониіи, ко]"а ]'е хватала велики 
део садашае Угарске до планина алппіских, а пру- 
жао се низ Дунаво до црнога мора, ^ер ]"е ]едан 
део тога народа живео у садашао] Бугарско^ Кад 
су Манари дошли при кра]у IX. века у сво]е са- 
дашн>е земл>е, потисну Словене из аихових ста- 
ништа и они се распу у данашау Крааску, где 
Іе народ и до сад име и трагове ^езика аихова 
сачувао, и уБугарску, где се онда поглавито пре- 
селила и после стала цветати аихова каижевност 
ко]"а води почетак од Нирила и Методика. Од тога 
дакле старога словенского, ]'езика осташе у животу 
два права потомка : нови словенски , коме се то по 
створу види , и бугарски. Бугарски се ^език исква- 
рио због тога што се ту са староседеоцима Сло- 
венима измешаше Бугари ту^инци , од туранскога 
племена, сродивши се с рьима и наметнувши им име 
сво^е и што утицаше у а други ]'езици, особито 
шкипетарски (арнаутски). У бугарском зезику добро 
Іе сачуван речник, а граматика има много несло- 
венскога. 

8. Сви остали словенски ^езици нису по- 
стали од старога словенског као што се до скора 
мислило, него су му или паріьаци ко]'и су с ншм 
за]едно од некога стариіег іезика постаіали или 
млаг>а брапа. Како ]е то било, паука ни^е нашла 



дош , а словенски су ]езици према старом словен- 
ском, по своме сродству с н>име и ме1}У собом, по- 
реЦни овако : староме словенском су потомци: 
нови словенски и бугарски, — браЬа: списки, 
тлоруски (рушноачки) руски , чешки, иолски, юрѣи 
лужички и доѣи лужички. 

9. Стари словенски ]език , о коме ми гово- 
римо , ни)е ,]език данашіьих црквених квьига наших 
него ]е ]език коіим свети Нирило и Методов ире- 
водише црквене кіьиге и ко^м се писаше словенска 
црквена квижевност IX. X. и XI. века. ІЬега су 
у новиіе време по старим рукописима проучили и 
познали научници а он се ме!>у тим код Срба, Руса, 
Бугара и Малоруса , у ко^их ]е био у цркви , вре- 
менем све више и више меьао према народноме 
говору српском, руском итд. Српски, руски и бу- 
гарски писци и преписивачи црквених кн>ига сло- 
венских дотериваше та] ]език према изговору свога 
парода и тако управ о од тога }едног кѣижевног 
уезика посташе кѣижевни говори, ко]*и се у науци 
зову: руско-словенски, сриско -словенски (на коме 
се до 1730 год. но]ало по нашим црквама, од ста- 
рине) и бугарско- словенски на ко]има се код Бу- 
гара , Срба и Руса развила н>ихова народна црквена 
киьижевност. Іедан од ових квьижевних говора, руско- 
словенски, имамо ми у нашим црквеним квигама 
данашіьим, у вьима ]е т. }. стари словенски ]'език 
дотеран према руском народном .іезику. 

10. Прави стари словенски ]език и ако ни]'е 
отац свиіу словенских уезика, опет им ,]'е свима 
велика светиіьа и неоцен>иво благо по науку о 



8 



]'езику свакога словенског народа. Словенима пра- 
вославие цркве ]'ош ]'е он светиаа и по томе што 
Іе та] ]'език ]'език аихове цркве а важан по томе 
што су им до скора сви каижевни споменици на ььему 
писани. Іезик та] , онакав какав се налази у на^- 
стари^им споменицима (то су из V. века), припада 
ме^у на] богатое и на]савршени]*е ^езике у облицима 
и реченицама — а то показу]'е колико ]е висок 
био степей просвете и колико знаменит историйки 
развитак у старих Словена , ^ер народи не трче 
к писму и тижевности одмах у почетку свога 
развиіааа. 

Али стари словенски ]'език добіуа праву своду 
цену важношпу ко]у има у науци о ]"езику сви^у 
словенских народа. ПореІ>ен>е са сродним іезицима 
и са старшим облицима дезика, т. ]. историйка и 
упоредна граматика данас ]е пут ко,]'им се налази 
и одреі^е права правилност у і ]'езицима. Што се 
овогатиче, стари словенски ]*е ^език за све остале 
словенске ^езике на]чвршье мерило и на]дубл>е пра- 
вило. Сваки ( ]език се мора обзирати на старее 
сво]'е споменике, н. пр. српски на споменике ду- 
бровачке квьижевности , писане латинским писмом у 
ХУ. XVI. и XVII. веку и на стару српско-словенску 
кнэижевност, али и то Ье га упуьивати на стари 
словенски ]език. Ако ли бисмо хтели поредити ко^и 
од словенских ( ]езика са страним сродним ^езицима 
из инди^ско-европске породице и то се може чинити 
с коришьу само преко старога словенског ]езика. 

11. Стара словенска шъижевност, из ко.]'е 
№ проучен прави стари словенски дезик, почела се 



9 



преводима црквених кн>ига св. Ііирила и Методика 
IX. века а наставила се X. и XI. века у Бугар- 
скод и у Русичи у некодико. У то доба раширила 
се стара словенска тижевност и по српским зе- 
м.ъама. Кгыіге на^потребнще за потребу црквену 
веіі су били превели св. Тл-ирило и Методвуе и ръихови 
ученици. Разлике меі)у словенским ^езицима у X. и IX. 
веку нису биле оволике колике су сад, ]ер се онда 
словенски іезици тек почели бе^аху ододати сваки 
на сво] пут самосталнога разв^ава и уклааати 
се л'едан од другога. Толико ]е поуздано да су 
главне разлике у гласовима веь и онда биле. 
На име у неким речима има стари словенски ]'език 
гласове ко,]их остали словенски ^езици нема]у — 
али имазу место н>их друге. Н. пр. ст. ел. ^жкъ, 
срп. зуб } буг. зъб, рус. зуб , итд. масо , срп. месо, 
буг. месо, рус. м^асо. итд. За то су она] словенски 
превод светога писма могли употребити и други 
словенски народи у во.] их се задржала служба на на- 
родном ( ]езику, .а то су Бугари, Срби, Руси и Ма- 
лоруси, С тога се елс венски превод стане препи- 
сивати ираширивати по црквама ме!>у тима народима. 
Народ ко]и ]'е говорио ]'език тога иревода беше се 
изгубио навалом мацарском и нестало га у сродним 
околним народима меІ)у ко^е се разишао. А нре- 
писивачи ерпски , руски и бугарски у брзо опазише 
разлике мег>у словенским и сводим народним ,]ези- 
ком и стадоше мало по мало оне гласове словенске 
ко]и су били друкчи]'и од еьихових народних и у 
аихову их народном ,]езику никако било ни^е, доте- 
рнвати према народнима. Одступаше и меіъаіъо ово 



10 



ниіе без кра]а и самовольно — оно се утврдило 
правилима и зна се докле иде. Тако од старога 
словенског ]'езика, ко^и изумре у устима народним, 
посташе у кіьижевности црквено ( і српско] , бугар- 
ско] и руско] каижевни ди^алекти : српско-словенски, 
ко^е^е ^език словенски па посрбл>ен, руско-словен- 
ски, жуе ]'е ]език словенски па порушен, и бу- 
гарско-словенски , ко^е ]"е словенски ]'език дотеран 
према народном бугарском. Мало дал>е биье о овоме 
пространн)"ег говора. 

И тако из свега овога видимо да извора за 
изучаваае старога словенског ]'езика има дво]'аких. 
Или су рукописи на чистом старом словенском ]"е- 
зику, посто]бином из разних словенских земал>а, 
или рукописи на промеіъеном старом словенском 
,)езику, дакле на српско-словенском, руско-словен- 
ском итд. ко^и има]у не]еднаку вредност по томе 
како ]*е ко^и ближе или дал>е староме словенском. 
Осим извора на чистоме старом словенском за нас 
су овде од важности ^ш извори на српско-словен- 
ском, ко^е ]е ]"език наше старе каижевности, и на 
руско-словенском, ко^е ]е ^език садашіъих црквених 
каига. На^пре немо се дакле упознати с изворима 
сва три та ]'езика, па после с разликама гьиховим. 

12. Извори старога словенског уезша. Из- 
вори старога словенског ]езика, ко|а не допиру 
дал>е од XI. века писани су дво,]аким словима: гла- 
голским и Яириловским. Одмах кад се поче изуча- 
вати стари словенски ,]език по правим споменицима 
сводим и разгонити се р1)аво знаіье ко^е се о овим 
стварима беше укоренило због запуштегюсти научне 



11 



заметнула се распра о глаголском и Яириловском 
писму у ко]0] беху умешани сви наззнаменитніи 
д>уди од словенске Филологи^е, историке и з'езика. 
Данас меі^у знаоцима пема сумвье да су глагол.ска 
слова старвуа од ьириловских , само )от ни^е до- 
казано време кад су постала Ьириловска слова и 
ко их ^е изумео, да ли то ]'ест свети Тіирило с Ме- 
тодизм или ко^и од петорице ученика аихових. 
Глагол>ска слова, као што се на таблици виде, врло 
су неспретна и незгодна, као што су писмо ста- 
рее, источне Форме, а чест саобраЬа] с Цари- 
градом учинио ^е потребу да се глаго/ьска слова 
измене према грчкима. Исто }е тако готски владика 
ВулФила (318 до 388 год.) удесио Готима азбуку 
према грчко] ; у Немаца су била од старине тако1)е 
нека слова налик на словенску глаголицу („руне") 
па их они замените латиницом; у новике време ^е 
велики Петар дотерао Кириловску азбуку према ла- 
тинским словима, те тако и ми сад имамо црквену 
и световну ьирилицу. 

Ево неколико измену назглавнэдих доказа о старини 
глагольице: 1. Што се тиче старине споменика ^еднога 
и другога писма опазило се да ]е ^ача глаголпща, ^ер 
вьеу касни^о] историки та два писма, осим далматин- 
ског примор^а у ко^е се склонила, нестаіе, а што ]е 
старике време , има ]е више и на веЬем пространству 
(што се тиче посто^бине рукониса). 2. Тіириловска аз- 
бука састо^и се из два дела: іедан, и то налепи, нн)е 
ништа друго него го алфавит грчки по Формама оде 
бе^аху у обича] у IX и X века, други , ко^и се веома слаже 
с глагол>ицом, по своз прилици.]е уза^мл>ен од гла- 
голице. 3. Глагольица ^е много неуредшф, глагольски 



12 



споменици показу] у далеко иан>е савршенства у уа- 
зику и писму а много више архаизма у ^езику него 
Ьириловски — ко^е іе опет доказ да )е глаголица 
старика. 4. Налази се палимпсеста, а то су кньиге 
пергаменске на копима ^е било нешто писано гла- 
гольски па побрисано те написано Ьириловски, а 
таких палимпсеста са Ьириловских каига нема. 5. 
Налази се преписа Ьириловских са оригинала гла- 
гол>ских у копима се невештином писарском мепіа 
глагольско писмо са Ьириловским итд. чега опет 
у глагольским рукописима не налазимо. 6. Глаго- 
лшца има засан карактер старщега, источног, писма 
и на облику и неспретности свс^оі, па има слова 
ко^а показуху обичаі писааа с десна на лево. И то 
]о] ]е зак доказ за старину. 

Глаголшца се одржала у католичког свештенства 

у горіьем хрватском и далматинском приморіу и до 

данас, и добила беше у XIV. веку особит мах. Има^у 

многи хрватски документи писани н>оме. 

Што се тиче посебице извора старога словенског 

езика, ово су на^знатнищ : 

а. Глаголски. 

1. Клоцов глаголаги (Оіа^оіііа Сіогіапиз.) У н>ему 
су четири беседе црквених отаца; рукопис нще цео, а 
зове се тако по гроФу Клоцу из Три]*ента ко^и га има у 
рукама. Издао га ]е Копитар у Бечу 1836. 

2. Асеманов о уев ангеле (Сосіех Аззеюапіапиз). Из- 
дао га^е 1865 др. Фраао Рачки у Загребу, а налази се 
у Ватиканское бнблиотеци у Риму, куда га }е донео Асе- 
ман из ^русалима 1736 год. Та] $е рукопис истога века 
са на^стариіим Ьириловским рукописом Остромировим ^е- 
ван^ельем, ако ніф и старищ. 

б. г Еириловски. 

1. Остромирово уеван^еле, на]стари]и споменик 
старе словенске кіыіжевности шуи ]е наі/ен у Рус^'и, и 



13 



знатан по томе гато се изучением овог споменнка на]пре 
почело изучение старога словенског іезика. Рукопис ^е 
та] писао у Новгороду Цкон Григориев 1056—57 за по- 
садника Остромира. Издао га ,е Востоков 1843. 

2. Ремско, управо Сазаво-емауско ^еван^еле, „Рем- 
ско" се зове по томе што су се на н>ему у Рему (Кеітз) 
заклиіьали Француски крал>еви о крунисаау и прозвали 
су га по томе Французи іехіе сіи засге. я Сазаво-емауско и 
зове се по четким манастирима Сазави и Емаусу (у 
Прагу) у копима се — у првоме XI. века, како држе, а 
у другоме XIV. века — служила служба словенска. Из- 
дато ]"е Ф.ІНО 1843 год. у Паризу трошком рускога цара 
Николе, а издано & и у Прагу 1846. 

3. Суирасалски кодекс, назван по православном 
манастиру Супраслу ко^п ^е у Галищф. У вему су жи- 
воти св. отаца и ]ош неке ствари. Издао га ^е Ф. Ми- 
клошиь у Бечу 1851. 

13. Извори сриско-словенског уезика. Око ових из- 
вора не Ьемо се овде дуго забавити по томе гато Ье «ам 
о аима говорити читав део ове квиге. Ти извори могу 
се поделити на двоіе. Они су : 

а. Србуле т. ,). црквене квьиге нисане српско-сло- 
венским іезиком, ко^е им ^е име сам народ дао. 

Прим. Не треба мешати са србулама — срблак, 
Іеу се тим именом зове црквена ее» и га у ко^ су 
службе свецима Србима. Као што Ьемо далье видети 
Србльака има у српско-словенском оригиналу и у 
руско-словенском преводу. 

б. Сиоменици светске кѣижевности сриске из 
стари)"ег времена. Овамо се могу приброіати и повелье и 
дипломе. 

14. Извори руско-словенског эезика на]знатни]'и су: 

а. Несторова хроника писана у почетку XII. века. 

б. Данашѣе црквене кѣиге наше. У нашоі цркви 
се шф од старине попало на оваком іезику, него се све 



14 



до 1730 па и после попало српско- словенским іезиком. 
Због робован>а под Турцима неста ме^у српским народом 
учених л>уди и каига и како се од 1730 године почел о 
на ново радити да се томе недостатку доскочи , по челе 
су се доносити кн>иге из Русине и доводити учптельи из 
Русиіе. 1 ) Тако се место старога српско-словенског уведе 
код нас у цркве руско-словенски іезик. 

Прим. Одавде се види како ^е погрешно садашаи 
црквени ,)език наш називати словенским од старине, 
оцем свиіу словенских ^езика и угледом іьиховим. 
Дуго времена су га руски црквени писци дотери- 
вали према народном говору руском: то чинише на 
послетку и XV. и XVI. века кад се заведе штампа, 
и тиме му побрисаше много старога и за науку 
знаменитога. 

15. Познавши се укратко са старим словенским 
^езиком и аеговим говорима српско-словенским и руско- 
словенским како су постали и ко^е су им извори, овде 
Ьемо да побележимо у таблицу гласове коіима се разли- 
куіе пзговор та три говора. 



Стари слов. 


СРП. слов. 


РУС. слов. 


ЛЪ") 


ЛЬ 


ел , ле ? ол , ло 


жлътъ, слъ^д 


гкдьть сль^л 


желтъ сде^л 


ПЛЪКЪ ПЛЪТІ» 


ИЛЬКЬ ПЛЬТЬ 


ІІОЛКЬ , плоть 


ръ 3 ) 


рь 


ер, ре, ор, ро 


ѵрътд, кръстъ 


ѵрьтд, крьсть 


ѵертл, крестъ 



') Како ^е некада било са свим противно овоме гледаі у члану 
29. други део. 

г ) Било іе самогласно и ако сто^и поред аега ъ. Таз М У се ха- 
рактер и сад задржао у Чеха и Бугара коіи кажу слза и. 
суза. 

3 ) Било іе самогласно као што .іе и даиас у нас, Чеха и Бу- 
гара. 



15 



ст. слов. 


СРП. слов. 


РУС. слов. 


ГрЪДЪ кръкі» 


грьдь , крькь 


гордь , кроиі. 


■О 


е 


КѴ , Л 


СНДТЪІІІ . ѴАДО 


скбтыіі . ѵедо 


скіатый , ѵддо 


н\ (,]сн кроз нос) 


І€ 


ГЛ 


ііГпіідтіін: 


ІІрІІН.ТІИГ. 


ІІрНІДТІІІС 


* : ') 


0Ѵ(8) 


оѵ(н) 


р&кд 


роукд 


роукд 


іж бон) 


ю 


10 


ОБОІ&ДОу 


окоюдоу 


овоюдоу 


ъ>) 


ь(л) 


ъ, (о) 


стиъ 


сьнь 


съиъ. соиъ 


ь 4 ) 


ь (л) 


ь, (е) 


иьсъ 


111, С 1, 


пьсъ, ПбСЪ 


і*) 


*■(*) 


ѣ (е ]'е) е , 


пръмоудрость 


кѣрл,нрѣмоѵдрость 


нѣрд нремоудрості» 


кьрд съвѣДѣтелі» 


ськѣдѣтедк 


скндѣтелі» 


ъі«) 


ы (н) 


(ъі) ы , н 


СЪІНЪ 


сыш» 


сыпь рмг.л 


рь') 


Р , (рь) 


Р , (рь) 


пнслрь — ІД 


инсдрь-рд 


іінсдрь іінсдрід 


ІІІТ 


ШТ(ці)Ь(кі€-Ье) 

као ен кроз нос, као 


III V 


') Изговарало се 


у Франц. ѵіп вино. 



2 ) Изговара се кроз нос као 6 н , као у Француском Ъоп. 
8 ) Изговарало се веома кратко налик на у. У тим речима Срби 
су у српско-словенском и сали ь а читали га као а. 

4 ) Читало се у српском као а и ако се у српско-словенском 
дуго држало на месту коіе му по етимолопфі припада. И 
оно се у ст. словенском изговарало веома кратко налик на и. 

5 ) Изговор му се управо н^'е нашао, држи сС да ,іе ё дугачко 
може бити иомуКеыо са и. Наши су га у србулама читали, 
као е а никад као ^е коіе }е покварено читавье. 

") Изговарало се као немачко іі , а саставл>ено из ъ и д или и, 
') Изговарало се као чешко Г, иол,ско гг, ко.]'е ,]с глас р по- 
мучен са ш. Оно се могло мекіпати као л у л и н у ѣ. Али 
се ова] глас веК био почео губити и преливати у чисто р у 
ст. слов, у оно време из кога ми имамо наше на,)старіце спо- 
менике. 



16 



ст. слов. 


СРП. слов. 


ТЪІСДШТЛ 


тысоуштл 


ЖД 


ЖД Л (гю) 


одежд л 


одежда 




у народном говору 




гласове жд заме- 




ну] е глас 1). 



РУС. слов 

тмсоуція 
жд, ж 

одежда 

у народном }е го- 
вору ЖЕ. П. КНЖДА 
внждоу руски ви- 
жу срп. ви1)у. 
А да би се ове разлнке іош бол>е могле свикнути ево 
овде у таблици и разлика у правоиису меі>у старим сло- 
венским, рускнм словенским и српским словенским ко^е 
Ье тако^е много помоьи за разликоваве та три квьижевна 
говора меі)Ѵ собом и за бол>е познаіье српско-словенскога 
на по се. 



ст. слов. 

II 

ни 

о . отъ 

(>Ѵ 

и 

іе 

ли; . іле 

ле , ие 

ли. м и (Л)И , Нэи) 

ян ? нн (ли, ни) 

Види се дакле у староме словенском назвеЬе савр- 
шенство у правоиису, у н>ему се на]болое држи рачун од 
службе по^единих слова и на^бол>е се подудара с орга- 
низмом самог ]'езика. У српско-словенском веь се по- 
пушта, али то поиуштан>е н^'е онолико колико ]е у руско- 
словенском. У старом словенском ніуе било нгцеднога 
слова без гласа и правописи касніфі, руски ігсрпски, из- 
губише много од научне нравилности што іеднако др- 
жаху слова ко]"има гласови бе]аху изумрли. Угледаае на 
грчко писмо довело ^е ]'ош у стари словенски правопис: со 



СРП. слов. 


РУС. СЛОВ 


н (?) 




Н , 1 


нн (ни) 




га 


о (ю) оть 


(й) 


О . СО. © 


ОѴ (8) 




©V. 8 


ІД 




іл л 


№ (е) 




(к) е 


ли., ик: 




ле . ме 


ле, ие 




ле, ме 


л н . ин 




лн . ин 


АН , N11 




лн . ин 



17 



іізлишііо іюред о, і излншно иоред н, іг на место грч- 
кога ѵ за глас к ко^и се могао и тим словом шісатп, ^ 
у страним речпма , ,]'ер тога гласа словенски іезнк не 
іімаше. Касшуе надавье науке меі>у тим словенским наро- 
дима уведе многе титле и скраЬеаа ко,іих }е свуда ман>е 
где ]е науке впше и где су писци учении — као што 
их нп]'е било ни у класичкоі квижевностп грчко] и рим- 
ское за време цветагьа аихова. Таким начином на место 
отъ. сташе пнсати ©. наместо оѵ уі>е у обича] «. ко^е^е 
V турено врх о. Исто слепо угледавье на грчку квыі- 
жевност , ко^а сама бе]'аше у XI. веку іадан и жалостан 
остатак некадашвье класичности и веЬ на умору, доведе 
у словенску каижевност и акценте, з*ер су они трпани 
без икаква значен>а, и ко би хтео читати по шша, на]- 
бол>е би се уверио о овоме. Данас се више нико не 
служи ни акцентима на та] начин, ни титлама. Оне су 
биле у наіболэем цвету у средіьем веку — кад ^е наука 
на]рЦви]е стачала — и за то их ^езикословство и бро]и 
ме!)у варваризме средвега века. 

16. Да би се и діцалектичке и нравописне раз- 
лике меі>у старим словенским, руско-словенским и српско- 
словенскіім бол^е упознале и виделе, овде Ьемо поставити 
примере из сва три діфлекта. Стари словенски узели смо 
из зеван1>ел>а Остромпрова а српски словенски из Николь- 
ской по ДаничиЬеву издаау од 1864 године. Никол^ско 
Іеванг)ел>е наЬено ^е у манастиру Никольи код Мораве у 
Србіфі, а писано }е на измак XIV. или у почетку XV. века. 1 ) 

, I. ст. слов. Не КОГІН БѢ СЛОКО, ІІ СЛОКО БѢ отъ когд н 
1. срн. слов. Не КОІіН БѢ СЛОКО II СЛОКО БЕ 0)ТЬ БОГД II 
б. руС. СЛОВ. Къ ИДУДЛЁ БѢ СЛОКО Н СЛОКО БѢ КЪ Б0Г8 II 

данашвыі црквени. 



') То издан>е цриредио іе Ъ. ДаничиЬ по два рукописа, по Николь- 
ском и іош медном за ко.)и се мисли да га іе писао истиной и 
Никольский с]еднога оригинала. За. сам у правопис овде узео 
нешто ирема старшем времену, за ову потребу, и служио сам 
се вариіантима из другога рукописа где су ми згоднще дошли. 

Ист. срп. каижЕвности. 2 



18 



II. ВОГЪ БѢ слово. Се БЕ НС воин оу БОГЛ. Н ТЕМЬ вегл 

2. БОГЬ БП СЛОВО. Н СС БЕ НС воин оу БОГЛ. II вел тимь 

б. вогъ б -к слово. Сен бѣ не воин къ вогв. Кед ТѢМЪ 

III. бышд, н Бе7 5 ъміегомнѵі.тоже не бъість изже въість.Къ 

3. в і.і ііі с н кет, міего ннѵвто;ве не высть іеіке бысть. Кь 

в. п ы ііі л н бс^ иегсо ннѵтоже высть , еже бысть. Къ 

IV. томь жнвотъ бѣ , н жнкотъ бѣ свѣтъ ѵловебомъ. И 

4. ТОМЬ ЖНВОТЬ БЫ II ЖНВОТЬ БЫ СВѢТЬ ѵповъкомь. Н 

г. томъ жнвотъ бѣ н гвнвоть вт. свътъ ѵеловЕвюмъ. Н 

V. СВѢТЪ ВЪ ТЬМЕ СВЬТНТЬ СД , Н ТЬМА №ГО N6 ОБАТВ. 

5. свить вв тьмѣ евьтнть се н тьмл гего ые оветь. 

Д. СВЕТЪ ВО ТМЕ СВѢТНТСА , Н ТМЛ еГО N6 ООБАТЪ. 

VI. Къість ѵловввъ посъллиъ отъ Богл. нмА іемоу Нолиъ 

6. Бысть ѵловѣкь носьллнь ють вогд, нме іемоу Йовлпь 
е. Бысть ѵсловебб ноеллнъ со богл. вил емк Ісодинъ. 

VII. Тъ нрнде въ съввдЕтельство, дл съввдвтельствоунзтв 

7. Сьпрнде вь сьвБДЕтедьство, длсьввдЕтельствоунзть 
ж. Сей прінде во свидетельство, дл свндѣтелствветъ 

VIII. о свѣтё. дл вьсн вігр/й нмйтб нмь. Не бе тъ свѣтъ 

8. о свѣтѣ, дл вьсн в-вроу нмоуть нмь. И не вы ть еввтв 
з. « свѣтѣ, дл вен вврн нмвтъ емв. Не въ той свѣтъ 

IX. чъ дл съввдѣтедьствоуютв о свѣтѣ. Кб свѣтъ, нстн- 

9. ив дл сьвѣДѣтельствоувзть о свѣтн. 1 ) Кыств же свѣтб 
и. но дл свндѣтелствветь о свѣтѣ. Бѣ свѣтъ нстни- 

X. ньиъін, нже проеввштлнзтв всілвого ѵловебл грш- 

10. нстнмьнын, нгве просвѣштліетв всдкого уловббл гре- 
]. иый, нже ііросввцілеть всдвлго ѵеловввл грддвцілго 

XI. ДАШТЛ ВЪ МНрЪ. Къ МНрЕ БѢ . Н МНрЬ ТБМЪ БЪІСТЬ , Н 

11. доуштлго вь мнрь. Кь (всемь) мнрѣ кы н (ввсь) мнрь 
к. въ міръ. въ мірѣ бѣ н міръ твмъ бысть н мТръ 

*) И оводе касни^а Формам. СКѢТЬ. Форму такога 7-га падежа 
налазимо често у Дубровчана 



19 



XII. МНрЪ №Г0 N6 П07 } НЛ. Къ СВОІЛ ПріІДб II СКОН ИЗГО НС 

12, тѣмь вы и (вьсь) мнрь нзгоне по7,пд. Кь сков 1 ) прнде 
л. его не по7,нд. Ко свод прінде н свои егю не прі- 

XIII. прниші, іелнко же нхъ нрнідть и. ддсть нмъ 

13. и свои іего не прніеше. іеднко же нхь иршеть и. длсть 
м, йшл. едні|ы же прідшд его. длде нмъ область 

XIV. овллсть ѵддомъ Божнюмъ въітн въроуюштемъ ВЪ НМД 
14- нмь окддсть ѵедомь кожннмь бытн вироуюштнмь вь 

Н. ѴДДЮМЪ КОЖІНМЪ БМТН КѣрВЮЦІНМЪ ВЪ нмд ег©, 

XV. іего. иже ни отъ кръвн нн отъ похотн плътьскъіід, нн 

15. нме іего. нгке не ють крьвнннооть по,ѵотн пльтьскыіс 
о. иже не ю крове, нн й по,ѵотн нлотскід, нн б 

XVI. отъ похоти МДЖЬСКЪІ НЪОТЪ БОГЛрОДНШД сд. II слово 

16. нн соть похоти моужьскыіс нь ють когд родише се. И 
п. похоти мвжескід но <3 когл родншл сд Н слово 

XVII. нлътк кисть н въселн сд къ нъі н вндѣхомъ слдкд 

17. слоко пдьть кысть и кьселн се кь ны и кндѣхомь слд- 
р. плоть кысть и вселн сд ВЪ иы и вндпхомъ слдвн 

XVIII. іего. сллві^. ілко іеднноѵддллго отъ оты|д. нспльнь 

18. воу нзго, сддвоу ъко 2 )нздиноуедлго ©тьоты|л. нснльнь 
с. его, сллвк, ілк(о едннородндгю йотцд, нсполнь 

XIX. Блдгодлтн н нстннъі. Ноанъ съвъдътельствовд о 

19. БлдгодЕтн н истины. Новднъ сьвѣдътельствоуіеть о 
т. блдгодлтн н истины. Вюдннъ свндЕтедьстваетъ оэ 

XX. ніемь и въ^ъвд глдголід: сь бё ісгоже ръхъ, гріддъін 

20. ніемьн вь^ьвд гддгодіе : сь бы. іегоже рг>хь: греды но 
у. немъ. н во^^вд. гддгодд: сей бѣ. егоже рихъ. иже по 

XXI. но мънв прѣдъ мъноіж ктйсть : ідко пръвѣн мене бѣ. 

21. мьнѣ пръдь мьною кысть , ѣко нрвт.п мене вы н 
ф. мнѣ грддый предо мною кысті» : ідко первье мене кѣ 

! ) к читало се као гл особито у глагсъском нисму с кога № 

преішсивано николско ]еъ9,н§ел>е. 
2 ) И опет т. У вредности ^. 

2* 



20 



XXII. Н отъ іи;и ѵыл<;:ппл нзго, мъі кьсн ііріт.ѵоі.п, вддго- 

22. ютк испльміемнт, іего мы кьсн ііриіс\ом ь кллгодить 
х. и © нспоямеиід сгю мы вен пріл,ѵомъ кдлгодлть 

XXIII. ддть къг; благодать: ілко ^лкомъ Мосеомі. ддиъ 

23. кь7,ь влдгодвть : ико ^дкоиь Уонсыомь ддль вы: 
д. кот, вддгоддть. Іі\ко ^дкомъ Мюѵсеомь ддііъ высті>: 

XXIV. бъість : вддгоддть и нстннд Нсоус Хрнстомь Б'ЫСТЬ. 

24. бддгодѣть и нстнид Нсоусхрнстомв БЫ. 

ч. благодать же н нстнмд Інсксъ Хрістомъ БЫСТЬ. 

17. Из пореІ>еіьа се овога видп како сто^'е іедан 
према другом три кшіжевна говора: стари словенски, 
српско-словенски и руско-словенски ; види се да се руско- 
словенски у свем а особито у правопису на]да.ъе одма- 
као. Не треба заборавити да овде имамо варианте из XI. 
(стари словенски) из XIV. (српско-словенски ко^и у оста- 
лом по іезику има довольно старине и за XIII. или XII. 
век) и из XVI. века (руско-словенски) Руско-словенски 
Іе претрпео наевшие промена — за то што ]'е на]позни)и. 
Српско-словенски био ]е на истоме путу и колико се 
руско-словенски примакао народноме руском говору, онолко 
би се српско-словенски примакао ерпском народном го- 
вору, да су среьшуе околности биле и да то шце спре- 
чено несреьама политичким ксуих ради се по ерпским 
црквама завео руско-словенски ^език. Како нам ^е за читав 
период старе кгьижевности а и за потовьу кгьижевност 
Еъувшище добро познати разлике ове у Іезику — и то 
Ьемо примером да покажемо. Ево неколико врста старим 
словенским из Боловьског псалтира, српско-словенским 
из штампаних србул>а, и српско-словенским из иотоаих 
рукописа. 

I. ст. слов. Клдженъ мяжь , нже ые нде м д съкѣтъ 

1. срп. слов. Бллжепь мижь нже N6 ндѣ ид ськѣть 

из штамп, 

а. из рук. Бдджеи мкгкъ нже ие нде гід едкетъ 



21 



II. неѵьстнкъіхь н ид пдтн грѣіньныхБ не ста и ид сѣдл- 

2. меѵьстнкінхь н ид пктн і р і; ш Г4 1 м \ и N6 стд и нд скдд- 

б. неѵдстнкнхъ и ид нктн грешинхь не стд н нд седд- 

III. л іі )|і і[ гоукнтедь N6 сѣдс ; гь къ ^лкои?» і осподь ни 

3. лнцш гквнтедь N6 ст»де ; иь кь ^дкогіп господь ны коділ 

в. л и ці н гккнтел N6 седе ; ыд кд ^дконе господин колд 

IV. кодгд іего Н КЪ ^ДКОИ'К І€ГО пооуѵить СЛ ДЬНЬ Н N О ЦІ I. 

4. іего н кь /лкомі; нзго ііоѵѵііт се дмп. н моір ь н 

г. его> н кд ^дкоые его покѵнт се днн н ноцін и 

V. и клдеть ідко дръко сдягденоіе прн нсходнцінхъ 

5. вкдеть ілко дрѣко сдгсденьное нрн нслодіп|і нѵк 

д. вкдетъ ідко дрекде сдгкденое нрн нсходншнхь код. 

VI. коддмъ, іеже пдодъ скон ддсть къ крьмд скоіе н 

6. кодь, нзаге пдодь скон ддсть кк крѣме скоіе н 

е. е;ке плод скон ддсть кд крѣме ское. н днстъ 

VII. днстъшгоне оунддеть н кьсе іеднко ткорнть. ноен-ь- 

7. лнсть іего не йпддеть , н кбсд іедпкд дціе ткорнть. 

ж. его ие йнддетъ, н кдсе елнкд дціе ткорнтъ, 

VIII. істб са іемоу. Не тдко неѵьстнкъін не тдко, иъ глко 

8. оуспѣіеть. Не тдко нбѵьстнкін, не тдко; иь ідко 

з. кспеет. Ме тдко неѵдстнкн, не тдко; нд ідко 

IX. нрдхъ іегоже къ^іл птд іеть кктръотъ /\ні|д /с мил. Сего 

9. прдхь,-іего;ке кь^митдеть кктрь со дпі|д ^емдіе. Сего 
и. прдх , егоже кд^метдет кетдр © лні|д земле. Сего 

X. рдднне къекръсижтъ ііеѵьстіікъін мд садъ. нн гръшь- 

10. рддн не кьскрьсноуть неѵьстнкТн ид соудь.нн ГрѣШ- 

]. рддн дд ме кдскрснкть неѵдстнкнн нд скдъ. нн греш- 

. XI. иііі|іі къ съкѣтъ прдкьд». гіъіхъ. ІДко СЪКѢСТЬ господь 

11. ННЦН КБ СЬКѢТЬ ПрДКеДИІНХЬ. ІЛКО СЬКБСТЬ господь 

к. N111111 кд сдкеть прдкедннхъ. Е\ко сдкест господ 

XII. пжть нрдкьдьмъіхь. н нжтБ неѵьстнкыхь ПОГЪІБНСТЬ. 

12. нкть нрлкедпінхь н ноуть псѵьстнкынхь ногыг.исть. 
Л. ііоть прдкедннхь, н пктъ греши нх>> ногнбнст'ь. 



22 



Ево іош чистога текста из потоаих српско-словен- 
ских рукописа, ксдих има доста. 1 ) 

(\игедв вдпнідше Бдлгоддтиен: ѵнстдд деко рддин се, 
н плкн рекв: рддни се, твои снгів вдскрсе трндиевлнь ©тв 
гровл, н ілртвне вдедвнгяквнн , дюдне веселите се. 

Когсдстлвыо вд гровъ вдседнд се есн , Христе, ілкоже 
влс^оте, и вл ддь сдмнде ідкоже наводи, стрл^омв држдви 
твоее смртъ вмртвнлъ есн; сего рддн сддвеціе поемі* три - 
трндмевмое и сплснтедмое твое влстдине. 

У науци зе довольно доказана старина старога сло- 
венског зезика — и да су од н>ега нроменама посталн 
тако звани кн>ижевни дицадекти руско- словенски и српско- 
словенски. ПоследнэИ пример и показуху нам до чега су 
допирале промене у српско-словенском од XI. (што се 
може узети за почетак) до XVI. века, а у црквеним кн>и- 
гама нашим дананшнм видимо руско-словенски из истога 
времена. Они се по вредности слабо чим разликуіу. 
Колико се руско-словенски данашаих црквених кшіга 
одмакао од старога словенског к народном рускоме, то- 
лико ]е српско-словеискп XVI. века к народном српскоме. 
Бредност им дакле према правом словенском ніце раз- 
лична. 

Критичко познаае старога словенског и говора іье- 
гових шф давнашн>а ствар. И данас ]е доста льуди ко] и 
садашвыі словенски ]'езнк црквених кыіга наших држе 
за црави словенски ^език, ко^пм Мирило и Методике пре- 
водише кнэііге црквене, и за оца ев и] у словенских ]езика 
— меі)у тпм то ]е са свнм погрешно, а колико у квн- 
жевним стварпма оваке погрешке замашку, вндеьемо у 



') Ко хоЬе о томе ,)'ош што пространнее да чита, нека узме 
Вукове ^Приміере српско-славенскога ]език&* (Беч 1857) 
одакле су и узета прва два примера. Овде вал,а наЬи у до- 
датку ове кгьиге особито рукоиис Александров (из Гласника 
IX.) ко]и Ье наілепше расветлити све што се говори о но- 
србл>аван>у старога е'езика. 



23 



нови^су наш о] шыіжевностн. Крптпчко нстражпваіье ста- 
рога словенског но на^старгфім рукописнма почео ^е првн 
Добровски на измак прошлога и у почетку садаишега 
века (і 1828) алп са основе руско-словенског. Тек Во- 
стоков, Копитар и ІІІаФарик (1820 — 1830) на^у разлику 
ме^у правим словенским и варіцащуама іъеговнм према 
руском и српском народном говору. К ад се .]едан пут 
ствар извела на чисто , живо се наставн истраживаае, и 
ту су светла имена ШаФарпка, Миклошиьа, И. И. Среж- 
іьевскога, А Шла^хера, Хануша и др. Како ]*е веп пред 
нама српско-словенска кіыіжевност — забавипемо се овде 
)ош да покажемо чим ]е бол>е познат сриско-словенски 
Іезпк. ВЬегове ]е особине на,іпре опазио Вук, писавши о 
томе на,)'пре у предговору к првом издаау свога Ріечнпка 
1818 и наштампавши онде неколике пробе чистим ]езн- 
ком, па после и у „Даницама." Српско-словенски іезпк 
іюстао ]е благо ученога света ШаФариковом расправом 
8егЪІ8с1іе Ьезекбгпег, осіег півІогівсп-кгШ&спе Веіеисп- 
іип§- гіег зегЬіасІіеп Мшісіагг, Еіп ВеНга§ гиг Зіаѵівсііеп 
Зргасіікипсіе. У Пешти 1833, у шощ }е наштампао више 
огледа. Туіе ШаФарпк нзрекао и то, да іе српскп ]език 
нмао сво]е садашгье народне особине према словенском 
Іош у IX. веку, доказавши нрпмерима из латинских по- 
вела. За тим зе о томе ппсао П. X ІПаФарнк и далье. 
1840 године изаІ)у „Српскп споменнцп" П. Каранотвртко- 
виьа, 1852 године мзда II. <І. ШаФарик сво]е РатаЧку 
йгеѵпіію різеішіісіѵі Ліюзіоѵаийѵ пзнесавши навиднк дела 
кра.ъа нрвовенчаног, св. Саве, законнк и летописе на 
чистом српско словенском Іезнку. 1857 нзда Вук сво^е 
„Прнзфре српско-словенскога іезика," 1858 изда Микло- 
шиК сво]а Мопшпеігіа зегЬіса, а од то доба почне и 
Даничпь сво]'а издаваіьа и изда 1862—65 „Р^ечник из 
кіыіжевннх старина српских," осим других дела за ту 
струку. Тим речником се на^бол>е утврдило познанье ста- 
рога срііско-словенског ]езика. О томе Ьемо и опет про- 
страннее на сном месту говорптп. 



24 



ДРУГИ ОДСЕК. 

Истории српске каижевности. 
18. И по ^езику ко^им се писало и по правду 
ко^им ]'е ишла книжевност сама, српска квижев- 
ност може се поделити на стару и нову. 

У старо време долазе нам опет два дела шьи- 
жевности; у ]'едан иде сва книжевност ко]"а се писала 
у српско] држави к после пене пропасти готово до 
ХѴІП. века , почевши од Немааина времена из 
кога имамо на]стари]'е споменике, и та се книжев- 
ност сва писала српско-словенским ^езиком, — у 
други иде кнэижевност Срба западне цркве, писана 
глагол>ским и латинским словима, светска и црквена, 
и каижевност дубровачка, ко^а ^е на српском ]'езику 
цветала у Далмации у XV. XVI. и XVII. веку. 

Ново време зна се по томе пгго се тада ііо- 
чело писати руско-словенски , па „славено сербски" 
и на послетку чисто српски, народним говором. Време 
новіуе шьижевноети време ^е школа и образованна 
народног. 

И ми-ьемо овде излагати : 

I. Стару кьижевност Срба источне цркве на 
српско-словенском іезику. 

П. Стару кьижевност Срба западне цркве и 
дубровачку поези]'у. 

III. Нови]у кЕьижевност. 

РАЗДЕО ПРВИ. 

Стара кѣижевност на с$ иск о -ело венском ^езику. 
19. Од наше старе кьижевности, колико л'е до 
данас позната, само нам два три писмена споме- 



25 



ника допиру у XII. век. Наістари]'и нам )е писмени 
споменик диплома Кулина бана Дубровчанина, ко- 
Зом им да^е слободу трговаіьа по Босни и ода ]е 
писана 1189 године. Осим те дипломе долазе нам 
у XII. век .іош знаменита диплома Стевана Немаае 
манастиру Хиландару од 1198 — 1190 и иисмо о 
доласку іъегову у манастир. 1 ) Права кншжевна дела 
почиау управо са XIII. веком и тек се у на^ови^е 
време налазе нека ко^а би долазила на крал' XII. 
почетак XIII. века. 

Ме1)у тим у ово] ствари не треба заборавити 
пешто што ]'е врло важно. Овде ]'е казан почетак 
кншжевности наше по споменицима ко]*и су данас 
познати као на]стари]и, а ти су споменици собом 
такви, да их ни по што не можемо држати за пр- 
вине — и истраживаае , ко]'е у обо] ствари сваки 
дан живл>е поста]е, може много учинити. Кад се 
изучи стара српска квьижевност, видимо да ^е — 
наравно како ]'е данас позна^емо — она била у 
на]бол>ем цвету за времена св. Саве. То ]о] ]е 
почетак шо^и за сад знамо^ и та] почетак био ]'о] 
време кад ]'е налепите цветала. На^стари^а српска 
кнэижевна дела — по данапшем познаваау — не 
можемо држати за првине и за то што она не 
устуиаіу на]бол>им делима других народа сво^ега 
времена ни стварзу ни обликом, ни мислима ни сти- 
лом, па ни самом граматичком правилношКу. А како 
би се могао почетак, ко,]и ]е такав, узимати за пр- 
вину? И у старо] српскол' кншжевности било ^е 



') Гледаі Мойшпеіііа] зегИіса од МиклошиЬн. 



26 



време почин>ан>а и учева , време слабих и рЦвих 
квижевних дела. 

Као свима нови] им квижевностима и српско,]" 
^е квижевности прави почетак с преводом ]еван- 
\)вл>&, с преводом ко]'и ]е учивен на старом сло- 
венском ]'езику. Та^ превод дошао ]'е меі>у Србе, и 
поред вега н>има нніе требао никакав други превод, 
него се т^ почео преписивати. Први иреписи, у 
копима су нашле места особине српскога ]езика да 
потисну стару словенску особину, почетак су срп- 
скога квижевнога рада. Срби су били први суседи с 
Бугарима, меі)у ко^е се склони сва словенска квижев- 
пост из Панониіе ; н^'е могло бити да се ученици те 
квижевности не склоните и у іьихова станишта и 
да српски свештениди осташе хладны према цве- 
тан>у црквене квижевности у сво^их суседа. Не 
треба овде заборавити ни то , да цвет бугарске 
црквене квижевности онога времена пада баш 
у оно доба (XI. век) кад бисмо могли замислити 
прве почетке српске кіъижевности и да цветаве 
црквене квижевности у Срба почин>е онда, кад га 
у Бугара уираво неста]е. Живеьи покра] Цари- 
града и Еьегове образованости и имаіупи непрестано 
посла с н>име ни]'е могло бити да српски свеште- 
ници нису били познати с грчким ^езиком и грчком 
црквеном квижевношьу. Іер први наши квижевници, 
за ко^е данас знамо , свети Сава и брат му крал. 
СтеФан Првовенчани, бе]'аху врло добро познати са 
сувременом грчком ученошЬу. И тако сумве нема 
да .]е почетак српске кіьижевности пре Немаве, 
свако^ако ,]'ош X. века; да се тада вен почео стари 



27 



словенски нревод савн)ати према српскоме народ- 
номе говору, ]ер само ]е то пут ко^м се стари 
словенски з'език могао показати у почетку XIII. века 
онако у српско] одеьи, чисто и с правилима изве- 
ден у каижевни српско-словенски говор старога 
словенскога ]езика. 

Кад помислимо колико ]'е олу]а прегрмело преко 
српских земал>а од XI. века па овамо — не немо 
се много узнемиравати што из тога времена никаква 
споменика немамо. Како су нам ретки споменици и 
из XIII. века ко^ нам ]е ближе?! 

У осталом тек сад се почиае право истражи- 
ванэе старина српских и до 1851 ііиіе се знало ни 
пола оволико колико се сад позна]е од старе срп- 
ске крьижевности — може дакле среЬе бити да се 
]'ош и старгфіх рукониса на1)е. Па измену осталих 
узрока но копима се довиіамо за што нам нема ни- 
ніта сачувано из старе српске каижевности од XI. и 
XII. века имамо о ]'едноме и иетори]'ско сведочанство. 
Ире Немаіье беше силна но српским земл>ама ]'ерес 
Аріуина, по сво] прилици онака какву ]*е учио Богу- 
мил, и то веома силна. Против н>е ]е вал>ало во]ску 
оружати и та] догат^' се свечано спомиьье у био- 
граФіуама првога српског крал>а Немаае. СтеЬан 
првовенчани говореьи о н>ему нише како ]'е Немааа, 
кад іе истребио ту ]'ерес, сиалио много уеретичких 
кѣига. И ту ]е дакле пропало много споменика старе 
каижевности и лако може бити да ]е то и преі^е 
и после чшъено. 

Ме1>у доказе о старшш српске ктышевностп долази 
^от іедна мала али важна околност. У 1^ старшем 



28 



српском писменом споменику, у дшіломи Кулина 
бана од 1189 налази се вей знак за глас $ ко^ега 
су Срби онда сами створили, іер га нису имали од 
кога узаімити — ]ер тога гласа нити су имали Бу- 
гари нити га има стари словенски ]език. Свак се 
може домислити да кн>ижевност у почетку не ствара 
нових слова за гласове іезика свога и да ]е ово 
лепо сведочанство о каижевно] самосталности ста- 
рих наших. 

20. Напред споменусмо посрбл>аван>е старих 
словенских кіьига као почетак старе српске кн>и- 
жевности. И доиста, та се кяжкевност почиае с 
првом особином срнскога ]езика ко^а долази у пре- 
писе са старога словенског на место словенских 
особина. ОсеЬаіье народног ]езика, ко^е ]е ту про- 
дрло , разв^ало се у умних наших писаца дал>е и 
мало по мало све су особине старога словенског 
^езика, кеде су различие од наших народних особина, 
сведене према нашим народним особинама, и то се 
чврстим правилима утврдило. Како ^е у Бугарско] 
кн»ижевност мало по мало пала, цвет кіьижевности 
словенске преселио се на ерпску земл>у и кіъиге 
словенске писане по српском начину почеле су се 
и износити из Орбите у ХІУ. веку у Русину, када 
тамо наста оскудица у добрим кіьигама после мон- 
голске поплаве. 

Ова^ развитак ерпског изговора и начина пи- 
сала у словенском ^езику, ко] и се у нашо] старо] 
црквено] кььижевности развио у српско-словенски 
^език — на]"лепше ]е што ]е нама потомцима остало 
у понос од наших старих. То посрбл>аван>е у првим 
кіьижевним споменицима данашіьим налазимо са свим 



29 



свршено. Што ]е оставлено словенски од онога се 
не одстуиа, а што ]'е угощено према српскоме од 
онога се више не поврана к словенскоме. Та се 
правила држе тврдо. Двама на пр. гласовима ста- 
рога словенског ,]езика ъ и ь 1 ) одговара у народном 
^езнку л онде где не отнаддіу, напр. съмъ — слн, 
лькъ — ллк. Српско-словенскинеузевши ту народного, 
изговора од оба слова, задржао ]е уедно, према томе 
што се оба ^еднако изговара^у у народном изговору, 
а то ]е ь , ко]е се нише у српско-словенском пра- 
внлно свуда где ]е у словенском било ъ било ь и 
тако ]е код нас словенског ъ нестало ,]ош пре XII. 
века. 1 ') Место д, у народном српском ]езику долази 
свагда чисто в, па тако и у српско-словенском; 
у д до, іілѵдло , гласи и у нашем старом црквеном 
Іезику: чедо , начело као и у народном. Тако ^е и 
с л, ко]'е се у српско-словенском меаа са оу као н 
у народном, лйгъ — лоугь , луг ; гшть — поуть , пут. 
Самогласно словенско л задржано ]е тако у српско- 
словенском, и то се чува до потоншх времена макар 
да у народноме Іезику долази место тога гласа у: 
клъкъ , влькь , вук; плъпъ , пльнь , пун. 

По овоме преписи наши са старога словенског 
нису били голи преписи, ]"ер преписивати на ова^ 
начин кште доста и труда и знаіъа , — и ми опет 
помиаемо како ]е на понос нама потомцима само- 



') Свуда држимо да ]е ученицнма добро нознато како су и ъ и 

і, самогласна слова као што смо им и изговор назначили у 

параграфу 15. 
'■) У новіце време научили су наши то слово од Руса угледа- 

.ІуЬи се на н>их у правопису и служегш се аиховим црквеним 

каигама у ко,іюіа се т» задржало. 



30 



власност наших старих кеду су у овоме поеду по- 
казали и во]' о] се ми можемо дивити у навари] им 
делима старе ерпске кьижевности. Ко би хтео да 
се увери колико знаіъа иште и колико поштованэа 
заслужу^е тако преписиван,е старога словенског на 
српско-словенски , какво су извршили наши стари, 
нека огледа да какву год данашіъу црквену квьигу 
нашу препише тако, да сви русизми буду замеаеии 
ербизмима, 

Овде ъе бити на месту да назначило неколико и 
о читан,у српско-словенских кіьига. Данас се у но- 
ви^* кіьижевности нашо^ све нише множе штампана 
дела старе ерпске княшевности и невешт ііравоме 
читавьу тешко не се моЬи користитп тим кн>ижевним 
благом старине наше. У читавоі старо] квьижевно- 
сти нашо] можемо одво^ити два периода: период 
старирі, у коме се бол>е чувала у Іезику особина 
словенска и у коме се веома пазило на исторщеки 
правопис чува]'уьи се у свему народнога говора и 
мешатьа іьегова у српско-словенски зезик — и пе- 
риод новіфі, у коме се и на ^едно и на друго много 
ман,е пазило. У сиоменицима стари^ега периода ретко 
наилазимо на особине из народнога ]езика, ретко 
на правописне омахе по говору народноме ; у позви- 
Іем све нам то сваки час пред очи долази. Ово ]е 
веома важно за ерпску палеограФіщ и за одреіяі- 
ваіье времена кад су шісани споменици на коз'има 
не би било назначене године. Старики период траіе 
кроз XIII. и XIV. век, нови]п се почшье у XV. и 
развита на ]ако у XVI. и XVII. веку. Док ^е дакле 
било политичке државе у пас и по томе , и снаге за 
развитак наука , донде се и наука дизала и на сназн 
држала, а по што нас обузе ту!>инска турска влада, 
потону све, и самоуци дадоше друкчіфі правац кн,и- 



31 



жевностп іг образован»)' кіыіжевпом. У наііюзшгрім 
рукописима са свпм иревлаі^е правопис по нзго- 
вору, онако како се читао српско-словенскн іезик 
и од старине, а нада потпуііо нсторіуски правопис, 
угорел према староме словенском з'ёзику, ко^и се др- 
жао у старшем периоду. Али ми нмамо довольно 
узрока држати да се и у наі'старп)а времена онако 
читало како се и писало у позніце доба и само да 
]е правопис држат но исторіфі. 

Ево особина тога чнтааа : к читало се као д свуда 
осим на кра^евпма и где }е могло без гьега біітп па 
се пзостав.ъало , ѣ читало се правнлно као е, 1 ) ці 
као шт. ль као в самогласно, рк као р што се и 
данас изговара у народном нашем говору. Како ]е 
према овоме читагье српско-словенскога гласило може 
се видети згодно у примерима у параграфу 17, и у 
додатку треба све тим начином читати. Тек се тако 
Іасно види колпко се блпзу примиче српскоме іезнку 
]езпк стари словенски кад га по томе начину читамо, 
и шта ]ё значило у исторіуи наше старе кыгжевно- 
стп посрбльававье словенскога іезика. 2 ) 



*) Што Ѣ у нас данас читаку као уе, то ^е , као и много друго 
коіешта, дошло од наших кгьижевника из прошлог века. Вели- 
коруси га изговара]у као е, Малоруси као и и само се у 
неким речима (естн. БМДіЩѣ^дтн ) изговарало као ?"е. Наши 
кн>нжевници тражеЬи у новости какво,] год различност од 
старога у колико су га ,)ош знали — увели су и ово криво 
читаиье Ѣ , тако противно старом ^езику словенском, іер у 
старом словенском іезику држи се да се $ различно изгова- 
рало а паівише као дугачко е и као ід . па іе и оно као и 
многи други гласови у разним словенским ]езицима добило 
различие замене, н. пр. у српскоме е, и, ще и ^е према 
наша три говора. У срнско словенском читали су га наши 
стари као с. 

2 ) Обазрети се особито на овом месту на читаіьс примера у 
додатку ове кіьиге. 



32 



21. По што смо разгледали што нам ^е на]- 
нрече требало о почетку старе српске каижевноети 
на српско- словенском ^езику, сад ьемо прегледати 
на.ізиатниіа дела йена. А за то Ьемо сву стару 
каижевност ноделити по струкама на црквену и 
светску кѣижевност. 

Црквену квьижевност опет делимо на ирво и 
на друго доба іьено. У ирво доба долази XIII. XIV. 
и XV. век до почетка штампаьа каига, доба ру- 
кописне кнэижевности стари^ега периода, у друго 
доба долази свршетак XV. XV. и половина XVII. 
века за ко^е су се време црквене кн>иге пітампале 
у Млетцима и по српским земл>ама као и рукописи 
тога времена , до почетка уво^еіьа руско-словен- 
ских кн>ига. 



I. ЦРКВЕНА КІЬИЖЕВНОСТ. 
ПРВО ДОБА. 

Црквена кѣижевност XIII. XIV. и XV. века до 
почетка штамиаѣа кѣига. 

22. Срби су истина добили готов словенски 
превод црквених каига и изна,іпре су га само пре- 
писивали, ]ер не беше потребе преводити их из 
нова — али ни^е све на томе остало. Наши су 
стари црквене каиге и из нова преводили — - 
и то ]'е са свим природно. Кад Бугарска изгуби 
сво]'у важност, и кад Руси)'а у XIII. и XIV. веку 
беше под поплавом монголском , главни представник 
црквене словенске каижевности беше Орбита, ода 



баш у то доба имаше цветно доба свога државног 
и народног живота под владом Немавыіьа. У ово 
доба сриске црквене квыіжевности у Русиіу су ишле 
наше црквене квьиге овако као што сад иду у 
Орбиту кіъиге црквене из Русине, и многи су наши 
л»уди одлазили тамо те уре1)ивали црквене нослове 
ншхове и долазили до великих места. Само што ]'е 
знанье наше о нисцима и кн>ижевницима рнога вре- 
мена савршено мутно и непотнуно — немамо ни- 
каква извора из кога бисмо се могли научити чему 
што се тиче овога питааа; све што се могло до- 
знати, дознало се из случа^них и веома оскудних 
записака на црквеним делима овога времена што 
су до нас допрла. 

Службе Србима свецима дела су о коіима не 
може бити су мае да су их писали наши л>уди, 
о чему ье на свом месту бити говора, а што се 
тиче остале црквене квьижевности, може се поуздано 
држати за св. Саву, да ]'е био и квьижевник она- 
кав какав ]е био организатор у српско] народно] 
цркви. Доменти]ан, приповеда]'уьи о повратку св. 
Саве из Нике]е где ]е израдио самосталност српске 
цркве , помивье како се он идуьи у Србн)'у свраьао 
у Свету Гору у манастир Филокал и вели : кннгы 
мііогы п|)-ипіісл ^лкоммшіе о пспрлвлкпшн вѣръ, 
нхьже трѣБоклдше сьБорыілш гемоѵ црькьвн.*) Св. 
Сава ]е ^ош ]'еднако имао труда око искореЕьиван>а 
]еретика, а у организована цркве, ко] им ]е послом 
славан у истории, припада и црквена квьижевност. 



') Живот светога Симеуна и светога Саве. Написао Доменти- 

Зан. На свщет издао Ъ. ДавичиЬ. У Београду 1865. 227. 
Истор. СРП. кьижевности. 3 



34 



По свему дакле св. Сава излази као први и на^- 
славни^и кіьижевник наше црквене квьижевности. За 
н>ега зпамо поуздано да ]е осим живота свога оца 
писао два три номоканона за цркве, да ]е написао 
службу своме оцу , и нма доста разлога држати и 
то да ^е превео номоканон (об ( ]ашн>ен>е црквеног 
устава.) Крал, Стефан првовенчани иисао ]е на 
грчком нешто о богословии што Ье се поменути на 
свом месту. За Лазарева сина деспота Стефана та- 
ко^е сто]и, да ^е преводио многе кгьиге-с грчког, 
само што о томе не знамо више ништа до то. У 
Москви се у синодско,] библиотеци налазе два срп- 
ска требника из прве половине XV. века, у копима 
се налазе две молитве ко] их нигде нема у осталим 
црквеним каигама. Од тих молитава ]*една ]е, кад 
владика долази у своуу еиархщу а друга : кад на- 
вале неарщатели на Србщу. Ово нека ]'е само као 
]ош ^едан доказ о самостално] црквено] раднш на- 
ших старих, ко]а ]'е и после Косова з'ош іеднако 
тра]ала. Архиепископ Никодим, за крал>а Милутина, 
сам ]'е из нова превео тииик; за архиепископа Да- 
нила, ко]и ]'е писао родослов, може се такоі^е др- 
жати да ]'е привредио што у црквено^ кншжевности. 
Исто то можемо држати и за Доментщана, биографа 
Стевана Немагье и св. Саве , ко]и ]'е писао у по- 
ловини XIII. века, и ко,]'и ]'е славан ученошпу и 
кншжевним даром. И то ]'е готово све што знамо 
о каижевницима овога времена. 

23. Рукописи старе наше црквене кншжевно- 
сти, по копима ]'е ми данас изучавамо , прибрави су 
по разним библиотекама давним и приватним; има 



35 



их маае из XIII. и XIV. а далеко, несразмерно 
више из XV. XVI. и XVII. века. Али кад поми- 
слимо на злу судбину кроз кеду се и ово рукоииса 
што има управо провукло до наших дана — нама 
излази пред очи доиста велико богатство наше старе 
кншжевности. 

Данас су у квыіжевности познате збирке рукописа 
из старе црквене квыіжевности ерпске — у Београду : 
у народно] библпотеци, и у ерпском ученоме друш- 
тву ; у Фрушко] гори : где се одликуіе богатом збир- 
ком манастир Крушедол и где има старих рукописа 
и по осталимманастприма; у Загребу: у Кукул>евиьа 
бпблиотеци; нешто у Петербургу и у Москви; не- 
тто што ]е имао покори П. ^. ШаФарик у сво^* 
приватно] бпблиотеци; нешто у царско^ библпотеци 
у Парпзу ; у царско^ библпотеци у Бечу ; нешто у 
патрщ'арппфко] бпблиотеци у Карловцима; у Хи- 
ландару и у другим неким светогорекпм манастприма, 
и іош ко^е где. Нема сумвье да их има непознатих 
]ош много ко]екуда у црквама по Турско] и у при- 
ватних луди — о ко,іима се данас у квьижевности 
не може водити рачуна. 

Сви рукописи од старе црквене тижевности 
наше, према своме двоструком значе&у, или су били 
чисто за црквену потребу или за изображавагье мо- 
нашко и за неговаае ]еван^елскога живота. Осим 
те две главне врете споменика наше црквене кн>и- 
жевности , по самосталност наше цркве што се тиче 
народности особито ]'е важна треьа врста, а то су 
службе Србима свецима. На послетку долази и 
црквено законодавство , у ко]'е нам долазе два три 
рукописа ко]е Ьемо на свом месту поменути. 



36 



Долази туга човеку кад помисли на колико се 
смааила она обилата црквена каижевност, ко^а ^е 
некад испуіьала све силне и богате цркве по про- 
странен српско] држави. РІспред непргл'ателоске на- 
вале збриса се и траг архитектурско] некадашн>о] 
^'ности онога крепког религиозног живота, кгьиге 
погореше и разнесоше се по свету, по]еде их влага 
и трулеж, и мноштвом немилих случа]'а неста их с 
лица земле. Где у манастире не доспеваше нога 
непри]*ател>ска , и где боле чуваше око вредна ка- 
луфера — сачуваше се ови останци, ко^е ми данас 
познаіемо. Истом у наше дане поче се у библио- 
теке прибирати и изучавати ово благо. Л. Му- 
шицки ]е, од наших, први почео купити белешке о 
српским старинама ове врете ; аеговим ]е путем 
прошао П. І. ІПаФарик, изнесавши први пред научян 
свет ову каижевност ; таке споменике описиваше 
и Бук СтеФ. Карапиь, особито Ъ. ДаничиЬ (у 
Гласнику, Кнэижевнику и каигама) В. Тагиь (у 
Каижевнику) *!. ШаФарик , Ф. МиклошиЬ и други. 

24. Од каига чисто црквених, за црквену по- 
требу израг/иваних, на^више се налазе: службеници 
(слоужькьинцн , литурпце) требници, часловци, ох- 
тоиси, триоди, по^едини делови од минера, као по- 
Іедини месеци, стихирари, типици итд. То су све 
каиге ко]*е су цркви на^отребшуе за свакидашау 
потребу и ко]е су се на^акше могле сачувати 
до последних времена. Од библи^ских каига на- 
лазе се таког^е врло много: псалтири, ]еван^ел>а и 
апостоли, разре^ени на]'випіе по давима читааа, и 
по]едине каиге од библиіа. Али читава библ^'а шце 
се нашла дош ни у ]едном рукопису. То, и што се и 
остале црквене каиге налазе тако у одво]еним кома 



37 



дима, нарвите ]е због начина писааа старихшьига на- 
ших, ко^ега ради]е немогуьно тако огроман зборник 
као што ]е читава библи]а, у ]"едну каигу саста- 
вити — а то ]'е чиаено због угодности и што се 
тиче црквене потребе и што се тиче самог препи- 
сивача. 

Вредно ]е запамтити бар ем неке од главніфіх ру- 
коппса ове струке. Тек 1866. се дознало за іедно старо 
српско ^еван^елье, ко^аіе писано око 1200 године и ко^е 
ье бити на] старика црквена каига наша. О н>ему ]е ]&- 
вио свету учени Рус И. И. Срежвевски, а рукопис ]е 
своіина владнке ПорФирща. т евані)ел>е ]е писца „гри- 
шиіліо Сігмеомд стдрьцд" и писано ]е у Пеьи. У народно] 
библиотеци налазе се два врло стара у ев ангела на кожи, 
од коіих іедно шф цело , а ^едно )е писано врло круп- 
ним уставнпм словима. Овамо долазе и Одломци ]еван- 
і)ела сврлишког , коіе ]е писао у граду Сврлшгу (у 
дрноречком округу у Србіфі) Костдмдниь уьты|к д ^овомь 
Консндь грдмдтнкь 1279 године. То су два одломка, од 
ко^іх іе іедан знатан што ]е сриске рецензи^е а писан 
са ъ . и што може лако бити препнс с глагольског ори- 
гинала. У библиотеци српскога ученога друштва има^у 
три ]еван1>ел,а на кожи, од одих два нису цела, а има 
^едно ]'еван!>ел>е с апостолом на кожи, писано за кральа 
Вукашина, ксф су све рукописи што долазе у XIII. и 
XIV. век; тако су знаменита два светогорска ]еван1>елъа 
од 1316 и 1329 , Шишатовачко ]еван^ел>е из XIV. века 
и Нпкол>ско, о ко]ем ье ниже бити реч. Лош ^е зна- 
менит Апостол шишатовачки ко^и ]е писао 1324, за кральа 
Дечапског у вароши Жрелу близу Пеьи по заповести 
архиепископа Никодима, калуфер Дам]ан. Та] апостол 
штампао ]е у Бечу Миклошиь 1853 године. У народно] 
библиотеци ]0ш се налази : Минеу месеца Августа на кожи, 
без почетка; Олтоых на кожи; Мине] шфі ]'е по запо- 
вести великога воеводе Оливера писаонеки Стдлнслдвь 



38 

1342 године ; комади од Триода иосиог на кожи и Іедан 
Апостол из друге половине XIV. века. Іош $е измену 
рукописа народне библиотеке важан Пролог на кожи из 
по четка XIV. века од месеца Марта до Августа, (види 
Гласник X.) — У царс^ библиотеци у Паризу налазе 
се из XIV. века три }еван1)ела и четири минера и то 
за месеце ^нуар (ко]и ]е писао неки калуфер Антоніуе 
1419) Фебруар, Август и Октобар. У Кукул>евиьа библи- 
отеци у Загребу налази се: зедно ^еван^еле XV. века; 
Прявнлкмділ кмнгд Илариона од Вишаице од 1570; Пра- 
вила светих из XV. века; четири Скоугкьвьмнкд из XV. 
века и два исалтира. Ме^у ове кн>иге иде и рукоиис 
Болоѣски, писан за воеводу спл>етскога и босанског 
Хрвоіа године 1404. на кожи, у ком су неки делови 
новога завета; Пет кѣига Мо'^сщевих, рукопис из по- 
ловине XV. века; квьиге Озиуине и суди^ске и другп 
рукописи, као: четири кѣиге царева, исалтир , апостол, 
синаксар и часловац, ко]е се све налази у манастиру 
Крушедолу. Овамо се могу приброіати и два требника 
српска из прве половине XV. века о коіима се ]авл>а 
у Гласнику XX. и коіи су важни по томе, што се у 
Нэима налазе две молитве, ко^их у осталим црквенпм 
каигама нема, ко^е су дакле у Србп]и постале. 

25. Измену сви]у рукописа ових особите ]'е 
вредности Николско іев апреле , на^ено у манастиру 
Николаи на левом брегу Мораве под Кабларом и 
Овчаром. Оно ]ъ писано по сво^ прилици на измак 
XIV. или у почетку XV. века, сад се налази у на- 
родно] библиотеци у Београду, а издао га ^е на 
свет Ъ. ДаничиЪ, у Београду 1864. године, ^ван- 
1>ел>е Николэско по томе ]'е важно, што ]е у н>ему 
преиисан рукопис из на]стари]'ег времена словенске 
КБьижевности. Нема сумае да ]'е рукопис никол>ски 
преписан из глагольскога , ^ер ]'е у вьему све оно 



39 



што }е признаю да ]е особиыа нириловских руко- 
шіса преписаних из глагольских. Меі/у те особине 
прииада што у Никольском рукопису осим осталога, 
нема слова га , него ]'е место н>ега ѣ или само а, 
што ]е у аему много старих облика и речи, ко^и 
су по другим и много старшим рукописима врло 
ретки, или ко,іих никако и нема у другима за сад по- 
знатим рукописима. Дал>е у Никольском се рукопису 
налазе многе грчке речи ,іоіп не преведене ко]'е су 
веь и у Остромирову зеван^ел^у, споменику тако 
старом, преведене; налазе се погрешке учиаене у 
преводу а у овом рукопису ]'ош не поправл,ене, што 
су све докази , да ]'е никол>ски рукопис преписиван 
с рукописа из на]'стари]их времена словенске каи- 
жевности. То су све ствари по ко]има ^ё Никол>- 
ски рукопис веома важан за целу словенску фило- 
логику , али ]е он веома важан и на по се по наш 
српски ]'език. То ]е на]стари]'а до сад позната 
црквена каига српска у ко^о] има слово ^, у ре- 
чима евлиЛелне и еклыЛелнсть , па и место ѣ у 
речима као што ,]'е : оумеЛемь , вьмеАнте. У том 
,]еван^ел>у име ]евані)елисту Ловану каже се Іован 
управо како народ говори. Осим тога има у аему 
места тако преведених, да по мислима пок. П. 3. 
ШаФарика сведоче да ^е то особити превод ]еван- 
і>ел>а, са свим други од познатога превода. Ниіе 
тешко помислити колико важно може то бити за 
историіу прево^еаа св. писма на словенски ^език, 
и колики део у то^ радаи може допасти српскоме 
народу на по се. Даничиь у предговору к издаау 
своме Николског ]еван1}ела наводи важне разлоге 



40 



по копима та^ рукопис шце писао Србин источне 
цркве него или патарен (у во]"водству сшьетском и 
босанском) иди Србин западне цркве. Измену тих 
разлога на]"важшуи су, што су у Никольском ^е- 
ванг)ел>у ^едно до другога старе Форме и погрешке 
^"е долазе у назстар^'ем прев оду — и силно по- 
србльавагье и погрешно писавье у препису самом. У 
Срба западне цркве и у патарена ни^е се могла 
онако ведро и силно разврати словенска кіьижев- 
ност као у Срба источне цркве, чему ]е узрок по- 
литички положат и іедних и других. 

Осим Нжолског ^еван^ела има народна би- 
блиотека ]ош ^едно, за ко^е Ъ. ДаничиЬ држи да 
га ]'е писао исти човек ко^и и Никол>ско и ко]'е се 
од Никол>ског разлиаде само малим вариіаци]'ама. 
Народна библиотека добила ]е то зевані)ел>е из Бо- 
сне. Изда]уьи Нжолско ^еван^еле, Ъ. ДаничиК ]'е 
побележио и вари]аци]е тога другог ]еван^ел>а. 

26. Прегледавши у кратко црквену кшшев- 
ност за потребу саме цркве, сад долази пред нас 
оназ други део црквене кіъижевности за образование 
монашко и за неговавье живота ,]еван^елскога. Овамо 
иду животи светих, па не само они ко,]и су само цр- 
квени него управо и животи наших српских светаца 
— І е Р С У и они писани истим духом и у истоме 
богословском правцу, — богослови]а, беседе и оно 
одломака од црквене схоластичке ФилосоФ^е, 1 ) што 

т ) ХришЬанство се брзо судари ло с философы,) сш, али тек од 
XI. века почиауЬи, та.) се судар потпуно развио и баш у 
оно доба кад ]е наша црквена кьижевност у наз'бол>ем зеку 
била, поста]е из тога судара схоластика, хришЬанска фи- 
лосоФиіа. Жнваіуе то^ философии било посредован>е измену 
догме и свести, измену вере и знаьа. 



41 



се до наших дана дохранило. Животе сриских све- 
таца ми вадимо из овог реда зарад материала исто- 
риртих у светску каижевност. Ова] пав део кн>и- 
жевности за нас ^е ( ]'ош тиме врло важан, што нам 
осветл>ава стан>е богословске науке ме^у нашим 
старима у оно време, што нас упозна]е с ]'едином 
душевном храном, ко]ом се држала наша киьижевна 
просвета у на]цветни]'е доба наше старе државе. 

Измену рукописа ко,іи овамо спада^у, поменуьемо 
назглавніде. Тако ШаФарик наводи: неки римски панеги- 
рик бугарских и српских светаца од г. 1479 у Македонией 
писан; Аавовске одломке (об]ашн>ававьа ]еван1>ел>а св. 
Матіце и други неки одломци). У царско] библпотеци у 
Паризу имазу три рукописа у копима су састави овог 
садржаіа: а) Пок-кстн и б) Жнтню скетмнхі. отьць. в) 
С.довесд доушеполь^пд : г) светыге нлн доуховмыге скрн- 
;к л л іі . У првима су дакле различие ирииоветке , у дру- 
гнма животы , у треьима беседе светмх отаца ; скрижали 
су пак хрншьанска ФилосоФща. С поносом можемо по- 
менути на овоме месту крал>а СтеФана првовенчаног 
тринаест тштаѣа литургичкых писаних Димитріцу Хо- 
матинскоме архиепископу бугарскоме, ко]а се заіедно 
с одговорима овога последвьег находе у библиотеци мин- 
хенско] на грчком іезику ]ош не издата, и за ко]а се може 
држати, да су била и на српско-словенски преведена. 
У ХилэФердпнга има Лѣствні|д Еовдид Лёствііѵмінкд за 
козу Срежвьевски мисли, да ]е писана око 1200 године. 
У библиотеци српскога ученог друштва у Београду имадо: 
иооуѵеинід св. Івфреслд на кожи писана за првога игумна 
Дечапскога; Діюптрд, ндшнмьгке е7мкомь здырло; Беседе 
на хартп]и писане 1416 годпне по заповести тадашвъега 
бранпчевског архиепископа Вениамина. — У народно^ 
библиотеци налази се Лъствнцл на хартгци из XIV— XV. 
века. Осим тога нису нимало ретки зборници у копима 



42 



има по мало од сваке врете богословских ствари од ове 
струке, често помешаних ме^у друге ствари, и ко^и се 
особито налазе ме!>у рукописима XVI. и XVII. века — 
очевидан доказ неволье и спротовава ко]е тада наста- 
вайте. Овамо иду ]ош: Беседе ^вана Златоустога од 
1344. у Хиландару на Свето] Гори писане, поред ко]их 
можемо напоменути, да се исте беседе Златоустове врло 
често налазе особито по збореицима; Богословща ^~ 
вана Дамаскина у Крушедолу; Тлигорща богослова 16 
беседа; Беседе ^вана Лествичника , Диоптра иусти- 
ѣика Филмиа у Шишатовцу; Иоученща Тригорща На- 
зареЛанипа; Лествица ^вана Климака и Живот св. 
Златоуста, писан у Смедереву за време деспота Л.азара 
1458. све у Крушедолу, итд. У Кукул>евиьево^ библио- 
теци у Загребу има од 1466. ^сифа ироигумна сдокесд 
н проѵділ пнсінлш; иовесница православие цркве и 
животы неких светаца из XVI. века, од 1520. из Ду- 
бровника; науци и ѵтеинга светаца, из XV. века; Съо- 
кесд н^дЕрдмд скетын.ѵь отьі|ь; закони, устави итд. 

27. Службе Србима свецима на^епши су спо- 
меници ко]и иошзуіу цветаае и напредак ерпске 
цркве за времена наше самосталности. У оно време, 
кад ]'е не само код нас него и у других сва ду- 
шевна радвьа осим нешто државних потреба била 
упуьена іедино на правац религиозни — бити меі)у 
свеце уписан значило ]'е по ондашн>ем мишл>ен>у 
примити на,]'веье поштовагье, као што и видимо да 
]е то оно чим се наши стари одуживаху заслуж- 
ишь владаоцима сво^м. У тим службама нам ]'е 
остао мио спомен о црквено] науци наших старих, 
о гьихово^ л>убави према народно] цркви и гьеним 
поборницима. С^'не задужбине у архитектури, бо- 
гато обдариваае цркава и манастира од стране кра- 



43 



лева и царева наших — и ова захвалност од стране 
цркве потпуна су слика, у ко,]0] видимо религиозни 
правац у ондашаем образоваау и код нас , као што 
Іе био у то време и у осталих народа. 

Као свуда у старо] кмжевности наше ]е знавье 
и овде непотпуно. Оно што има и за што ]е среьа 
послужила те се могло до сад дознати, прибраьемо 
овде, и ради смо поброіати прво рукописе па после 
кнэижевнике ове врете. 1 ) 

1. На] старки рукопис у коме се налазе службе 
Србима свецима ]есте іедан мине] за месеце Декем- 
бар . .Іануар и Фебруар — и то бугарски. Он ]'е 
на кожи и биъе писан XIII. века, а у н,ему има,іу 
службе св. Сава и св. 1евстати]е I. (спомен. 4. 
^нуара. Архиепископ сриски старики, ]'ер су била 
два Жив. 1278 — 1285. године). Знатно ]е што ]'е 
то мине] опгати, у коме су правила свецима што их 
слави цела неточна црква — будупи то значи, да 
се ти ерпски свеци из]'едначу]"у са осталим свецима 
источне цркве, коіе данас Руси не чине, нити су 
чиниле оне потон>е владике ерпске, од ко]'их су Руси 
примили службе Срба светаца одво]'ене у особиту 
кЕьигу ко] у ми зовемо ерблаком. А знатан ]"е таі 
рукопис ]'ош и тиме, што ]'е у аему служба св. 
Сави друкчиіа него што іе ми данас имамо, може 
дакле бити, да ]е та служба старта, као што ]е и 
рукопис, него ова сада позната. Осим тога у то] 
служби св. Сави има пролог, т. }. кратак живот 



') Све што іе о овоме познато у кіьижевности труд іе Дапичи- 
Ъев. Види „Видов Дан* 1862. г. бр. 23. 24. 25. где ^е лекцда 
ДаничиКева о ово^ ствари. 



44 



чега нема ни у Срблацима ксди се данас у Руси]'и 
штампа.іу ни у мине]у српском Божидара Буко- 
вина штампаном 1538 у Млецима ни у ]ош ]едном 
рукописном мине]у српском на хартией ко]и де та- 
коі/е у народно] библиотеки. 1 ) Што се тиче службе 
св. Іевстати]а ае нема у Срблацима ни римничком 
ни московском и реткост ]е меі^у каижевним стари- 
нама. Што ]е рукопис та] бугарски, знак ]"е да су 
и Бугари славили те српске свеце као што су и 
Срби славили неке бугарске копима се службе на- 
лазе и у српским рукописима (н. пр. Іован Рил- 
ски , Ромил , св. Петка. 2 ) 

2. Народна библиотека има рукопис на хар- 
тии, писан од прилике при кра]у ХУ. века. У том 
су рукопису животи неколико светаца српских и 
у н>ему има служба кралу Шилу тину. То ]*е на]- 
старки рукопис из ко^ега ми ту службу позна]'емо. 3 ) 

3. У мине]у празничном, штампаном у Мле- 
цима 1538, у коме су правила за повеЬе празнике, 
има служба св. Симеуну , Сави , и Стеф. Дечан- 
ском. Та ]е србул.а на]старн]а за сад иозната каига 
у ко] о] има служба св. Симеуну и СтеФану Дечан- 

') Т&і се живот налази само у іедном мла^ем рукопису у на- 
родно] библиотеци, али без службе, ,]'ер ,)'е рукопис пролог. 

-) У Срблаку ко]и ]е године 1861. штампан у Београду трудом 
архиепископа и митрополита српског Михаила многим ]е 
умножен и попувьен Срблак римнички и московски; попун>ен 
^е на име двама акатистима и синаксарима и новим прави- 
лима за неке српске свеце. Ме|у тим додацима ,)"е и служба 
св. Девстатиіу I, наштампана с неким променама по іедном 
старом рукопису. 

*) У Гласнику XI. штампан ,]"е из овога рукописа живот крала 
Дечанскога. 



45 



ском, и на] стари] а, у ксдо] долази садашѣа служба 
св. Сави. 

4. Народна библиотека има у рукопису од год. 
1692 службу кнезу Лазару с кратким животом, 
ко,]у ,]е преписао калуфер Нииргцан Рачапин, не 
казавши одакле (вид. Глас. IX.) Што се у овоме 
рукопису налази и чланак калу^ерице ІеФимиіе 
познат под именом „Запис на покрову кнеза ба- 
зара," он ]'е постао знатан за ова] део историке 
наше старе црквене кн»ижевности. 

5. Пошущи ШаФарик ]е обзнанио, да у мана- 
стиру Раковцу у Срему има рукопис, у ком су само 
правила Србима свецима и то готово свима. Ово 
]е дакле на]стари]а до сад позната квьига , у ко] о] 
има сво^е службе на]више наших светаца, на бро] 
дванаест. Али ]е та] рукопис писан тек 1714. Пи- 
сао га ,]'е калуфер Максим по заповести игумна 
раковачкога ТеоФана. То су службе овим свецима : 
Симеуну, Сави, Стефану првовенчаном, Милутину, 
СтеФану Дечанском, дару Урошу, кнезу Лазару, 
деспоту СтеФану Ъур^евиьу, Ан^елини (жени н>е- 
гово^) владици Максиму и Ловану деспоту (синовима 
аиховим) и СтеФану Штил^ановипу. Осим св. Си- 
меуна, Саве и деспота Лована, сви други има]у у 
том рукопису, ]едни кратак пролог а други опширну 
биограФиіу, а неки и ]'едно и друго. Узгреднека^е 
споменуто да у овом рукопису има и живот цара Сте- 
фана Душана, ко^и ]е написао патри]'арах Па^си^е. 

6. После овога рукописа први ( ]'е србл>ак, у 
ком су службе свецима Србима, штампан у Рим- 
нику у Влашко] 1761. год. Штампао га ]е владика 



46 



арадски Синеси^е Живковиь и то ]езиком руско- 
словенским. У н>ему осим поменуте дванаесторице 
светаца из раковачког рукописа, има и служба ар- 
хиепископу Арсениіу I. (први по св. Сави.) — Ово 
]'е Србльак, ко]'и су после Руси прештампавали. 

7. На послетку долази овамо и онаі рукопис 
народне библиотеке, у коме има служба са животом 
св. Ъур^у Кратовцу, комете спомен 11. Фебруара 
и кога су Турци 1515. спалили у Софщ'и за то 
што се нніе хтео потурчити. Извод из живота овога 
свеца штампао ]'е Ъ. Даничиь у другоі свесци 
„Кььижевника" од 1866. године. 

8. Знатан ]'е топлотом осеьан>а и нежношьу 
побожном „Запис на покрову кнеза Лазара." Он 
се налази на покрову кнеза Лазара у Раваници у 
Срему. Ту ]'е допет из Раванице ресавске за^едно 
с телом кнеза Лазара уз ратове 1691 године. 
Осим тога нашао се та] исти зааис и у ]едном ру- 
копису, ко]и горе помиаасмо под 4. а то ]е опет 
на]стари]и рукопис у коме се налази служба кнезу 
Лазару. Запис та] писала ]е „8€фнуніл моплмшнх. 
дьштн кгесдрл Вонхне , нѣкогдд же деспотнцл*" 1 ) Та] 
]е Воихна био іедан од првих лѵуди за времена Ду- 
шанова, а кьи му ]е ІеФимиіа била за Угл>ешом, 
братом крал>а Вукашина , коіи ]е био ирво ьесар 
па после и деспот. 2 ) Угл>еша іе з^'едно с браьом 
удавио се у Марици 1371. после оне несреьне битке, 
а удовица му ]'е на сву прилику прибегла к Лазару 

') Од исте ^Фимиіе монахиіье ,]'е и леп запис завесе хилан- 

дарске (у Гласнику V.) 
* 2 ) У Душанову двору деспот }е био први до цара, севастокра- 

тор други,*а Кесар треЬи. 



47 



ксуи )е закловаше и чуваше, што она у том запису 
захвално признаке а после бо^а Косовског вала да 
се покалу^ерила. 

9. Осим похвале ^Фимвцине кнезу Лазару, 
ко]а се одлику]е беседничком топлотом , има кнезу 
Лазару ]'ош ]една похвала ко] а исто тако топло- 
том и живошьу беседничком може припадати ме^у 
на^лепгаа дела наше старе каижевности у овоі 
струци. Не можемо да не кажемо и милину ко] а 
нас обузима кад се опоменемо, да су обе те по- 
хвале баш цару Лазару, последнему цару и муче- 
нику народноме, ]ер држимо, да ]е исто осеьаае 
ко^е овде помивемо давало топлоте и иохвалама 
самим о ко,]има ]е овде реч. Ову другу похвалу 
кнезу Лазару наштампао ]е Даничиь у Гласнику 
XIII. по рукопису писану на хартии на краіу XIV. 
или у почетку XV. века, ко^и ^е у народно] би- 
блиотеци. Штета што се ни за ова^ рукопис не зна 
ништа више до то. 

28. Било би врло до^ро и од велике користи 
кад бисмо о квижевницима ко,]и су писали службе 
Србима свецима, знали и оволико колико знамо о 
рукописима и квигама у ко]има се налазе те службе. 
То би бацило особиту и ,]'асну светлост на исто- 
рику квижевности и просвете српске онога времена 
— али оно мало што се данас о томе зна, готово 
,]е на^та-мн^и део ]'ош не]акога знава нашег о 
историки старе српске квижевности , ^ер што се 
зна, зна се само по кратким и оскудним записима. 

Први светац српски ]есте СтеФан Немава, а 
службу вему наиисао ]е син вегов , први квьижевник 



48 



наше црквене книжевности, св. Сава. О томе има 
сведочанство о коме не можемо сумаати у Домен- 
тіуанову „Животу <ж Саве." Сабор светогорски по 
што ]е видео славу и посвеьеае првога српског 
крал>а и на^веьег државника „благослови," као што 
вели Доментщан, светога Саву да напише каноне, 
стихире и чудеса оцу сво]ему. 1 ) Покори П. X Ша- 
Фарик мисли, да она служба ко^у ми сад служимо 
из Србл>ака св. Симеуну вще Савино дело. 

Ео ]е писао службе осталим свецима Србима, 
не дозна]'емо ни од куда. Али се можемо од при- 
лике довиіати на кога би кад могла спадати овака 
дужност. Имамо доста сведочанства , како су се 
после Немане и св. Саве наши стари угледали на 
іъих дво]ицу , а што се тиче св. Саве он ]е остао 
у нашем народу углед свима л>удима свештенога 
реда и до данас. И после су дакле саставл>ане 



] ) Речи Доментщанове овако гласе: Вьсн же отьцн прѣпо 

ДОББМНН Н ІірДИбДБМНи, СВеТЫК СЬБОрБ ІІрѢСВеТБІІС 

Богородице светогорьскыіе , вндѣвбшс сддвоу божню 
н ѵоѵдесд светддго. іеже сьтворн богь сь іінмь, н ид- 
пнсдше іеіо вб редв светынхь ведкішн,ѵі> пркподовБ- 
ішн.хь отьі|б пдѵе и ѵо^дотворьць , н покдомнше се 
№моу »Дко н вбсшб светмнмь н богомь нросдд в діеыомоѵ 

мд мевесн н ма /ом ли н вддгосдовнвБше 

б о г о и о с і, N д д г о о т б і| д ндшего К II р Б С д в о у ИД- 
ПН с я т н іе м о у к я N о N ы н стн^нре иѵоудотво- 
ремнід іе г о , о ;>і б же идпнсдвб, н п а к ы бддго- 

СДОВН НДС Б О V V 6 N II В М С В О К ТѢМБЖ^е ЕЛДГО- 

с д О в е N н іе м б. Последнее речи као да Ье бити знамените 
за ред оваких послова, а ово ^е било на дан кад се навр- 
гаила година после смрти Немаіьине. (Живот св. Саве и св. 
Симеуна 1865. стр. 189. 190.) 



49 



службе свима свецима на скоро чим се ко]'и посве- 
тио, а тешко ]е помислити да ]е други ко пре за 
дужност држао написати правило своме светителэ- 
ском претходнику него архиепископ, на кога ]с 
власт іьегова прешла. Така ^е дужност з'амачно 
била и према владаоцима ко^ су се посветили. 
Може бити да се ово наре^ивало коме и на све- 
штеничким саборима, ко,]и су се скупл>али ради ка- 
квога новог свеца. 

За службу СтеФану Дечанскоме сто^ у лето- 
писима забележено, да ]у ^е написао Григори]'е 
Цамблак, за кога се зна поуздано, да ]е написао 
живот СтеФана Дечанскога. Он ]е био игуман у Де- 
чанима, у ко,]е ]е време, може бити, и написао ту 
службу, а после митрополит у Русичи у Ки^еву. у 
ком ^е чину и умрьо. 

За службу кнезу Лазару може лако бити, да 
Іу ^е писала калу^ерица ^Фими]а од ко,]е ]е запис 
на покрову ььегову. Ово се може мислити на]више 
по томе, што се іьезин запис нашао покра] службе 
кнезу Л.азару у рукопису Тіипри^ана Рачанина (чл. 
27. 4-то) на оном месту где и у другим службама 
сто^и обично похвала свецу. Нема суміье да ]'е ру- 
копис Нипр^'анов иреписан из стари]'ега а и по 
запису се самом види да ни^е само за покров уде- 
шен. У запису на пр. долазе речи „не по достоя- 
нию текѣ похкллоу прнмесохь , нь по снлѣ млллаго 
мн рл^оумл," ко]'е би се лешие могле тицати 
службе него записа. Ако служба сама не буде дело 
іеФими]ино, оста^е запис да ]е од іъе, и да ]е од 
Нэе, на сваки начин, служби додат. 

Ист. СРП. КЕЬИЖЕВНОСТИ. 4 



50 



Службу св. Ъурі/у Кратовцу (предіъи чл. 7-мо) 
писао^е „попь Пек\," као што се сам именуіе, н>е- 
гов сувременик ко] и га ]е од Турака заклагъао, 
ко^е имамо записано у рукопису народне библио- 
теке у коме нам ]е и служба. 

29. Од законодавства црквеног, имамо епоме- 
нути само два три дела. Не треба се чудити што 
нам и овде долази као први, свети Сава. Од 
іьега, као организатора српске цркве и творца са- 
мосталности н>ене, имамо три тиимка. Прво ]е 
студенички, из ко^ега ^е пок. П. Л. ШаФарик на- 
штампао само нешто 1833. године у сво^о] кеьизй 
8егЬІ8с1іе Ъезекбгпег. Друго ^е хиландарски , о 
коме ^е ]авио свету Димитров Аврамовиь у сводим 
кнэигама „Света Гора 1 ' и „Оаисанще древности 
сриских у Св. Гори", а ко,іи ]е сад наштампан цео 
у XX. Гласнику српскога ученог друштва трудом 
г. ^. ШаФарика по препису од невеште руке. 1 ) Али 
и ако ]'е тако, опет ^е добро што га имамо макар 
и тако издана. Томе хиландарском типику наслов 
]'е, како ]е у Гласнику XX. наштампан: „Оустлвь, 
оуклз лпН|€ жнтніл соуштллго вь монастыри пръске- 
тыге вогородні|е пдстдвыжце , здѣ іілішслінж, и пръ- 
ДЛНОНЗ кдмь, крлтнкз Н Ѵ6ДЛ МОІЛ кь^люклгенш о 

ГОСПОДѢ , МНОГО ГрЪШЫІМНМЬ Н СМѢрбНЫНМЬ МЬННѴОМЬ 

Слкою." Трени ^е Ораховички или Еаре]ски ко]и 
,]е тако^е по рукопису из карловачке библиотеке, 



1 ) Пок. П. ^. ШаФарик забележио іе у сво,]"о] кьизи Ратаіку 
сІГеѵпіпо різетпісѣѵі ЛЬозІоѵапІІѵ , да В. Григорьевич иро- 
Фесор казанског университета има ирепис од овога типика, 
али га он л'ош: нщ'е издао, колико^е познато писцу ове каиге. 



51 

наіпре био познат у одломку ко^и ]е штамиао П. 
Л". ШаФарик 1833. у кіъизи 8егЪІ8СІіе Ьевекогпег, 
а после ]е штамнан у „Голубици" П. 1840 г. по 
ирепису Л. Мушицкога, али тако исквареном према 
новоме руском читаіьу, да не вреди ништа. Ъ. Да- 
иичип ]'е штампао та] типик у „Ки>ижевнику" I. од 
1866. по ]'едном мла!>ем, али верно преписаном ру- 
копису, ко^ се налази у библиотеци српскога уче- 
ног друштва. 

Осим ових дела светога Саве, ко]"а припада^у 
у ову струку старе наше црквене квьижевности и 
ко г ]а су нам тако драгопена, имамо .іош да поме- 
немо на овом месту рукопис архиепископа српског 
Никодима, ко^ ]'е био архиепископ за крал>а Ми- 
лутина. Та] ]е рукопис на кожи, писан 1319 године, 
и налази се у народно^ библиотеци. Лавл>ено ,]'е о 
шему у Гласнику XI. а у вьему ]"е Тнпнкь івроусл- 
лішьскын скетлго Слшн поустннегснтелга , ко^и ]'е 
архиепископ Никодим с грчкога превео , као што 
сам у предговору казз^е. 1 ) У манастиру Крушедолу 
налази се канонично право из 1453 године, типик 
од 1574; у Ремети има тако^е ^лкомьннкь ко]и ^е 



Ево речи тьегових: Івгдд же вь^ведегіь вмнхь ид сн све- 
тын веднкын пристоль светлго Сдвнн. всегдд іше,ѵь 

вь оумѣ пдметь подвнгд н троудд оѵѵнтедгд 

н ндстдкинкд нашего светдго Сдвы. Кьслѣдьствоуіе 
словесемь потьшдхь се поит, мддоіг. спи; нрнложнтн, 
иослл.ѵь вь цдрскмн грддь вь моидстнрь светдго првд- 
теѵе н крьстнтедід нюдид н нрниесень мн высть сн 
тнпнкь героусдлнмьскы. и іір-г.до;і;н\ь н вь нлшь іе^мкь 
(оть пнсмень грьѵьскдго и: /и к д. 

4* 



52 



писао у ^шу 1495. године граматик Даі^ан. Лош 
нека ]е споменут и српски номоканон од 1268. 
године. 

Напред смо спомиьали вен како ]е Србіца била 
представница цветааа црквене квижевностн сло- 
венске кроз XIII. XIV. и XV. век. Русвд (од 1237 
до 1462 године) беху поплавыли Монголп и сва 
радвьа каижевна стаде, аБугари, изгубивши скок 
у државном животу, не надмашаху Србе ни у кгьи- 
жевности. У потврду и овоме и наиред исказаним 
мислима о самостално] богословское радви наших 
старих врло лепо прпста]'е и ово. По што се Ру- 
сина опрости Монгола, почеше се из Србще и 
Бугарске носмти тамо не само многе црквене квьпге, 
него су шили тамо и понови, писци, ученици и 
певци. И до данас су се сачувала по радвьи овоі 
эдна имена неколпких Срба. Такав }е бно Киири- 
уан, коіи )е био митрополит у Кіфву и у цело] 
Русіфі. Тамо ]е отишао 1378. а умрьо ]е 1406. За 
а руски историци не веле ни манье ни више, но 
да ,]"е он први на ново подигао замрлу просвету у 
Русищ. Дошав у Русіщ донео ]е мноштво кныіга 
црквених, а и сам ]е писао и преводно црквене 
каиге, скупио ]е описе сабора у Русиіи, наппсао 
многе животе руским свецима, скушьао законе и 
писао некакав летопис руски. То све пишу о іьему 
сами руски писци. За Кипррцаном се помиіъе славни 
Пахомгуе логотет, шфі }е прешао у Русину 1460. 
Оп^е по заповести архиепископа новгородскога на- 
писао многе црквене каноне и животе руских светаца 
и радио іе до смртн таке послове. За Пахоміг)ем 
долази ^ ер омонах Исаща, Светогорац, ко,іи ^е оти- 
шао у Руси] у 1517. а 1519. се вратио у домовину, 
те понео капга. За ньега помиау руски писци, да 
Іе по заповести српског митрополита Теодосіца 



5В 



1471. нревео с грчког дело Дионисщ'а Ареопагита 
..О црьккеномь с к е і|і е N о н д ѵ е л н н - • : у ком Исаіуа у 
аредговору вели, даіе древео и ынога друга дела. 
А осим тих колико их іе. о водима ништа не знамо?! 



ДРУГО ДОБА. 

Свршетак XV. XVI. и половина XVII. века. 

Штампавье црквених кн>ига. 

(1493—1650.) 

30. На педесет година по што се у Европи 
нронагало и завело штампакье квьига, почеле су се 
штампати кгыіге и у нашем народу. Што ( ]'е та^ 
проналазак, ко] и ]е у Европи за кратко време дао 
други правац читаво] кншжевности, допрьо тако од- 
мах и до нашег народа, сведочанство ]'е о живом квьи- 
жевном обрту код нас, и о просвеьено^ вол>и наших 
старих да се користе добрим проналасдима и да 
знаду за н>их — нарочито кад се сетимо у каквим 
]'е политичным приликама ста^ао наш народ у оно 
време. 

Наістаріі]е црквене каиге из српских штам- 
иариіа доииру до 1493. Те године ]е штампан 
Часловагь, у Млецима, од кога сад нема више ни- 
где сачувана ексемплара, и штампан ]"е Охтои.г 
од четвртога гласа у Ободу граду у Црно] Гори, 1 ) 
ко] и ^е довршен првих дана 1494 године. Пок. 

') Види ,ОрлиЬ л III. год. од 1867. стр.42, где о томе приповеда 
архим. Н. ДучиЪ. Обод ко.щіе сад уразвалинама зове се сад 
г Риіечки град* и »ЦрнолевиЪа град.* Сто^и према Црнсуе- 
вийа Рцуеци, црногорско.]' варошици. То казу.іе и Дентои. 
(Види Вилу 1867. бр. 8.) 



54 



Павао 3. ШаФарик мисли, да не бити и старших 
сриских црквених кіьига штампаних у Млецима. 1 ) 

О штампан>у српских кіьига бринули су се 
имуьниіи Срби и гдеко,]и странци што се тиче 
трошка, а штампааем су управляли наши свеште- 
ници и калу^ери. И ако ]е време потрло врло много 
послова старих штампари^а српских, опет их ]е 
доста остало; сам пок. П. 3. ШаФарик приповеда, 
да ]'е видео преко 4—500 ексемплара, а и данас 
их се налази. Преглед ове каижевне радн»е учини- 
ьемо по местима у копима су се каиге штампа ле. 

На прво место долазе нам Млеци, у копима 
]е пеки Апсігеаз оіе Тпегезапіз сіе Авиіа штампао 
Часловац. Одмах за рьим долази нам на ред поче- 
так радгье Божидара Вукови&а , од ЪуриКа из 
Подгорице, на^знатни^ега човека за ову радвьу у 
оно време и на]заслужни]ега Србина готово за све 
старе српске штампари]е. Божидар ]'е наштампао 
нарвите кн>ига и наіживл>е кренуо штампа н>е , не 
само штампа^'уьи кіьиге, него и лніуьи слова, ко]'а 
су се носила у Србиіу (у Горажде на пр.) те су 
се тамо каиге штампале. ВЬему су у издаватъу и 
гатампагау каига помагали : монах Пахомще из Ри- 
,]еке у Црно] Гори, Ѣура^ Л>убаѳиК и н>егов брат 

х ) На друго.) северно^ страни словенскога света, у Кракову 
ночеле су се Кирил. цркв. кн>иге штампати 1491. године, и 
' тако су у две године старике од срцских, коіе се за сад 
знаду као на.істари^е, али нису од глаголск х, іер 1483 
штампан іе на сву прилику у Млецима словенски мисал за 
потребу Срба западне цркве, што тако^е може бити докая, 
да се тада штамиало веК и Ьириловским словима. У Русичи 
^е штампана ирва кгьига у Москви 1564. и то іе апостол, — 
дакле 70 године после сад познате на,істариіе кгьиге српске ! 



55 



монах Теодор, поп Теодосще и пареклеси^арах 
Ъенадще из 11ри]епол>а, и монах ЪЩсще из Де- 
чана. На]'ве1іа ]'е слава Божидару, што аегов посао 
беше тако удешен, да ]е дуго тра.іао, ]ер после 
іьега настави штампавье син му ВиЯентще ВуковиЯ, 
ко.] и ^е штампао тако^е доста каига, а од помой- 
ника му , нама ^е данас познат с.шо Степан из 
Скадра , ко^и Ье се и ниже помиіьати. Истим сло- 
вима Божидаровим штампао ^е после Виьентиіа, 
неки Лков из Еамене В щеке у Херцеговини близу 
Колашина Часловац 1566. и на том се свршава 
радіьа на^елавниіе старе српске штампари^е, ко]у 
подиже Божидар ВуковиЬ. — Иза тога као да по- 
дигоше нову штампариіу кропим ЗагуровиЯ вла- 
стелин из Котора и Лков Краткое из СоФИ]'е, и 
наштампаше ,]едан Псалтир (1569) и Молитѳеник 
(1570), а последней ,]'е у Млецима наштампао срп- 
ску црквену каигу (Псалтир 1638) Вартоломще 
Ъинами. 

И но томе што ,]'е на^веьи део старих српских 
штампаних каига наштампан у Млецима, и што се 
отуд разнесоше слова и разите наука штампарска 
по мапастирима српским, Млеци су прави расадник 
старих српских штампари]'а. Слова копима ]е по 
заповести во]'воде ЪурЦ Црно^евиьа гатампан Ох- 
тонхь 1493. и 1494. и Псалтир 1495. око ксц'их 
се каига трудно ]еромонах Макари^е у Црно] 
Гори, ливена су у Млецима, и резали су их ита- 
лиіански маістори. 1 ) Тодор ЛуубавиЯ, ко^ега код 

') За та слова вели П. «Г. НГа*арик: „ЩвеЬи )е задатак Ьири- 
ловских штамиаріуа, да састави карактер слова каква су у 



56 



Млетака спомиаасмо као помощника Божидарова, 
штампао ]е опет млетачким словима у Горажду на 
Дрини у Херцеговини, и то трошком Божидара 
Горажданина , Псалтир 1529. и Молитвеник или 
Требник 1531. Монах Теодосще. опет име 'во^е ее 
сиомиЕье ме^у помонницима Божидаровим, ако само 
буде исти, штампао ^е 1537 ]еван§еле у манастиру 
Рууну (у округу Ужичком). У манастиру Милешеву 
издао ]*е игуман Данило трудом монаха Мардарща 
и Теодора 1544. Псалтир, а 1545. Молитвеник, 
трудом Закона Даддана и Милана из Обне, а 1557. 
Псалтир. — У Београду (ерпском), издано ]'е трош- 
ком кнеза Радише ДмитровиЪа и по смрти аегово,] 
Тро]'ана Гундулипа Дубровчанина ^еван^еле 1552. 
а то трудом Мардарща ,]'еромонаха из Мркшине 
Цркве. — У исто,] Мркшино] цркви (она ]'е у Ср- 
біуи 1 ) и трудом истога Мардари^а изашло ]'е ,?Ѵ 
ван^еле 1562, и триод цветни или пентикостар. 
Код ове последнее каиге помагали су и по и Живко 
и і>акон Радул. — У Скадру на Бо]ани наштам- 
пан ]е Г563. трудом Степана Скадранина (истога 
ко,]'и ]'е био помощник Виь. Буковину), а штампом 
Камила Занети]'е Триод цветни или Пентикостар. 
Посао }е леи а слова су млетачка. 



старим рукописима с депотом Форме ко.іу кус иште, да задо- 
водьи истори)'ску верност и штампарску елеганндіу — и та] посао 
кодико і& знам , ни,]е нико бод^е евршио но ма,]стор ко]и е ]"е 
резао сдова за ову штамнаріщ/ безсп. (іег зегЪ. ЗсЬНГШштз. 
Рга§. 1865. 250 стр. По томе што су сдова у тим квьигама 
нека знатно маае нека више нохабана, суди П. ^. ШаФарик, 
да се аима веЬ и пре радидо Саз. сезк. Мив. 1842. 
') У округу ужичком, у срезу црногорском у хатару седа Ко- 
сіериЬа на реци Скрапежу. Гдасник X. 329. 



57 

И тако видимо, да су се старе српске кн*игештам 
пале у Ободу, Млецима (на]више), у Горажду, Миле- 
шеву, Београду , Мркшино] Цркви, Ру}ну и Скадру. 

Ево редом ев ид у квьига штампаних у српским 
старим штампаргцама , по П. 5. ШаФарику. 

а. У штампаріфі Божидара ВуковиЬа у Млецима, 
штампан ]е 1) С лоѵгкькі.мнкк 1519. у 4-ни, 2) Псал- 
тир с часловцем 1519—1520. у 4-ни , 3) Слонгсьві,- 
ілікі. 1527. на 4-ни. 4) Молитвослов 1527. на 8-ни. 
5) Охтоих или осмогласник 1527. у фол. 6) Мине] 
нразнични 1538. у фол. 7. Требник (евхологион) 
нема ко]'е године, у 4-ни. 

б. Код вьегова сина ВиЬентгп'а ВуковиЬа 8) Псал- 
тир год. 1546. у 4-ни , 9) Молитвослов 1547 у 8-ни, 

10) Сііоужькыінкь 1554. у 4-ни, коді ^е са истога 
слога четири пута а може бити и вииіе штампан. 

11) Молитвослов 1560. на 8-ни, 12) Триод носин 
1561. на фол. 13) Псалтир 1561. на 4-ни. 

в) Истом штампаріфм штампао ]е «Таков из Ка- 
мене реке 1566. 14) Часловац на 8-ни. 

г) Іероним ЗагуровпЬ Которанин штампао }е 15) 
Псалтир 1569, на 4-нп 16) Молитвенпк 1570 год. 
на 4-ни. 

д) Вартоломіце Хинами штампао ]е 17) Псалтир 
1638. па 4-ни, ко^е Ье бити носледвьа сад позната 
штампан а квыіга. 

е) У Ободу штампан ^е 18) Охтоих 1493—1494. 
у фол. 19) Псалтир 1495. на 4-ни. 

ж) У Горажду штампан ^е 20) Псалтир 1529. на 
4-ни и 21) Молитвеник или Требник 1531. на 4-ни. 

з) У Ру^ну штампано ^е 1537. г. 22) .Іеван^елье 
на фол. 

и) У Милешеви штамнап ,і'е 23) Псалтир 1544. на 
4-ни, 24) Молитвеник 1545. на 4-нн, 25) Псалтир 
1557 на 4-нп. 



58 



І) У Београду штампано ]'е 1552. г. .Іеван1)ел>е 
на фол. 

к) У Мркшинсг) цркви пітампано ^е 1562. 27) Іе- 
вані>ел»е наФОлед, 28) Триод цветпи 1566. на фол. 

л) У Скадру штампан ]'е 1563. 29) Триод цветни 
на фол. 

м.) Бук спомшье іедну каижицу штампану у Мле- 
цима 1597. у ко^О] су црквене песме, а штампана ]е 
у веома маленом Формату (32) с благословом игумна 
СтеФана з'еромонаха, а трудом ]еромонаха Саве од 
ман. Дечана. (ПІтампано код Сгів Апіопіо Каюра- 
геШ).) 

31. Старе српске штампари]е помогоше много 
трудби смерних преписивача калуфера; штампари- 
,]'ама се лакше беше трудити да се што веЪма рас- 
простиру, сачуваіу од кварен>а, ко^е ^е прека по- 
следица многога преписиваіьа , и да се не затру 
црквене кіьиге, те да због опустелих цркава и сла- 
бог знааа ме^у свештенством и вера не клоне. 5е- 
зик ]е у овим каигама нашим чист српско-сло- 
венски, онакав какав ]е био у црквеним ка>игама у 
XV. веку и пок. П. I. ШаФарик, човек ксуему се 
заслуге за нашу историку тижевности никад не Ье 
изгладити , узноси га веома. Да ^е сачувао много 
старих облика и речи и да ^е тиме исто онако као 
и она^ у рукописима , одвеЬ важан за изучававье 
правога словенског зезика — ,]есте хвала ко^а Ье 
стали а остати и за ове наше споменике. Што се 
тиче лепоте посла штампарског, млетачке гатампа- 
ріуе могу нам и данас бити на дику. 

Заслуга старих српских штампартца и вред- 
ност трудбе око н>их ко]у учинише наши стари, 



59 



онда би истом била чисто на видику, да ]*е славни 
почетак ьихов могао цветати и непрестано више 
напредовати , па тако са свим заменити старински 
начни преписиваіъа кіъига и учинити да се кіьижев- 
ност може снажно разврати. Али то не би, ]'ер не- 
ста,]анэе и последнее сенке народне самосталности и 
услед тога непрекидно сиромашеіье и пропаст у 
економскоме ставу — задало ^е смртни ударац и 
штампари]*ама. Оне не могоше нити са свим извести 
из потребе преписиваве , нити се одржати. Препи- 
сивало се и док су тра]'але штампари]е , а после 
н>их и венма. Меі)у тим се подигне снага и про- 
света у Русичи и почивуьи са XVIII. веком, а осо- 
бито од 1711, меІ)у нас стану долазити , за новце 
и поклоном , кнзиге из Русине ко,]е се штампа]*у за 
руске цркве руско-словенским ]езиком. Тим се пре- 
кида исторіда српске црквене квижевности, писане 
српско-словенским ]'езиком , и обуставл>а развитак 
српско-словенскога ]езика. 

Од старих српских штампаних квьига , има^у лепе 
збирке у Београду , у библиотеци српског ученог 
друштва и у библиотеци народно,]. 



II. СВЕТСКА КВэИЖЕВНОСТ. 

32. Према томе што )е душевни и квижевни живот 
овога првог раздела показао сву сво^у квижевну радву 
у з'едноме правцу — а то ^е у правцу црквеном, — и 
што ]е и наука и квьижевност у овоме разделу била огра- 
ничена пона^више на свештеничку (духовничку) класу — 
осим потребе државннх канцелари^а — и она дела, кеда 
брсдимо у светску квпжевност, тесно су скопчана са 



60 



кншжевношьу црквеном и управо су и постала поред ае 
и вье ради. Ова] правац у старо] српскюі каижевностп 
долази іедино од таког истог правца ондашье впзанти,]- 
ске квыіжевности , ^ер су се Срби у свему готово што се 
тиче просвете , кшижевности , а нарочито црквених ствари, 
на Царнграі>ане угледали. Такп правац у главноме био 
^е у оно време и по остало] Европи, и то ]е каракте- 
ристпка не мало целокупне кншжевности тога времена. 
Само ]е на Србе имала рі>ав утисак малаксалост и по- 
квареност цариградскога живота и образованости аихове, 
те се зарад тога ^едра стихи]'а народна нигде ніуе могла 
указати на видело. А по чем ]е меі>у Србпма због рЦвих 
и све горих политнчних прилика и наука све веьма сла- 
била — ^асно іе, за што то исто постиже и каижевност. 
Стара кнэііжевност слабила ]е све више и више, докле 
^е шф у поста]'аау нови)'е кшіжевности и нестало. ГТре- 
роі/аі наука и квьижевности ко]и ]е , почевгаи XV. и XVI. 
века, с кра]ем прошлога и у почетку садашаега века 
особито процветао, раширивши се и меі/у наш народ, и 
побольшано политичко стаае нашег народа учинило ]е, 
те се новика каижевност почела разврати. 

У свегску стару шъижевност нашу узима^у се 
животи (жити]а) разних српских владалаца ; разли- 
чит сриски летоииси пространен и краЬи, иисанп 
у старо време и нацени у старим рукописима; за- 
коник српског цара Стефана Душана силног, — и 
различита стара иисма , ко]а су писали владаоци 
и остали државни великаши и знаменити л>уди за- 
рад различних послова. На послетку можемо раз- 
гледати у додатку смесу, рукоиисе у водима се на- 
лази нешто од лекова, живот Александра великог 
и ,]'ош по где што. Овако поделивши разгледанемо 
редом сваву врсту за се. 



61 



Вв. Сва „житща" старе наше кньижевности 
писана су духом и стилем остале црквене каижев- 
ности; то пак с тога, што су се владаоцима, ко]и се 
заслуга ради за цркву и народ примаху меі^у свеце 
и угоднике црквене, писали животи као и осталим 
свецима. Та су се „жити^а" веьином и нашла по- 
кра.) рукописа црквене кйижевности, одакле су пре- 
писивана и у на^новіце време штампом на свет 
издавана. У свима се редом уздижу и славе пона]- 
више „богоугодна дела" у животу онога владаоца 
о коме ,]'е реч. Историка се може помоьи овим спо- 
меннцима наше старе кіьижевности с муком и пома- 
жупи се осталим делима. Што ]е ко,]!! од писаца 
из касніуега времена, све више вреди за н> ово иіто 
смо казали. Архиепископ Данило, на прилику, ко,)и 
]е писао родослов казу,]'е ко]'и пут истина и дан 
неделэни и месечни, и сахат дана у ко]и ]е преми- 
нуо ко]и владалац или архиепископ, само што нема 
године , ко]'е се то десило. Сви су налик на по- 
хвалне беседе, у ко^іма се писци црквеним и ио- 
божним стилом губе у хвалама, а тек по каткад на 
дела долазе. Та борба ме^у историком и цркве- 
но-похвалном стихиям различна ]е : у неким живо- 
тима опажа се ]ачи мах исторі^ског , а у некима 
црквено-иохвалног (религиозно-панегиричног) гово- 
ра. Дела те врете ово су: 

а. Живот Стефана Немаѣе -или св. Симеуна. 
Пмамо га од три писца. Іедан ]е од светога Саве, 
другп од гьегова брата крал>а СтеФана првовенча- 
ног, а трепи од Доментіфіна ко]'и ( ]'е живео у XIII. 
веку и био ученик св. Саве. То су три наззнаменитиіа 



62 



и на^врсни^а дела старе српске кн>ижевности. Уз н>их 
ітриста]'е и четврто, а то ]'е Домевти^аново дело. 

б. Живот светога Саве. — „Живот Немаіъин" 
од синова іьегових св. Саве, и крал>а Стефана пр- 
вовенчаног издао ]'е П. 3. ШаФарик у Прагу 1851. 
први по рукопису преписаноме 1619. у Студенич- 
ко^ испосници а други по рукопису из друге по- 
ловине ХІУ. или с почетка XV. века, писаном у 
Свето] Гори , ко^ ^е сад у библиотеци париско,]. 
Доменти]аново дело налази се у рукописима дво,]'ако. 
Іедно ,]'е право Доментиіаново и у н>ему ]'е живот 
св. Симеуну и св. Сави , а друго ]е од Доменти]'а- 
нова дела прераі/ено у XIV. веку и у томе другом 
има само живот св. Саве. Оба ]'е издао Ъ. Даничип 
у Београду (1860. ово друго, 1865. год. оно прво). 
Домент^'ан ]е писао сво^е дело 1264. имаІуЬи пред 
очима дело Савино и СтеФана крал>а, ІЬегово ]'е 
дело дика не само српске него и словенске шъи- 
жевности и ^езиком и лепотом , а Доменти^ану се 
призназ'е образован дух и велика яаученост. Не манье 
су хвал>ена и дела Савина и Првовенчанога крал>а. 
У та четири дела стара српска кн>ижевност дала 
^е цвет Щедрине и лепоте стила и Форме сво^е , сте- 
кавши рьима дично место себи у старо] словенско] 
кіьижевности. 

в. После ових живота долазе по важности кн>и- 
жевно] много слабли , али за историку као дедина 
домаьа историка, тако^е важни архиепископа Данила 
Животи кралева и архиеаискоиа сриских, 1 ) ко]'и 

') То ,]е право име, а преписивачи су га називали родословом 
или цар о ставником, под ко,]им ^е именом обично и познато 
ово дело. 



03 



су на^више Данилови , али су их и други после 
вегове смрти яаставл>али. Данило ]'е живео за владе 
српских крал^ева Милутина, Стевана Дечанског и 
дара Ст. Дупіана (| 1338). ЕЬегово дело хвата 
од 1224: — 1375. г., утолико]е после смрти іьегове 
наставл>ено. На свет га ]е издао Ъ. ДаничиЪ 1866. 
године. Ту су животи српских крал>ева : Уроша Ве- 
ликог, Драгутина, крал>ице Делене, Милутина, Ст. 
Дечанског и цара Душана, и архиепископа: Арсе- 
ніуа, Саве П., Данила, Іаниьи]а, Іевстати]а, ^кова, 
^встатіуа П., Саве III. Никодима , Данила II. (писца 
родослова) и патрщ'араха : ^ниЪіца, Саве и Зе- 
фрема. Ъ Даничин ]е штампао ове животе по три 
рукописа. Два су у Карловцима у митроиолитско] 
библиотеци, писана прошлог века (]едан 1762. а 
други 1780. г.) а треьи ]е у Лавову у библиотеци 
университетско] , нисан ХУІ. века. На ово се дело 
веома викало — али оно , ако и ]'есте далеко од 
Доменти^ана, св. Саве и Стевана Првовенчаног, ни]е 
без лепота у слогу и Форми, ко]'е налазимо и у 
онима. Та] су прекор на н> нанела може бити бо- 
гословска размишл>аіъа, ко^а се често превеъ шире 
на штету истори]ског садржаіа, и незгодно оиисиваье 
погрешака српских владалаца против дужности си- 
новл>их и човечи^их — али то не може потирати 
чисту каижевну вредност, а не треба никад забо- 
равити, да писца с почетка XIV. века у историки 
кньижевности треба судити према ондашіьем обичаіу 
п начину. 

г. Осим ових на]знаменити]'их дела ове врете, 
налази се ^ош нешто од ове црквено-исторніске 



64 



тижевности по старим рукописима. Помиіье се 
„Живот цара Уроша" ко^и се налази у раковач- 
ком рукопису ; о „Животу пнеза Аазара" има у 
два три рукописа од ко]их су неки и іптампани. — 
Овде се може прибро]ати она у „Гласнику" XI. гато 
)е по рукопису XVII. века паштампао А. Вукома- 
новиіі и у неколико и сама „Похвала кнезу Лазару" 
у Гласнику XIII. Бол>е ]'е познат и веьма чувен 
„Живот СтеФана Дечанског" од Григори^а Цамблака 
иеромонаха и игумана Дечанског око 1400. штампан 
у „Гласнику XI" 1 ) трудом г. ^нка ШаФарика. У 
рукопису раковачком има „Живот цара Душана" 
од патриарха Па.ісиіа. Помиае се ]ош , али до сад 
ниіе угледао света , „Живот СтеФана високога," 
деспота, Лазарева сина, од Костантина Философа, 
Е0 І И І е У 0Б0 време био чувен ученошЪу Од тог 
дела су познати неки р1)ави рукописи а ]'ош се 
ни^е нагаао такав по коме би се ова] споменик мо- 
гао наштампати. У ову врсту може се убро^ати и 
„Повѣсть" о узеьу Цариграда 1453. ко]'а ,]'е у 
ономе Студеничком рукопису из кога ^е II. 3. Ша- 
Фарик штампао „Живот светога Саве," и ириио- 
вест Исаще монаха о погибиіи српско] на Марици 
под Вукашином. 

34. Од живота или „жити^а" ових постали су 
пона^више , као што учена истраживаіьа доказу]у, 
тако звани летоаиси, ко^их има много, пространн- 
ых и краьих, боЛ)Их и горих и у различитим пре- 
писима. Као што смо код „житіуа" видели да су 

') Иу Агкіѵи га .іи&озіаѵепзки роѵіегіпіси IV. трудом И. Ку- 
кульевиКа, али р^авиіе. 



65 



им предмет животи црквених и државних поглавара, 
тако и летописи сави]а]у пона]више око н>их сво^е 
записке. Споменусмо, да су се Срби што се тиче 
образованости и кіьижевности угледали на Визан- 
тинце: „животи" и „летописи" само су имитапдіе 
сувремено] византи]'ско^ каижевности. Тако све оно 
у летописима што не говори о Србима, препис }е 
са старших преписа или превода византи]ских лето- 
писа: опширни]их (хроника), у копима се опширни^е 
о делима говори , и краЬих (анала) , у копима се по- 
ред назначена године, сухопарно догами помивьу. 
Записке о Србима црпене су нешто из пре^е по- 
миіъатих „жити]"а," а нешто су их летописци сами 
по своме памьен>у или по казиваву бележили, или 
из других старших летописа преписивали. 

У она времена се ]'едино из ових летописа 
меі)у Србима ширило исторично знаье, а особито 
после Косова, кад поче неста]'ати л>уди познатих 
с грчким ]езиком и тижевношЬу. У то време се 
управо и почивьу летописи наши. То беше дедина 
наука о истории све до на измак прошастога века; 
с тога йма од аих тако доста и различитих пре- 
писа. Они су прилична али врло сиромашна граі)а 
за историку, и што су им записке млаі)е , све су 
сухопарнике, нити се где у н>има види и на]ман>е 
истори]ског погледа и науке*, а камо ли самостал - 
ности у разматраау дога^'а. 

Да се летописи код нас почиау онда , кад 
стаде падати наша каижевеост, сведочанство нам 
,]е и у томе, што се до сад не наі^е тцедног врло 
старога. На] старики ье бити она,]' у Свето] Гори, 

ИСТОГ. СРП. К&ИЖЕЯНОСТИ. 5 



66 



кс^'и спомин>е Аврамовиъ. Налази се у Хиландару и 
у манастиру св. Павла. Хиландарски ]е летопис пи- 
сан на читавом листу (іп іоііо) и то ,]'е иреведена с 
грчкога хроника Ъор^а Монаха Хамартола. Назив 
му ]е „Лѣтокьннкь ськрлціень соть рл^лнѵныхь лѣто- 
пнсьць н покѣдлтелѴн , н^ькрлнь н сьстлвлівмь шть 
Георгии* гръшннл ннокл," и у аему су догами до 
грчког цара Еостадина. На томе хиландарском ек- 
семплару нема године, а на ономе из манастира ев- 
Павла сто^и да ^е писан за време кнеза Лазара, 
дакле при краіу XIV. века. Ово ье бити извор из 
кога се у позниіе преписе наших летописа црпло 
све оно гато ни]е о ерпешу] истории. После ових 
летописа у Св. Гори , долази старином први Ко- 
иривнички од 1453. и Карловачки од 1503. г., за 
ко] и мисли пок. П. 5. ШаФарик, да ]е труд архи- 
епископа Максима. Од преведених с грчкога, да спо- 
менемо и летопис ^вана Зонара } ко^и ^е живео XII. 
века, и ко,]и допире до 1118. г., ко]*и ^е тако^е у 
Карловцима у патр^арш^ско] библиотеци. То су 
опширниіи летописи из стари.)ега времена, копима 
можемо додати ^ош и летопис Троношки писан у 
XVIII. веку (1791. године) ко^и ^е прение са ста- 
ри]'ега летописа из XVI. века (ко]и ]е доиирао до 
1526. год.) Штампан ]е у Гласнику V. и іедан ]'е из- 
мену па]важни]их летописа. Осим ових, краьих ле- 
тописа из XVI. и XVII. века има много по руко- 
писима, и веь их доста има и на свет изданих. Да 
поменемо „Летописца" из XVII. века издана у Гла- 
снику XI. од А. ВукомановиЬа , и „Раванички лето- 
пис" у Гласнику XX. Гдеко]и су и сувише кратки — 



67 



а сви су ]'еднога карактера , ко^и смо им горе веК 
означили. Али будучи су ти летописи нанижи сту- 
пай, каижевности, надеже их ]е наштампати. Ле- 
тописе ^е таке на]бол.е издао пок. П. X ШаФарик 
у сво^' кньизи „ Избор ^ у г о ело венских доетоиамет- 
ности" (Рапиііку сігеѵпіію різетпісіѵі Ліюзіоѵаішѵ 
ѵ Ргаге 1851.) Он ]'е узео записке осам српских 
летописаца (Сеченичког од 1501. Рачкога од 1680. 
ДавидовиЪева од 1554. МагарашевиЬева од 1699- 
Врхобрезничког од 1650, Ковил>ског од 1672. год. 
Свето-Андре^ког од 1700. и Хиландарског од 1552. 
по Ра^кеву препису), па узевши за основу наібольи 
свагда ]е осталима празнине ионуаао и из осам 
рукописа критички саставио ^едну целину. По том 
Ье примеру некада требати све летописе тим на- 
чином у ]едну целину посаставл>ати и критички из- 
дати , и онда Ье им се важност за историйка истра- 
живарьа удво,]ити. Ако сад и нису истории много 
од помоги, ^ер им, н. пр. ниіе увек поуздана го- 
дина, опет се наг^е те се за многи догат^ зна само 
но летопису, а често помогну и да се година ког 
догаг^'а у историки одреди. 

Рукописи у копима се летописи налазе, колико 
су дошли до ^авног знаньа, понаівише су по би- 
блиотекама, у ко^іма се налазе и остали рукописи 
старе ерпске каижевности и ко^е смо означили. 

35. Прегледавши „житіуа" и летописе, дола- 
зимо на две врете старе кн»ижевности , ко]'е морамо 
одлучити од свега досадатівега и светског и цр- 
квеног, ван садржипе к тиме, што су обе постале 
не ме^у свештенством и у пели^ама манастирским, 



68 



него у канцелари)ама старе српске државе и по 
дворима властеоским. Те су две врете : стара шл- 
ема и законик Душанов. На]'пре немо говорити о 
„законику." 

Душанов законик , проглашен на збору вели- 
кашком наше ондашіье државе 21. Ма]а на Спасов 
дан 1349. године, сто^и на особитом месту у исто- 
рики наше старе каижевности. Душаново ,]е време 
врх напредоваіьа старе српске државе — а законик 
]е Душанов на^лавн^'и и на}живл>и извор из кога 
се може дознати како }е тада било у Срби^и. Из 
законских параграфа о животу и из различних пра- 
вила о државномс реду, види се у неколико сам та] 
ред и живот, и будупи ]е ова^ законик ]'едини спо- 
меник оваке врете, тим нам ]"е драгоценен. ІПто 
се Душанов законик на два три места позива на 
законе старике а на име на законе „деда" Милутина, 
имамо историйки доказ , да ]'е закона и по^единих 
уредаба било иисаних у нашо] држави и пре Ду- 
шана, а по^едине наредбе законске налазимо у 
писмима, особито даваним манастирима, као што 
]е то у натпису на своду испод куле на уласку у 
манастир Жичу од крал>а Стеоана Првовенчанога. 
Та] ]'е натпис штампан више пута. За постанак 
Душанова законика држи се у осталом, да не бити 
овако, Душан ]е покуиио и уредио све што ]е 
донде по]'единце у разним приликама као закон на- 
ре1>ивано , уписавши у сво]е параграфе много закона 
ко] и су били утврі)ени обича]ним правом, поставши 
у животу народном, а нема сумае да Йемену пара- 
граФима бити и са свим нових, онда издатих, закона. 



69 



То су све ствари, ко^е овоме неоцеіъеном сиоменику 
наше старе кншжевности превелику вредност да]'у. 
Законик ]'е Душанов доказ о политичноі зрелости 
ондашвэих Срба и сведочанство о образованости и 
развитости српске државе у оно време. 

Рукописи закона Душанова нона]више су се 
налазили у зборницима номоканона и уз друге ру- 
коиисе. Велика ]'е штета за познававье овога ире- 
важног споменика старе српске кншжевноети, што 
се до сад ]ош ни]'е нашао ни]'едан комад правога 
законика у оригиналу или верном препису, законика 
какав ]е био на с} т диіском столу и у канцелари]и 
државно]. Калуі)ери су преписивали у своіе руко- 
писе обично оно, што ]е іъима више требало, а 
тако и други иреписивачи , од ко]их преписе сад 
позна ( ]'емо. ПараграФи нису у тим преписима уре^ени 
по ствари, него су веома без свезе испретурани и 
из разних одсека закона ^едан с другим измешани, 
а ни по што се помислити не може, да ]е то тако 
и у ори^иналном законику могло бити. У осталом 
рукописи Душанова законика, ко^и су до сад нацени, 
сви се могу иоделити на дво]'аке : — на краЯе и 
аространще. Крапи су опет дво^аки, неки су слога 
ирвотнога а у неких ]е мен>ато и уметано ко]'ешта. 
Краъих рукописа налази се више него пространных. 
На]стари]и до сад иознат рукопис Душанова зако- 
ника іесте Хо дошки , писан около 1390. године, и 
та] припада на жалост ме1>у краЯе рукописе. Осим 
тога наводи пок. П. X ШаФарик рш пет рукописа, 
а од щюстранщи.с помиае три, од ко]их ]е ]едан 
Раковачки од 1700. године, а два су у проФесора 



70 

Григоровича у Русичи. И осим тих налази се ]'ош 
два три рукописа Душаяова законика. Штампом ]е 
издавай на свет Душанов законик пет гаест пута. 
Први га ,]'е изнео на видело Лован Ра^иь у IV. 
тому сво^е „Историе славян, народовъ," по руко- 
пису ко]и ]е данас у ктышници Саве Текел^е и 
по томе у „Српске Матице," и ко,]и ^е после у 
больем препису издао Лован Ъор^евиЬ у „Сри. Ле- 
топису" 1859. I За тим ]е издао законик Ъ. Ма- 
гарашевин у ,Дётопису Срп. " 1828. III. и IV. и 
рукописи се тих два]у издала различу. На] знат- 
нее издание ,]ест П. 3. ІПаФариково, штампано у 
„Изберу эу г осло венских достоиаметности" 1851. у 
Прагу према више рукописа, држеьи се особито 
поменутих горе , Ходошкога и Р аковичкога. У том 
издаіьу има 205 1 ) параграфа. Али ]е ^ош непре- 
стано непотпун законик, и то ье остати дотле, 
докле год не буде среье , те се не на^е потпун 
рукопис од пространных. 

Законик Душанов колико ]е важан у нас по 
историіско знаае , нарочито по историку образова- 
ности — толико ]е исто важан и по историку 
свеколиког среддъевековног права, нарочито словен- 
ског. О н>ему ]е писано расправа, ме!>у копима вал>а 
нам поменути посао чешког знатног историка 
Палацког у „ Часоиису чешжог музеуа" (српски у 
Гласнику II), у „Исторщи чешкоі II й , а особито 
Пол>ака Маье^овскога ко^и ^е употребио Душанов 
законик пишупи огромно сво^е дело „Историіу 

] ) Издаіье ово прештампао ^е и др. Ф. МиклошиК г?а сво.]'а пре- 
давала. 



71 

словенекога права." На српском вреде преііоруке 
чланци дра. Николе Крстика у „Гласницима" пи- 
санп о овоі ствари. У Душанову законику налазе 
се многе добре стране , и све то и што ее тиче 
ва.ъаних уре^еаа општинских и државних на диву 
.]'е нашо] старо] истории. Оно што се с данаишим 
по.імовима не слаже, онако ]'е било у среднем веку 
и по свем осталом свету. 

36. Стара иисма жда бро^мо тако^е као 
( ]'едну врсту старе српске светске каижевности 
писана су зарад приватних или државних, правних 
или друштвених потреба. Да у старом овом периоду 
наше истор^е беше праве кіышевности , по ко.іо^ 
би се могао знати иравац и развитак просветни и 
школски у оно време, не би ова иисма ни дошла у 
историку кнэижевности. Али кад из исторн]ских спо- 
меника светске кндакевности ]'едва доб^'амо негато 
грат^е , кад нам сва црквена кььижевиост вреди 
нарвите само за историіу ]езика и не може нам 
одговорити на питавьа о разним одноша^ма про- 
светним и друштвеним у оно време ко]е нам ]е 
прека потреба иознати, онда нам ова писма поста]'у 
врло драгоцена струка старе каижевности и врло 
мио материал за изучававе историке и старога 
живота сриског. С тога та писма доби]а,)у место и 
у историки каижевности. Стара писма, показуіуЬи 
себи сувремени начин писаіьа и исказиваиьа мисли, 
отвораіу нам поглед на висину нисмености и по 
томе на висину квьижевне изображености сво^х 
писаца. 

У стара иисма брорімо: дипломе, повел>е, хри- 



совул>е старих наших кральева и остала различита 
писма и државна и других льуди и великаша ондаш- 
н>их. Та су писма често пона] чистили и понаібистриіи 
извори за историку, генеалопуу крал>ева и властеле 
наше, за стару топограФИ]у и за утвр^евье хроно- 
логи]е историйке. Осим тога у многим старим 
писмима има врло важних података за историку 
права и правних одноша^а у нашим земл>ама. «Гош 
су стара писма знаменита за іезик , нарочито за 
историку српско-словенског ^езика што се тиче 
на]важни,]е ствари те историке , а то ^е мешавьа 
српско-словенског ,]'езика с народним говором. У 
рукама матье или вит е. вешти^их писара (ово вреди 
тако исто и за црквену и сву осталу српско-словенску 
каижевност) отимаше мах час стара српско-словенска 
час народна Форма , и то грешен>е и колебаае са- 
чувало ]е при]ател>има историіе ^езика врло драго- 
цених ствари. По томе ]е и ^език у тим писмима 
много ман>е словенски него у кіьижевним делима и 
често, без мала, чисто народни. И правопис ]е 
таки исти ; колеба се ме^у уобича ( ]'еним словен- 
ским, истори^ским, и начином простог писааа према 
говору. 

По старини, ова су нам писма сачувала на,іста- 
ри]е споменике. Писмо Кулана бана (знаменито што 
у съему веь долази слово ѣ) писано ]е 1189. године 
и ]есте, колико ]е до сад познато, наш на^стари^и 
писмени споменик, за ко,]'и добро знамо кад ^е 
писан. Оригинал ^е од тога писма у царско] би- 
блиотеци у Петербургу. Од СтеФана Немане имамо 
писмо дато Хиландару 1198 — а од іьега па дал>е 



73 



имамо , ман>е внше , писама од сви]у владалаца и 
великаша народних , све докле после пропасти 
државне ни]е нестало и ьедних и других. 

Иначе ради бол>ега прегледа у науди, а особито 
за испитиваае ,]езика, деле се наша стара писма 
и по пособии и : писма писана у Срби]и с примо- 
рьем (као што }е у старо време била), наевшие се 
примичу староме српско-словенском ,]'езику и бого- 
словское Форми, знак топлог неговагьа православие 
вере и л>убави ирема црквеном ьезику ко,]а ^е 
остала наследна до последних дана ; писма писана 
у Босни обично су веЪма но и ко]а друга пуна 
свако,]аке неследствености, мешан>а говора и іезика: 
што ]е знак поцепаности, ко,]'а ^е у црквеним одно- 
ша]има тамо владала, панике дала ничему у цело 
развити се ; — писма писана у Дубровнику готово 
су на^епши споменици ове врете кн>ижевности чи- 
стотом ьезяка . коь'и ]'е готово са свим народни , и 
лепотом Форме. Католицима Дубровчанима н^е сме- 
тао ниіпта црквени ]език супрот народнога, за то 
не Ъе бити чудяовата ни ова по^ава. Писма писана 
са свим на западном кра^у нашега народа и у Хр- 
ватсшуі тако1>е имаьу живльи народни ,]език. Како ]е 
ерпски ьезик са сводом писменошЬу у оно време био у 
важности, на]бол>е не се показати у томе, што су 
у XV. веку, и сами султани турски писали (Ду- 
бровнику) неколика писма ерпским іезиком; од године 
1465. г. има нириловско писмо од крал>а угарскога 
Матине; од 1537. од кнеза Ивана Заполье; од 1566. 
од во,]'воде Александра Молдавскога . , и .іош нека. 
Може лако бити да се стара кореспонденпдіа меі^у 



74 



крал>евином Угарском и истоком водила на ср иском 
Іезику. 

Од ових старих писама издао ]е вал>ан зборник 
др. Фраіьо Миклошиь у Бечу 1858. под насловом 
Могштепіа зегЬіса 8ресі,аптіа 1іІ8і,огіат ЗегЫэе, Во- 
зпзе Ка&изіі — издан трошком светлога кнеза Ми- 
хаила. Ту ]е прикуплено и критички издано све од 
ове врете споменика за ]език и историку, што ^е 
до 1858. године штампом изашло на свет, по раз- 
личитим кіьигама и часописима. После тога^е издало 
„Друштво ерпске словесности" (сад „ерпско учено 
друштво") две квьиге „Српских споменика" из ду- 
бровачке архиве , трудом кнеза Меда ГТуциЬа (I. 
кгь. 1858; II. крь. 1862.) и штампало ^е у свом 
Гласнику ,]ош неколико. 

Писари тих силних писама у старо време били су 
знатни л» уди удржави; логотет, или логофет (ло- 
гопет) био ]е знатан чиновник у Душаново време, 
па то ^е остало и после Душана, ди]ак ($ак) био 
^е исте службе мла^и чиновник. Долази и архидщак 
и велики дщак, а имали су их и поіедина властела 
копима су често дщаци били доглавни л>уди и први 
саветници. Имали су их и Турци: Хамза бега ди-ккі. 
Радюид Моп. 8егЬ. 509. Гледді Щечмт из квьиж. 
старина Ъ. ДаничиЬа : лрхнднмкь, днілкь. а особито 
логотеті» где се иомиау многи но имену. 

Стари новци, печати и натписи по црквама, ма- 

настнрима, гроблэима итд. спада^у такоі>е овамо — 

али вьихова ,)е вредност свагда веЬа за исторгуу и 

археограФіпу него за ова.) део исторгце квыіжевности. 

37. Именом смеса могли бисмо назвати она,] 

мален остатак старе сриске кьижевности ко^и не 

може припадати ни у ,]'еднѵ од побро^аних врста 



75 



светске и црквене каижевности. У ово,]' смеси може 
бити да пе бити на,]'вредни]и Живот Александра 
великог, ко]и се налази у многим рукописима 1 ) Іедан 
# ]е такав рукопис у Четко] у Лопковийевс^ породич- 
но,]" каижници, посто ( ]'бином из Хрватске, ьирилицом 
писан ; ]едан има у Михановина кн>ижници (за ко.іу 
не знамо где ]е); ]едан, из XVIII. века, писан ме- 
шаним іезиком, има српско учено друштво ; іедан се 
налази и у народно] библиотеки у Београду ; у Га,] а 
у Загребу има рукопис ^еднак са оним ЛопковиЬе- 
вим, али писан латинским словима. Има такав ,]едан 
рукопис и у Ремети, и у натри і ар шиіско] библиотеци 
у Карловцима. И Александар велики и цар Коста- 
дин пре1)Оше у милост код нашега народа од пре- 
^ашвих племена ко,]'а су пре досе./ъен>а нашег живела 
у овим земл>ама 2 ) — а ови рукописи поникли су 
сви из каквог иревода с грчког. У рукопису српског 
ученог друштва, где ]е „Живот Александра великог" 
има ]оіп „грчко-словенски речник"; — „како се 
иишу аисма господи" итд. У много рукописа на- 
лазе се различит и „лекови," често поред молитава 
и летописа, у многима се налазе разне „приповетке" 
пона^више иобожне ко.]е су писали српски калу^ери. 
У зборнику из XVI. — XVII. века ко,]и ]е у библи- 
отеци Куку.ъевиЬево.) у Загребу има нетто од 
зоологще богословске , то ]е слоко оэ кѣціехк хо- 
децінхь и летецінхь. крдтне , сТе (о вѣціехь снхь 
кллгокѣстн лрхлмгель 0\*(>нль Ноолмиоу согословцоу. 

') Упореди Каижевника 1865. 3 св. В. ^гиКа: Ргіпцегі зѣаго- 

Ъгѵаізко^а .іеяіка II. 2а§геЬ 1866. 
2 ) К томе припада оно, што се сви наши стари летописци журс 

да доведу нлеме Немаіьино од дара Костадина. 



76 



Од рукописа ове врете имаіу штампана само 
два три одломка : нешто од зоологи^е на послетку 
поменуте штампао ]'е В. З&тиѣ. у „Кн>ижевнику" 
1866. П. св.; од „Лекова" нешто тюк. П. 3. ШаФа- 
рик у сво^' кіьизи 8егЬІ8СІіе Ъезекогпег (1853); а 
од побожних приповедака нешто Вук Ст. Карапиъ у 
кіьизи „Прибери српско-словенскога іезика." Иначе 
ово све могло би се узети само као заметак кн>и- 
жевности светске, без икаква знака црквенога правца 
ко,]и нас у осталим врстама нигде ни^е оставл,ао. 

38. На завршетку историке старе ерпске кіъи- 
жевности, ко,]а се писаше српско-словенским ]'езиком, 
имамо иоменути дело , ко,)'е не припада]уьи у но- 
вн)у каижевност и старо,] сто^и веома на измаку. 
Историка иоследѣег деспота сриског Ъур1}а Вран- 
ковиЯа по]ав ]е колико усамльен, толико важан. 
Историйка дела старе ерпске книжевности, ме1>у 
копима би у пеколико могло бит и места ово] исто- 
рии, беху се одавно засушила; после 1700 године, 
кад ]е поста]ало ово дело, ]ош се ]едва држаху 
на]'сухопарни]и летописи и с муком преписиваху 
стари: — цео правац старе ерпске квьижевности 
беше толико на умору и у ^езику, ]'ер веіі почи- 
рьаше сво^у владу ^език садашіьих црквених кн>ига, 
руско-словенски , в у делима , да никако не могагае 
постати дело онолико велико колико ,]е ово деспотово. 
Меі}у тим ^ош не беше установлено ништа од онога 
чим се знамену і ]е почетак вови]е ктьижевности. Дело 
иоследн>ега несреЬног деспота изгледа као колут, 
ко^ би оба та времена ]едно за друго свезивао. 

„Исторщу сриског народа" писао ^е несреЬни 



77 



деспот у затвору у Бечу и Хебу (Егеру) у Чешко^ 
у коме ]е двадесет и две године пробавио (1689 — 
171.1.) и умрьо. Сам деспотов рукопис у коме нема 
неколико л истова', износи 1750 листова на хартией 1 ) 
у четвртини, и налази се сад у патриіаршиіско] 
библиотеци у Карловцима — али у вьему има до- 
ста латинских и других докумената. ^зик]е српско- 
словенски , а историка ]е дотерана до самих времена 
деспотових, и н>оме се много служ.ио Лован Ра^ь 
пишуьи сво]'у историку. Осим тога рукописа има^у 
у Карловцима у исто] библиотеци ]ош два преписа, 
али ]едан ніце потпун. Ледан препис на руско- 
словенском ]езику налази се у манастиру Крушедолу. 
Од овога дела ]*ош ништа ни^е штампом на 
свет издато, прем да се на то с више стране и 
више пута наваливало. И на иослетку, 1866. ра- 
дила ]э нетто око тога „Матица Сриска." За то 
и не можемо ништа реьи о Бранковиьеву делу. 



РАЗДЕО ДРУГИ. 

Стара кѣижевност Срба заиадне цркве писана глагол- 
скым и латинским словима и дубровачка иоез/уа. 

39. Несреьан геограФСки положат земал>а у копима 
се станило наше српско и хрватско илеме по што се 
доселило на іуг, положат на дохвату борби меі>у истоком 
и западом, ко^а ^е ломила све своіе оружие и пролила сав 
своі отров преко наших краіева , — учини те се наш 
народ поцепа на дво^е пре него се могао и приправитп 
да штогод ради као целина, пре него што іе могао куц- 



') II. «Г, ЩаФарик. ѲезсЬ. й. вегЬ. 8сЪгій. 24Н. 



78 



нути час да од српских племена постане велик народ и 
пространа држава. Та деоба учини се ради вере, ^дан 
део народа ко]и беше у првом суседству латинских 
свештеника , и имаше се борити с Немцима и Фрузима 

— прими хришЬанску веру од н>их, а други део ко^н 
стаіаше супрот Цариграду и Бугаре имаше за суседе 

— би покрштен од дарпградекпх свештеника. Оваі рас- 
цеп ко.) и се учини у на^гори час за нашу историку, кад 
не бе]асмо сазналп ^единства свога него бе^асмо осамл>ена 
племена , добн снагу и поста права рана у народном ор- 
ганизму нашем истом онда, кад се цркве неточна и за- 
падна са свим раздво^іше іедна од друге, понесавши у 
два непрп^ателзска стана две иоле іеднога истог народа. 
Колики ^е ова] расцеп и колико ^е штетан за народ коме 
се у несреЬу десио , ни у чем се не може тако лепо ви- 
дети као у псторіфі квижевности, где се у іезику ^едном 
и у тежаама ^едним види ^едан исти дух у две половине 
народа, ко^е до скора іедна за другу и знати не хоЬаху. 

.Іугоисточне стране нашега народа прионуше за 
псточну цркву и одоше у просвети и кышевности за 
Цариградом. То^е Србі-ца, Зета и Приморье. Северозападне 
стране, уз ко]е приставу Хрвати — ко] и губеЬн све више 
особине свога дщ'алекта из]'едначу^у се у свему са Србима 
нмазуьи с аима іедну исту народну поезду — прионуше 
уз западну цркву и одоше у просвети и каижевности за 
Римом и латинизмом. То ^е Дубровник с Далмащуом, Горгье 
Приморье, Хрватска и Славонвда. Босна сто^еЬи на средний 
беше наборе судбине. У н>о,] беху нашле прибежишта 
све нротеране секте а по верп се цепаше на обе цркве 
те нити приста ; ]*аше уз северозападне нити уз іугоисточне 
стране, цепаіуьп се и од редких и од других. Обично ]е 
Босна приставала уз зачега или била у аеговим рукама. 
.Іугоисточне земле беху у политичко] историки болье среье 
него северозападне. Немагыі послужи среЪа те састави 
сва ерпска племена неточне цркве у Іедну државу, ко^а 
се под вьеговим наследницима рашири у енлно Душаново 



79 



царство, испевши се на врх силе у томе краіу Европе. 
Поред те среье до^е и друга, што іош свети Сава уста- 
нови ]едпнство и самосталност у црквн , коіе Душан оснажи 
и у патрп)аршпіу нодигне. И іедно и друго од овогадвога 
учіінл много, те и исторіуа ових земал>а, ко]а налазп 
свуда правац византіцске просвете и кыіжевностн, стече 
целину и ]единство , ко]е іо) се држи и до данашвьега 
дана. Северозаиадне стране нашега народа не бише оваке 
среье у политично] исторіфі. Дубровник беше држава за 
се и унравл>аше се по републиканским установама; Дал- 
зіаціуа беше часмлетачка, час угарска, и цепаше се на 
]ужну и северну или горньу; Хрватска, има]уьи неко време 
независност, іош врло рано потпаде под Фруге а после 
стаде с Мацарима у државно ]едннство, у ком ^е стан, у 
остала до последвыіх времена удруживши се заіедно с 
Мацарима у државно друштво с Аустрщом; Славошфя 
такоі^е од намтивека дельаше судбу с Угарском. У Хр- 
ватско] много сметаше развщаньу народне ктыіжевностн 
латински ]езпк, ко]н се употребл^авао у каижевности и 
државн , зарад римске цркве. — Овака кра^аа политичка 
поцепаност, не даде развнти се ни свести о народно] 
целини и о зедноме имену ни ]единству кіьижевноме. 
[Іоцепаност на области види се свуда у кіъижевном раду. 
По што се зарад западне цркве уведоше латинска слова 
— сам начин писааа, правопис за іедан нети ]език, 
био ^е друкчищ у свако^ провинцией. Оно каижевне радгье 
што се зарад различних узрока будило у ио^единим кра- 
.Іевііма северозападне половине нашега народа, на сваком 
,]е краіу започиіьало се из другога узрока. Цветну кн>и- 
жевыост у Дубровнику крену у живот италщански рене- 
санс и стара класична грчка каижевност, ко^а се са 
сводим научницима уклони испред Турака из Цариграда ; 
побожну кіыіжевност у Далмащфі буі^аше и држаше у 
животу та прилика, што се ме^у латинским ноповпма у 
Далмаціфі и у Приморіу гортьем одржала словенска 
служба у глагол>ским квыігама; кіъижевност у ХрватскоІ 



80 



крену на^іре рвФормаіцуац ко^а, спасаваіуьи испод при- 
тиска папског латинизма и католичке догме народни дух 
и народни іезик, доі>е и ме^у католике на словенском 
Іугу али заман, и ко^а после натера римско свештенство 
да се болѵе за народ брине, те се касшф та] покрет 
рашпри на све Србе западне цркве, па и на Бошааке ; 
у Сдавонігрі се учени льудн оставите латинскога іезика 
и иочеше радитн на народноме опет тек после покрета 
од реФормаціце , ' ко^и ^е у том смнслу читаву Европу 
нотресао. Тако ]*е стачало код Срба западне цркве и у 
Хрватско]. У старо] каижевности Срба западне цркве 
лепо ]е знамевье, што се она развивала на народпоме 
^езнку, давши нам тако споменике о правом стаау тога 
Іезика у оно време, кад у Срба псточне цркве таких 
споменнка нпкако нема. Али та] народни іезик іесте увек 
више или ман,е локалнн говор из места ро^еаа пишчева 
са свима добрпм и ржавим странама, и тако ]е увек нро- 
впнщуални іезик, на што не треба нигде заборавпти. 

Има^уКи да прегледамо каижевну радау овога 
одел>ка нашега народа, почепемо оданде где се из 
целине нал'пре одлучиваае иочело, а то ]'е у Далма- 
ции и горіъем Примор^у с Хрватском , где народ 
прионувши за западну цркву оста веран словенско] 
служби и сачува ]е у неколико до последаих дана 
у глаголскоме писму; за тим ьемо нрегледати каи- 
жевну радау у Дубровнику , а после у Хрватско] 
и Славонии, обазревши се на послетку и на каи- 
жевну радау католичкога свештенства у Босни. 

То Ьемо учинити у пет раздела. ІІрви Ье гово- 
рити : о каижевности глагол>ско] , други: о каижевно- 
сти у Дубровнику и Далмации, треКи: о каижевно,) 
радаи у Хрватскоі, четврти: о каижевно] радаи у 
Славонией, и лети: о каижевно] радаи у Босни. 



81 



КІЬИЖЕВНОСТ НА СРПСКО-СЛОВЕНОКОМ ЛЕЗИКУ ГЛАГЧЪЪСКИМ 
С.ІОВИМА У ДАЛМАЦ1Ш И ГОРІЬЕМ ПРИМОРЛУ. 

40. Лот VII га, или може бити у почетку 
ІХ-га века свештеници су из Рима обратили у 
хриигЪанство народ у Далмации и Хрватско]. Тада 
се зош вще почео га,]ити народни лезик , л'ер се 
служба служила на латинском ^езику. Али ме!)у тим 
се радило на хришьанству и по околним словенским 
земл>ама : на истоку , меі>у Србима и Бугарима, и 
на северу, ме^у Словенима у Моравией и Паношуи. 
Радаа та , пред ко] ом бе^аху словенски апостоли 
свети Нирило и Методи]"е, беше почета с истока, из 
Цариграда, и то словенским ]'езиком, лезиком народ- 
ним кол'и ]е свак могао разумевати. Чим се за то 
меі)у Хрватима и у Далмаціуи сазна, одмах оставе 
латинску службу и приме словенску са кгьигама 
иисаним на старом словенском лезику , пршьубивши 
се тиме и неточно] цркви, ко^е ^е у осталом за 
мало тра]ало. Овоме ]е доста припомогло и то, што 
се Словени из Панони]'е , при кра^у IX. века поти- 
снути од навале Мацара ко,]'и се онда досел>аваху 
у садашае сво]е земле, склоните и овамо, доне- 
савши са собом службу и писмо словенско. Али 
латинско свештенство и папа из Рима не бе^аху 
ири]'ател>и словенске службе. И ако су у томе према 
Методику нетто и попустили , опет се опираше живо 
уво^еіъу словенске службе у Далмации и Хрват- 
ско] и забранліваху ]е. Али то не помагаше ништа, 
и с каквом се л»убавл>у примате словенска служба 
мгеі^у народом на^боле ]е сведочанство што се она, 
нреко свега забравьиваіьа, у XI. веку ]ош држаше, 

Истог. сгп. каижЕвности. 6 



82 



те ^е 1059. сабором у Сплету свечано опет забра- 
н>ена. Забрана ^е та тра]'ала до 1248, ]'ер народ 
и свештенство не попуштате од сво^е л>убави према 
словенско^ служби , и те ]'е године папа Иноьентсуе 
IV. допусти булом писаном бискупу Сеаскоме. Стари 
словенски ^език и на овом ^е кра^у нашег народа 
прошао онако исто, као и на источноме, т. ]'. пре- 
иначен ]е по познатим правилима у српско-словенски, 
само што ]е примио у се за рана ,іош више народ- 
нога іезика него код Срба источне цркве. — 

Средиште и гнездо глагол>ице беше Примор]'е 
и Горн>а Далмащуа; одатле се раширила до Не- 
ретве и Цетине на ]'уг, по цело] Истрой на запад, 
а по великом делу Хрватске и нешто по Славонии 
на север. О то] раширености глаголице сведоче 
глагол>ски рукописи из XIII. ХІУ. и XV. века, ко]и 
се све више налазе. Л.епу збирку од тих рукописа 
има Кукул>евиь у Загребу, а ]ош веьу поп Иван 
Брчиь, ко^ на Задарско^ семинарией 1 ) преда^е гла- 
гол>ску тижевност, и ко]и ]'е у сво,]'им кн>игама 
издао веь довольно материала за познатье ове сло- 
венске глагол>ске квьижевности у свима периодима 
н>еним. 2 ) Од глаголэске каижевности налази се ру- 



*) Та ,)'е катедра ради потребе приморскога и далматинског 
свештенства установлена ,]ош прошлога века. 

2 ) Ндіважщуи му ]е В и к ѵ а г зіагоаіоѵепзко^а ] е- 
яіка §1а§о1зкіті різтепі га с Иагд е сг кѵепіп 
кп^іда. II 21а*потРга§и 1862, и напред СЬге- 
зѣотаіпіа Ііп^иае ѵеіегозіоѵепісае с Ь а г а с- 
іеге §1а§о1і1;ісо е сойісіЪиз, с о <1 і с и т ? г а §- 
тепѣіз еі ІіЪгів ітрг е в ві 8. Ейіѣа а РгезЪ. Іо- 
аппеВегсіс. П р а г 1 8 5 9. Од каиге ІТ 1 о т с і 8 ѵ е- 
ѣ о § а різта о Ъ о і е § а иѵ^еѣа зіагозіоѵепзкіт 



83 



кописа и у библиотеци Загребачко^ Лзубл^анско,], 
Бечксу, у Риму и ,]ош ко]егде. Назвише се налазе 
одломци од исалтира , од бревщара (часловца) и 
мисала (требник), а на^ено }е нешто одломака ста- 
рших од XII. века. Вредно ]е да се запамти гла- 
голски исалтир попа Николе из Раба, ко]и ]е пи- 
сан 1222. године, али ко]ега данас нема ]ер се 
некуд изгубио. У Кукул>евиъа има више споменика 
из XIV. и XV. века ; у бечко,]' библиотеци има 
асалтир од г. 1463. и знаменити тако^е у нашо] 
глагол>ско] кіьижевности мисал од год. 1368, ко]и 
,]е писао кнез Новак Крбавски. Угремско іеван^ел^е 1 ) 
налази се тако^е глагольски рукопис српске рецен- 
ще, писан 1395. године. 

Та околност, што ]"е противльевье папско ]ош од 
првога почетка чинило сметвье* напредовавьу сло- 
венске црквене квьижевности меі>у Србима западне 
цркве и Хрватима, имала ^е особит уплив на раз- 
внтак те квышевности. Не има]уьи слободнога раз- 
витка , и без престанка гоаена и прптепшавана од 
латинске службе, наша глаголска црквена квьижев- 
ност не могаше напредовати, и држаше се онога, 
што ]е іедан пут од старине примила, држаше се 
' тога чврсто, и сматраше за среьу што ]'е и то мо- 
гла. Расцеп у вери не даваше доі места обрту и 
договору са Србпма источне цркве, те тако, бу- 
дучи сама, не могаше, ради гон>ен>а, доьи ни до 
каква свога развитка; вще могла ради тога кори- 



.) е 2 і к о т , з к и р і о \ъ гик орі :в а і У 8 к а а і Ь к іу і § аЬ 
Іігѵаико^а гаггейа вѵесепік Іѵап В е г с і с іа 
сам видео други и четврти део. У додатку на кра^у узети су 
примера и из ове гране наше црквене квьижевности. 
') Гледаі о аему ме^у изворима старога словенског іезика. 

6* 



84 



стити се ни оніш оогатим напретком, коді учинише 
у црквенсгі каижевности Срби источне цркве. За то 
се ме^у Србиыа западне цркве сачуваше у цркве но] 
кшіжевности и старіца глагол>ска слова до данаш- 
н>ег дана, н словенски іезик за рана више попусти 
према народноме. ІЬихно свештенство не могаше у 
н>ему никад имати оне науке , до оде су бпли дужни 
доьп свештенпци у Срба источне цркве. Глагольска 
слова одржаше се тамо и за то , што се она , по 
што зедан пут осташе у животу на оним краіевима 
а по што их свуда на истоку ме^у Словенима источне 
цркве неста и потнскоше се Яариловским, стадоше 
сматрати као нека особнна вере, и што се тамо за 
ьириловска стаде мислпти , да су она у свези са 
исповестима источне цркве. Лош се почете за н>их 
и легенде измпішьати, по копима их ^е изнашао некп 
Далматинац, свети Уроним. 

Како се пак развио српско- словенски іезпк у 
глагол>сод капжевности гораега приморіа и Дал- 
мации, на^бол^е се може видети у примерима из те 
кнэпжевности , оди су ставл>ени у „Додатку" ове 
канте. Прпмерп су узети из различита времена. 
Промене су се старога словенског іезика и тамо 
свршиле оним редом, одим и код Срба источне 
цркве; сам посрбл>ени словенски ]*език промешівао 
се истпм редом у своме све веЬем приближавагьу 
к народноме іезику. У глагольским ]е рукописима 
исторіцски правопис српско-словенског ^езика но- 
пустио врло рано, што ^е знатно за н>их, а то ^едно 
из узрока горе поменутог, што се свештенство гла- 
гольашко ни]е могло изучавати, а друго, што се то 
и зарад неудеснщега писма морало чинити. На су- 
прот у Ъириловским рукописима исторіуски се пра- 
вопис држи врло дуго. Шта чинп неудесност ппсма, 
може се видети у овом примеру. Од два слова за 
глас и: Т и н. ода се у Ьириловским рукописима, 



85 



особито у потоаим, бе:! правила, оба на изменце 
пишу, у глагол» ском за рана превла^'е V а н долази 
веома ретко — за то што ^е слово і у глаголско] 
азбуци (впди таблицу) лакше написати него н. Раз- 
лике ме^у Ьириловскпм и глагол>ским спомеиицима 
могу се ]ош болье заиазити, кад се у „додатку" 
читаку и іедан с другим пореде примери од обе 
врете. 

41. У оно време, кад се почеше ерпске 
црквене кн>иге штампати у Млецима и по ерпским 
земл>ама ., почеле су се штампати и глагольске за 
Србе западне цркве и Хрвате , и колико се до да- 
нас сазнало , глагольска на,і стариц а штампана квига 
старика ]'е од ьириловске. Тэур^а Црно]евиьа Октоих 
штампан ,]е у Ободу 1493. године, а има гла- 
гольски мисал штампан 1483. г., по сво] прилици 
у Млецима, ]ер место штампава шуе назначено. 
То ^е дакле 10 година пре октоиха Ъур1)ева. За 
тим су се штампале глаголэске квиге у Севу и 
на Ри^еци (у Фи]уми). Меі/у тим се збуде у като- 
личко] цркви знаменити догаі^' реФормапдіа , и 
почну се штампати кіьиге и глагол>ицом, у Тибин- 
гену и Ураху, за католике на словенском ]угу, али 
по чем се то радило на народном іезику , и то на 
хрватском днцалекту ; ми Ьемо на то доЬи код пре- 
гледавьа квижевности у Хрватско^. Та^ пак догаі^ 
учини, као што смо и напред помен}'ли, те и ка- 
толичко свештенство на западним кра^евима нашега 
народа буде принз^ено латити се живльега посла, 
не би ли се тако стало на пут ширеву протестан- 
тизма. Отпочне се поучна радва богословска на 
народном іезику а латинским словима, у кор] су 



86 



на видику ови: Марко АндрщулиЯ, ко^и ]е из- 
радио іеван^еле; Василще ГрадиЯ Дубровчанин, 
потон>и бискуп Стонски (| 1585) ; ДешиЯ; Кому- 
ловиЯ; Александар СилеЯанин (| 1608); Матща 
^рковиЯ Хваранин ; доминиканац ГучетиЯ Дубров- 
чанин, и особито Симеун БудиниЯ Задранин (| 1600) 
и Вартоломще КашиЯ (ро^. 1575). Али не остане 
на томе. Рим се стане старати и за оно свештен- 
ство ко]е читаше из глагол>ских каига и за ко]е 
се велиЕаши свештенички никада не стараху. Цар 
Фердинандо II пошл»е на поклон у Рим глагол.ска 
слова, и бригом папе Урбана VIII на^е се човек, 
Рафаило АеваковиЯ из Хрватске из Іастребарка, 
ко]'и почне приреі/ивати за штампу у Риму словен- 
ске глагол>ске кн>иге. Прво }е штампан мисал 1631. 
у коме се ]ош држи стари српско- словенски ]език; 
али трудима неких Русина (Методик Терлецкога 
владике), ъо]п су се у Риму бавили ради униіе, 
доі)е у уши папи, да ]'е прави Методи^ев словенски 
Іезик она] ко^и ]е у руским црквеним кн>игама, и 
учини се наредба, да се и глагол>ске квьиге за Дал- 
мациіу тако поправе и штампа]у , на ко^е се и Ле- 
ваковиЪ. склони. Године 1648. иза!>е у Риму бревщар 
поправлен према руско-словенском. Неко време по- 
сле , настави радау у истом правцу Иван ПастриЯ, 
родом из Сшьета (| у Риму 1708. године), ко^и ]'е 
наштампао 1688. бревщар, а 1706. мисал. Знатно 
]'е, да се попови глагол>аши л>уто опираху овоме 
новачеау, али им ниіе помагало ниіпта. Кад у по- 
ловини XVIII века наста опет потреба прештам- 
паван>а каига глагольских , заузме се за то задарски 



87 



арцибискуп Зма^евиК, велики при]ател> и народнога 
Іезика и службе словенске. ЕЬему ,]'е помагао Ка- 
рамап, свештеник из спл>егске диіецезе, ко,]и ]'е 
био у Русичи, те тамо добро изучио руско-словенски 
]'език црквених квига, и после смрти Зма^евиьа 
постао арцибискуп у Задру. И они у глагол>ске 
кн>иге уведу ^ош пажлэив^е све особине руско- 
словенскога ]езика. Издали су неколико пута буквар, 
и друге ствари. Караману ^е помагао и неки Мат^а 
Совип. Глаголэско штампаве у Риму престало ^е 
1791. С Караманом се борио, радеьи зато да се 
народни ]'език место словенскога у цркву уведе, 
Степан Роза, ко^и ]е био превео на народни ]език 
библиіу , али вегов превод яще угледао света. Ме]}у 
тим покра] слабе радве у ово] струци за оно 
мало попова глагол>аша ко^и очуваше кроз толико 
време словенску службу , ре!>а се дугачак ред 
писана, што писаху латинским словима поучна 
хришьанска дела за читаве. Све су свештеници, од 
ко^х ]е сваки просвещении држао за дужност на- 
писати по ]едно тако дело. Имена им допиру до 
последвих дана, и ми их прелазимо ьутом. 

42. Поред црквене квижевности глагол>ске у 
Далмацией развило се и нешто светске квижев- 
ности, па и то на прилику светске квижевности 
српско-словенске у Срба источне цркве. Него према 
малини глагол>ске квижевности на западу нашем 
у оиште, и овде се мало нашло; све што има, 
то су летописи и друге записке неколико попова 
глагольаша и неколико општинских штатута и пи- 



88 



сама 1 ) Прва ,]'е овде стара хрватска хроника (издание 
у Агкіѵи га ]и§08Іаѵеп8ки роуіезіпіси I.) преписана 
са стари^ег оригинала у Пол>ици при кра]у XV. 
века,, за ксѵіу Кукул>евиЬ мисли, да ]е кроника 
попа Дукл>анскога , ко^ ]'е сво]'у познату латинску 
хронику написао и српски. За тим ]'е важан За- 
кон винодолски писан 1280. године, а познат по 
препису из XVI. века (издан, у часопису Коло III. 
Загреб 1843.). У Архиву 11. штампана ^е Наредба 
каитола Сеѣскога од 1380. године , по преписима 
XV — XVII. века , а има^у и Наредбе каитола Мо- 
друшкога. Сто година после закона винодолскога, 
написан ^е Штатут острва Крка (Ѵе^Па), а из XV. 
XVI. и XVII. века , имаіу закони из Пол»ице под 
именом Поличког штатута познати. О аему ]е пи- 
сао и П. ^. ШаФарик. 2 ) Овамо иде и Развод 
истрщански , рукопис из XVI. века, а писан 1325. 
У „БиЪгоѵпікп" III. од 1851. има,]'у „Закони острва 
Млета." По оним местима, где се држала словенска 
служба у Приморзу » писана су и разна писма зарад 
местних потреба, ко]а вреде онолико исто колико 
и стара писма у нашо^ квьижевности , о копима смо 
веь напред говорили. Н>их ]е многа издао на свет 
Кукул>евиь у Загребу. Лот нек се не заборави, да 

1 ) Политично и нравно уре^еае далматинских приморских гра- 
дова и острва, важна ]е ствар у истории тих краіева. Али 
литература, ^'а се тиче ове ствари, писана іе наівише ла- 
тински и талиіански, и ово мало на народном іезику сто.іи 
према томе од прилике онако, као што Ьемо видети да сто] и 
дубровачка каижевност на народном іезику пре'ма талщан- 
ско] кн>ижевности. 

2 ) У Саз. севк. Миз., преведено у Гласнику VIII. 



89 



,)е млетачка влада ]ош 1790. г., оглашивала сво^е 
различие наредбе глаголлщом. 

Глагол>ска кншжевност у опште не имаіуЪи 
свезе ни с ]'едним кнэижевним кретанэем, ко]'а ми- 
нуте кроз Далмациіу, сто^и одвсзіена и сама за се 
до нослетка, и на^ешпе ^у ]е бро]ати као грану 
српско-словенске кн>ижевности , ^а ]'е, за рана од- 
во,]ена од сво^их, у горовито] Далмации оцепл>ена 
и црквом и местом од сво]е сестре , живела и ире- 
живела, има]уЬи у свем исту судбу, ко]у и кн>и- 
жевност српско-словенска. 

ДУВРОВАЧКА КІЬИЖЕВНОСТ. 

4 В. У друго] половин и ХУ. века почела се, 
доспела ]'е на кра^у XVI. до цвета, а опала ,]'е XVII. 
века поетска кіъижевност на западном кра]'у срп- 
скога народа у Дубровнику и Далмаци.іи, на |езику 
народном и у правду са свим особеноме. Поникавши 
зарад удесних прилика у трговачким приморским 
местима, остала ,іе као самониклица, са свим без 
икакве свезе са старом српском кььижевношъу а 
готово и са новом. Оне свезе , і^'е се могу опазити 
ме ^У дубровачком и новом српском каижевношьу, 
врло су лабаве, и нису свезе истор^скога разви]ан>а. 
Ово е ]' осамл>ености дубровачке кіъижевности у исто- 
ргли наше каижевности различити су узроци, ко^е 
Кемо овде у кратко прегледати пре него гато по^емо 
разматрати саму кіъижевност. 

Меі/у главним узроцима за што ,]'е тако дубро- 
пачка кнзижевност почела и свршила се -- ^есте 



90 



политичка истор^а и начин живота и одга,]ивааа 
Дубровника и осталих градова далматинских. Ду- 
бровник , Задар , Сшьет ; Шибеник и Трогир беху 
приморска места ко]'а бе]аху уре^ена као мале 
републике , веьином независне од суседних влада- 
лаца и без свезе меі)у собом. Имали су политику 
да се обично сави^а^у око оних суседних владалаца 
ко,]и су силн^и били , па би их ти заклааали и 
чували од осталих. Таким ]е начином Дубровник 
сачувао сво^у слободу око 1000 година, усред сва- 
ко]аких непри]ател>а — има]уьи и друштвени и 
граі)ански и политични живот са свим одво]'ен од 
свега осталог српског народа. То су веь доволши 
узроци да об]асне постанак и развитак онако од- 
во^ене каижевности као што ]е дубровачка — али 
тих узрока ^ош има. Становници тих далматинских 
градова живл>аху трговином , они бе]*аху трговци 
ко^и преко сво^их приморских пи]аца саставл»аху 
пи]*аце српских земал>а са тадашаим светом и наро- 
чито са средиштем ондатае трговине, с Млецима и 
Цариградом. Потреба тога посла іьихова и начин 
живота еоіи ]е отуда проистицао, дово^аху као 
природну последицу развиье , ко]е онда яще могло 
постати ни на ком другом кра^у српскога народа. 
Облазеьи сва важна места тадаіпаега образованог 
света , имаху свагда прилике упознати се са жи- 
вотом, уреі>ен>има и наукама аиховим — а ово 
чивьаше веома много добра питомо] пос^бини. Уз 
то трговачка свеза с Италиком и начин живота 
удешен према тамошаем — мало зарад трговине 
и ме!)усобнога мешааа , мало зарад тал^анског 



91 



елемента у тим нашим градовима, чему ]е врло по- 
магала и латинска црква с латинским црквеним 
Іезиком, раширена по Далмацией — учинише те умни 
развитак и просвета по далматинским трговачким 
градовима іфаше стопу у стону са развитком и 
просветом у Италики. С тога се и живл»е кретаае 
у изучаваіьу старе класичне квьижевности, ^'е поче 
на кра]у ХІУ и у почетку XV века у Италии, осе- 
тило одмах и у далматинским градовима ко]и бе]аху 
као неки саставни део саме Италиіе. Школе по 
Далмации уреі)иваху се по начину таліфнских, 
у Далмапдіу се доводах у за учителе учени Итали- 
]анци, а учени Далматинпи раЦху у таліданско] 
крьижевности. У Дубровник су долазили у службу 
и на учительство л>уди ко^и су били првога гласа 
у кн>ижевности итали]анско^. Кад се у половини XV 
века угаси и последней пламичак грчке државе, 
кад паде 1453 године Цариград те се грчки учени 
л>уди растурише у Италику и у Европу — до^е их 
и у Дубровник под заклон републици дубровачко] 1 ) 
Кад ^ош помислимо да ]е сувремену ученост у Ду- 
бровнику пратило материіално благостанье и богатство 
ко]е до^е од добре трговине , народна кіьижевност 
у Дубровнику, онаква каква ^е, показаье нам се као 
природна последица наведених прилика. 

У осталом поред ових узрока, ко,іи су Дубров- 
ник и остале далматинске градове одва^али од 
осталога српског народа, били су други, ко]'и су га 

1 Таки су : .Тован Ласкар , Димитров Халкокондил , Емануило 
Марул, Тодор Спапдуціш и Павао Тарханиот кеде помиіье 
П. «Г. ШаФарнк. 



92 



непрестано везивали за а и везивали га веьма него 
и тоіу другу грану нашега народа западне цркве. 
Дубровник ста]аше у непрестано] свези са српским 
народом источне цркве зарад трговине. У рукама 
Дубровчана беху све пи]аце и сва трговина старс 
српске државе ; іьихове насеобине биле су раширене 
по свима српским земл>ама. Ово ни^е остало без 
уплива на правац умне радвье дубровачке, а што 
]е српска држава вепма расла и начала и аени се 
грабани богатили, и Дубровнику ]е снага ,]ачала, 
као што и видимо у XIV веку : на^веьи цвет српске 
државе и почетак снаге и ^ачине дубровачке , па 
у іедно и почетак каижевне радіъе у Дубровнику. 
Кад српска држава паде — онако као што ^е много 
благо српске властеле и богаташа давано у Дубров- 
ник на оставу, и многи су се грабани српски, особито 
из околине , склонили у Дубровник или околину 
вьегову, чим се српска стихира тамо веома окрепила. 
Српска емиграци^а , особито у XVI веку, оживила 
,)е читаву Далмацніу, што ]е ствар довольно нозната. 
И ми мислимо, да ]е и ово ме!>у узроцима, што ^е 
осеКаіье о народном ^езику у Дубровнику пробудило 
се и процветало у кнэижевности тако рано , изне- 
савши каижевност на народном ]езику пре него 
и к(^е друго словенско племе западне цркве. У след 
овога у Дубровнику ]е и театар старики него и 
у кога другог словенског племена. 

44. Изучававье дубровачких кіыіжевника што се тиче 
]езика, врло ]'е корисно за историку іезика нашега. У 
Іезику дубровачких квьижевника налазпмо многе старее 
облике и речи ко^е су се данас изгубиле, налазимо у 



облицима поред старине и живота вііше. У діуалекту а 
и у ^езику у опште, ннсу зеднаки сви дубровачки кн»и- 
жевнпци, што ]'е ствар врло прнродна, кад узмемо да 
са напредоваіьем и падавем кныіжевностп свагда и ^език 
напреду^е или пада, и да се дубровачко песннштво, ко]е 
живе у кнэпжевности преко 200 година и служи се жи- 
вим ]езиком из народних уста, без сумвье повивало према 
ироменама и развитку, ко}и ]е за то време живи ^език 
нретрпео. Не треба у овакоы разматраау губити из очі-уу 
да се при претресаау зезика дубровачке кыіжевности, 
вальа обзиратп на диіадектичке особине далматинске, и 
на угледавье на талщанску кьижевност у свем, па и у 
Іезику, коіе }е донело у іезик многе таліфшізме. Иначе 
у иочетку дубровачке кіьижевности иревла^у^у у многоме 
признаке особине диалекта хрватскога, иознато ча, (осо- 
бито у за ч птд.) кы , на, ке за коуи , кода, коде; ма, 
тва, сва за мода, г вода, свода; задржаваае слова л на 
кра]у слогова не претворена, ще ]е онда може битн 
било ]аче у обпча]у и код нас; кратки генитиви множнне 
без а итд. — Али што дал>е, све веЬма надвла^уіу осо- 
бине нашега ^езика супрот овнма, и у Гундулпьа подиже 
се лепота и живот ^езика напоредо с лепотом и жи- 
вошьу уметничке и каижевне Форме веома високо. То се 
у главноме задржало и после н>ега, ]ер потоан дубро- 
вачки квьижевници веьином су се угледали на славнога 
Гуядулиьа. 

Што се тиче склада стихов а и кіьижевне Форме 
дубровачки су се каижевности у свем угледали 
на Италиіанце ; у свем се види тали]'анска школа 
као што смо веіі напред споменули. У осталом , а 
особито у старике време, угледали су се у многоме 
управо на стару грчку квьижевност. Али то ,]'е изу- 
зетак ко]'и оста]е мален. Добн]'азуЬи из Италике 
цело сво]е више образование и образ)дуЬи се и 



94 



добиіа,Іуъи одуіпевл>ен>а из тижевности итали)'анске, 
далматинске по]'ете бираху ствари за сво]е песме и 
угаЦху их по тим угледима. Нови] и писци о обо] 
ствари врло су добро опазили да ,)е ток каижев- 
ности далматинске у свем налик у главним момен- 
тима на итали^анску каижевност. Далматинска 
каижевност има све и добре и р^аве стране сувре- 
мене италніанске квьижевности. Почетак итали^ан- 
ске книжевности у XIV и XV веку налази премца 
у почетву кнэижевн'ости далматинске у XV веку ; 
век Тасов сто]и упоредо с веком Гундулипевим ; 
а падаае италн^анске кіьижевности у XVII веку 
налази падатье далматинске каижевности , када и 
на зедно] и на другое страни завлабе кус Фран- 
цуски и преводе се Француске комед^е. На прилику 
талиіанскога живота и у Дубровнику налазимо меі)Ѵ 
властелом друштва за унапре^енье каижевности и 
уметности, ко]'а су држала сво]"е научне и квьижевне 
састанке и разговоре. Али ако ово и ]есте истина 
у главном, дубровачка ]е тижевност у сво,]'е цветно 
доба показала и самосталности, и то баш у народ- 
номе духу. — И што се тиче саме спол>ашн>е Форме, 
држали су се Тали)анаца; склад стихова и скраЬи- 
ваае речи узимали су, како рекосмо, по итали^анском, 
служеъи се на штету право- правилности ]езика и 
самом слободом у іезику ко]а се допушта поетама 
итали^анским. О свему томе наклеите ье се уверевье 
добити читааем самих каижевника 1 ). 



1 Гледа.) оно неколико примера у ^додатву* коіе смо узели да 
номогнемо онима копима не би било могуКно доЬи ни до ка- 
кве кн>иге дубровачких квьижевника. 



95 



Врло ]е корисно и интересно нзучавати стару ду- 
бровачку кіыіжевност, што се тиче ]езнка. Речи 
старе, сад веь погубл>ене, и стари облици могу 
често да о брад уі у испитпвача, ко^и налазеьи многе 
ствари у мртвим споменмцима српско-словенског ]е- 
зпка, налазн их овамо у живом певачком ^езпку. 
Ради смо да ово и с неколико примера покажемо. 
Данас ]е н. пр. код нас изгубио сво^ Формативни 
наставав седми падеж, осим нешто останака, из^ед- 
начнвшн се са свим с треЪим, и разликуіуьи се по 
негде акцентом. У Дубровчана ]'е іош у крепком 
животу и у ^еднини и у множини. У ГундулиЬа на 
пр. читамо: Слипу створи свом на свити (према 
слов, скѣтѣ, где нам овоме другоме -в долази за- 
мена и што іе и иначе код нас у наставку обично) 
Ни на земли ни на неби; У дзели^ех се своуих 
глсда, итд. — Глаголски прилог садашаега вре- 
мена, ко^і ]е на ѣі , сачувао се у Дубровчана у 
старіуоі Форми без ѣл и на с н. пр. У шлеи-илу 
свезан стс^е, (слов, стонѵ, стоге). — Време садашіье 
у 1 л. Іедн. долази на у: Коуу болеет, уао, }а 
чузу (осеЬам). Долазе старе речи, н. ир: Итон 
тога мнократ миста;—Да га браниш, да га бльудеш 
од неиравад к'уех на свити; — Ах оисіка клетаче- 
сти (сре&а, онако као съ-ѵдст-нге у Руса према ѵлсть. 
съ-ѵдст-нге) и ]оштер уе дух у нами; — Свуедо- 

чите нашу болеет усиону (кьс-снлы]оу) с ове 

смрти немилосне: — Разлог, иравда и муера, све 
му у злато у нас, иродава на ѣ вуера, живот се, 
душа и част; — Душа и част евуда не иде за 
илатом. — Ход'мо веКе друге миле, ним на 
истоку сунце свити, лщер шѣежани пути (плмн- 
илотн по рускоме) биле у уезеру бистр(у) умити; 
Дубравка, ка уе част и урес свих вила; — Удри, 
удри да иод бати грди (грдын -гордый) сатир душу 
иусти; — Л>убав , вуера, служба, лщеиост и оби- 



96 



чщи и законы, све би замап; ^ачу кр^еиост (ѵігіив) 
грда у злату неман дони, и т. д. Тако наилазимо 
добуде оддобити, вазам м. садашаега у зев према 
староме кь^мль ; вазеИе према вь^етнгс; уирагшл 
ирема кьпрдшдтн; иристраша ; дошад: дошьдь итд. 
Нека се само одавде иоле види, како сто,)"и у томе 
погледу іезик у дубровачко^ каижевности. 

45. Квижевност дубровачка, ко,]а се зове 
тако што се од све Далмаци^е на]више у Дубров- 
нику радило, и што ]е Дубровник у свему био 
главни заменик далматинских градова у животу, 
кнэижевности и трговини, ни]е се почела у Дубров- 
нику. Прво се помиіъу као ноете што су радили 
словенским іезиком нет племиьа из Сшьета, ко] и су 
живели измену 1450 — 1530. То су Марко МарулиЯ, 
Уроним ПааалиЯ, ^еро МартинчиЯ, Никола Ма- 
тулиЯ и Фр. БожичевиЯ. Они су имали меі^у собом 
неко друштво, где су читали и критиковали песме 
св(і]е, а писали су ситное л>убавне и побожне песме, 
посланице (пона^више као писма ]едан другом, што 
]е онда било ]'ако у обича]'у ме!)у песницима) и 
похвале. Иза ѣшх долази ]ош ]едан поета , ко] и 
ни]е Дубровчанин; то ]е Ханибал ЛуциЯ из Хвара 
(1480 — 1525). Имао ]е велико имагье и био ]е ува- 
жен човек, пун образованости и разума, што ]'е 
стекао иуту]уьи по далеком свету. Писао ]е лепе л>у- 
бавне песме, посланице, и остала ]е од вега и ]една 
драма Робиѣа. Али у ово исто доба наилазимо и 
на имена у Дубровнику. Тамо су на]стариіе поете 
МенчетиЯ (1457 — 1501), ко,]и ]е писао до 400 л>у- 
бавних песама, елеги^е, све на прилику Овиди]а, 



97 



и ііобожне песме — и Ъор1}е ДржиЯ (1460 — 1510), 
ко^ ]е иисао л>убавне и моралне песме, и ]едну 
драму. У првсд половини ХУІ века живело ]е у 
Дубровнику много иоета , ко]"и су наставили стазу 
Менчетипа и Држиьа. Та] обилати рад на ккьи- 
жевности брзо ]е стекао Дубровнику каижевно 
представништво ме!>у градовима далматинским. И 
ако ]е сва далматинска квьижевност овога периода 
и била писана веьином властели од властеле, на- 
лазимо меі)у кіьижевницима и л>уди од невластео- 
скога колена. Таки іе Мавро Ветраний ЧавчиЯ 
(1482 — 1576), шуіи ]е био калуфер бенедиктинац 
и писао іюбожне и онако ситнике песме и драме, 
(Посветилиште Аврамово, Чиста Сусана, УскрснуЬе 
Исусово) , описао ^е сво] живот у делу Путник и 
Ремета у две песме и превео ]е из Еврипида Хе- 
кубу. И Никола Димитрий (1493 — 1525) ^е невла- 
стеоскога колена. Он ]'е писао льубавне и побожне 
песме , преводио Давидове псалме , ко,]'и су посао 
радиле многе поете дубровачке, писао ]е причице 
из светога писма и више посланица у стиховима. 
Степан ГучетиЯ (1495 — 1525) ]'е племиь и од н>ега 
]е добро позната Дервишщада , дело измену на]- 
лепших и особито назори^инални^их у кіьижевности 
дубровачко^ , пуно сатиричкога хумора. За аим иде 
човек много налик на аега поездом , а то ,]'е Ан~ 
дрща ЧубрановиЯ (1500 — 1550), опет човек од 
невластеоскога колена и ко]и беше маістор — 
златар у Дубровнику. Осим нешто л>убавних песама 
на^славніуе му ]е дело &$уака (Циганка), ко|им се 
и прославио. Чубрановиь оставлю далеко иза себе 

ИСТОР. СРП. КН.ИЖЕВНОСТИ. 7 



98 



сво]'е претходнике и даром и ]езиком и ори1)Инал- 
ношьу. То се види и по томе, што су се касни]е 
многи угледали на б и писали по аеговим иддіама. 
Прелазеьи поете НалешковиЯа Николу (1510 — 
1586), ДржиЯа Марина (| 1580) , поменуьемо Фр. 
ЛукариЯа Бурину , ко^и ]е превео с грчког траге- 
ди]у Атаманту и Разіог /гЗо од Гварина. — За 
овима долази нам Петар ХекторовиЯ (1486 — 1572) 
из Хвара. Писао ]е Рибаѣе (лов рибе и рибарски 
разговори), преводио Овид^а (оіе гетесііо атогіз) 
и певао маае песме. Он ^е знатан по томе, што ]е 
он први измену далматинских поета ко]и се оба- 
зрео на народну поезду и узео размер тьезин. Лот 
вал»а Хекторовиьа упамтити и по томе,, што ^е он на]- 
стари^и од кога имамо забележене три народне песме. 
А и онако се приповеда за н>, да ^е врло радо заметао 
разговор с простим народом и са самим рибарима, 
што поносита властела онога доба , држеъи много 
на сво^е ро1>еіье , обично ни^е чинила. 

До овога времена можемо узети да ^е поета 
било више по Далмацией и да и снага аихове 
радае ^ош ни]е била замиловала ]'единога Дубров- 
ника. Али цвет далматинске кьижевности разви се 
у Дубровнику. Као прелаз к правим класицима овога 
периода тижевности чине два поете Дубровчанина 
Динко Раѣина (1536 — 1587) и Динко ЗлатариЯ 
(1566 — 1610) Оборща су били л>уди ко^и беху у 
сувременом тали^анском изображен^ и науци далеко 
отерали; Д. Раѣина ]е био седам пута избирай за 
кнеза (председника) у републици , а Д. ЗлатариЯ 
}е као учен човек у Падови дотеривао до на^вепе 



99 



части, поставши архшимназщарха (ректор) у та- 
мошвоі архигимнази^и. Д. Рааина ]'е писао многе 
и различите песме, меі/у ко.з'има их има врло лепих. 
а преводио ]'е с грчког из Филемона и Мосха, а с 
латинског из Тибула, Проперціуа и Марщцала. Д. 
Златариъ ]'е преводио Електру Софоклову, Аминту 
Торквата Таса и Пирама и Тизбу, и писао ]*е многе 
песме. Иза овога свега долазе три назвеьа шьи- 
жевника далматинске кіъижевности ко]и сто]е делима 
сводим далеко испред свщу ко,]и су и пре и после 
Нэих радили. Та троица чине цветно време далма- 
тинске поетске каижевности а та су тро^ица Иван 
ГундулиЯ , Ъон ПалмотиЯ и Игѣат Ъор^иЯ. У 
Нэима се на] ]*аче показала сва снага онога правца 
ко] им се карактерише читава квьижевност овог пе- 
риода. 

Бесамртни Иван ГундулиЯ родом ,]е Дубров- 
чанин, из врло знамените породице властеоске. 
Родио се 1558. и пустивши се у каижевну радау 
веома млад, оста ]0] веран до смрти 1638. године. 
Писао ]е драме , песме веЬе и мавье, слагао у 
стихове псалме, и преводио; али круна вьегове 
радЕье , корз би сужено да буде и круна читаве 
каижевности далматинске, ,]'есте Осман, велика епо- 
пе^а Гундулиьева. Држи се да су му драме прва 
дела. Измену драма помивьу му се Галатеуа, Ди- 
вана, Ар ми да , ІІосветилиште лувено , Просериина 
у граблена, Церера, Клеопатра , Арщадна , Адона, 
Коралка од Шира , и многе песме. Овамо иде 
и драма Дубравка , а превео ^е славно Тасово 
дело Іерусалим ослобо^ен , ко^е се на велику не- 



100 



среьу за^едно с мноштвом од номенутих дела са 
свим изгубило. Од сви]у дубровачких поета у ^е- 
зику и стиху ни у лакости и изб ору слйка нико ни^е 
показао толико живота , лакости и склада , нити 
у поетском говору онолико класичности колико Гун- 
дулиь, за то и ^ест остао свима потоаима дика и 
углед у томе. Гундулиь ^е био први поета далма- 
тински, ко^ се оставио превелике привезаности, и 
у ствари и у избору и у Форми, к угледима тали- 
Іанске кнэижевности ; он ^е први учинио скок на 
више, први схватио самостално дело, и за дело, 
ко]'е беше круна н>егова поетског рада и поста круна 
целе далматинске юижевности, изабра он дога^а] 
из турске историке, лати се да у сво]ем епу од 
двадесет песама, Осману, опева бо] мухамеданства с 
хришьанством. То ]'е управ она] моменат, ко^и ]е 
онда и народна српска епопе]а певала. И као што 
се народна песма свуда радуге победи крста над 
полумесецем, то ^е осепаіье и у Гундулиьа главно, 
ко]*е му у епопе,]и проф^^е. — У своме Осману 
пева Гундулиіі во,]ну, ко]а ^е била 1621. године 
ме!)у Пол>ацима и турским царем Османом. — Па 
ни сами Осман ни^е дошао до наших дана онако, 
како га ]е спевао Гундулиіі , не на^е се XIV. и 
XV. песма, и ьу су на ново писали у ГундулиЬеву 
духу Петар СоркочевиЯ у прошлом веку, с магьом 
и Иван МажураниЯ у наше време с много болтом 
среьом. Помиау се као песници син Гундулиьев Сиг- 
мундо и унук Иван, од кога се сачувала іедна 
идила. 

За ГундулиКем долази у наследство Ъон Пал- 



101 



мотиЯ (1686 — 1657.) ксди ]'е, по одсудно] вепини 
свс^е радн>е, драматски поета. Писао ]'е и преводио 
многе драме. По мноштву дела он ]е може бити 
написао выше него и ко,]'и поета дубровачки, има]'уьи 
необичну лакост за поетску радььу. и биограФи 
говоре да се чисто не би могло веровати да ]е то 
све ]едан човек написао — али се и од гьегових 
дела ни]е све сачувало. Ъ. Палмотиь ^е имао огро- 
ман поетски дар — али га н^'е неговао онако 
како ^е заслужио ; никада ни]'е имао обича] прониьи 
и у дубльини схватити ствар какву па се машити 
полета основанога на такоме замишіьаау; и као 
што ]'е ствари обра^ивао с таким замишл>ан>ем, тако 
ниіе био самосталан ни у избору предмета. За сво]'е 
драме узимао ,]е пона]више готов материал из по- 
ета; тако }е из Виргили)а узео драму „Улаз Ене^е 
к оцу Анхизу ," из Омира Ахила , итд. Осим тога 
помин>у му се драме: Аталанта, Едии из Софо- 
кла, ^лена, Даница , Цаитмслава у ко^' се слави 
спомен Епидавра или старог Дубровника на ко^іега 
развалинама сто,]'и Цаптат , Павлимир, где се слави 
постанак роднога града Дубровника. Ариоданта (по 
Ариостову Огіапсіо ілгіо8о) , Риналдо (по Тасу) и 
Армида. У свима ]'е осим Павлимира и Цаатиславе 
узимао предмет из старих поета , па га обраі/ивао 
слободно, што ]е карактер целе раддье Палмотиьеве. 
Лош ,]'е Палмотиь писао иесму о И. Христу и св. 
Катарини , Иесму о слави словенских кралева дал- 
матинских, и Кристщаду, велики спев у двадесет и 
четири песме, ко^е му ^е на]главни]е дело. Па и 
Кристщада ни)е прави оригинал Палмотиьев него 



102 



3*е и за н>у ствар узео из латинскога дела Іеронима 
Виде ко]и ]е у сво^е време био од наіславниіих ла- 
тинских поета. 1 ) Ъ. Палмотиь се особито хвали 
као импровизатор; по друштвима док се певала 
,]една строФа аегове песме, он ]е веЬ другу казивао. 
Тада ]'е особито био развиіен у Дубровнику друш- 
твени живот што ]е на таленте, какав }е био Ъ. 
Палмотинев, имало великога уплива. На прилику по 
друштвима ко]*а су се саставл>ала за представление 
театарских комада Ъ. Палмотиь ^е, само смисливши 
напред план и одредивши дружини роле , могао 
свакоме по ( ]единце казивати аегову ролу у стиховима. 
Измену Ъ. Палмотиъа и И. Ъорі)Иьа послед- 
н>ега великог песника дубровачког пролази више 
времена у коме се ]'авило много певача али мало 
поезде. Веома се примиче великим песницима Иван 
БуниЯ ВучиЯевиЯ (| 1658) ко]и ]'е написао Май- 
далену иокорницу и л>убавне и ситнике песме. Осо- 
бито му се хвали лепота стихова и л>убавне песме, 
за ксуе се мисли да по свачем могу бити прва 
дела сво^е врете у читаво^ дубровачко] тижевности, 
и лепотом и полетом поетским. Од помета изван 
Дубровника можемо споменути Ивана ЕанавелиЯа 
родом са Крчоле (| 1700) ко,]и ]е писао доста, 
Ъур^а БараковиЯа из Задра (1548-1628) ко,]'и ]'е 
спевао Вилу Словинку, Ивана ИванишевиЯа из Врача 
(1608 — 1665) ко.]'и ]'е писао лепе песме издате под 
насловом Кита цвиЯа разликога. У Дубровнику са- 



') Како. вальа сматрати то црераі)иван>е ПалмотиЪево може се 
по томе видети што іе Видиео дело (спевано 1535) у шест, 
а ПалмотиЬево у двадесет и четщт песме. 



103 



мом десише се несреье ко]е обломите крила крепком 
напредован>у поезде и квьижевности. Особита ^е 
несреЪа страховити земл^отрес ко^ упропасти та] 
град 1667 и води за стотине године, и управо у 
неповрат , сатр богатство и матери^алну величину 
Дубровнику. Ова несреьа се л>уто познала и на ти- 
жевности и уметности дубровачко,]', а Далмацией не 
даде крепко иодиьи главе крута влада млетачка, од 
ко # ]'е се ]'ош само у Дубровнику налажаше топла 
места за тижевност и поезду. Иначе свагда се у 
потобьих поета далматинских налазило више вол>е 
него дара, а угледаае на Италиіу у цветно време 
н>ене каижевности довело ]е и угледаае на опадак 
те кяэижевности у XVII веку, када тамо угледанье 
на Франдуску кнэижевност и псевдокласицизам пони- 
шти класични полет у време прероЦ]'а и Данта, 
Таса и Петрарке. 

Али ми наилазимо ^ош на имена с топлим спо- 
меном. Така су нам Владислав МенчетиЯ од кога 
имамо Трублу словинску написану 1663 и ]ош неке 
ствари, и ^ош неки, преко ко^их долазимо до чуве- 
нога И. Ъор^ийа. Родио се у Дубровнику 1675 а 
умрьо 1737 као калуфер бенедиктинац, живевши неко 
време као учен кн,ижевник по Италии. Писао ^е у 
младо доба л>убавне песме, за тим побожне и мо- 
ралне ко^е }е радио особито у последнее доба ; писао 
,]'е у прози „Живот преблаженога ьаька Бенедикта," 
нека шал>ива дела, оставио ]'е Іудиту, не довршену 
трагед*уу, и радио латински и тал^ански као и 
многи други од далматинских каижевника. Али на,і- 
главни^а су му дела Уздаси Мандалене и Салтщер 



104 



словински, ко^е ]е псалтир Давидов сложен у сти- 
хове. После И. Ъор^иЬа долази^ош прилично имена; 
преводило се и радило за театар, али не долази 
више никакво дело вредно да се као особито спо- 
мене и упамти. Долазе и жене : Ана БошковиЯева и 
Лукрецща БогашиновиЯева као кн>ижевнице. Ме^у 
последнее представнике далматинске кн>ижевности 
бро^е се Ъ. ФсриЯ, П. СоркочевиЯ , Марин Зла- 
тариЯ и ^осиф Хи^а. Нов^'и покрети и новиіе 
потребе, ко^е беху далеко изван правца онаке кн>и- 
жевности каква се заметнула и развила у староме 
Дубровнику, учинише те замре са свим та^ правац, 
и представници новога правца, ко^и ]е ишао на то 
да се народ обучава, заузеше место ьегово. 

46. Песме дубровачких и далматинских иоета 
шириле су се готово пона]више преписиваіьем, али 
су много штампали и сами писци и штампали су 
други после смрти аихове , све по разним тали- 
,]'анским варошима. Од рукописа су се многи до данас 
са свим погубили, и* често се зна за некога пе- 
сника само по имену и за нека дела само по томе 
што се гдегод у биографии или предговору спо- 
миау. Правопис им ]'е у опште не]еднак и врло не- 
згодан, угадан према тал^'анском. Кад се у новике 
време пробудила кіьижевност у новоме правду у 
Загребу, започело се изучаваіье и истраживавье 
дела старе далматинске квьижевности , многа су 
знатнвуа издана веь и по два три пута. Гун- 
дулиЬев Осман дочекао ]е на пр. и ]едно издание 
у Пешти Ьириловским словима прем да одвеЬ рЦво. 
Али ]ош врло много има не издато, ]ош доста не 



105 



обращено. До сад су око издавааа тога измену оста- 
лих трудили се И. Кукул>евиЬ, В. Бабукиь, С. 
.Ъубин, Медо ПуциЬ, М. Бан итд. 

Онако као што ]е глагол>ска кььижевност дал- 
матинска и по историки и по Іезику и по току раз- 
витка н,егова део старе српско-словенске црквене 
кгьижевности , и каижевност поетска дубровачка и 
далматинска и по Форми и по постаіьу своме може 
се сматрати као део сувремене итали^анске кіъи- 
жевности. Кьижевници далматински никада не пи- 
саху у прози на народноме .]'езику и како први тако 
и потонэи (првих петорица СшьеЬана и Ъорі)Иь) 
писаху сво^е песме и српски и латински, па често 
]ош и тали^ански. Да каижевници далматински при- 
падаіу духу и правцу тал^анскоме излази и по 
томе што су сви сувремени научници, од одих су 
многи врло знаменити у општо^ кіъижевности у свима 
струкама тадашае науке, писали сво^а дела латин- 
ски и тали^ански, а на народном Іезику имамо само 
поезруу, као луксус. Далмациіа ]'е одавно и шла 
упоредо с Италиіом у просвети и кад ^е век пре- 
ро^а^а пробудио у Италики покра] кіъижевнога и 
црквенога латинског народни іезик у кіъижевности, 
исто ]е то навело далматинске кншжевнике да своіу 
поези^у стану певати на своме народном ]'езику. 
Овом иде^ом започета одрасла ,]"е и процветала кіъи- 
жевност далматинска — али време преро^'а, онакога 
какав ]е у први мах био, про^е. Наста]*аше мало 
по мало век у коме школа и обучаваае народа до 
последвье колибице, поста главни задатак, и та] век 
ста^аше са свим у супротности с веком властеоске 



106 



к&ижевности првих времена. У Далмации се про- 
будите народне нотреб.е, и дух народни. ко^ему слабо 
кад уга^аше кіъижевност иоетска гледеьи се као 
део Италике, и те потребе и отимаху све више ону 
храну ко]ом се пре^е држала далматинска поетска 
кнэижевност. Доста се криве и ( ]езуите ко]и обу- 
чаван>ем омладине сатираху дух народнога з'езика 
у каижевности навал>у]упи на изучаваае латинскога 
и тали^анскога ,]езика и кн>ижевности, што ^е задало 
велике ране и кіьижевности и позоришту народном 
у Дубровнику. На кога се угледала квьижевност 
далматинска види се на]бол>е по преводима. Наила- 
зеьи врло ретко на трагове народнога или угледе на 
народну поезду, наилазимо на преводе из Еврипида, 
Софокла, Анакреона, Мосха, Филемона, Виргили^а, 
Овиди^а, Хорациіа, Катула, Тибула, Проперщф, 
Марщфла, Петрарке, Данта, Таса, Гварина итд, 
Али и ако ^есте обо прекор , он ни^е заслужен, и 
према времену у коме су радили стари Далматинци, 
н>ихова ье радаа остати свагда светла и на понос 
потомцима. 

Али нигде пре него баш на овоме месту имамо 
да споменемо човека ко]'и не тражаше поетске славе 
радеьи но угледима тувинским а често са свим без 
обзира на сво]'е потребе домаье , а на^е признанна и 
захвалнога спомена у срцу народном, ^ер у Далма- 
маци]и први би, ко^ ^е сводки послужио народно,]' 
потреби. То ]'е Андрща КачиЯ МиошиЯ (1690 | 
1760) калуфер Франципіканског реда, ко^и ]е био 
проФесор богословие и писао латинско дело ^едно 
о философии. Пословима ради вере он пропутова 



107 



Босну и Херцеговину , део српскога народа ко^и ]'е 
врело песама и огаиште на^живльега # ]езика народ- 
нога и аему би сужено доьи на ту мисао да, мало 
пописуіуьи народне песме , мало пева]упи сам онако 
о стварима за ко,іе треба народ да зна , да народу 
у руке каигу из ко^е не научити што ]е наіпрече 
за свеет и за живот народни , а то ^е историку и 
ирошлост сво]у. То ]'е дело Разговор угодий народа 
словипскога, у ко]'ем се опеваіу главни]а дела из 
истор^'е ерпских земальа, каига под іеднако оми- 
.ъена на свима странама српскога народа. Она ^е 
прештампавана небро]ено пута латинским словима 
а и нириловским, и у много хил>ада комада разишла 
се на све стране. А. Качин се овим сво]им делом 
не може броіати ме^у дубровачке поете; аегова 
намера, аегов правац и побу^еае ради кога ^е 
написао сво]у каигу далеко га одва]аіу од аих. — 
Песме су у аегову „Разговору", што се тиче висине 
и начина, народне а што се тиче у неколико садр- 
жа]'а и Форме, уметничке ; али су оне нашле код 
народа оиа] исти одзив ко^ и народна иоези^а. Тим 
А. Качин излази меі)у сувременим далматинским 
каижевницима као преходница звезда оне каижев- 
ности ко]а ]'е у касниіа времена пошла аеговим 
путем и латила се обучавааа народа. То му ( ]'е 
знача] ко]и га и веже за дубровачку каижевност 
и раставл>а од ае. Лош му ]е знатно дело Кора- 
блица у ко^о] су приповетке из старога завета и 
ко]е се такоІ)е много читало. Колико ]'е истина да 
]е А. КачиЬ звезда преходница нотоае каижевно- 
сти, види се и по томе што ]'е 1860 године све- 



108 



чаео прославлен стогодипши спомен на дан смрти 
н>егове. 

Обилата ^е радгьа далматинских писаца западне 
цркве и на пол»у побожне квижевности за народ, 
о коза] смо веЬ имали прилике помивати. Али пре 
него што се опростимо Далмаци^е и н>езиних пи- 
саца, да споменемо ^ош и дела о ]'езику. Све за 
утвр^еае свештенства у знан>у и у ]"езику ради 
снаге у религии и да би се она бол>е држала, а и 
за потребу осталих писаца нисаху се граматике и 
речници. На^тарніи су у радн>и обо] о іезику би- 
скуп Чанадски Фауст ВранчиЯ (1551 — 1606) ко]и 
]*е 1595 издао речник латински, итали^ански, не- 
мачки, далматински, и мацарски. У Риму 1604 
издао ,]'е неки Б. Каси^е две каиге іпзШц&фвшв 
Ип&изе Шугісэе. Знатан ^е у ово.] радіьи Шикала 
(Даков, ]езуита) са сво]им речником с латинскими 
српским именом Тііезаигив Ип^иэе Шугісее Благо 
Іезика словинскога, истумачен латински и тал^'ански, 
штампан у Анкони ко]и ]е изашао 1651 и у коме 
има доста ствари по ко,іима ]е и давас знатан. Он 
^е радио и око утвр^еіьа ортограФи^е за латинска 
слова али с малом срезом. Године 1728 изда речник 
с граматиком опет ^езуита Арделио дела Бела 
штампан у Млецима а истумачен латински и тали- 
^ански. И он ]е поправл>ао ортограФИ]у и с бол>ом 
срезом него Микал>а. Граматику ]"е писао и Фраѣо 
Марща Ааендинща, од'а ^е изашла 1808 , а реч- 
нике нисаху ]ош: Іосиф Волтицща , Истри^анац 
ко # ]и ,]'е сво^ истумачен немачки и тализански издао 
у Бечу 1803 и ко]'и ]'е правио и треЬу ортограФИ]'у 



109 



и Іоахим Штули ко,)и ^е своі издао у три дела 
први 1801 у Будиму, друти 1807 у Дубровнику и 
треки 1810 у Дубровнику, и сваки део у две кн>иге. 
Штули іе био калуфер Францишканац, Дубровчанин, 
и радио ^е на томе послу 50 година. П. 3. Ша- 
Фарик држи да ]е оставио далеко иза себе све сво]е 
претходнике у томе послу. 

ШЬИЖЕВНОСТ У ХРВАТСІШ. 

47. Кретаае реФормаци]е ко]е даде живота 
народно] каижевности у свн)у католичких народа 
дало ^е покрета и живота каижевности и у Хр- 
вата. Граничеки се са Словенцима меі^у ^е 
до^е ова^ покрет из Немачке, они бише од наших 
племена оно ко г ]'ега се реформации дохватила. Ова] 
покрет дошао ]'е на^ре од Словенца (?) Ивана Ун- 
гнада, ко]'ега као приврженика реФормаци]'е стадопіе 
гонити, те се склонно у Ураху у Виртембергу. Ту 
пристану с аиме Антун Далматин , ^ре ^ричий 
Далматинац, Србин Жато ПоиовиЯ , Бошаак Иван 
МалешевиЯ, те се аеговим трошком а аиховим тру- 
дом натптампа]'у у Ураху , Виртембергу , Тибингену, 
Регенсбургу , Нирнбергу буквари и многе побожне 
кн>иге кириловским и глагол>ским словима копима 
се игало на то да се реФормащуа рашири но це- 
ломе словенском іугу. И реФормащца се заиста 
поче ширити и ме!>у Хрватима, нашавши присталица 
и меі}у великашима хрватским. Е^знатниіи ]'е из- 
мену ьих био гроФ Ъураі) Зриѣски (| 1603) ко]'и 
]'е имао добра у Ме1)умур]у где -се од хрватских 



110 



страна на^више и бе]'аше раширила нова вера. Он 
набави штамиари]'у те ]е иодигне на своме иман>у 
у Недел>ишту 1570. Канжевнички посао одбавл>аше 
Михаило ВучиЯ поп на Белици у Меі/умур^у. ТТТтам- 
иари^а Зриаскога ниіе остала дуго у Недел>ишту 
него се преместила у Вараждин. Колико се тада 
урадило за каижевност на оба та места не можемо 
знати, по томе што ]е одмах по што се раширила 
реФормацніа почело узбиіаае од католичкога свеш- 
тенства и великаша, ко^ ]'е у корен утукоше. Али 
нема сумае да ]е штамп ано и других дела осим 
побожних а побожних више него што се сад зна, 
^ер су католици после спаливали реФорматске кьъиге. 
Тако се зна данас да ]е у Недел>ишту штампан 
Ивана ПергошиЯа превод Угарскога заЕОника 1574 
и ]ош нека дела аегова у Вараждину на латинском 
Іезику. Од А. Врампа помин>е се ^еван^еле у пре- 
воду и Кроника кратка у словенском уезшу штам- 
пана 1578 у Лэубд>ани. Него каижевност у Хрватско^ 
са свим замре по што би угушена реФОрмаци^а шуа 
|у ]е пробудила. За читавих сто година нема ни- 
каква іава од каига, а и оно што се радило око 
половине XVII века, све ]е ради потреба практичних. 
То су само молитвеници , ^іеван^ел^а, хронике, нетто 
исгориіскога, и календари. Знаменитей писцй,]'еднако 
се држе ,1'езика латинскога, такав ]е историк Раткау 
Ъура^) ко^и ,]*е издао на народном ]езику Врлине 
Фердинанда II цара римског у Бечу 1640. По 
чистоти ,]езика хвали се ІІетретиЯ бискуп (| 1667) 



Писао Метогіа ге§ит еі Ъапогит ге^потт Баітаііаз, Сгоа- 
Мге еі Зіаѵопіае, у Бечу 1652. 



111 



ко]и ]е издао преведено }еван1)еле, а похвале ]е 
вредна и радаа кгьижевна Ъур^а Хабделийа іезу- 
ите, родом из Туропол>а. Овде би на реду било 
неколико дела у стиховима али измену н>их немо 
споменути иа]важви)е, дело бава хрватскога Петра 
Зриѣскога (1621 | 1671) корі ]е издао квьигу Си- 
репу ^дранскога мора (1660 у Млецима) у шщю] 
)е на,]важни]а песма Оисада Сигета у петнаест 
раздела ,*) и книжевну радн>у Павла ВитезовиЯа 
(ІШіег). П. Витезовин певаше тако1)е несму о }у- 
наштву Николе Зриѣскога іувака сигетскога под 
насловом Одилеѣе Сигетско, у коме до душе нема 
поезде, али ]е гъегова кгьига помагала да се омили 
народни а истисне ненародни ^език и то ]о] ]е главна 
заслуга; он ]е іош писао ^едан календар , Разлике 
мудрости г^веКе и ]'ош гдешто. Ну главна ]е за- 
слуга гьегова у томе што се іьеговим трудом по- 
дигла штампари^а у Загребу. Али кгъижевност ипак 
чамате, нигде се не до})е до слободни^ег покрета 
нити до поетскога полета и живл>е тижевне радіье. 
Све што се радило, радило се или ради потребе 
држагьа побожности или ради забаве на]'обични]е, 
нити квьижевност кад оставл>а тога теснога круга. 
Тако и у XVIII веку не налазимо ништа друго у 
кнэижевности осим пре^ашпега. Од научне радае 
ва.ьа поменути радн>у о іезику. На^стари^а ]е гра- 
матика хрватска ,]езуите Кашина Богдановина од 
1604, писана латински, а овде нам вал>а споменути 



) То .]'е превод раширен неким додацима, а оригинал # ]е те 
песме сиевао на мацарском брат истога Петра, по имену 
Никола. 



112 



Ъур^а ХабделиЯа по іьегову хрватско-латинском 
речнику, штампаном у Грацу 1670; Иван Белостенац 
од реда св. Павла издао ]е у Загребу 1740, а 
]езуита Андрща ЛмбрешиЯ 1742 г. сво] речник. 
Белостенчев ^е речник латински, а ^мбрешиъев 
латински и немачки и манарски истумачен. Грама- 
тике су писали Сен-Мартоѣ (Вараждип 1783), Ф. 
Еорниг (Загреб 1795) и С. Ъурковечки (Будим 
1825 године.) 

На кра]'у прогалога века деси се у политичко] 
историки дога^а] ко,]и ]е особито потпомагао раз- 
витак кьижевности у Хрватско] и управо био узрок 
замецима праве каижевности. То ^е што се Мапари 
осилите, потиску]"уьи пре^е за^еднички дипломатски 
и каижевни іезик народа западне цркве — латин- 
ски, свозим нар одним и намеьуьи ]'език та^* и осталим 
неманарским народима у Угарско,]'. Кад се таким 
начином насрнуло на стихну народности, на на- 
родни ]'език , и каижевност ]е , као прави чувар на- 
роднога ]'езика, оживела и стала на обрану. Одмах 
наста у Хрватско^ више писаца и квьижевност ниіе 
више од неволе кіьижевност као што до сад веьином 
бе^аше, нити ]'е тижевност, ко]у држаху у животу 
Зедино црквене потребе , него }е каижевност ко] а 
се стара да прокрчи пута образован>у народа, да 
постане бедем народности, и почиае сво^у радау о 
томе стара^уЬи се да прво омили народу читанье. 
Спомена заслужу]у у почетку овога новог периода 
Тома МжлушиЯ из Іастребарског (1767 — 1831) 
ко]'и ]е писао различите кн>иге поучно-забавне и 
веселе игре; Брезовачки , ко,]и ]е био у калуі/ерима 



113 



Павлинима и ко]и ]'е радио разне веселе ствари, 
многе ситнице за календаре, но Мат. ^ндриѣ, а 
особито ^ков ЛовренчиК родом из Загреба ко]*и ]е 
писао веселе игре и приповетке. Каижевности на- 
родно] бише наклоіьени веома бискупи загребачки 
Максимилщан Верховац, ко^и 1813 нареі)иваше да 
се купе рукописи и кіьижевне старине и народне 
песме и пословице и да се іьему шал>у , и Алек- 
сандар АлаговиК, ко]и баш живльаху у ово доба. 
У радаи ово] , ко,]'а носи нарочито име „хр- 
ватске," ^език ,]е по правом диалекту хрватском 
ко^и ]е у жупан^ама Загребачко] , Вараждинско] и 
Крижевачко,]' — али ни]е свуда под ^еднако чист; 
често ^е помешан са приморским говором или с пра- 
вом српском верейном. Шта су особине хрватскога 
говора показао ,]е врло добро Ъ. ДаничиЬ у своме 
чланку у „Гласнику" IX. Као главна карактери- 
стика тих особина могло би се реьи да су у нечем 
архаизми из развитка српскога ]езика, задржате 
старике Форме. Меі)у тим како у читаво^* ово] хрват- 
ско] кіьижевности нити бе]аше полета ни прилике 
за полет (као што гласи суд наших квижевника из 
саме Хрватске) прва мгісао, до ко]е долази развитак 
праве гаижевне радвье, ^есте : да се у кн>ижевности 
остави тесан ддцалекат хрватске посто]бине, ко^и и 
онако узмицаше пред српским, и да се узме место 
нлеменскога и обласног ]'език народни ко^им ье се 
радити кн>ижевност читавога српског народа. С не- 
четком владе ове мисли (1836 год.) почивье период 
нове каижевности у свиіу €рба западне цркве и 

Истор. сгп. квижквнооти. 8 



114 



Хрвата ко]и оставл>аше на страну старе традиции. 
Период буі>ен>а и разви^ааа ове мисли тра^е ,]ош, 
и ми Ьемо га разгледати на свом месту. 

КН>ИЖЕВНОСТ У СЛАВОНИЖ 

48. Касшце него и на ,]едно] страни нашега 
народа западне цркве почиае се кіьижевност 
у Славонией. Кад турска сила на врх изиде, осво^и 
и Славониіу, и она беше под іьиховом владом за 
читав скоро XVI и XVII век све до карловачкога 
мира 1699 године. Разуме се да се и у Славонией, 
у ко^ ^е с народом западне цркве измешан и наш 
народ источне цркве, нн]'е могла почети ни подиЬи 
никаква квьижевност под турском владом. Има спо- 
мена да ^е у XVI веку, а наравно од пре, била 
ухватила корена и у Славонией словенска служба 
и глагол>ица, ко^о^ се и сад трагова налази. Кад 
се пак после 1699 године очистише Турци из Сла- 
вони]'е, бе]аху у Славони|и оне исте прилике ко^е 
и у Срба источне цркве у Аустри^и : бе]'аше у на- 
роду запуштеност у науци и у вери , и тре- 
баше кнэижевнога рада да се накнади изгублено 
и пропуштено и да се поі>е за временом. И доиста 
одмах у почетку XVIII века налазимо доста квьи- 
жевника, веьином духовника, ко,]' и писаху побожне 
кіьиге. У друго] половини XVIII века наилазимо у 
Славонии на заметке праве кіьижевности ; писци 
узима]у Форму иесме, као на]'лакшу, да вьоме раде 
на образован^ и упуьиваау народа. Наістариіи ]е 
измену ових, іезуита Ант. КанижлиЯ (1700—1777) 



115 



из Пожеге, са сводом Светом Рожалиуом ианорми- 
тарском дивицом (у Бечу 1780) ксди ]'е писао и 
нетто о разделен, у цркава источне од западне ; Ли- 
чанин Вид Дошен ко^и ]'е написао поучан спис о 
пороцима под именом Седмоглава аждауа (у За- 
гребу 1768 и 1792 године) и мааи : ^ка иланине; 
а на]знатни]и не бити меі)у овима вештином и ори- 
і^иналношьу у избору Мат. Ант. РелковиЯ. Он ]е 
у во^нама аустрніским допао ропства у Немачко^ и 
тамо- видео уре^еаа и изучио се, па написао ко- 
рисну каигу о иародноме животу у Славонией ко]а 
се зове Сатир. Сатир кори, исмева и на бол>е упуьуіе. 
Како ^е добро Рел>ковиь изабрао и према читалачко,] 
публици удесио ствар у сво^ кеьизи види се по 
томе што се одмах разграбило 1500 комада — у 
оно време ! На скоро ]е изашло и друго издавье. 
Сатир ,]'е квьига ко]'а нніе остала у Славонией, него 
,]е одмах прештампана и ьириловским ел овима и 
рази шла се по свем народу, у чем се управо и 
види знача] Рел>ковиьа и чиме он ста]'е упоредо са 
Качиьем. Мат. Ант. Рел>ковиь писао ]'е ]ош Езоаове 
басне] Иек уе свашто , за децу; опет Басне с Фран- 
цуског ; нетто о гауеѣу оваца, и граматичка дела 
на ко^а Ьемо доьи ниже. Брат овога Рел>ковиъа 
•Тосгіф Стуеаан РелковиЯ писао ]е КуЯника , за до- 
маьине, у стиховима. Франциіпканац ВелшановиЯ 
осим ктъига побожних преводио ]'е и драме. Ме1)у 
славонске писце овога времена припада и знаменити 
у латинско,] КЕьижевности, пештански проФесор, учени 
Матиуа Пет ар КатанчиЯ (| 1825) ко.іи ,іе писао 



116 



знаменита дела на латинском зезику о историки, 
етнограФи^и и ]'езику и ко]'и ^е под насловом Ргисіиз 
аиіитпаіез (^Гесеіъе воье) издао збирку песама , меі)у 
копима има идила, песама писаних хексаметрима и 
народне поезде. Радио ,]е и на преводу светога 
писма, а з'език своі зове „славно-илирским изговора 
босанскога." — Осим ових реі>а се ^ош приличан 
ред кн>ижевника у Славонии, али их прелазимо, 
^ер еьиховим делима тижевност ни^е добила ништа 
ново ни особито. 

Іош Ьемо прегледати учену радн>у на іезику 
ко] а се и овде, као и у Далмад^и и Хрватско^, по- 
казала. Од истога Рел>ковиьа ко^и ]е писао Сатира 
имамо „Нову славонско-немачку граматику" ко^а ]е 
штампана у Загребу 1767. — Ф. Ан^елиЯ штам- 
пао ]е ту исту граматику у Бечу 1774 и 1789. 
Фратар Ж АаносовиК ко^ега ^е цар Лосиф позвао 
у Беч, као што вели іедан писац „ради потпоре 
илирске КЕьижевности'% написао ,]'е другу граматику. 
коз'а ]е дочекала три издааа, прво 1778 и друго 
1789 у Осеку, а трепе у Будиму 1795 године. 
Речник ]'е писао М. А. Рел>ковиЪ на немачком и 
„илирском" ^езику и издао га ]е у Бечу 1796 у 
две свеске. 

Лако ^е знати да се сва ова радвьа о ]'е- 
зику помиае, и овде и у пре^ашвьим одел>цима 
каижевности Срба западне цркве и Хрвата, само 
историіе ради. Корист по науку врло ^е слаба, а и 
колико ]е има, у н>о] ова славонска дела нема^у 
никаквога дела. 



117 



КІЬИЖЕВНОСТ У СРБА ЗАПАДНЕ ЦРКВЕ У БОСНИ. 

49. Показали смо веЬ напред значащ Босне у 
каижевности и религиіском подел>ен>у нашега на- 
рода на две половине (види чл. 39.) Она половина 
ко]а ]е источне цркве сматрала се увек као део 
осталих Срба источне цркве зовуни се, поносеьи 
іьиме, и чува]уки то име народно. Друга половина, 
и по іезику и по преда іьима са свим з'еднака са 
првом и ко^а и живл>аше измешано с н>оме, беше 
западне цркве, и у томе ]е узрок што се оставл>аше 
народпога имена и што свагда вольаше провинпдіа- 
лизам ]аче него праву народност. Увек се они од- 
ва^аху од сво^их суседа Бошаака источне цркве у 
сводим теженшма и надааима до на] последних вре- 
мена. Кад Турци притискоше Босну, у ко^' пре 
тога осим присталица поменуте две цркве беше и 
^еретика патарена, од ко]их се на сву прилику 
на^више н>их истурчило , писменост у Босни, и онако 
не будуни ]ака, поче слабити све веьма, и само томе, 
што се свештенство приврженика западне цркве 
изучаваше на страни, имамо захвалити оно мало 
квьижевних дела. Па и то мало раднье не потпома- 
гагае нико ; то мало учинише по^едини л>уди сводом 
снагом и сводом добром вол>ом. Знаменито ^е за Бо- 
шн>аке Србе западне цркве што се нису поцепали 
словима од сво]е браье источне цркве онако као што 
то учинише ириврженици западне цркве по осталим 
странама. Тьириловско писмо држи се у Босни меі/у 
аима готово све до кра^а прве четвртине нашега 
века, а што ^е време старее, све ^е више трагова 



118 



од аега у старим каижевним споменицима. Овоме 
Іе много учинило то, што приврженици западне цркве 
живл>аху по Босни измешани с приврженицима ис- 
точив цркве, ко^и се ьириловског писма никад не 
оставл>аху. Изображенье пак босанских латинских 
свештеника, ме1>у ко]има има на]више Францишка- 
наца, потпомагало се аиховим манастирима, ко]'и се 
увек показуху као средиште вьихова умнога живота. 
Измену ових манастира наз'знаменити^и су : Фо]'ница, 
Крешево и Супеска. 

Оно Ьириловско писмо, коіе налазимо у босанским 
кн>ижевним споменицима ове врете, особитаіе Форма Ьи- 
риловскога писма. У старим нашим споменицима, што се 
тиче Форме Ьириловског писма, повелика ^е разлика из- 
мену брзоиисног и уставног писма. Уставно налазимо 
свуда у црквеним шьигама на источном краіу ерпског 
народа — али дол азе често поз'едини записи писани пн- 
смом брзоимсним. То брзописно ерпско писмо подудара 
се добро са писмом -к(уе ]е у обича^у било у Босни и 
корім су се служили босански Фратри у сводим делима и 
у сводим протоколима, ко^и су се сачували по парохщама 
и манастирима босанским. Оно се употребльавало иоред 
глаголшце и у Далмацищ меі)у католицима у Пол>ицу. 
За што ]е та] облик ьириловског писма добио име „бо- 
санске буквице" и у Босни и на осталом западном кра]у 
нашега народа где ^е употребл>аван , кще об]'ашвьено. 
Може бити да ]е ово учинио она] исти узрок ко^и ^е при- 
девао уезику име босански, име пределно. С тим се су- 
сретамо врло често у наших западних писаца; а кад се 
нашло за добро обрнути име іезику на такав начин од 
срискога, као народног имена , на босански (другде на 
далматински, словински, славонски итд.) да би се утекло 
од срискога, ко^е им се чинило врло свезано за источну 
цркву, што не би то исто могло бити и с азбуком?! За 



119 



што се пак у Босни раширило баш брзоиисно писмо и 
тако іако узело мах над уставным, може бити више 
узрока. Ме^у босанскиы споменицима писании „буквицом" 
налазимо и документе из позшфга доба, а уз н>их ^е и 
та прилика, што су их писали или световни или црквени 
.ьуди. Лако може бити да ^е свуда по српско^ држави 
употреблавано уставно писмо више по црквама и ме^у 
свештенством, а да се — нарочито у касни]'е време — 
брзоиисно држало канцелари^а и државне потребе. Бр- 
зописннм ]е писмом било лакше писати — па и у томе 
наьп Ьемо потврду горгьоі мисли, кад номислимо на др- 
жаву Душанову и потребу аегових канцеларіуа. За што 
су, имазуьи на нзбору двоіе, босански Фратри прибегли 
брзописном писму , опет нам не Ье бити ништа чудновато 
кад помислимо како су Срби католици брижлыіво бежали 
од свега што би их помешало са Србима источне цркве 
не нзузимаіуЬи одатле ни самога имена народнога. 

Иначе шісаіье босанских Фратара одликуде се ^ш 
и тим што ]е у аему брзо нестало исторщскога право- 
писа , па и оннх слова из Ьирилице ко^а се код осталих 
Срба н.ега ради држаху. У апховим каигама нема Т. оу. 
■ь . ы, ь . ѣ , ів , ю . ъ , х •> ? • ни ѵ . а # долази само у 
брсуу. Правопис іе иначе угадан према |езику. Тако у 
на^старіцега босанскога квижевника, Францишканца Ма- 
тине Дпвковиьа, правопис у главноме шце далеко од 
Вукова, само што се кубури са знацима и системом. За 
што тако би у Боишака католика, узрок ^е близу. Н>их 
нису везивали спомени црквени нити су имали науке цр- 
квенога іезика нити угледа на н> ; поред ьпрнловског писма 
имали су жив народни говор за извор правоииса а та] их 
}е морао одвести к резултатима ко^е познасмо. Іезик ]'е 
иначе у оно мало Бошьака — што су писали — лепши, 
жив.ъи и чистили него у свн)у осталих Срба католика 
ко]и иисаше латинским словима. Нека се овде не заборави 
ни то да ]е и она ьирилица ко^ом су реФорматори штам- 
иали квиге, удешена према „босанскоі." 



120 



Матща ДивковиК „из ^лашак" у нахрци Кла- 
даьско] први ]е од кога имамо кіьига іптампаних. 
Умрьо ]е у манастиру Сут^есци 1631 године. ЕЬегов 
Наук крстуански познат ]'е у више издааа; за 
прво држи се да ]е штампано 1565, а позната су 
два издааа млетачка: од 1688, иод 1738штамиана 
дакле после смрти аегове. 1611 издао ]'е побожну кььи- 
гу Сто чудеса. Треье су му дело Бесиде сврху еван- 
1)ела недилних познато у три издааа (1611, друго 
1616 а треЪе 1708) а од н>ега ]'е и Плач блажене 
дивице Марще у издааима од 1631, 1698 и 1723. 
— Неки ІПЯеиан МатщевмК помиае се по кеьизи 
Исиоведавнжу штампано^ у Риму код пропаганде 
1630. — Знатан ]е после М. ДивковиЬа Павао 
ПосилоѳиЯ родом из Гламоча ко^и ]'е 1642 постао 
бискуп у Скрадину у Далмацией. Од ььега ^е На- 
сла^еѣе духовно, штампано на^пре у Млецима 1639 
а после 1682, и Цвщет од крииости преведен с 
латинског „на илирски или словински ]език" штам- 
пан у Млецима 1647 и друг да. — За ПосиловиЬем 
Іе знатан ШЯеиан Маргитий „^чанин од Марко- 
вац" од жѵ]ега ]е „Исаовщед крстуанска^ (у Млецима 
1701 и после латинским с ловима у Млецима 1799 
и у Сшьету 1842.); Фала од светмх (у Млецима 
1708 , 1778). То ]е неколико Боішьака католика 
ко^и не оставите Ьирилице. Али како се то писмо 
не гледаше радо у Риму, и како се тамо и за Босну 
кн»иге штампаху латиницом , у XVII и XVIII веку 
све веКма надвла^иваше у Босни латиница, док н^'е 
за прве три десетине XIX века истисла са свим 
ьирилицу. Осим тога било ^е ,]ош Бошьака квьижев- 



121 



ника ко]и су побожне кн>иге писали латинским 
сдовима, меі>у ко^е иде Бандуловиѣ, Главиниѣ, АнчиК 
и други. 

У новике време, кад кіьижевност српскога на- 
рода, препородивши се у начелу, поі>е пуним наде 
путем, Босна задржава сво] стари значащ. Како се 
у каижевности начинише две половине, кьижевност 
Срба источне и каижевност Срба западне цркве, и 
Бошааци каижевници одоше ко^ на ]"едну ко^и на 
другу страну, како ]е ко^и припадао неточно,] или 
западно] цркви! 



РАЗДЕО ТРЕЪИ. 

Новика к ѣ и ж е в н о с т. 

50. Кад на ком краіу нашега народа почивье период 
новіце квыіжевности наше, не може се временем и годи- 
ном означити. И период новіце квыіжевности као и сви 
остали периода имаглавни знача] живота свога, па где 
та] живот у своме значаіу у ко^е време почне , онде ]е 
и почетак нстога периода, ^р докле іедан правац квьи 
жевне радн>е расте до цвета на оном кра]у народа где 
су му околности угодне — на другоме може и да се не 
зна за а, и у томе ]'е она] неіеднаки и чудновати правац 
развиіаьа шьижевнога, ко^и обично налазимо у народа 
мл"и ниіе политички уіедиаен него се на разним странама 
развщ'а по различитим погодбама живота. 

У нашо] каижевности по правцу има^у два од- 
сека : она се цела дели на стару и нову, и та деоба 
вреди за цео народ од обе цркве. Главни знача] 
ираваца ова два периода у овоме ^е. Сва стара 
кѣижевност имаше за сво]у средину цркву , ко^а 



122 



оеше постанак вен — иовща кѣижевност има за 
сво^у средину школу и обучаваѣе народа, и то ]0] 
Іе поставе. Овоме главном значаіу праваца ништа 
не смета квьижевност у Дубровнику ко^у смо на- 
пред на свом месту разгледали — ]ер квижевност 
дубровачка поникла ]е са свим из особитих при- 
лика, шуе су тамо показане и ко]е у овоме поде- 
л>еву чине изузетак. За то што стара квижевност 
има такав знача], и видели смо да се она, по де- 
оби саме цркве у народу на дво^е, раздвоила у но- 
себне правде. Стара квижевност Срба источне цр- 
кве поставши под упливом византи^ског изображена 
и квижевности, свуда носи знаке угледа свога и 
у добрим и у ржавим странама; — стара квижев- 
ност Срба западне цркве осим оно нешто глагол»- 
ских квига , ш]*е смо на свом месту разгледали, 
лаЬа се писава квига за народ и поучаваіьа ие- 
гова врло касно ; онда, кад реФормаци^а пасивно 
нагна католичко свештенство на све стране да обу- 
чава народ сво^ И као што Срби источне цркве 
по несреьи сво^' Цаху за византиіским образова- 
нием докле могоше, те изгубише сав скок у кви- 
жевности кад турско насилие на обе стране сав на- 
учни и умни живот обустави, са чега бише нагнани 
да у новиіе време са свим из нова почиву — тако 
Срби западне цркве иі^аху за суседним католичким 
народима и не имаху у нов^'е време на врату тур- 
ске владе, чега ради вихова квижевност нема онакога 
прекида и празнине меі)у старим и новим периодом ; 
и у н>их се нови период из старога развита пола= 
гано и природно. 



128 



У старо] каижевности народ нам ]е веома растрг- 
нут, што се тако^е нанред вндело. и стара канжевност, 
као што не полажаше са народнога гледишта и разшуаше 
се сама о себи без обзира на ту расценаност, н не до- 
несе мисли о іединству народном в о іедно] каижевности 
за сав народ без обзира на веру. Према времену у коме 
се стара канжевност нашега народа развіуала и према 
црквеном гледишту са ш))ега ]е полазила, низе тога ни 
тражитп од н>е. Она и не бе.]'аше канжевност права, 
квыіжевност слободнога развньа умнога, да би ^о^ ово 
била прва победа — него бе]"аше кіыіжевност кед иза- 
зиваху потребе и коіа, будуьн на врло уском гледишту» 
тим потребама служат е. Мпсао о з'единству народноме и 
канжевноме іірві^е светао добитак новіф каижевности, 
прва победа ко]у ^е по нрпродн сво^о^ вал>ало задобитн 
правду аезину. Али као што при разгледаау новіце каи- 
жевности не треба никако заборавити да ]е она іош не- 
престано у своме развіцаау и поста^аау и да то према 
полнтпчким околностима може дуже пли краье тра]ати — 
и ова главна мисао аезина — мпсао ко^а ]е прва после- 
днца школовааа и обучавааа народа, изучавааа историке 
и іезнка аегова тога ради, ксц'е смо веЬ показали као 
главни знача] нови]*е каижевности — дош ]е исто тако 
у развитку и поста]аау своме. Према то] мнсли, ко.]"у вальа 
узетп за средину овакога посматраіьа, учнаен ^е у Срба 
западне цркве велики корак напред. ВЬпх смо у старо] 
каижевности оставили подмене и у канжевно,] радви 
разметнуте по провинщцама — у ново] 'каижевности они 
се показуіу тиме што су за]едно с Хрватнма уіедиаенн 
у іедну целину, ко^о] ]'е средина Загреб. Тако ]е сад сва 
народна канжевност подел>ена управо на дво^е, на каи- 
жевност Срба источив и западне цркве. С обе стране се 
ме*>у разборитнм каижевницима тежи да се и та деоба 
што веЬма поништи, закоіу^е мпсао доста учиаено, али 
и ]ош доста за рад оста^е. Ме^у тим разлике велике ип 
сад нема. И у Загребу, као средишту каижевне радае 



124 



Срба западне цркве и Хрвата, и ме^у источне дркве 
Србима полази се с іедних начела, само што сви не раде 
онако добро како мисле, особито што се тиче іезика, и 
не исповедаіу свагда оних начела по корма раде — и 
тако сад се главна разлика може свести на двоіе. Прво 
су не^еднака слова, ^ер се меі)у Србима источне цркве 
пише ьириловским а ме^у Србима западне цркве латин- 
ским словима. Друг о ]е одвоіеност публике што зависи 
доста од политичких околности а што чини да каижевна 
радн»а, на два места и за две публике радеЬи, добила у 
многим стварима различай значащ. — Бремену и на- 
раштаз'има коіи наста]'у остаіе да на ово] ствари далье 
раде. 

Из овога довде довольно се види да ъемо и 
разгледаае новиіе каижевности поделити на два 
дела : I на кѣижевност Срба источне цркве и II 
на кѣижевност Срба западне цркве и Хрвата. 

Кіьижевност Срба источне цркве може се по- 
делити што се тиче развитка на два главна пери- 
ода. Прей траіе од почетка па до 1830 , а други 
од прилике од то доба па овамо. За првог периода 
каиге су пона^више писане црквеним и мешаним 
^езиком; с почетком другог периода завлабе и до- 
тер у] е се све више и све чистки народни зезик у 
каижевности. За првог периода живот каижевни 
беше ограничен готово само на Србе у Аустрн]и 
и каиге се штампаху на страни, као: у Млецима, 
у Бечу, у Будиму; за другог периода пак радаа 
каижевна обузима и новоускрслу српску државу, 
кнежевину Срби^у, и каиге се нIтампа^у код куЬе, 
н. пр. у Крагуз'евцу, Београду, Новом Саду, Кар- 
ловпима итд. На послетку за првог периода према 



125 



многатву квьига мало ]е критике и укуса — а за 
другога се почело више гледати и ва унутрашььу 
вредност — у ььему наста]е критичност. 

I. 
НОВЮА КІЬИЖЕВНОСТ СРВА ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ. 

51. Несреьне политичке прилике , коіе скобише 
наш народ источне цркве, учинише да се стара срп- 
ска кн»ижевност не настави у ново] и да нова не 
поі^е као нриродни развитак оних начела писма и 
Іезика ко,іа се у старо] српско] писмености бе^аху 
онако ]'асно развила. Ова околност била ]е врло 
на несреЬу кьижевности српско], ]'ер ]е она тим 
избачена из природног разви]ан>а и то ]е стаде и 
времена и среКе, као што Ьемо дал>е на своме ме- 
сту видети. 

Док )е било иатри^арш^е у Пени , и док се 
нису свршиле обе велике сеобе под патри]арсима 
Чарно]'евиьима 1690 и 1737 іога се држао у српско] 
цркви српско-словенски ]'език. Ше^у тим нестало 
беше средстава ко,]'има би се могао одржати. Ста- 
рих српских штампариіа , о ко]'има смо говорили 
напред у старо,]' кншжевности, беше нестало, сва 
квижевна и научна радвьа , осим простог преписи- 
ван>а, беше изумрла ; знавье беше тако ослабило, да 
и преписи не налицаху много на старинске преписе. 
На та] ]'е жалостан и низак ступав сишло било 
квижевно знаве меі/у Србима источне цркве, пада- 
Іуьи кроз читав XVI и XVII век. Сеоба у Аустри]'у, 
коіу мало пре споменусмо, учинила ]'е голем обрта] 



126 



особито у нашо] историки каижевности. Том су 
сеобом нар одни луди ми слили сачувати народну 
слободу , а та тежаа прострла се и на поправку 
школа, на науке и на радау око црквених каига, 
за ко,]'е видесмо у каквом их стаау затече ХѴПІ 
век. Не,]аки и у политичко^ снази и у науци обр- 
таху се у невол>и за ]ачим, на кога би се наслонити 
могли , а време , (као што ^е почетак XVIII века) 
^'е на све стране бу^аше усиаване народе на 
живот, науке и поправке у животу, и н>их креташе. 
То доведе Србе под духовну заштиту по Іезику и 
вери сродне Русине. У сред непри]ател>а по вери и 
народности ; Срби се онда не имаху куд на другу 
страну ни окренути. Баш у то доба наста у само,]' 
Русичи државни , друштвени и политички прероі>а,] 
великим реФормама знаменитога аихова цара Петра 
великог (1682 — 1725). Еэегове во^не на Турску 
учинише те се по српским земльама прочу снага и 
величина рускога царства, обас^ана благом свет- 
лошьу сродности и іедноверности. Српски свеште- 
ници почеше тражити помоьи у науци и каигама 
од Руси)'е — и тим се направи преврат у на- 
шем црквеном іезику . о ком смо говорили и у 
историки старе каижевности , ^ер неста]"е српско- 
словенских и долазе у цркве руско-словенске каиге. 
Прелаз у Аустрщу, у ко^' Срби потражише спа- 
сеаа своме политичком животу, учини други преврат. 
Средиште тадашаега српског умног живота пренесе 
се из посто ( ]'бине сво^е на север , у Аустри^у , у 
европску државу и ближе образованом свету. Ово 
кретаае учинило ]е те ^е настао почетак новога 



127 



кншжевног живота у Срба. Ратови пре карловачког 
мира (1699) онако среьно свршени по Аустрвцу 
поновише се 1716 и тада среьним оружием принца 
1ев1)ени]а на пожаревачком миру 1717 године сва 
Орбита до Ниша потиадне под аустриіску власт. 
После толико година сад се први пут видело више 
српских земал>а слободних испод турског ^арма. У 
Београду се установи митрополита, и митрополит 
Мо]'си]е Петровиь стане се трудити о школама. 
Што се црквене кн^иге из Руси]е доношаху и што 
беху различие од наших старих, учини те се почете 
бринути о школама у ко^ма ье се научити што се 
ни]е знало. Исти митрополит Мо]си^е Петровиь 
заведе словенску школу у свом двору у Београду 
доведавши учител>е из Русине. Године 1723 издата 
]е од стране аустри]'ске владе наредба да се подижу 
српске школе по градовима , варошима и селима, 
а 1730 године издао ^е' таку исту одлуку народни 
сабор, ко^и ,]'е држан у Београду. Митрополит Ви- 
ьенти^е Петровиь, ко,]и до1)е иза Мо^си^а, настави 
ььегов посао. 1733 подигне он велику школу у 
Карловцима као у Београду, позвавши свештенство 
и народ да шал>е децу у школу. И ову су школу 
започели Руси из Еи]ева. Световне науке у то] 
школи предавале су се латински. Веьих школа на 
прилику ових две]у било се онда подигло више ; 
биле су н. пр. у Осеку , у Дальу , у Сомбору итд. 
1737 — 1739 завргао се беше нов рат ме1)у Турском, 
у ком Аустри^а про^е несреьно, изгубивши Београд 
и Срби)у. Тако се поремете српске школе, а сме- 
таху им осим ратова и мутае аустри]ске владе око 



128 



унн)'аЬен>а. Измену 1740 — 1750 држала се у Новом 
Саду „духовна колег^'а." Под митрополитом Павлом 
Ненадовиьем оживи опет карловачка школа , ко]а 
беше запуштена и год 1761 постане $о] управител» 
познати српски каижевник, архимандрит Лован Ра- 
,)иь. У другое половини XVIII века чиаено ,]е више 
око школа и од стране владине ; на српском синоду 
од 1784 ранено ]е доста и око школа, и тада ,]е 
основано много народних школа по Банату. И пра- 
вац и разви^аае школа у српским земльама под 
Аустри^ом беше тада са свим под управом црквеног 
поглаварства , што не беше добро по школе , ^ер 
среьа и напредак вихов ста,]*аше у руци ш^единога 
човека. Из овога се дакле види да ]е почетак но- 
ви^ српско] кгьижевности школа, и да (о,) се правац 
не поче ни на темел>у народнога ]езика ни на те- 
мел>у историке дотадапше каижевности и образо- 
ваности, па ни # ]езика. ^зик завлада црквени и за 
световне ствари латински. Колико ]е ова] био са 
свим туі), те веь по том ни^е могао годити среЬном 
развіуаау народнога ^езика, толико ^е она] други 
,]ош маіъе могао пробудити клице народног обра- 
зованна, за то што имашеу себи многе обрте противне 
нарави нашега ]езика и тиме муьаше истинито 
познан>е аегово. 

У историки просвете и квьижевности српске ово 
^е време особито жалосно и важно. Са старим срп- 
ским штампариіама беше се управо сломио и по- 
следней стуб старе српске квьижевности. Турска сила, 
ко^а нас до кра]а XVII века беше веь упропастила 
и у просветном и у економном обзиру, тада и у по- 
четку XVIII века поче посртати, и сав ,]'ед во^ничких 



129 



и политичких несреьа изли се на народ ко^и им 
сезатече под влашКу, у насилу иглобльеау. Аустрща 
беше крепка сила, коіа удараше све ]'аче и ]аче, 
видеЬи на истоку богато пол>е за сво]е частол>убпве 
планове. II то ^е учинило да се почну жпвлье кре- 
тати хришьанскн народп, а особито Срби, у ко^іх 
се с потонэим деспотима у Аустріуи политички жи- 
вот са сырЬу борио. Аустриіа и аустріуска политика, 
ко]'а }е на нознати начин поступила с иоследшім 
деспотом српским Ъур^ем Бранковиьем, учинила ]е 
те се и натри)аршніа српска преместила из Старе 
Србще у Аустриіу за то, да би ]о] бол>е пошли за 
руком планови око заузимааа српских земальа. Ова 
знаменита , али на несреьу нашега народа извршена 
сеоба, прппада ме!)у на^важище дога^аіе у српскоІ 
историки, после бо^а косовског. 

Кад ]'е београдски митрополит завео у Београду 
словенску школу , довео ]е из Русще учител>а Мак- 
сима Суварова. Ова^ донесе са собом 400 буквара 
и 100 „Славенских граматика" од М. Смотрицкога. 
У карловачщ) школи (основано,) 1733) био^е ректор 
Емануило Козачински , маі^истар ^ван Монаг^ки. 
„Славенску граматику" предавао ^е Никола] Нико- 
ла]'евик свештеник, и Ъор^е Живо^инов, 1>акоы; 
учительу мале школе било ]е име Петар Райков. 
Године 1737 нестане оне школе у Београду, ^ер Бео- 
град потпадне опет под Турке. — Школе су биле под 
самоволием црквених поглавара и до гыіх ^е стаіало 
хоье ли оне напредовати или назадовати. Исти па- 
трщарах Арсешуе .Іовановиь Шакабента, ко^и ]е 
1737 год. предводио другу народну сеобу, укине у 
Карловцима латинску и остави само малу словенску 
школу. Она] исти Емануило Козачински, ко^ега 1733 
видесмо да почиае школу у Карловцима, био ^е на]- 
пре управителе „Духовне колегще", школе козуіеу 
Новом Саду подигао епископ бачки Висарион Па- 
Ист, сріі. каижЕвности. 9 



130 



вловиь и ко]а ^е била измену 1740—1750. Ту су 
учили не само приправници за чин свеіитенички него 
и сами млади свештеници. Та „Духовна колеща" 
као да зе трахала и после 1750, ]'ер 1784 налазимо 
Лована Ра^иЬа као проФесора богословске школе у 
Новом Саду. У то време почели су се слати у Беч 
учени Срби да уче учительске науке (метод) , и по- 
сле су се поставляли за школске надзорнике. Као 
први од таких помиве се 1776 Тодор іанковиь 
Мириіевски (родом из села Мириіева у Србнрі) ко^и 
Іе и квьиге писао. За н>им се у то] служби помиву 
Аврам МразовиЬ и Стеван Вуіановски. Ова] носледви 
заслужан ^е што ]е доста радио за чуваве и обрану 
народнога ]"езика око 1790 — 1791, кад се ишло на 
на то, да се место српскога свуд заведе мапарски 
Іезик. За вим ]е дошао на то место Урош Несто- 
ровиь. 1813 завела се у Сент-Андре,]и препаранддіа, 
ода се 1817 преместида у Сомбор где ]е и сад. 1 ) 
52. Радва на школама ни]е могла бити без 
радве КЕьижевне и у таод радви квижевно] видимо 
постанак наше новике квижевности. Изна^пре се учи- 
ло по нашим школама из буквара и граматика доне- 
сених из Руеще, а и први учителей бе^аху Руси. Кас- 
ни^е су се наши почели око тих потреба сами старати. 
У осталом како ]'е с тим стварима стачало код нас у 
оно време, види се врло добро по томе, што у читаво] 
Аустри]и све до 1771 2 ) не беше ни]едне штампариіе 



1 ) С хвалом ми вал,а споменути на овом месту чланак од Н. 
Ъ. ВукиЬевиЬа ^Српске школе у XVIII веку* штампан у 
^Првом извештаю о явном учител^ско-приправничком заводу 
србском у Сомбору с концем школске 186 2 / 3 године. Сомбор 
Штампария А. Вагнера и другара 1863/' 

2 ) А у то се време и влада стала по мало обзирати на потребу 
народне школе и цркве , видели колики се новац тога ради 
износи у Руещ'у и у Млетке. 



131 



с Ъириловским словима. Кад ]е године 1755 митро- 
полит карловачки Павао Ыенадовиь прештампавао 
граматику Руса Мелети]а Смотрицкога, наштамна 
]е у Влашко] у Римнику. Прештампаваіьем те гра- 
матике утврдило се уво^еае руско-словенскога за 
наш црквени ]език, и но томе година 1755 има 
велик знача] у историки српске ктьижевности. У 
предговору к томе издаіъу сто]и : да се граматика 
прештампава за то, што се учеье граматике готово 
запустило, ]ер ]'е и граматика, кэдих }е пре^е изо- 
била било , нестало 1 ) По овоме издаіьу М. Смо- 
трицки ]е остао за ауторитет словенске граматике 
ме!)у Србима и тако га и А. Мушицки споминье. 2 ) 
Обо] оскудици у штампариіи доскочи Грк Дими- 
тров Теодос^ев из Ланине, ко^ ]е живео у Мле- 
цима и ко,]и онде подигне штампариіу 1758 наба- 
вивши тро]а слова : ьириловска црквена, гра^анска 
руска и глаголэска , све из Руси]'е као што вели 
П. Солариь, ко,]'и ,]е у то] штампари^и неко време 
чиновник био — и набавивши у]едно и човека Руса 
за сво]'е предузеЬе. Ту се почело на ново штам- 
пати за српски народ и школе и за српску цркву. 

') За узрок пак за што се та граматика прештампава наводи 
се у предговору к томе издагьу што се српски младиЪи уче 
ко.іекуда на страни, па би могли преводити и писати кгьиге, 
али немщу граматике, т. у. не шщу коуега им се уезика и 
коуега правила вала држати. 

*) Издагье ово унигьено ,]'е по издан»у од 1619 године. Мелети,]'е 
Смотрицки био ]е архиепископ у Полоцку и неколико .]'е нута 
прелазио из униатства у православну веру, али га.іеу уни- 
Іатству смрт затекла, Граматика му припада.іуЬи ме^у 
првине словенске граматике не вреди ништа и скро]ена іе 
са свим но правилима грчке граматике без икакве самостал- 
ности. 



132 



Одмах у први мах штампаше се у то] штампарвци 
у Млецима : Латинскій букварь ОрФелина, (1766.) 
Первые начатки латинскаго езыка (1767) два три 
словенска Еуквара я знаменити ОрФелинов Вуквар 
(1776) ко]им се живо почео уводити у школе ме- 
шан руско-словенски іезик. 1 ) Прво ]е што се у ово] 
штампар^'и српски наштампало : Плачъ Сербіи еяже 
сыни въ различным государства разсѣяли ся (1761) 
од некаква попа из турских области; а за тим 

1762 штампана ,]е нека песма о бо]у Косовском, 
и некаква Тренодгя въ мгръ человѣка вшедшаго ; 

1763 изашла ]'е у Млецима у другом издаѣу 3. 
ОрФелинова Ода на восиоминаніе втораго Хрі- 
стова иришествгя и опет аегово Краткое да про- 
стое о седмихъ таинствахъ учителское наставленіе: 

1764 опет ОрФелиново СЪтованіе наученаго мла- 
даго человѣка превод с руског, ^. Ра]'ипево Слово 
о грѣшномъ человЪку превод с руског , и опет 
ПроиовЪдь или слово о осужденіи. По ^едном 
руском делу П. Могиле митрополита киіевског на- 
штампано ^е у ово доба у Млецима Православное 
исиовѣданіе вЪры соборнія и ааостолскія церкви 
восточныя квига од 304 стр. у 4-ни. — 1765. 



] ) И ако се читало веК одавно из руских кьига — многи су 
их читали ^еднако по српскоме; во имя и. пр. читали су ва 
име ; плоть — илт; лѢиота ■ — леиота итд. щ изговарали су 
шт као што іе у нас од старине било. У овоме се буквару 
уставе на то , учи се како треба дь изговарати у словенском 
као 1) , читати дакле гостю дъ: господ, ап као Я, читати да- 
кле радость— радосК; а за щ како ^е врло погрешно изговарати 
као шт. , него треба као шч. Ето како се без правца и праве 
науке силом ударало на оно што данас видимо да ]е као 
старее, бол>е и народнее баш вал>ало из све снаге чз 7 вати. 



133 



налазимо од 3. ОрФелина Мелодію къ аролетъю, 
П. Дулинца Краткое введете въ історію ироизхож- 
денія слав. -серб, народа, — 1767 Вас. Даіѵфно- 
виьа кьигу Новая сербская аритметика или простое 
наставлвніе къ хесаиу , 1768 3. ОрФелинов 1 ) Слав, 
сербскій магацинъ , т. е. собрате различныхъ сочи- 
пеній и щеводовъ къ иолзѣ и увеселенію служа- 
щим. 

У тима и ]ош неким ситшуим квьигама и цр- 
квеним квьигама штампаним у исто] штампариіи за 
потребу црквену имамо почетак новике српске кн>и- 
жевности. Правац у ^езику и избору види се из 
самих ових неколиких наслова. Као прави почетак 
српске штампе долази ]ош и пре овога : Христофора 
ЖеФаровиьа Стематографія, посвеьена патриарху 
Арсешцу IV, ко^е су грбови српских земал>а с тек- 
стом, и по чем ни]е имало ни у ждо^ штампари^и 
бечко^ слова Ьириловских, све се то резало на бакру. 
То ]е издато 1741, а ЖеФаровиъ сам себе називлье 
„иллирическо-рассіянскимъ общіимъ зограФомъ." Исто 
тако на бакру резано од ЖеФаровиЬа изашло ]е 
1742 „Поученіе святителское къ новопоставленому 
іерею" а 1745 изашле су трудом ЖеФаровиьевим 
а таким истим начином „Привилегие царева Лео- 



! ) Захарща Орфелин родио се у Вуковару у Среысксд жупа- 
ни^и 1726 и право му ]е презиме СтефановаК. Орфелином 
се сам ирозвао због сиротовааа. Био ,]е канцелиста код 
карловачког митрополита Павла НенадовиЬа. П. «Т. ШаФа- 
рик, приповеда^уЬи ово о животу н>егову, казуіе №)е у Мле- 
цима основао нешто на прилику ученог друштва за »сла- 
веио-сербску* каижевност. За тим се да на живопис и пот- 
писивао се као члан царске бечке уметничке и живописачке 
академиіе. Умрьо іе у Новом Саду не зна се коіе године. 



134 



полда, ЛосиФа и Карла VI као и Марие Терезие 
дате српском народу," у преводу од Павла Нена- 
довиьа, а 1754 налазимо од црногорскога владике 
Вас. Петровича кн> игу „Исторгло Черной горд. Въ 
Москвѣ 1754." 

Меі)Ѵ тим при^е у помоь к подизан>у српске 
кн>ижевности и интерес аустри^ске владе. И штам- 
паріца у Млецима, у ко^" се поче радити за срп- 
ску школу и цркву, бе^аше на страни, ^ер онда 
Млеци ]отн беіаху република. А новца се доста 
износило и у Русиз'у за каиге. Године 1769 био 
( ]е „илирски народни конгрес" у Карловцима за 
уре^евье црквених и школских српских народних 
одноша^а, на коме се одлучи : да се уведу иародне 
школе и да се у Вечу установи о државном трогаку 
сриска тииографща. И та штампариіа доиста по- 
чне радити 1771 године. Иста та штампари^а пре^е 
до мало времена у руке некога Курцбека и Но- 
ваковиЬа. а од године 1796 почела ]е радити и 
у Будиму университетска штампари^а с Ьириловским 
словима. Ова будимска штампари^а радила ^е с мо- 
нополом све до 1830 године, у ко^е ]е време мо- 
нопол ирестао. До тога времена нніе се могла 
развити штампарска радвьа нигде у српским зе- 
мл>ама у Аустри^и — а то ]е такоі^е чинило доста 
смете ]ачем кншжевном раду. 

Живл>а брига око школа и бол>а пажва од 
стране владе нрема просвети, наравно да даде ]'ачег 
живота вен покренуто] каижевности. Од Ст. Ву- 
Іановскога, т]п ^е био управник школа, налазимо 
1772 Немачку граматику, од Ст. Лазаревича 1774 



135 



опет Уаутство га ученѣ немачкогъ езика ; од То д. 
ЛнковиЯа 1 ) Ручну кѣигу за учителѣ, 1776, — од 
Ву]ановског Аритметжу 1777, — дал>е Вуквар за 
сраску омладину у Угарско] од 1781, — Кален дар 
вечити од Орфелина 1783, ко^и ^е 1817 дочекао 
треье ыздаае у Будиму и у ком има у кратко Фи- 
згіка. — Год. 1791 изашао ]е Теод. Аврамовиьа 
ЕѢмецкій и сербскій словарь -) дело изранено ве- 
ома невешто и ржавим ]езиком препуним русизама, итд. 
Оваких дела има више , ко^а су сва штампана у 
ново] штампарщи у Бечу, а све за потребу школа. 
Поред квига те врете ко]е су на]више за потребу 
школа и свештепства и у ко]има видимо расадник 
р^авога правца у зезику, с ко]'им се после чисто^ 
кн>ижевно] мисли вал>ало борити с тешком муком, 
радило се и друго ко^ешта вище с наменом на- 
роду и читалачко] публиди а не школи — ко]'е 
пемо тако!)в прегледати ма и у главноме. У две 
велике свеске изашло ]е 1772 Житіе и славныя 
дѣла Государа имаер. Петра Велжаго самодержца 
всероссійскаго , ко^ему се прави писац не зна, прем 
да га гдеко,]'и припису]у Зах. ОрФелину. У Бечу ]е 
исте године издано Оаисаніе святаго божія града 
Іерусалима за ко]'е се мисли да му ]е писац Же- 



•) Кад ]е руска царица Катарина уреі>ивала сво^е школе по 
прилици аустрціских , позову га у Русціу да и он на том 
послу ради и тамо постане велик чиновник. Маріца Тере- 
зціа дала му ]е племиЬство угарско с додатком ^од Мири- 
^ева*, у Русичи тако^е постане племиЬ и витез ордена Вла- 
димирова З-Ье класе, члан царске академике и државни са- 
ветник. Умрьо іе у Петербургу 1814 године. 

2 ) Штампан ^иждивеніемъ Іос. отъ Курцбекъ", немачко-ерпски 
део захвата 719, а ерпско-немачки 326 стр. 



136 



Фаровиь, а та ]'е кн>ига — сва, и текст и слике 
— резана трудом Зах. ОрФелина. Трудом П. ^~ 
линца гатампана с іе по руском у Бечу 1774 Шика, 
іероиолитжа или философіа нравоучителна , год. 
1775 штампан ]е тако^е у Бечу ІІутъ къ иосто- 
яной слави и истиномъ величеству с Француског 
од Родена; 1777 има опет од П. Іулинца Вели- 
зар Мармонтелов, иревод с Француског штампан у 
Бечу итд. 

То іе од прилике главнее из оскудне библи- 
ограФИ^е наше каижевности о првоме почеткѵ н>е- 
зину. Види се кра^Еьа сиротшьа у свачему и праве 
КЕьижевности ту ^ош нема. Никога ни^е било ко би 
разумео главну ствар у осниваау народне кн>ижев- 
ности и схватио право досто]ан>е аено, а та главна 
ствар іесте ^език народни. Сви су држали да кн>и- 
жевност треба радити з'езиком црквеним, а пона,]- 
више н>их ни^е знало тога ]'езика како треба. У оста- 
лом и ^език ]е црквени био тада толико супротан 
законима ]'езика народнога, да се н>их два лако нису 
могла сложити ; и ко ^е држао да треба писати ]'е- 
зиком црквеним, та^ ни]'е могао доьи на гледиште 
да треба писати іезиком народним. Не знаІуЬи опет 
оногамртвог црквеног іезика, ко]и ниіе био изучен 
ни у права научна правила сведен, него се држепи 
лоше граматике, сви почеше мешати у та] црквени 
^език ко^и више ко,]и маае србизма, прибегава.іуьи 
народноме іезику свуда где што не би знали како 
]'е „славенски." Тако се заметне с ^едне стране 
постанак мешанога, ни српског ни „славенског", 
никаквог ]езика, ко^и су сами каижевници што се 



137 



служаху н»име прозвали „славено-сербским. и Али 
нигде ту ни]е било добитка за народну КЕьижевност, 
она дош бе^аше само у врен>у и кретаіьу, и н>езин 
почетак ,]ош не беше добио прве победе ни учинио 
првога корака за истинити напредак сво]. 

53. Ова^ први корак учинила ]е српска нови]а 
каижевност с човеком самоуком, са добро познатим 
првим кншжевником и философом народним Доси- 
тщем ОбрадовиЯем. Чудновата ]е судбина овога ве- 
ликог човека. И ко хоье добро да разуме околности 
у ко]има требаше да постане прва наша кіъижев- 
ност, вал>а да чита н>егов живот, где се красно 
црта^у зле и добре стране нашега народа у н>егово 
време и одакле се тако лепо даду читати потребе 
народне. 

Доситиіу Обрадовиьу крштено ]е име Дими- 
тров, а Доситще му ]'е наденуто кад се покалу- 
і)ерио. Родио се у Банату у Чакову 1739 године. 
Закал з^ерив гаи се 1753 врло млад у Хопову, зане- 
се се са свим у религиозни живот са свима пред- 
расудама средвега века, хотевши да се посвети, 
али на скоро наиі)у к аему друге мисли, он се остави 
и светивьиштва и калуі)ерског живота и у аему 
оживи мисао и вол>а за науком са свом снагом и 
животом. ІІог^е на пут преко Хрватске и Далмаци.іе 
и зараг^'уьи новаца учительством и давааем лек- 
цн)'а про^е читаву Европу, изучивши се веома. За 
тим се вратио у Србиіу где ^е постао саветником 
и „попечителем" просвете, отворивши сво^м бесе- 
дом прву велику школу у Београду и скончавши се 



138 



1811 године. Сахран>ен ]е код велике београдске 
цркве. 

Каижевну ради, у сво]у иочео ^е Досити^е 1770 
учителѵуіуьи у Далмации у Плавну и Скрадину. 
Преводио ]*е беседе Златоустове на српски и говорио 
сам народу у цркви народним ]'езиком — и беседе 
аегове ишле су и преписивале се од руке до руке 
по желшоме тамошвьем друштву, као кад се піто 
^едва дочека. Ту Доситвуе напинте сво]е дело Пер- 
венацъ или ижицу ; Христоитгю или благый оби- 
чай и вѣнацъ одъ алфавита, и Буквице, по аз- 
буци уреі)ена морална изречен>а. Све су те првине 
аегове морално поучнога садржа]а намеаене поу- 
чаваау ученика и народа. Али ищедво то дело ни]'е 
видело света наштампано за живота Доситніева. 
Прави почетак н>егове радіье у каижевности пада 
у годину 1783 кад му иза^е „Животъ и приклю- 
чения Димитрия ОбрадовиЯа нареченога у калу- 
^ерству Доситеа, ньимь истимь списана и издана", 
дело ко^е ье остати вазда великога знача]'а у каи- 
жевности нашо^. „Живот" сво^ наставио ]е Доси- 
тиіе у друго] кнэизи, ко]а се зове : ДомаКа иисма. 
Год. 1794 издао ]е СовѢте здраваго разума у Ли- 
писко^ и Слово иоучително Георгіа Іоакима Цо- 
ликофера говорено у реФорматско] општини у Ли- 
писко,і, превод с немачког. Год. 1788 издао ]е у 
Липискоз : Езоиове и ирочжъ разни-хъ баснотвор- 
цевъ басне, год. 1789 ЛѢсму на взятіе БѢлграда 
у Липиско^ то кад су Аустриіанци под Лаудоном 
узели Београд. Год. 1793 издао ]е у Бечу Собра- 



139 



ніе разны.гъ нравоучителныхъ вещей; 1803 Етику 
или философию нравоучителну по систему про- 
Фесора Соави у Млецима , 1804 ПѢсму на инсу- 
2)екцію Сербіановъ посвеЪену Караі/ор^у , тако^е 
у Млецима. То .]е последнее што ]е Доситіф издао 
за живота свога. Да ніф онако тешко било штам- 
иати КЕьиге на страни и по тугшни, сва прилика 
да би іош што било, а особито што д'е Доси-пуе 
врло желео да подигне штампарицу у Београду где 
се на послетку настанио — али ту }е жел>у он и 
у гроб понео. 

Величина Доситіфва у овоме ,]'е. Он ^е први, 
видеьи запуштеност црквених л>уди у оно време и 
оскудност ,]"едине религиозне просвете за време у 
коме живл>аше и за потребе народа ко^и се обрете 
ме^у образовании и просвещении светом и ко,]ему 
се и самоме за тим трудити вал>ало — прекинуо 
све свезе са старим иравцем црквене просвете и 
квьижевности. Та] правац беше неирестано на влади 
као ]'едини наставак од правда наше старе каи- 
жевности , макар да свега осталог од старе кн>ы- 
жевности беше нестало и макар да се ново време 
школама и штампаиьем кншга ночиіъаше. Народ се 
беше научно живети по староме обрасцу, а од тога 
^е вал>ало одустати, ако се хтело пони путем пра- 
вота напредовааа. Прекидазуііи с тим правцем пре- 
кидао ]е и с црквеним ^езиком ко,]и се на вьему 
оснивао, и отуда главна мисао іьегова да се нише 
народним ]езиком, ако се истина хоЬе да ради за 
образование народно. Тим ]'е Досит^е погодио правм 
нут ко] им могаше корисно погіи и напредовати но- 



140 



в^а КЕьижевност — погодио га ]е исказавши и од- 
бранивши главно начело такога правца. Тим ]е ]'ош 
он први ко,]*0 се поклонно светили народнога ]'езика 
и повикао да нам треба прекидати нерад и окле- 
ван>е те учити. И ^едно и друго Досит^'е изрече 
тако живо за то ^ер га л>уто тишташе незнаае и 
мрак у народу ко^и ^е он од свег срца л>убио 
— он ]'е сам на себи осетио тиштаае тога зла. 
И Досити^е, приповеда^уЬи о животу своме, стаде 
живо ударати на просвету и предрасудност ко]'а 
народу сметаше, викати да се кіьиге и школе шире 
и свуда препоручивати науку. Не само да ]е из- 
рекао у начелу шта треба радити него ]'е и сам 
то почео с добром срезом, и за то и на^е брзо и 
на све стране одзива и поштовааа. Како ^е дубоко 
Досити]е по^имао сво^е поштованье према іезику на- 
родном сведоче іьегове речи : „ Дезик има сво^у цену 
од ползе ко]'у узровде, вели он, а ко^и може више 
ползовати него ошпти целога народа ^език?.... Страна 
света у ко^ се српски ^език употребл>ава яще 
ман.а од земл»е Француске или Енглеске: мале раз- 
лике у изговору налазе се свуда." Опазивши овако 
снагу и обим народа српског, врло ^е лепо схватио 
и ^единство народа нашег, расцешьена у три вере, 
о чему се врло топлих мисли налази свуда у н>е- 
говим делима. И све то учини те Ье заслуге аегове 
заузимати увек с^а^но и знаменито место у истории 
српске каижевности. 

Меі/у тим колико беху важна дела Досити^ева 
и колико брзо стекогае доста при^ател>а — наі^е им 
се и непр^ател^а , што ]е обично поред свіцу ве- 



141 



ликих ид^а и иде]а ксце чине епоху у народном 
или каижевном развитку. Прво му се огласи за про- 
тивнике свештенство за то што оно држаше да му 
]'е дужност бранити црквени ]език из све снаге, а 
друго што Доситгце насрташе и на само свештен- 
ство за дела ко]има ]е потпомагало предрасуде и 
празноверицу народну заклавало, пречеьи нута про- 
свети и квижевности. Кад помислимо да ]е свеш- 
тенство српско ушло у XVIII век са знавем врло 
слабим и да су се морале дизати школе и ради 
народа и ради вега, онда се не Ьемо зачудити делу 
Досити]'еву, ко,іи, видеЬи народне мане и у свегатен- 
ства, и тамо их ]'е гонио , бореЪи се управо за то 
да свештенство прво заузме у народу знача] обра- 
зованости и напретка и да се остави преживелих 
се предава из старога времена. А друго му се 
огласише за противнике и сви приврженици цркве- 
нога ]езика. Ови држаху да ]е црквени ]език ко]'им 
су они писали ]език Тіирила и Методиіа и мати 
свщу словенских ]езика, па се вихову дубоку а 
ташту поштоваву према томе ]'езику, коме ми да- 
нас научну вредност добро позна]емо , ружно чиваше 
оставити га. Дал>е беху угледом латинскога у оста- 
лих народа научени да има ]'език учених , ко^и ]е 
квижеван, и ]'език иростих льуди ко^и ]е неквиже- 
ван, па за то им се као ученима чиваше срамота 
писати ^езиком ко,]"и сваки зна и ко^им сав народ 
говори. Данас ]е свакоме врло ]асно како ]е и ово 
мшшьеве, празно и без основа, опет остатак ста- 
р^ега и назадни]'ег квижевнога правца. ^р куд Ье 
веье недоследности него хтети писати и радити за 



142 



народ а томе народу и ]езику вегову досто.]ан,а не 
хтети иризнавати. То су дакле биле стихніе ко]'е 
су ста]'але на врху образованна и квижевности срп- 
ске, и Досити^е огласивши вима рат, заподео ^е 
борбу ко,] а се протезала дуже, основавши тиме чи- 
таву школу квижевника у своме правцу. Противници 
Доситиіеви од стране свештенства терали су у први 
мах дотле да су му квиге спалшвали, и да су ие- 
гове каиге постале врло ретке, тако да су их л>уди 
по скупе новце набавляли. Него ни то не потра]е 
дуго. Старинска школа, на ко]'у ^е ударно Доситн)е, 
слабила ]'е све венма, особито после смрти вегове 
и од како ]'е вегово^ иде^и помогао нов нарапттаз 
свозом радвом, меі)у ко]им }е нірашта]ем био и Вук. 

Доситгл'ева дела ме!>у тим народце миловао іеднако. 
Лот за живота му издат ^е из Б асана , 1800 године 
избор іедан, и штампан ^е у Будпму, за шуи се мисли 
да се око вега трудно Л. Мушицки. Год. 1806. издао ]е 
новосадски квижар Каулищца по други иут Доситіцеве 
СовѢте здравого разума а исти 1808 Собраніе раз- 
ныхъ нравоучит. вещей. Кад пак вегових непри]ател.а 
неста и поче се на све стране друкчіце мислитп о До- 
ситіуу , почеше се нрикушьати и нздаватн и рукописи 
па и сама приватна писма іьегова; тако драгоцено поста 
све што ]е од Доситрл'а. Тако ]е Ъ. Магарашевиь 1829 
скупио и издао у Будиму Писма приватна, три песме 
и пет беседа ко.]е ,]'е Доситіде говорио у Далмаціфі. Исту 
ту збирку ^ош ]е умножио Глиша ВозаровнЬ кад ]е дела 
Доситп.іева прештампавао. Лош пре тога, 1818, издао ^е 
у Будиму П. Солариь, ученик Доситіуев Мези'мца, послед- 
ве дело Доситіл'ево, ко^е се код н»ега по смрти нашло. 1830 
пза^е трудом Севасти^ана ИлиЬа у Карловцу (Карлштату) 
код Претнера Іісрвенацъ и ижица; ^. Мпловук ]'е издао 



143 



1826 у Пешти Христоитгю, сирѣчъ благый обычаи и 
вѣнаць одъ алфавита, а новосадскн кіыіжар К. Кау- 
ЛЩЩВ, издао ^е 1830 у Бечу Буквице на сохранению 
бы вше до данасъ кодъ г. Георг. КиріаковиКа купца но- 
восад. све првенчад Доситщева , ксц'у ]е пнсао у Дал- 
мацией учите^ъузуЬи и коіу іе после наше министарство 
просвете прештампавало за поклоне добрпм ученицима 
у основннм школама. Целокупна дела Доситк^ева и за- 
шла су на^пре у Србіуи трошком Глише Воза реви ьа кн>н- 
говесца и кн>ижара београдског 1833—1845. Мало за тим 
издао их ^е Дан. МедаковиК око 1851 године. Али ни- 
Іедно то издаае шл'е потпуно верно , особито што се 
правописа тиче. У Београду з'е правопис дотеран по 
ойдашаем званичном правопнеу, а Д. Медаковньев шл'е 
никакав. Досипце — што ]е знаменито — у прво] кгьизи 
сво^' пише само ь по старом ерпском обичаіу, а ъ и ы 
не пише никако, а иначе му ]е тамо правопис веома прост 
и без икаква мудровава. 

54. Ни после Доситиіа за дуго нема у ерпско] 
квьижевности никаквога правда — али што ]0] жи- 
вот даваше и што ]е крену и у народ уведе — 
то беше борба око ]'езика народнога, ко,]у ]е Доси- 
тще кренуо. Сувремени Досити^у нарашта] теже се 
могао навикнути на шегове иде]"е него нарашта] корі 
]е после іъега долазио и н>ега веь с поштовавьем 
гледао ; па тако ,]е и иде^а Досити]ева напредовала. 
К-ао човек доиста великога духа Доситніе ^е остао 
дуго времена напред у кн>кжевним погледима; дуго 
времена га не претекоше квьижевници ерпски. Они 
каижевници ко^и долажаху после н>ега, не могаху 
сви, усвоивши въегово гледиште, помаьи се и ко- 
рак дал>е ? чим би вьегов правац напредовао, него 
за дуго после взега многи ста^аху непрестано на 



144 



Іедво] висини с н>име. Тако ^с Досипуе ъоі) читаве 
школе што се тиче погледа особито на]'език и ебьи- 
жевност и воі) ]'е нехотице тиме, што у прва вре- 
мена после н>ега мало н>их бе^агае ко]и га претицаху 
и ко^и га хоъаху како вальа разумети у тим стварима. 
Да б и се ово разумело, вал>а нам овде напоменути 
ту околност, како н^'е у Досити]а главна заслуга 
то што ]е почео писати добрим и неиогрешним на- 
родним уезжом, него то, што ^е у време кад ]'е 
народни з'език био забачен и презрен и кад се све 
хтело писати црквеним іезиком, изнео на видик на- 
чело да треба иисатгі народним уезиком почевши сам 
радити но том начелу онако како уе могао и знао. 
И ]'език Доситиіев има доста погрешака , н>егов ]е- 
зик шф чист од руско-словенскога, у н>ему се на- 
илази сваки час на по^едине речи и речениде ко^е 
су против српскога ]езика како га ми данас схва- 
тамо. То ниіе ни могло бити друкчи^е. Доситіце 
яще био граматик ни филолог него човек философ, 
а у стварима од ]'езика нити се кад поносио нити 
што научно себи придевао ; он ,]е почео самоучки, 
и за то нам може бити врло лако разумл>иво за 
што ]'е аегов іезик у толико народан у колико се 
он може сачувати чист у ^еднога квьижевника коме 
^е био добро познат и црквеан ]език, и ко]и ,]*е на 
том Іезику толике каиге читао ]ош док се у ма- 
настиру бавио. Како ]е ствар о ]езику кренуо на- 
пред Бук СтеФ. Каранин сво]'ом граматиком, реч- 
ником и правописом, и како су народне песме обр- 
нуле читаву ту ствар на други пут, то нам долази 
напред. С Доситиіем и са свима кіъижевницима после 



145 



вега ко]и су задржали вегов поглед на ту ствар, 
разумева се ^език основан на оним начелима , на 
каквима сто]и іезик у Доситиіевим квигама а то 
^Іе ]език народны самоучки, не сведен у правила 
праве добро основане граматике и мешан са цр- 
квенпм руско-словенским ^езиком — о коме ]е по- 
следнем читава та школа или врста квижевника 
држала да ^е на^таризи словенски ^език, отац сви]у 
садатвих, и ]език на ко^и су Тіирило и Методике 
превели црквене кн>иге онда кад се почивала стара 
словенска квижевност. Меі)у тим Досити,]'е у сво- 
]им делима ни)е говорио ништа о Іезику с овог по- 
гледа. Не треба здедно заборавити ни то, да се Доси- 
тиіу не може за то ништа реки, ^ер вегове прилике 
нису му допустиле учинити веЬега корака — а кви- 
жевницима ко]и су после вега радили но тим на- 
челима , кад су изяета била на свет и добро се 
упознала бол^а и навредила , стачало ]е на вол>у 
ко,]а ье изабрати. 

Али ова ствар напредоваше доста споро. У 
она] исти мах кад су излазиле прве квиге Доси- 
ти)еве бранеЬи народни ]език и позивлугіи квижев- 
нике да се нише виме, готово се на^илни^е раз- 
вивала радва око утврі^ивава „славено-сербскога" 
и „славенскога" ]езика и то од льуди ко^ су ста- 
чали на школско] уирави у тадашве време и од 
ко] их ]е могло изани на]'више и зла и добра према 
положаіу вихову. У то време радио ]е Аврам Мра- 
зовиь „Руководство къ славенстѣй граматицѣ" (Беч 
1794, Будим 1811 у другом издаву) а далеко по- 
сле тога, 1821 „Руководство къ славенскомъ кра- 

Истор. ст. каижЕвности. 10 



146 



снорѣчію" у време кад су биле познате и народне 
песме и Вукова писменица и сами вегов я Сриски 
Ручник* к<^и ]е изашао 1818 године. Стеван Ву- 
]ановски написао ]е „Руководство къ иравоглагола- 
нію и аравоиисанію" (Беч 1793) а осим тога изашло 
]е ]ош два три така дела и остало ]'е иза неких 
писаца онога времена две три граматике „славен- 
ске" у руконису — што показухе у каквом ^е по- 
лету била та ствар у оно време. Осим тога писале 
су се за школе квиге , и граматике и речници за 
учеве различних ]езика, у копима ]'е веьином био 
та^ правац. Тада дакле, када пониче мисао о про- 
тивноме и болеем правцу, почео се р^ав на]бол>е 
утвргшвати. Он се држагае у школи, браваше се 
заклоном свештенства коде ]е било за в заузето 
и чувало га, и будуьи се тада поче и о школама 
живл>а брига, поче улазити и укоревавати се и у 
самом народу. 

Страна „славенскога" іезика бедаше тада дакле 
на] ]ача управо онде где іе наі'бол>е место и било, — 
у школи; у квижевности, где притицаху сваки час 
нове силе, она не имаше крепка живота. Али у кви- 
жевности не иг^аху сви правим путем; многим а се 
ни^е чинило да не бити добро са свим пристати за 
Доситиіем и прионути с л>убавл>у и поштовавем к 
народноме ]'езику. Не могаху се никако навикнути 
да квижевни и народни ]'език буду іедно, нити мо- 
гаху доьи до високе мисли о томе како се квиже- 
вни ^езив из народнога црпе и саставл>а биравем, 
поре^евем и критиком. Мислили су, да ье према цр- 
квеном іезику учинити изда]у и незахвалност ако 



147 



га оставе, ^ер ]еднако мишл>аху за б да ]е отац 
и српскога и свй^у осталих словенских іезика. С 
тога иза^е и треьа страна, ко]а нити хоЬаше да 
нише іезиком каквим ]*е писао Досити)'е — у коме ]е 
главно народно, и у коме ^е ^едан кіьижевник мо- 
гао бити бол»и а други гори, како ]е у коме био 
више или ман>е жив сам народни ]език, — нити 
опет ^езиком црквеним, веъ изабра средаи пут из- 
мену оба та правда. Та^ средней пут беше у нашо] 
кнэижевности она] ]'език ни српски ни „славенски," 
ко]"и писци што писаху іьиме сами прозваше „сла- 
вено-сербским." Овоме ]*езику начин>ен ]'е заметак 
^іп у каигама оних ко,]и писаху правим „славен- 
ским" па свуда прибегаваху к народноме где не 
знаі>аху како ]е „славенски" а м^има се народни и 
без тога често у перо поткрадаше. С тога томе 
„славено-сербском" прибегоше и они по]и ради бе- 
^аху писати правим „славенским" а не знаі)аху га 
како треба, ^р у том „славено-сербском" као у 
смеси посве самоволоно,], не ограничено] и без ика- 
квих правила, могаше бити како ]е ко хтео и Нэиме 
^е било наілакше иисати. Ко ]'е што хтео српски 
— метао ]е тако, а „славенски" ]'е мегаао где му 
се год свидело , или ко ніф знао како ]е што управо 
српски, метао ]'е „славенски," а што ниіе знао како 
]е „славенски", оно ]е писао српски, па и то онако 
како ]'е он знао. 

У ово] забуни од ]езика начинила се не мана 
забуна и од правописа, особито после 1818, кад се 
разгласи и поче правопис Буков , коме се одмах 
стало у наточ радити. Досити^е ]е, као што смо 

ю* 



148 



мало напред споменули , писао простим правописом 
а после н>ета као што ]е сваки каижевник у ,)езику 
радио без икаква рачуна како ]'е могао и хтео и 
како му се кад за бол>е свидело — тако се та] 
правац показао и у правопису. ^дни су држали 
руски или црквени, други су га дотеривали и кро- 
вли, и као кад се што без стална и истинита начела 
ради — чинили су сваки на сво] начин, проводеЬи 
време око ситница и беспослица. 

Жеі)у тим у каижевно] радви наста]аше више 
живота, ко,]и се заиста на^пре том борбом покренуо, 
понесавши собом на кн»ижевно полье и оне ко^и иначе 
може бити никада не би пера ни прихватили. Каига 
наста]'е вигае него пре, особито од 1800 године. 
Пре тога ]е српска библиограФи^а веома сиромашна. 
По две три или четири пет квьига све су богат- 
ство вьено, али од то доба бро^" поставе веьи, и он 
више никад не опада, него у главноме или се множи 
или држи на з'едноме месту. Што се тиче струка 
квьижевности ко]е се нарвите подизаху, о томе ]е 
тешко говорити. Тада зош ни]е било квьижевника 
жуй би се стално држали само іедне струке — сви 
су радили од вол>е, и добро ]е био дошао сваки 
ко,]и ]'е само хтео радити. Било ^е (као што ^е го- 
тово и данас) право пожртвоваіье хтети се излагати 
сво] невольи и пагаи око издавааа и растурааа. 
Публике ниіе било никакве у правоме смислу те 
речи, и оно мало кн»ига што се штампало, растурало 
се меі/у „л>убител>е квьижевности" као што се они 
сами називаху. Ти „л>убител>и" тада беху растурени 
на све стране по народу, ^р исто тако као што 



149 



наша каижевност, наста^уьи у народу први пут у 
новом европском смислу те речи, ста^аше у заметку, 
ствараше се и српска публика од л>уди ко]и су 
веііином зедва имали нека основна знан>а и умели 
читати и писати, на су миловали бавити се по ко^і 
час и поучном или забавном кн>игом. Кад се про- 
учи ставе публике , много ]"асниіе долази ставье 
кіьижевности. Осим основних школа, у копима су 
се предавала прва знаььа од наука, ни]е било у 
свему народу нигде веііих школа за народно обра- 
зование : то народно образование вршило се ]ош не- 
престано предавьем и песмама народним. А и основне 
школе тек се разви^аху, и каижевност беше огра- 
ничена и простором само на Србе у Аустри]и. Па 
се ни за еьих квьиге не могаху штампати код куье, 
што би посао врло олакшало , него далеко на страни : 
у Млепима, Бечу, Будиму и Липиско^. Све дакле 
прилике беху неугодне — на тако ]е и ишло. Али 
ипак види се ко^ струци на]'веьма нагин>е српска 
библиограФи^а у почетку своме. Богословска и фи- 
лософ ска дела на]чешьа су — што нам ]'е ^асно кад 
помислимо на потребу ко^а ]е изазвала квижевност 
код нас и на првога народног кншжевника Досити^а 
ко.іим ]е правцем ударно. У богословско] кншжевно- 
сти особито место заузима кьижевник ^ван Ра^иЯ, 
великих заслуга за сво] народ у многоме а особито 
као историк, о коме Ьемо и на другом месту оп- 
ширнще говорити. Он се доста трудио око важнога 
иитава у прошлом веку, ко]им се бавио и ]едан 
синод српски у Карловцима, на име око уре^еша 
]'еднаког катхизиса за све православие школе у ау- 



150 



стриги. Од Еьега ы имамо Хатихизисъ штампан у 
Бечу 1791 написан „славенски", по коме сееве до 
наших дана учила та наука по ерпским земл>ама у 
Аустрніи. Од Ст. Ву]ановског имамо Краткую цер- 
ковную исторгу (Беч 1794) преведену с руског; 
од Зах. Орфелииа иеколико дела итд. X Ра^иь ]е 
у обо] струци одмах у прво време тако знаменит 
швижевник, да му]е тешко наКи равна и у после- 
днее време. ЕЬегова вредноьа ]е іединствена у чи- 
таво] српс^' каижевности. Особито ]е пак важно 
,]езика ради негово дело ;; Собрате разныхъ недѣл- 
ныхъ иоученій въ трехъ частехъ иоособъ состоящее" 
штампано у Бечу код Стевана Новаковиьа 1793 г. 
на великом листу као што су црквене каиге. Знатна 
# ]е та кнэига по томе што ,]е у н>о] іезик словенски 
дотериван према ерпском, и то ]е Ра^иЬ учинио по 
начину српско-словенском, што ]е врло знаменито за 
историку нашега ^езика, особито кад знамо да се 
у оно време, кад се та кн>ига штампала, готово 
веЬ ништа ни]е знало о српско-словенском ^езику : 
толико се била утврдила нова наука руско-сло- 
венског читан>а. То сведочи уіедно и познату ду- 
боку наученост <Іов. Ра^иЬа, оца ерпске истор^'е. 
Огромна богословска квьижевна радаа Распева 
ниіе сва угледала света , много ]'е од н»е остало 
у рукопису, као Исторща о саборима] Тело тео- 
логщеко и т. д. У ово прво време знатан ]'е после 
^вана Ра^иЪа ВиЯентще РакиЯ игуман манастира 
Фенека, тижевник ко]"и ]'е доста писао и ко^и 
]е узимао ствар из светога писма па ^е израі/ивао 
као приповетку у стиховима, што ^е врло помагало 



151 



рашириваіьу српске квьижевне публике. Од В. Ра- 
киьа имамо Священную исторію , превод с руског 
(Будим 1797) Жертву Лврамову с грчког, (у Буд. 
1811 треьи пут издана, за ко^у се не зна кад ]е 
издана први пут) ; Хранилиште душе , с грчког 
(Млетке 1800), Исторія о разоренію вру салима, са 
сликама (Млетке 1804) прештампавана чак и у но- 
вике време, Чудеса иресв. Богородици, (Млеци 1808); 
Житге св. Іосифа (Млеци 1804) итд. Од кована 
Бери&а има Житге Господа и Сиаса нашего Іисуса 
Христа (Беч 1811) издано други пут у Будиму 
1831. итд. Истом касни]е долазе неколики нови 
писци на овом пол>у ко^е ]е у осталом стачало до- 
ста пусто. У философском правцу радило се према 
потреби пона^више с педагог^'ске и поучне стране, 
о моралности , кад с бол»им кад с горим избором. 
Сам правац изображавааа наших тадашвьих кн>и- 
жевника, према правцу ондапших школа у ко]'има 
су се они учили, био ]е веьином философи^ски. Че- 
сто су у избору премашали круг сво^е публике ко^] 
су крьиге намеіьивали, и ако су многи гледали да 
удесе према потреби сво,]их читалаца. Што у том 
изберу не пога^аху прави пут, ни]е се чудити по- 
ред осталога свега неудесног и незгодног у онда- 
шао] нашо,] кіьижевности. У рЦв избор може се 
узети 3. Ра^иьа Кантово О смрти; Ник Шимича 
Логика сербскаго языка на глаголангю у две части 
произведена (Буд. 1808 и 1809) без икакве нау- 
чне вредности; Георгина од Бечкереки Философи- 
ческа наука превод с немачког (Будим 1809.); П. 
СолариЬа Улогъ ума человѣческогъ , либо кратко 



152 



представленье онога , што умъ сейма людма иове- 
лѣва на иросвѣщеніе о нъговой жизни и на наста- 
вленге, како имъ щастіе свое собрещи надлежи , с 
немачког, (Млеци 1808) и превод X Цимерманова 
дела О самости итд. Овако незгодан избор и онака 
неразборитост и помутаа у ]езику и писаау гра- 
1>аху провалу ме!>у и оно мало читалачке публике 
што ^е могаше бити, и ме^у кіьижевношъу мда се 
на свет из мрака отимаше. Публика веЬином беше 
]'едва са првим знаншма, невешта са свим за фи- 
лосоФи^ске ствари — а квижевници се држаху р!>ава 
избора и незгодна з'езика ш^и не би никад могао 
омилити читааа, ]'ер пона^више беше неразумл>ив. 
С тога квьижевност и не могаше брзо наиредовати 
и с тога се и држаху на ]едно] мери све оне сме- 
те коіе преі^е помиіъасмо. Осим философи]'ских и 
богослови^ских списа о ко^ма сад говорасмо и ко]и 
тражаху читаоце век научене на читаае и зал>у- 
бл>ен>е увь, ко^их ]е онда мало било, и жди списи 
тако1)е беху преводи и бшье туі/ега духа и туг^ин- 
скога правда тижевног , налазимо у први мах гра- 
матичке, историйке, геограФ^'ске и Физичке квиге 
ко]'е су могле ман>е него и шта послужити бубном 
ширевьу квижевности. На одушевл>еве ко^им би се 
будио живот народни песмама и таке врете делима 
или истори]'ским и етнограФСКим чланцима о своме 
народу не наилазимо у први мах никако; о томе 
су писци говорили у сводим предговорима и то на- 
чином шіему их ]'е ньихово немачко образование 
научило а ко]и беше далеко од простоте, лакости 
и разумл>ивости а препун „дубокомислености", и ко^и 



153 



отишавши на клизаве и криве путове научничке од- 
лучности, ]ош их вепма удальаваше од народа. Поезде 
у први мах не беше никакве и осим поменутих дела 
наилазимо на „оде" и „стихове" чешпе, али у аима 
никад нема поезде ни труна, и све по чем те ствари 
могу бити прибро]ане у иоези^у, ^есте „стихотвор- 
ство," речи по калупу у ритам сабідене. 

55. У осталом покра] мноштва непрактичних 
дела копима се каижевни напредак ни мало напред 
не помиче и і^а су тако честа у свако] каижев- 
ности у иочетку, где се не зна ни ко )е прави 
кн>ижевник ни шта треба кіьижевности него се по 
случа]'у и од вол>е ради — дол азе после Досити^а 
и у оно време и практичнэда дела и налазе се льуди 
ко,]и су од користи били ккьижевном напретку од 
Досити]'а тако среьно покренутом. Ни^е много про- 
шло на се видело да ]е гьегова идеіа пресудно по- 
бедила. Славни историк ^. РаріЯ , ко]ега смо мало 
више помин>али по гъегово] богословское радаи на- 
писао ]е лепу песму Вой змая са Орловы (Беч 1791) 
после последаег аустри]ског рата с Турском, у ко^ 
иева узеКе Београда, и то за онда врло лепим на- 
родним ,]езиком, тако, да му се то дело и после 
прештампавало. За Доситиіа се особито борио н,е- 
гов иознати ученик Павао СолариК (родио се 1781 
у Велико] Писаници у Хрватско] а умрьо у Мле- 
цима 1821 године) врло учен човек, ко^ега смо веь 
напред помиіьали у философское радн»и. Писао ]"е 
вал,ане каиге и нарвите ]е заслужан тиме што се 
свуда борио за Доситиіеву иде]у ако и яще сам 
писао увек ]езиком ни какав ^е у Досити^а. Од 



154 



н.ега може се овде споменути кн>ига Ново граж- 
данско землѣоиисаніе (1804 у Млецима) и важна 
и лепа книжица „ІІоминакъ кнъижескгй" (Млеци 
1811) у кодод поред важних података за историду 
српске каижевности има лепих и патриотичных ре- 
ченица. Од Атанасща СтоуковиЯа (род. 1773 у 
Руми | 1830) ко] и де на послетку био проФесор у 
Русиди у Харкову могу се помеяути два романа: 
Еандоръ или откровеніе егииетскихь таинъ (1800 
Будим) и Аристидъ и Наталгя (1801 у Будиму). 
Од истог Стодковиьа има српска каижевност и 
прву Физику у три кн>иге (Будим 1801. 1802. 1803.) 
а писао де дош нека дела и песме — него му де 
дезик посве рі>ав. О преводу Новога завета коди 
носи име Стодковинево говориьемо код Вукова пре- 
вода исте ки>иге. — У ово доба почин>е се и ко- 
рисна радвьа Милована Видаковиьа о коме Ьемо 
говорити на другом месту. Год. 1810 он де издао 
први свод роман Усамленог ]уношу , и у стяховима 
Исторію о ирекрасномъ Іосифу ■, а за тим се до 
смрти наставл>а дугачак низ гьегових дела, копима 
]е ? као и у опште кіьигама коде овде помиіьемо, главна 
вредност што су помогла ширен>у српске читалачке 
публике , дер су избором сводим била колико толико 
удешена за та] посао. Овде се може поменути Гри- 
гориев ТерлщиК (род. 1766 \ 1811). код и са свода 
два дела : Вдеа или мужеска и женска добродѣ- 
тель, превод с немачког (Беч 1783) и Пума Помни- 
ліусъ (Буд. 1801) долази у струку приповетке а 
писао де и песме, од кодих су неке, доста лепе, 
виделе света а многе су пропале. Романи су били 



155 



тада ,іош на]удесни]е кн>иге за читан>е од онога што 
.]е тада имала српска каижевност. Год. 1799 иза- 
шла ]е од Ник. Лазаревича забавна и велика квьига 
Животъ и чрезвичайна иргіключенія славнаго Ан- 
глеза Робинсона Круссе отъ Іорка (Будим) превод 
с немачког, а г. 1803 од истога, Виландова „По- 
вдсть древныхъ Абдеритовъ." У обо] струци почиае 
по правду овога времена, оставши му тврдоглаво 
до смрти веран поред свега што су се околности 
промениле, и Лаким ВууиЯ (роі). у Ба,іи 1772 а 
умрьо 1 ) у Београду после 1840) ко,]и ^е почео ра- 
дити на тижевности 1805 и написао врло много 
особито од забавне кіьижевности. ^зик му ]е ро- 
гобатан како ни у кога ниіе а іезйка ^е доста 
знао и радио много. Било би дуго побра^ати читав 
ред Еьегових дела, али Ъемо му поменути на^знатни^е 
Путешествге ио Сербги гатампано 1828 у Будиму. 
Далеко живл>и ]език него у многих налазимо у 
Еман. .ІанковиЯа, ко,]и по томе ста]е први уз Доси- 
ти]а (роі/. 1758 у Новом Саду, учио ]е лекарске 
науке у Хали, а умрьо 1792 у Новом Саду где ]'е 
хтео отворити штампаріуу и каижару.) Од іьега 
имамо 1787 Трговце од Голдони]е, превод штампан 
у Липиско^, и веселу игру Благодарим синь штам- 
пану 1789 у Липиско]. Он ]е издао 1787 у Ли- 
писко^ и делце : Физическое сочиненіе о изсушенію 
и раздѣленгю воде у воздухъ и изясненгя разлива- 



1 Нисаы могао дознатн годину кад ]е умрьо. Измену осталог 
он ^е са сво,]'им Щадима ишао по српским местима да.іуЬи 
театарске представе. Ако ко хоЬе , може ово нрибро.іати 
меі^у прве огледе аматорског театра у нас. 



156 



нія воде изъ воздуха на землю, бзиком заслужуіе 
прво место после Доситчуа, као каижевник ко^ ]е 
измену првих почео писати народним ^езиком. 

Разуме се да ни^едан а особито неки од овде 
поменутих писаца нема] у ]езика ни колико му драго 
чиста : шаренило ,]е прва карактеристика гьихова 
али су заслужили да на ово место до^у угодннщм 
избором и трудом ко]'им су се марл>иво трудили око 
писана кн>ига. Ово последнее .іе готово ] едино што 
ддІе места у квьижевности Іоащму Букину. Мег>у 
тим док су ова дела ширила публику и спремала 
]е за веье штогод, народни ]език на^е себи побор- 
ника особито у Вуку СтеФановиьу Каранину, и за 
гьим у Димитр^'у Давидовичу и владиди Луки)ану 
Мушицкоме. Та троянца излазе у сво,]е време више 
сви]*у у разумеваау и поштоваіьу народнога ^езика 
а особито Бук СтеФ. КарапиЬ, ко]ега радн>а одмах 
у први мах доби]'а таки знача], да се н,оме карак- 
терише са свим нова епоха у српско.) каижевности 
и почирье мало по мало са свим нова школа , ко^а 
се имала борити с много незгода , далеко веьих 
него што их наі)е Доситн^ева мисао о народноме 
Іезику. С тога ьемо о Вуку говорити одво]ено. — 
Димитров Давидовиь (рот> у Земуну 1789 | 1838 
у Смедереву) учинио ^е много у покрету српске 
кн.ижевности тиме што ]'е почео издавати новине 
с помогу свога друга Дим. Фрушипа. Прве }е но- 
вине дош 1792 почео издавати Стеван, Новаковиь 
ималац штампари]'е; звале су се „Славено-сербскгя 
вѣ домости" и излазиле су у Бечу од 1792 до кра]а 
1794, али тада ^ош ни^е било право време за вих. 



157 



Д. ДавидовиЪ ]е сво]е почео издавати 1. Августа 
1813 и издавао их ]е у Бечу до 14. Фебруара 1822 
год. Звале су се „Новине сербске изъ царствующего, 
града Віенне." 1 ) Тада се одселио у Србіщ где .]е 
као дипломата стекао у историки нове кнежевине 
лепих заслуга. Поред новина издавао ]е у Бечу од 
1815 — 1821 Забавник, ко^и се у оно време одли- 
ковао и іезиком и добрим избором предмета , и 
издао ]'е Исторщу сраску, гщя ^е носао израдио по 
Енгелу. У Београду ]е тако1>е радио на квижев- 
ности, уре^уЪи 1834 и 1835 Новине србске ко^е 
се у Београду наставите, и издаваше и ту за три 
године сво] Забавник (1833, 1834 и 1835) Забав- 
ници ови, а особито новине ДавидовиЬеве, заузеше 
светло место у истории сриске шьижевности , ]ер 
квижевници српски , ко]'и дотле не имаху никакве 
средине , тада се прво прикупите око іеднога ор- 
гана и тада се прво на животу осети колико вреди 
за развитак нове кіъижевности орган кѣижевни ко]и 
без прекида излази, с одре!>еним задатком, прав- 
цем и тежнэом , нарочито колико вреди супрот 
растргнутом раду по]единих л>уди шу единим квьи- 
гама ко^е овда онда излазе. У далем прегледаау 
историке кнэижевности имаЬемо ]ош прилике да се 
уверимо о овом значеау ДавидовиЬевих новина. 
Іезиком ]е Давидович истина прииадао школи імуу 
бисмо могли назвати Досити]евом по томе што і"е 

1 Види се и но наслову ,]'език. Али онда ^е ДавидовиЬ писао 
болье но други и што }е на,)'главн^е, говор и о .]'е бол>е него 
што л'е могао радити. 



158 



она држала као исповест оне погледе на ^език ко]и 
се види у Доситіцевим делима — али се ту држао 
на веікѵі висини него многи други оно.га времена- 
Упоредо с Давидовичем што се тиче тих за- 
слуга можемо поставити владику Лукиіана Мушиц- 
кога, о коме ъемо говорити више на другом месту, 
кад станемо разгледати поезду. Као важан и научен 
човек ко]и се прослави и стече поштовааа особито 
поездом сво,іом, владика Мушицки много чинэаше 
саветима, заузимавьем и потпомагааем, и тиме ^е 
више учинио за ову ствар него ли самим радом 
сво]им. Тиме ]е много и Бука потпомагао. ІЬегове 
песме, певаз'уЬи име и ]'език српски, побуі)Иваху силно 
ондашви нарашта] омдадине српске, ко] и се с веьом 
вольом и живл>е отресаше старих предрасуда, те 
тако се пол>е за прави народни іезик, ко]ему владе 
^ош ни у маломе не налазимо, све веьма спремаше 
и чишЬаше. Лош се аему у особиту заслугу може 
уписати што ]е он од Срба први начинио списак 
свиіу штампаних донде српских кн>ига, почевши од 
штампаррце Ъур^а Црш^'евиЬа на Цетиау , ко^им 
се списком служио у сводим истори^ским делима о 
срііско^ и словенско] каижевности пок. Павао »Тос. 
ШаФарик. Али све ово само бе^аше спрема за 
правога радника, за човека ко^и ^е кренуо напред 
,]ош ^еднако не^асну и не разабрану мисао о на- 
родном ^езику и довршио у правом смислу оно што 
]е почео Доситще , започевши епоху , у српс^' 
каижевности — а та] човек био ]е Вук СтеФановиь 
Карапиь, о коме нам ]'е сад на реду да говоримо. 



159 



56. Видесмо какав излази ^език из Досити]евих 
дела, кад га научно проучимо. То ^е іезик народни, 
пун провинциализма, у коме долази и германизма 
и уплива у неколико од других ту!)их ^езика, копима 
се писан, учио образуіуъи се на страни ; ]език каквим 
Іе могао око 1780 у српском народу према та- 
дашаем аегову стан» у и према онда силном упливу 
црквенога з'езика писати Србин самоук. Досіітиіе 
пак то никад ни]е износио као начело; он ]е тако 
писао радели у томе онако како ]е знао и како ^е 
он могао знати, а као начело износио ]'е свагда на 
чисто то, да кѣиге народу треба иисати народним 
уезжом. Тиме ни^е било показано ]'ош дво^е што ]'е 
требало знати у то,] ствари , на име : ко]е ]е та] 
народни ]'език, и где га вал>а тражити. Док су пак 
последници Досити^еви заметнули борбу , іедни се 
противеьи са свим іьегову начелу, ^едни опет тра- 
жеьи средаег пута измену иьегова и измену старог 
начела, а ]едни одобрава]'уьи Досити^у и бранеьи 
га али радеЬи онако као и он, не помичупи ствар 
народнога іезика дал>е на пол>е праве науке него 
пишуьи како су знали — иза1)е у српско] кн>и- 
жевности брзо на глас Вук СтеФановиь Караниъ, 
кога мало пре напоменусмо, и ко^и одмах у почетку 
сво^е к&ижевне радвье с добром среьом положи 
праве темелье истинитом научном изучаваьу српскога 
народнога іезика. Тако ]е посао ко,]и среьно поче 
Доситиіе ]ош с бол,ом среьом довршио Вук. 

Вук СтеФ. Карапиь родом ]е из Іадра (родио 
се 26, Октобра 1787) из села Тршиьа у данаш- 
н»о] Срби]и на погледу Босне и Херцеговипе. По- 



160 



родица му се уз аустри)ске ратове око 1737 године 
доселила у Іадар из Херцеговине из Дробвьака, од 
куда му ]'е и ирезиме Карапиь. Изучивши кіьигу, 
како се онда могло, од свога ^едног ропака и у 
манастиру Троноши , год. 1804 био ^е писар код 
"Курчи^е ко]и ]е побунио Іадар, и кад Т1урчи]а по- 
гине и Турци опет покоре Іадар , дигне се у 
Карловде на науке где ]'е учио измену осталога и 
немачки ]'език, тешко се потупдіуьи. После се опет 
вратио у Орбиту и био ^е у служби код ондаш- 
ьих воевода као иисар. Кад се у Београду 1808 
отворила велика школа , он остави службу и 
стане у школу, али не доврши, ]'ер занемогне и 
падне у болеет, од ко^е ,]е после до смрти остао 
хром на іедну ногу, служеьи се штаком. После ^е 
опет био у ерпско] служби као судила и у последнее 
време Кара^ор1>еве владе и управител> у Брзо] Па- 
ланци. Кад ]е Орбита страдала 1813 године, Вук 
оде у Беч где се позна с Давидовичем и *Фруши- 
пем коз и су тада почели издавати „Србске Новине" 
и после с Копитаром, ученим Словенцем, првим ело* 
венистом, филологом и археологом словенским у оно 
време. То познанство пробуди у Буку вол>у за квьи- 
жевну радн,у на познан>у ерпскога ]'езика и уроди 
за ерпску кіьижевност радом на^'а^ни^им. Наслаяьа- 
Зуьи се на Копитара Вук ]е учио како вал>а иьи 
стазама лингвистичке науке и познан>а ^езика; по- 
ред тога се нознанства пробудио квьижевни дар, 
ко,]'и, пошавши стазама самовласним и непознатим, 
преврну читаво доондашвье мишл,егье о ерпском на- 
родном и тижевном ^зику. Из Беча ]е Вук, по- 



161 



што се дао на учевье српске народности, у том по- 
слу обилазио ]е вигае нута све српске землье осим 
Босне, Херцеговине и Старе Срби^е, путовавши и 
по осталоме свету доста, и познавши се лично с 
многим на]знаменити]им каижевницима. У Срби^и 
^е и за прве владе кнеза Милоша био у државно] 
служби неко време. Преминуо ]е у почетку 1864 
године. 

Пре него што станемо разгледати квижевну 
радвуВукову вал>а нам запамтити да се одмах у по- 
четку аегова рада виде два правца: ирво да позна ^е- 
зик и друго да скупи умотворине народне, т. ]. песме, 
пословице и приповетке. Упознавши се среьно с пра- 
вом важношьу и с правом ценом народнога ]езика 
у квижевности, и видеьи неправилност и нечистоту 
онога ^езика ко^м тада писаху квижевници срп- 
ски, Бук добро подеси мисао: да се нигде народни 
Іезик не може тако лепо видети и познати као у 
умотворинама народним кад се чисто препишу из 
уста народних како их народ изговара. Нашавши 
одзива и одобравава код сви)у високо научених 
квижевника свога времена, Бук се даде на та^ по- 
сао с гвозденом вол>ом и сталношпу и само то уве- 
рение, да има за се и за сво] правац читав народ, 
заступл>ен у песмама и приповеткама сводим држаше, 
га чврсто на супрот нападаву од српских квиже- 
вника ко^е га готово до смрти ни^е оставило. 
Истину , козу онда не могаху познати многи 
квижевници , научени на старо , а ко^а ^е данас 
тако ]асна свакоме , Бук ]е дубоко разумевао , био 
Іе из свег срца предан во^зи; и то во] победу а 

ИСТОР. СРП. КН.ИЖЕВНОСТИ. 11 



162 



Вуку славу учини. Вук ^е разумео и увек свакоме 
говорио да се ни народни ]език за каижевност не 
може знати без правила и науке; а за науку ]е на- 
шао извор и прави пут, да по народним песмама 
позна прави ^език народни. 

Прво дело ко] им ^е Вук почео сво^у кн>иже- 
вну радвьу ]есте „Мала прост онародѣа славено- 
србска щесмарица" издата у Бечу 1814 године, 
први заметак мисли ^ош не развиіене. Та ^е книга 
штампана старим правописом. Од те ,]'е кн>иге 
изашла 1815 и друга свеска. Године 1814 издао 
]е и друго врло почетничко дело „Сриску иисме- 
ницу." Та,]е граматика данас важна само по томе, 
што су у НэО] таког^е тек у првом зачетку исказане 
мисли о правопису и о ]'езику, ко]е су се тек кас- 
ни]е дужим мишл>ен>ем онако (^°а;)но до на]'прости]е 
истине разгранале и осветлиле. То исто вреди за оне 
две свеске „Народних песама," издате 1814 и 1815- 
За тим ]е Вук издао „Народне песме" потпуниіе, и 
далеко лепше уре^ене у Дипискоз 1813. 1824 и 
1833 у три каиге. Кад се и ово издание разгра- 
било и слава се народних српских песама разишла 
по свету, изда Вук и ново с^а^но, лепо уреі/ено и 
попуаено издание „Српских народних щесама,"' у 
збирци ко]'а се увек помиае за углед у каижевно- 
сти народних песама. Од овог издавьа изашла ]е 
прва каига 1841 , у ко^' су женске , кратке на- 
родне песме, друга 1845, у ко^' су ^уначке песме 
из на^стари^ега доба , трепа 1846 и четврта 1863 
у копима су зуначке песме из нови^их времена. 
Шта ,]е после смрти издавано поменуьемо каснніе. 



163 



Народне пословице изашле су први пут на Цетиау 
1836, а други пут 1849 у Бечу, у попу&еном и 
и поправл>еном издан>у. Народне ирииоветке издао 
]е Вук у Бечу 1853. 

То су све дела за познаве народних умотво- 
рина. Од дела за познаве и науку ^езика народ- 
нога издао ,)'е после почетка са првом ^Писменицом" 
од 1814, на^ре „Сриски р^ечник" 1818 у коме 
му ]е послу помагао Копитар, преводеьи речи на 
латински и немачки , и ко]и }е прво дело Вуково 
што ]'е н>ега утврдило у познаау срискога ]езика, 
дало му темел. за изучавагъе тога ^езика у истини- 
том іьегову виду и утврдило Вукову славу као 
познавача српскога іезика. Уз таі речник " пре- 
штампао ]е и поправльену своіу прву „Писменицу/ 
граматику изра^ену по начелима емпиричке грама- 
тике , ко]а ]е дуго била на]верни]'а граматика 
народнога ]езика у српско] кіьижевности. Ту гра- 
матику іе иревео на немачки славни немачки филолог 
и лингвиста Лков Грим. Године 1852 изашло ]е 
друго издание тога Ручника попувьено са 20.000 
речи, у коме има око 48.000 речи. У забавнику „Да- 
ници" 1826, ксуи і'е Вук издавао, изашао^е аегов 
чланак „Нщглавнще разлике измену славенског и 
сриског ^езика," у „Даници" за 1827 „Буквар," а за 
1828 „Постщаѣе речи" српскога ]'езика. За тим 
долази у радаи о іезику аегова распра са Лов. 
ХапиЪем , из коі'е иза!>е више вредних брошира, 
измену ко]их ]е на]главни]а брошира „Писма ела- 
дици Платону о сриском йравоиису , с особитщем 
додацима о сриском уезику" (Беч 1845 год.), пуна 

и* 



164 



Филологиіске вредности. Године 1857 изашла му ]е 
вальаиа и важна каига „Примуери сриско- славен- 
скога ^езжа." 

Ево у хронолопуском реду распре Вукове са 
СветиЬем. 1) Свтнице езыкословне одъ ^. ХаджиЬа 
СветиЬа (год 1838 на по се, и у «Іетопису квь. 45 
стр. 83) 2) Одговор на ситнице ^езикословне од 3. 
ХапиЬа = М. СветиЬа (Беч 1839). 3) Утукъ или 
одговоръ на одговоръ на ситнице езыкословне одъ 
М. СветиЬа год 1839. 4) Буков одговор на Утук г. 
М. СветиЬа (Беч 1843.) 5. Утукъ II или одговоръ 
на Вуковъ одговоръ (Београд 1844.) 6. Бука Сте- 
ФановиЬа КарапиЬа Писма владици Платону (Беч 
1845), 7) Утукъ III езыкословный — о езыку и пра- 
вопису србскомъ (Н. Садъ 1846). После овога дошла 
Іе брошира од човека нова ко^ом иступаше на пол>е 
Буковеб орбе и на вьегову страну, нова снага, — а то 
]е Рат за србски уезик Ъ. ДаничиЬа. (Буд. 1847.) 
Тиме се свршила та знаменита препирка у српско] 
квьижевности. 

57. Главно ]е добро у правцу, у ко]ем ^е Бук 
схватио знача] народнога ]езика у тижевности, то: 
што ]'е поставио више свега, као на^веЬи ауктори- 
тет за све, народни ]език, онакав у свему како га 
народ говори и како се показао у умотворинама 
народним — без икаква обзира на она] „славен- 
ски" іезик, ко,] и се он да као такав поштовао у 
српскоз каижевности , осим потребе у научном 
изучаваіьу и поре^еау. Пошавши таким путем а 
верно купеЬи и на свет изда^уКи умотворине на- 
родне, у копима ^е имао вазда утвр^ено и непроме- 
нито сведочанство — Вук ниіе могао залутати и 
не Ье нам бити за чудо, што налазимо да се аегова 



165 



мисао све веЪма и веЪма развивала, потпуниіи облик 
добивала и тиме сазревала. Али одмах у почетку 
радн>е заіезик, почете у оваком правцу и на ова- 
ким оеновима , сударио се Вук са правописом ко]и 
( ]е онда био у обича]у у српско] каижевности. Оним 
правописом, коіи се држао за то што се случало 
на мети затекао и што ]е уобича]'ен кад су се по- 
челе писати српске кн»иге, а ко]и ниіе почивао ни 
на каквим начелпма црпеним из природе и из ор- 
ганизма самога іезика , Вук яще могао извршити 
свога посла. Како ]е у овако основно] реФорми свега 
погледа на кіьижевни ]език, какву ]'е започео Вук, 
било од преке потребе променити доондашаи пра- 
вопис , увериьемо се кад промотримо у кратко, од 
куда ]*е постао стари правопис. У том ье нам по- 
моги први одсек ове квиге. Кад преводници светога 
писма на стари словенски іезик пре хил>аду година 
удесише правопис за та] ]'език , нису мислили да 
ье та] исти начин писавьа морати бити дуго вре- 
мена после употребл>ен ме^у племенима великог 
словенског народа за народие іезике, врло различие 
од старога словенског и гласовима и облицима сво- 
дим. Видели смо у осталом какве ]е промене пре- 
трпео стари словенски ]език, расцепивши се на 
каижевне диалекте ме^у Србима, Русима и Буга- 
рима, ]ер се тако привй према аиховим народним 
Іезицима. По то] промени у іезику до^оше промене 
и у старом словенском правопису 1 ) Ово промеаи- 

1 Како се променио стари словенски правопис према проме- 
нама старога словенског іезика у српско-словенски , видело 
се у првом одсеку ове каиге, а у примерила се може раз- 
гледати и у додатку ове каиге. 



166 



ван>е правописа према народном ]езику примакло 
се у потоЕье дане српско-словенског ]езика врло 
близу начелима данашаег новог правописа 1 ). Исте 
таке промене учиниле су се на земл>ишту рускога 
народног ]'езика у руско-словенском квьижевном ]'е- 
зику. 1 ) И после онакога развитка српско-словенског 
]'езика ; ко^и смо видели напред у промеаиваау и 
З'езика и правописа према начелу народном > до^е 
ме!)у Србе за^едно са руско-словенским ]'езиком у 
црквеним кн>игама и правопис н>ихов. Као што дакле 
русизми у ^езику потискоіпе србизме , онако се и 
правопис поче догонити према рускоме ; а како пра- 
вила ]ош не беше никаквих, у ново] каижевности 
писао ]е свак како му се где бол>е свидело, тврдо 
држеЪи, да ]е правопис црквених квьига у истину 
на]стари]и словенски правопис. Према овоме свему 
не треба се чудити што ]'е у тако названом „старом" 
правопису било свако^аке неугодности. Тамо нала- 
зимо н. пр. 

1) По ^едно слово за два гласа као я — іа; 
е =де, ю = зу, ѣ=]е. 

2) По два слова за ^едан глас; ль = л>, нь = н>, 
дж — п, а понекад и дь = % и ть =± Ь ирем да су 
Срби имали одавна готова слова за та два гласа. 

3) Нема особитих слова за многе гласове у 
Іезику важне, н. пр. л>, н>, ^, ц и у многим ^ и А. 



1 Гледаі примере у додатку. 

2 На прилику слово а (ст. слов, ен кроз нос) у Срба се са 
свим изгубило , ^ер српско-словенски з'език по народном го- 
вору има свуда место аега е. У Руса оно }е остало іер $е 
гласило ^а у аихову народном іезику. Отуда ^е я ко]е наши 
као и ъ нису познавали пре руских каига. 



167 



4) Има за неке гласове и сувише слова. Тако 
за глас и има^у осим и ]ош ы ц ый, гй. 

5) Има два слова без икаква гласа. То су г и ь. 
За сва та слова (осим г ко]е ^е имитащца 

грчкоме као и д , ѵ, \|* , 3 и ^е ]е и у старом сло- 
венском непотребно, па у многим рукописима и веома 
ретко) „старога" правописа што су у вьему сувише 
или их нема, вал»а упамтити да су у староме сло- 
венском ]'езику имала особене гласове , ко^и су у 
српском іезику избачени или другима замеіьени. Из 
самог поштовааа требало ]е с вьима учинити и у 
писму оно што им ]е историйки развитак у животу 
]езичкоме донео, на име: избацити их оданде где 
их у животу нема и заменити их живим гласовима. 
Тако се добила правопис но начелу наіближи ста- 
роме словенском , ко]и се верно држао живога изго- 
вора у Іезику. 

И овде ]е Вукова заслуга голема. Схвативши 
добро да се начело доброг правописа оснива увек 
на изговараіьу, према тридесет гласова српскога 
,]'езика удесио ^е буквицу од тридесет слова, таман 
да се сваки глас пише увек з'едним знаком и увек 
где се ко]и чу]е. Да би се то постигло увео ^е 
шест слова г> , п , л> , н> , п , і, и то првих пет из 
кьижевних старина а ) из општих европских ла- 
тинских слова и одбацио ^е све непотребно. Одба- 
цивши тако у правопису за л>убав Фонетичком начелу 
оно што се зове истори]'ско и чега су пуни право- 
писи европски, носеьи у томе печат свога постанка 
у средаем веку, Вук ,]е крочио и корак дад>е против 
тако зване „коренитости," удесивши правопис према 



168 



гласовним законима у ^зику, да се и претваран>е 
гласова увек пише. Тим ]е сво^ правопис извео у 
потпуно] следствености. Іер српски ^език , писан 
Вуковим чистим правописом, сто^ написан потпуно 
онакав какав излази из уста ко^е га добро говоре 
— чим се данас ни^едан правопис из каижевности 
свега света не може похвалити. Корени и поста^авье 
речи од н>их, и по каквим то законима бива, посао 
су граматици ; а правопису ^е посао да іезик по- 
каже у свему онакав какав ^е , по томе што пра- 
вопис ]'езику служи, а не ]'език правопису. На какав 
пут излази у на^нов^е време наука о іезику ^*а 
се све ^аче и огромнее разв^'а — српска Ье се 
каижевност све веьма имати поносити таким пра- 
вописом , з ер су и до сад сви л>уди од науке и 
важности у словенистици признали , да ^е Буков 
правопис ^едан од на^бол>их правописа. 

Парница о новоме правопису у квьижевности срп- 
ско] у последнее време свргаена вьему на корист. 
Много се отезала осим осталог и отуд што се пар- 
тита „старога" правописа противила слову $оти за 
то што іе латинско, и што се у читаво] препирци, 
поред те ситнице и спольашвьости , радо заборавльало 
све остало што смо видели, а на чем се управо и 
оснива читава ствар. Вук ^е у почетку био и сам 
узео г али се тога морао после оставити, з'ер слова 
као и све остало има^у сво^ значащ и сво^у историку, 
ко^е им се не може газити. Чуваіуьи се да мевьа 
значащ словима, ко^а та] значащ има^у признат од ста- 
рине, а добро знаіуЬи да се у данашвье време нова 
слова не граде, послужио се словом из латинске 
буквице ко]е имаше потребни глас. Унети ново слово 
из латинице у Ьирилицу нити ^е било ново ни осо- 



169 



бито, по што се уобича)ила руска граЦнска Ьирішща 
козу І^ велики Петар сву дотерао ирема латинсш) 
азбуци — а никад се на ту ствар не може бацити 
никаква друга сенка. Противници су Вукови корили 
га вазда да он ради за рммску пропаганду сводим 
новим правописом, у щіи ^е уведено слово ]ота и 
ко,)им се „забацу^е све старо и славенско." До да- 
нас се свак имао довольно времена уверити како 
шце ни іедно ни друго. У осталом латинска слова 
не могу се узети за нешто особено римокатоличко , 
будуьи се н>има служи толики неримокатолички 
свет и будуЬп им ]е прави постанак у Римльана 
пре самог хришЬанства. По том умоваау и Грци 
су и Римльани учинили самртни грех кад су при- 
мивши хришЬанство задржали слова ко^а су постала 
у старинско] не хришЬанско^ вери. На овом месту 
не треба нам заборавити ни то да слова нису до- 
стоіаае ніуеднога народа него читавога човештва, 
Іер назнові^а истраживааа показуху да су готово 
сва, у данашао] сво,^ разлици, ^една од других по- 
стала и из ^еднога се извора развила. 1 ) За латинска 
пак нема сумье да су постала од грчких као што 
ни за Ьириловска црквена нема сумае да су гра- 
нена по грчкима. Препирка дакле о томе била ^е 
без основа. 

58. Кад читамо Вукова дела ко]а ^е он писао 
у различна времена, видимо да му ]език ни]е свуда 
,]еднак, а и противници су га често корили; „да 
он іеднако н,их криви за неследственост а овамо ^е 
сам на^више неследствен." Изнесавши начело да се 



') Зна се да част изналаска слова принада Финичанима. Од н>их 
су их ііримили и дотерали Грци. За исту уоту , ъо]у наши 
хоЬаху да начине за симбол латинизма, доказуіе се да ^е у 
Грчку дошла из Финикіце и том имепу (^ота*) не зна се зна- 
чен>а у грчком ]езику. 



170 

иише онако како парод говори, Вук )е видео куд 
би одвело ово начело кад би владало оно само без 
икакве критике , видео ^е да се жив народни говор 
цепа на ди^алекте, и да има на различним стра- 
нама народа сво]'е провинщфлне особине. Да сваки 
кнэижевник стане писати онако како се говори у 
аегову месту ро^егьа, начинило би забуну, из ко]'е 
се опет не би могло доЪи до іеднога кѣижевног 
народног ^езика за сав сриски народ. Ова мисао 
довела ^е Бука на критику, с ко]'ом треба из чи- 
тавога народног ]'езика, што се говори на свима 
кра^евима народа, одабрати у кѣижевни уезик све 
оно што ^е на^бол^е и назправилни^е. Ту ,]е почетак 
и заметак научнога рада на испитиваау и изуча- 
ван>у српског ^езика, у ком }е после на^више учинио 
последник Буков Ъ. Даничиь. С тог погледа се само 
могла видети права важност старога словенског 
^езика према народном живом говору, где стари 
словенски ступа као самосталан ^език, по коме ме- 
римо правилност и старину свога ^езика, оставл>а- 
^уКи са свим на страну крпеж и мешаіье а лаьа^уьи 
се правог изучавааа. Према '^' мисли Вук ^е оста- 
вл>ао нешто погрешно што би био започео , прибе- 
гава^уьи к бол»ем и правилшцем. Тако Вук писаше 
изна]пре ^езиком ко^ се примицао сувременом кѣи- 
жевничком іезику српском, служеьи се „славенским" 
речима. За тим се тога оставио кад ]'е видео у каквом 
однопщ'у треба да сто,]и стари словенски ^етк према 
српском. Вук испрва не писаше х, касн^'е га ^е 
писао свуда где му ^е место по показаном начелу, 
испрва писаше и источним, касн^'е само ^ужним 



171 



говором, испрва ішсаше іужним говором претвара- 
^уьи д/'е и туе у $е и /ге, касни^е се тога претва- 
рааа остави, прибегавши старшем и правилни]ем. 
Измену три говора српскога з'езика, ко]'е ^е он први 
показао и правила им нашао , Вук одабра ^ужни да 
]е на^достоіни]'и да буде каижевни ]'език српскога 
народа. То ]'е учинио из ових основа 1) Што вьиме 
говори назвеьи део народа и то она] ко]и ]"е у сре- 
дний, ко]и ]е на]бол>е сачувао карактер и обича]'е, 
и шо}п на]чисти]е говори. 2) Што су на н>ему спе- 
ване све готово народне песме, 3) Што ]'е он на^- 
ближи и староме словенском и осталим словенским 
]'езицима, 4) Што ]е на]мекши измену три српска 
говора, 5) Што су и дубровачки кьижевници у 
цветно доба аихове каижевности та] говор изабрали 
за КЕьижевни и на н>ему писали сво]'а дела, и 6) 
ЕІто су и наши главней каижевници држали се 
радніе н>ега, само што нису аиме правилно пи- 
сали. 1 ) — Из ових основа Вук ]е све писао тим 
говором, не обзируни се ни за ким. Од дела за 
Іезик на,]главниіе ]'е и незнаменитое измену свіду 
Вукових дела н>егов Сриски руечнш у другом из- 
дан>у. Р^ечником ]е дат материал и правац за 
испитивагье ^езика и прокрчен пут, ко^им само 
треба поправл>ати и допун>ати што тамо нема. Овим 
Ручником ]ъ српска каижевност дична у научном 



') Док се писало старим иравонисом сви су каижевници ме- 
шали источни говор с мужним, и тек у новэд'е време , вальада 
за последних десетак иетиаест година опажа се у полету 
код нас источни говор. Меі>у основе за іужни говор иде и 
то што су Хрвати, оставивши своі диіалекат и иочевши пи- 
сати чисто српски, узели као каижевни іезик уужни говор. 



172 



свету тиме што нема ніцедне друге квьижевности 
кеда би имала тако веран у гласовима , акцентима 
и речима речник правога народног живог говора и 
што су свуда уз речи додате важне приче и об]а- 
ШЕьевьа. Ово ^е речено по суду првих л>уди у ово] 
струни. 

59. Осим куплеаа песама и изучаваіьа народа 
и іезика простире се Вукова радвьа исто тако бла- 
готворно и у другим правцима народне квьижевности. 
Вук ^е на прилику први писао и садашѣу исторщу 
ерпскога народа. Он ^е описивао оба устанка нашега 
народа од 1804 и 1815 у чланцима ко^ су изашли 
у шегову забавнику „Даници" као „Живлеѣе на- 
шега народа иод Турцима" (1827) „ Устанак на 
Дахще" (1828 и 1834) „Животи знатнщих луди 
новщега времена" (опет тамо) и „Живот Ъор^а Ема- 
нуела" 1826, „Живот Милоша ОбреновиЯа" 1828, 
„Правительствующій совѣть ербекгй" 1860 и друге 
ситное ствари. Вуковим делима и усменим казива- 
аем служио се Немац Леополдо Ранке у познато] 
іьегово] каизи „Историка ерпске револущуе" 1 ) и 
у ^едноме чланку „Віе ІеЫеѣ ТІптикеп іп, Возпіеп 
1820 — 1832." ко^и ^е изашао у іедном часопису. 
Што се тиче етнограФ^'е или описа ерпскога на- 
рода, о томе има Вук у предговорима к свима 
готово каигама сводим, и у ^Даници," доста мате- 
риала превеЬ важнога, ко^и с корипгьу употреблѵуіу 
научници у сводим делима. У ову струку нарочито 



! ) Ые зегЪізспе Кеѵоіиііоп, у два издааа, 1828 и 1844 у Бер- 
лину. Српски іе изашао први део 1864 у Београду, од Ст. 
НоваковиЬа. 



173 



засеца аегова важна кіьига „ЕовчежиЯ за исто- 
рику уезик и обичауе Срба сва три закона" (Беч 
1849). ІЬегов „Српски Р^ечник" има поред многих 
речи тако^е силнога материала за све ове струке, 
што му поред аегове важности са стране ^езика 
^Іога веЬу важност ддіе. Што се тиче потпуности 
речника, о томе ]е сам Вук добро казао: да се 
никад не може нанисати потнун речник од живога 
]езика, у ком се непрестано ]едно заборавльа а друго 
у обича] уводи. У струку етнограФи^е и радае око 
познааа народа спада и ,]едно немачко дело о Црно] 
гори и Црногорцима (Мопі,епе#го іѵпсі Мопі,епе§гіпег 
Аи&вЪш*^ 1841) коіе ]е без аегова имена изашло 
у ]едно] немачко] збирци етнограФИ)ских путописа. 
На послетку имамо Вука споменути и по преводу 
на српски ]език, у ком се он тако^е огледао са 
свагдашвьом сво^м срезом. То ]е превод Новога 
завета (1847 прво, 1859 друго, 1863 треЬе 1866 
четврто а 1867 пето издание.) 

Ова] превод Новога Завета имао ]е сво^у особиту 
судбину. Око 1818 године завело се било у Петер- 
бургу у Русщи библідско друштво за издававье цр- 
квених квьига на народном ^езику, ко^е у осталом 
ніф дуго траіало. По ну^евьу тога друштва Вук 
почне преводити сво] Нови Завоет*) и преведе га 
брзо. Та] превод оде у Руещу и даду га проФесору 
Србину Ат. Сто^ковиьу на преглед, ко^и га нагрди, 
поправивши з'език по „славено-сербском" те се и 
наштампа у Русщн у Петербургу. Али у Руси)'и се 
оно библщско друінтво забрани и гатампан Вуков 

*) Од тога )е изашао наіпре у Дйпискоі іедав одломак : Вука 
СтеФ. КарагдиЬа Огледи светога писма на српском .іезику. У 
Липисци 1824 8. IV 25. 



174 



превод узапти, те се не разите по народу. За тим 
]е та] превод штампан у Липиско] 1834 под именом 
Ат. Сто^ковиЬа, опет онако, докле 1847 не иза^е 
од Вука Нови Завует у правом свом виду. 

Кад се обазремо одавде на свеколику радау 
Вукову, видимо да с н>име сто^ у свези све што 
се писало у ново] кн»ижевности нашо], било да су 
се примале или одбацивале мисли кЭД'е ^е он изре- 
као у сволим делима. ЕЬегова благодетна радаа 
кроз педесет година (1814 — - 1864) по правди му 
^е стекла име „оца новике српске кн>ижевности." 
Радьа та учинила ]е савршен преврат у свему што 
се тиче круга каижевности српске по свима стру- 
кама, тако да би нас то зачудило од уеднога човека. 
Али основа сво] Вуково] радвьи у духу ,]е народ- 
ном ) у народним песмама , и Вуку оста]'е неумрла 
слава што ^е први био прави носилац те чисто на- 
родне иде]'е , што зу ]'е он како вальа разумео , и 
што ^е, посветивши еьо^зи на службу цео сво^ жи- 
вот, учинио , те ]е она стекла пр^ательа и нашла 
признанна и ученика у каижевноме животу. Да ни^е 
у прво време влада у Срби^и по наговору ка>и- 
жевника ко^ су били Вукови противници забранила 
уносити и штампати у Срби^и кьиге оде су штам- 
пане новим правописом , и да се шуе преко свега 
навал>иван»а и од стране „Друштва српске словес- 
ности" (1849) та забрана држала све до 1859 го- 
дине ■ нема сумье да би ствар народна , шф] ]'е 
Вук предаачио ; ^ош и пре задобила ову победу 
ко^а )о] ^е припала последних година. Да бисмо 
дакле ^ош бол>е разумели основе онога каижевнога 



175 



преврата ко]и се Буковом радаом учинио у кеьи- 
жевности , вал>а да промотримо извор аихов , а то 
су народне иесме. И нигде нам на другом месту у 
ово] каизи не долази згодни^е да говоримо о на- 
родним песмама до овде. 

О НАРОДНИМ УМОТВОРИНАМА. 

60 — — I. Народне умотворине чине собом 
толико опширан предмет, да о аима особита наука 
треба; оне су читава самостална грана каижев- 
ности. Али пре него покажемо аихов знача] и место 
у историки кьижевности у опште као допуну к овоме 
што ]е веь довде у ово^ каизи о аима говорено, 
да прегледамо редом по врстама те умотворине. 

— Меі/у народне умотворине бро^е се као 
што смо веь видели народне иесме, ирииоветке, 
пословице и загонетке. У те четири врете народних 
умотворина показали су се сви правци умне радае 
у првобитности свор] — онако како их назобичнніи 
практични живот изазивл>е. Загонетке су школа ра- 
зуму, копима се из малена деца вецба^у ; у иосло- 
вицама видимо философ^у живота и заметак свиіу 
наука у на]'првобитнн)ем ступау аихову, кад су 
,]'ош не системисане основне истине ко]е се у жи- 
воту Лэудским искуством опажіду; иесме и ирииоветке 
су дела уметности, где човечанско осеьаае за лепо 
изводи сво]'е створове на радост себи и другима, 
у стиховима и у прози. 

Све те врете народних умотворина іош се могу 
поделити по садржини и по старини сво^'. 



176 



Тако што се тиче песама можемо узети ио 
старини четири епохе. У ирѳу епоху долазиле би 
све песме у копима се , испод различних промена 
ко]е су претрпеле кроз толико време од уста до 
уста с ^еднога нарашта^а на други прелазеьи, са- 
чувало иоле трагова од митологи]е, причава и ста- 
рога живота народнога. Те су песме на]важни]е, ^ер 
се у Вэима често налази трагова из на^стари^ег 
живота нашег народа кад ^е био у за^едници као 
^едан словенски народ, и допі с осталим инди^ско- 
европским народима. У другу епоху долазе песме 
о Немаьиьима и све ко^е пева^у дела из живота 
нашег народа у старо] српско] држави. Тих песама 
нема много , ]'ер су се као и оне прве епохе лако 
могле погубити и по времену измевати , будуЬи у 
народним песмама често бива да се у старо] песми 
нешто прекро,]и и имена старих кунака замене име- 
нима нових. У треЯу епоху долази на^веЬи бро] 
сад познатих народних песама. То] треЬо] епоси 
наше народне епопніе главна ^е мисао борба хриш- 
байства с Турцима , дакле она^ период народне 
исторніе, кад нам земл>у погазише Турци. Песме 
четврте епохе пева^у на^нови^е дога^а^е новога пе- 
риода српске историке. Али како у овом периоду 
ниче и права квижевност , предузимльуьи да она 
врши службу пре^аніве усмене народне квижевности, 
то су народне песме те епохе и слабе , пона^више 
имитации преі>ашвима, осим неколико изузетака, 
и нема их онолико на бро]'у колико их данас по- 
зна^емо из треье епохе. Нема сумвье да су и прве 
две епохе биле тако исто обилате песмама као и 



177 



треКа^ али ^е тога мноштва еьихових песама не- 
стало, ]ер нов живот шаптао ^е певцима у намет 
песме о новим делима и витештвима; старим су пе- 
смама често нови іунаци отимали вихове ]'унаке од 
искони прекра^а^уЪи их према себи , или су се по- 
ред нови^их иесама полагано и заборавл>але. 

По садржини нема много врста народне пое- 
зде. Главно ^е готово у читаво] деоби величина 
песме ; маве песме , различитога садржа^а , пева^у 
жене и девочке, или се пева]'у по друштвима за,]'ед- 
нички, веье су намевене особитим певачима, гусла- 
рима. У неколико ]е према томе подельен и садржа], 
али више по ствари. Ствари од осеЪава нежни^ег 
и из читавог шареног живота свакога доба обично 
се певаіу у мавим женским песмама; витештва и 
^унаштва предмет су веЬих епских песама. Али 
виски карактер главно ]'е и у веЬим и у мавим и 
у ууначким и у женским песмама , као што их ^е 
Вук према тако] деоби имееовао. У мавим женским 
песмама сачувало се прилично старших песама из 
нретхришЬанског времена , или што су оне биле 
веьма у обича^у, или вал>да за то што су маве, па 
се лакше памте, и ни)е било узрока да би се мевале 
као што смо видели код епских веьих. Тих омавих 
песама има мноштво, па хил>аде. 

Народне ирииоветке ]есу по испитиваве на- 
родног живота и по упоредну науку о испитиваву 
предистори^ског времена целокупнога словенског и 
осталих инддіско-европских народа од превеЬ ве- 
лике важности. Али народне приповетке су на]маве 
покушьене и испитане од све народне квижевности. 

Истор. срп. каижЕВНОсти. 12 



178 



ВЬих има много и врло различних и особито, што ]е 
код аих на,і главнее , потекле су из различитих 
извора. 1 ) Некима ^е наі)ен траг у приповеткама 
старе санскритске инди^ске кгьижевности, одакле су 
потекле и познате арапске приповетке Хиладу и 
Іедан дан и Хиладу и уедна ной. 2 ) Те приповетке 
прешле су из многих превода готово меі^у све европ- 
ске народе. Неке су из за]едничке ризнице митоло- 
гиіских и осталих прича ко]е су инддіско-европски 
народи понели из незнане зан'едничке посто]бине, 
предруго]ачивши сваки по сво^ему Іедну исту мате- 
рину. Разне гатке , приче о по^единим местима , о 
селима , о поста^аау села и места , и приповетке 
привезане за разна места _, ко^е су на^магье поку- 
шьене, има]'у тако^е особит знача,). На послетку 
овамо Ье дони и мале приче поред пословица , за 
поуку , у ко^ма се чува искидана на одломке на- 
родна наука о моралу. Из овога кратког прегледа 
види се н'асно колико су важне те приповетке и 
колико се у аима може са свим из ненада наЬи ма- 
териала за познанье живота и историіе народне. 
Што се тиче и испитивааа и кушьеЕьа ово ^е полье 
врло мало обращено. 



Народне приповетке іе од све усмене каижевности народне 
наітеже купити , па надеже іе наЬи и луде кор их знаду 
како вала, и данас іе, особито, све маае тих луди и све ,]'е 
теже писмену човеку доЬи до приповедака. У томе іе узрок 
што су приповетке мало покуплене. 

^Панчатантра* зове се збирка тих индиіских приповедака. Оне 
су део старе индщске каижевности, богате у свима струкама, 
коіеіе на]стари]а на свету. т едан од наших луди, Дубровчанин 
Петар Будман превео ]'е с оригинала пет од тих приповедака 
1866. у БиЬ оѵпіки, гаЪаѵпіки Шопісе йиЬгоѵаске, /а 1866. 



179 



У иословицама , као што рекосмо напред, из- 
ведена ]е философ^ народна • ресултат онога до 
чега се дошло у разним струкама радве у животу. 
Пословице су што изречева, речи у ко^е ^е народ 
саставио науку сво]'у, до ко^е се у обичном животу 
долази. Пословице се говоре или уз реч, или осо- 
битом приликом, а уз многе су привезане и припо- 
ветке ко]е се вазда приповеде кад се пословица 
изрече. 

О загонеткама ко]е су такоі)е разнолике , не- 
мамо више ништа казати осим онога пре^ашьег. 

II. Народне умотворине овако разгранате по садр- 
жини сво^' и по служби ко^у у народноме животу врше, 
^есу у патріфрхалном животу народном , — кад ,)'ош нема 
писмености и науке и кад су сви ]'еднаки у свему, нити 
има прилике лако да іедан другога претече у образова- 
ности и развитку — оно исто што ^е писана квижевност 
у разви^ениіем и образованом друштвеном животу. У па- 
триіархалноме животу савршене іеднакости личност се 
губи у множини, и песмама и умотворинама народним 
никад се не зна певач или саставилац; ]ер што іедан 
може држи се да могу сви: у друштвеном животу, где 
Іе пун мах оставлен надметаву и развщаву поіедине 
личности, личност та и излази, сщаіуьи свуда с именом 
у квижевности. Из ових разлика живота из кога ничу 
народна (усмена), и писана квпжевност врло се лако 
докучузе и ме^усобни положат и важност вьихова. С^'е, 
према околностима сво,іим, извршуз'е іедну службу, обо^е 
учи и забавл>а. Та особина усмене квижевности, што ]е 
по развитку и образованости читаво друштво тако іеднако 
да се држи да могу сви оно што може іедан, чини и 
другу особину вену а то да и умотворине незнаних пе- 
вача свуда тако прима]'у и усва]'а^у као да су сваком из 
вегове душе истекле. Где се шири цивилизацэда и пи- 

12* 



180 



сменост , онде пада народна поезща , напротив одржава 
се и цвета у краіевима где натри^архални живот може 
да не отрпи ништа од додира с цивилизациям и да 
остане у развитку своме. А као што се друштвени живот, 
као извор писане квижевности, развио из патрщархалнога 
и само на основима веговим — такав ^е и положат кви- 
жевности писане према усмено] (народно]). Писана кви- 
жевносткао што ^е по развитку постала из основа народно 
квижевности и само ^е корак далье у развитку вену, и 
у правцу и духу вала да остане верна основама исте 
народне квижевности. Отуда се види колика ^е огромна 
важност народних умотворина по развитак и напредак 
писане квижевности. 

Низе дакле ништа претерано кад кажемо да ^е кви- 
жевност наша била без правца и ишла ржавим путевима 
све док шф пошла путем изучева правога народног 
Іезика и народне квижевности. Доиста, квижевност док 
ни^е била стала на та^ пут, ни^е имала правца ко^и би 
у себи имао стихіф за какво год напредоваве и разви- 
Іаве, ставши пак на такав правац нще могла остати на 
]'едном месту. Можемо реЬи да се код нас почиве права 
квижевност с почетком истинитог поштовава народнога 
^езика и народне усмене квижевности, и што ]е коде кви- 
жевник болье познавао народни ^език и умотворине, више 
му ^е од користи и на славу било. С тога и остане — и 
опет помивемо — наівеЬа заслуга Вукова, што ]е онако 
зналачки осетио рі>ав правац квижевности и погодио до- 
бар на коде ]е требагае упутити , почевши се трудити око 
свега онога што іе за ту мисао требало. 

Што се тиче чисто садржине народних песама и 
онога што се у вима исказу^е, о томе нам преко доса- 
дашвега и преко онога што сваки Србин добро познаіуЬи 
сво^е народне песме сам о томе зна, не Ье требати много 
говорити. 

Наше народне песме по своде] геограФСко^ раши- 
рености заузимльу онаі исти простор щи смо и ми узели 



181 



за квижевност у ово] квизи. И пева^у се готово под 
Іеднако , осим іуначких неких , ме^у Србима оба закона 
(хритііанског н турског) и обе цркве (источне и западне). 
У народным песмама дакле као и у іезику вмамо на^бол>и 
доказ о ]единству нашега народа. Дал>е се у народним 
песмама огледа како се Србип осеЬа према свету, према 
Богу, отачаяству, породици итд. и главни карактер тих 
песама као и сведу умотворина у томе ^е, што се у іьима 
поред дивне нриродности, класичнога свойства старе ]е- 
линске поезде, и простоте у слогу, види свагда тако 
^асно означен свет и гледиште на свет српскога народа, 
да ]е то особина , по кодо су наше песме іединствено 
наше, чинеьи особиту карактерну целину у свету поезде. 
С овог погледа иде у особите врлине наше народне по- 
езде пластично живо описиваве, прост, кратак и іедар 
говор, обрта мало, а мудровава ни мало. — Осим опе- 
вавьа живота народнога ко^и у народним песмама одсуаузе, 
како се лепо у вима пева историка народна! Као што 
смо и напред спомивали, не може бити да и у времена 
српске самосталности и државне снаге шце било епске 
иоезще ; али Ье на сву прилику бити истина да се епска 
поезда после Косова силнн)е развила. Осим будуьности, 
ко^а држеКи наду, мамл»аше песмеикрешьаше снагу, и осим 
адне прошлости , ко^а сводом цветношЪу и слободом раз- 
греваше, народ у садаіпвости нще имао ништа до живе 
снаге ко^а се у песмама излила. Кад народ не чиваше 
ништа као целина, чиваху поіедини, одмеЬуЬи се у ха^- 
дуке, а песма ста^аше на стражи народнога живота, пе- 
вазуЬи и узносеіш дела вихова и будеьи нове витезове. 
Особито ]е іасно изведена у народним песмама мисао 
народна о моралу. Тамо се на^болье види ко]е грехе свеет 
нашега народа — у песми исказана — држи за тешке, 
као и шта хвали. Хвали на пр. мудрост и поштеве еврх 
сведу украса телесних, хвали помагаве ближвнма; греси 
су ставльени под казне, а добра дела не пролазе без 



182 



наплате. Тунак по волыі нашег народа вальа да^е поред 
Зуначких дела и човечан, да се прима оставльених, по- 
гажених, правих и у свакоі прилици с льудма л>удски да 
поступа. — — 

III. Зарад свега што смо довде видели , што 
се више упозна^емо с нашим народним песмама и с 
оним дочеком ко^и их з'е у изображеном свету су- 
срео онда кад су штампом на свет издане, све нам 
се више вальа поносити. Нема примера да се народна 
поезда тако прославила у образованом европском 
свету као поезда српскога народа. Зош у прво] 
десетини овога века преводише по^едине песме на 
тали^ански и немачки први каижевници. За послед- 
них двадесет година не оста готово ни^една знат- 
ніца кн>ижевност без превода српских песама, и то 
у читавим квигама. Чеси, Пол>аци, Руси, Мапари, 
Немци, Тали^анци, Французи и Енглези у Америци 
диве им се и уживаз'у их. За то кад кажемо да су 
нам гусле и песме народне помогле одржати у ту- 
1)ем ропству народну свеет, можемо слободно додати 
и то , како су нам оне и име по свету разнеле. 
Песама ради за Србе се и зна далье него што би 
се, може бити, иначе знало. 

О духу и карактеру наших народних песама 
писане су различите расправе и код нас и у дру- 
гим словенским и осталим кіьижевностима , оне су 
поре^ене с народним песмама других словенских 
племена и других народа. Заузимл>уІіи свуда ^а^но 
место , оне ]есу и остаЬе наша дика и залога за 
светлу будуЬност наше народне каижевности. А да 



183 



се ]ош бол>е позва огромна важност народних пе- 
сама после свега што ]'е довде веЪ. о вьима говоре- 
но, доволшо ^е упамтити и ово тро]'е: 

1. Народне песме пре пробу^еаа или преро^а 
нашег народа у наіновиіе време држале су у аему 
живу свеет о народности сво^ држеьи не потрвену 
клицу о том прероі^у под тувинским притиском. 
Тиме су народне иесме одга]иле све велике карак- 
тере ко^и су народу послужили. Све то чине оне 
и данас, кад их осим гусала и уста певачких штам- 
пане каиге ]'ош ]аче растуруіу и проносе , макар 
да данас и исторніа и каижевност и школа има]'у 
задатак да га^е кар актере народу. 

2. Кад се ме^у Србима приликом иьихова на- 
родног преро^а^а пробудила и заметнула каижевна 
радіьа, она беше пошла ржавим путем у погледима 
на народни и каижевни ^език. Народне песме су 
биле она снага ко^а истиште „славено-сербски* ^е- 
зик из каижевности и поста собом чврст темел> за 
каижевни народни ^език. 

3. Познавьем и изучением народних песама сва 
се кншжевност наша у своме почетку обратила с 
ту^ега правда, с правда безразложне имитациіе, на 
сво], на правац самосталности, дакле на бол>и. На- 
родне песме учинише те добисмо и учене поете у 
народном смислу , ]ер изучаваае народне поезде 
учини те се учене поете оставите ту^ипске Форме 
и правда, па почеше радити самосталшуим правцем. 

Ово су све користи и заслуге таке , да без 
н>их управо не би много ко # ]ешта у народу и у 
шьижевности ерпско] ни било овако како ]*е. Ово 



184 



на^болье карактерише важност народпих песама у 
нашем новом народном животу. 

Зош ьемо додати важнее белешке из каижевности, 
по ксдсд ми иознаіемо наше народне песме. Наіста- 
ри^и ^е спомен о вьима у Курипешиьеву путовавьу 
кроз српске землье с аустрщ'ским посланством 1531 
године (српски у „Видову Дану" 1863 од Ч. Ми)'а- 
товиЬа.) Наістариіе их^е записао ^едан од далматин- 
ских квижевника, Хваранин Петар Хекторовиь, ксди 
]е у своме спеву Рибаѣе (лов рибе , издан 1569) 
издао три народне песме ко^е називл^е бугаркиѣа- 
ма. У другога далматинског квьижевника, у Бара- 
ковиЬа Вили слоеинско^ (изашла 1614) налазимо 
тако^е ^едну народну песму. Из 1663 године нашла 
се сачувана иоиевка о Свило^евиЛу (81аѵ. ВіЫ. I. 
МиклошиЬа) али записана више у прози. Далматин- 
ски кіьижевнини XVII века веЪ. су се више обзирали 
за песмама нар одним , КачиЬ их ]е прера^ивао , а 
И. Кукул>евиЬ спомиье више рукописа у копима има 
народних песама. Да ^е Вукова радьа била главна 
за славу и познаае народних песама, могли смо ви- 
дети и код прегледааа аегове радн»е. Него су 
народне песме скушьали и други осим Вука , само 
што га критичношЬу, пажаом, знааем и верношьу 
у том послу ни^едан ни}'е достигао. Знатна ]е ПѢ- 
ванія црногорска и херцеговачка од Симе Милу- 
тиновиьа Сараілиіе (прво издаье 1833 у Будиму, 
друго у Липиско] 1837) али МилутиновиЬ ни]'е хтео 
двоіити своіега од народнога и пазити савесно на 
верност. Године 1845 изашло ^е у Београду Огле- 
дало сриско , збирка песама покупльених у Црно] 
гори по наредби владике Петра Петровича ІЬегоша, 
али Ье и у тсд збирци бити песама од самога ІЬе- 
гоша. Два Фратра босанска ^г/киЯ и МартиЛ из- 
дали су 1858 године у Осеку латинским словима 



185 



велику збирку српских народыих песама покупльених 
по Босіш и Херцеговини , али и она ни^е без пре- 
кора за р^аво чувану верност. И у оставим своіим 
делима Фр. ^киь ^е издавао народних песама (н пр. 
у вьегову Босанском ирщателу). На западноме краіу 
нашега народа купио іе песме И. Кукул>евиь Сак- 
цннски, ко^ош нще ни издао целе своіе збирке, а 
много ]е растурено коіекуда по часописима и но- 
винама. Нема готово часописа за ово последних 
година да нф донео по ко^у народну песму, па то 
се и данас наставльа. Српско учено друштво у Бео- 
граду откупило ]е у последнее време велику збирку 
српских народних песама покупл>ених щ> Босни и 
Херцеговини од ТеоФила Петрановиьа ко^а Ье ско- 
рим угледати света. Од српских народних припове- 
дака издао ]е 1842 и 1843 у Београду у две свеске 
своіу збирку Атанаси)е Николиь , али веома ис- 
квареним слогом и ^езиком, а доносио их ^е више 
Сриски Аетоиис, у коме излази и збирка народних 
пословица доста велика од не именована писца. 
Далматински поета И. Ъорі^иь іош XVII века ску- 
шьао ^е народне пословице. 1 ) 

Од расправа о народним песмама тешко ^е начи- 
нити удесан преглед. Писано ^е о томе много и 
пона]више о целокуиним народним умотворинама 
словенских народа с гледишта упоредног научног 
испитивааа. Од словенских дела знаменито ]е ту 
дело Лэудевита Штура, народно шьу Словака, о на- 
родним песмама и приповеткама словенским , ко^е 
Іе изашло и српски у преводу 3. Бошковиьа 1858. 
у Новом Саду. О српским народним песмама осим бе- 
лежака Вукових важан ^е чланак Фр. МиклошиЬа под 
насловом „Еиско иесништво у Срба* штампан у 
преводу у „Сраском Летоиису" од 1863. II кь. и 



*) Те ^е издао 1866 у Бапісі Шгзк<у Велимир Га,]. 



186 



у нашо] квижевности важан и научно написан чла- 
нак „Прилог к исаитиваѣу сриских народных ие- 
сама* од Ваіунова («Г. Руварца) штампан у „Сед- 
мици* од 1857 и 1858 године. За ове чланке можемо 
реЬи да су сталне вредности у квижевности ове 
врете, а има по часописима и више растурених 
чланака о то] ствари (н. пр. у Срб. Летопису у 
Гласнику) итд. 

61. Дошавши у разгледаву развитка ерпске кви- 
жевности до дела и до времена у коіима иза^е на видик 
она иде^а ко^а се као истинита измену многих на углед 
изнесених одржала и добила победу над свима, забавили 
смо се дуже око те иде^е тако пресудне и тако важне 
по развитак ерпске кіьижевности , оставивши на страну 
далье разматраве дела, копима се іавльао шарен живот 
ерпске квижевности из зедне године у другу. Сад се 
враЬамо к томе задатку. Да овако учин*шо искала ]е 
сама ствар. Иде]а о ерпском квижевном іезику и о осно- 
вима на копима треба да се разви)а ерпска квижевност, 
ко^у за^едно с народним песмама изнесе на свет Вук — 
нашла ]е одмах и иристалица и противника, и то у почетку 
далеко више ових других него оних првих. Живот ерпске 
квижевности дакле после поіава те иде)е добила главни 
значащ сво] у борби ме^у присталицама и противницима 
те радве. Не треба нам се у осталом ни мало чудити 
гато іе тако прошла Вукова иде^а. Нарашта,іи се пона^- 
више држе оних иде^а у копима су одга^ени, и нове идеіе 
онда истом оставлед пол^е борбе и доказивава и ступа^у 
у живот, кад пре^у као осведочепа истина у чету оних 
мисли и начела ко^ша се одга^а^у млаі)И нарашта^и. 
Нарашта] ме^у корм ]е Вук изашао на среду с онаким 
начелима , одга^ен у предрасудном духу безобзирног 
поштовава свега што }е старо, іедва се почео беше на- 
викавати и на први ступав тих идеіа , на оно што ]е 
Доситщ'е бранно и заступао. Народне песме беху им нешто 
необично , узногаеве народа нешто не чувено , іер наша 



187 



тадашаа интелигенщуа држагае се окорелога племиЬског 
начела (тада се у Мацарсксд рш држаше племиЬство) да 
Іе друго разум „господе," а друго „простог* народа и 
да то дво]е не може ^едно другом помощник бити. Али 
ток времена и^апіе брзо, мла^е све веЬма дираше на- 
родна поезіца, иза^оше и стадоше на почасно место и 
кіыіжевника и интелигенпдуе народне л>уди одгаіени у 
другом духу, па тим се и ова ствар у главноме у жи- 
воту решила — и трудба нових радника довршиЬе и оно 
што ]"е іош недостало. 

62. Да наставимо преглед општега тока у развитку 
српске кгьижевности. 

Ради бол>е разговетности на]болье би било та] преглед 
поделити по струкама, али поред недостатка критичког 
прегледа радае у по^диним струкама у нашоі тижев- 
ности, и ради тога што нисмо ради библиограФи^ским 
списковима отежавати општи целокунан преглед, за ко^им 
нам іе на^више стало у ово] квьизи, латиЬемо се другог 
начина. 

Од наука не можемо ништа сво^е и самостално 
изнети на среду, ^ер наша квьижевност , будучи у 
почетку свога разви)ан>а, ]ош шуе дошла у оно 
стаае кад се могу науке самостално обделавати и 
разврати. За то се тек спрема чини и до сад нй- 
шта друго ни)'е било могуЬно. Што ]е ранено на 
наукама, «едином су преводи или дела изранена по 
страним каижевницима па и измену овога на^веьи 
бро^ дела ра^ен ]'е не управо за каижевност него 
више за школу и школску потребу. Та радаа осо- 
бито добила полет после 1830 год. кад се у Срби^и 
заведе штампарща, те се почеше све више заво- 
дити школе народне, а за еьих ]'е требало изра- 
Цвати и штампати каиге. У природное науци не 



188 



може се ипак без сложена оставити др. 1. ПанчиЯ, 
ко]и ^е самостално обра^ивао по научним основима 
неке струке природне науке (н. пр. од Флоре и зо- 
ологов) ко^е се тичу наших земал>а. У економи^и 
тек се у новике време развило живл>е кретаве, али 
оно се на^више држи публицистике. На томе истом 
пол»у развила се живл>а радн>а и у струци правно^ 
по свему пространству везину. На ово ]е дошао 
развитак кіъижевности због развиіава нашег на- 
родпог живота. Живл>и покрет у ово] радви донело 
]е управо на]нови^е време , ко]е не можемо узимати 
у круг нашег прегледава. Толико ^е ^асно из са- 
дашвих знака, да ье прва периода у нашо] кви- 
жевности, коза се од ^ако образу^е, бити богати^а 
што се тиче разви^ааа у наукама. Али осим овога 
радва квижевна имала ]е маха да ради самостално 
у три правца: 

1. За раширеве публике и одржававе живота 
квижевног, на име да се не заборави да има радве 
квижевне и да се покрет квижевни, веЬ ]едан пут 
у живот пробурен, не ослаби. 

2. У научно] радви, ко^а се морала одмах у 
почетку разврати у два правца, ко^и су од преке 
потребе задатку оди смо под 1. показали. Та су 
два правца 

а. Іезик, ,]ер кад се писало, морало се радити 
на питаву : како треба писати , а радвом на томе 
почиве се у^едно, на^главни^а у младо] квижевно- 
сти, научна радва на народноме з'езику. У досадаш- 
вем прегледаву квижевности наше , ову смо науку 
и сами узели за средину свега свога прегледава и 



189 



видели смо како ]е с напредоваььем аезиним и све 
остало напредовало, допративши то наиредовавье до 
висине, на ко]0] може да се почне права народна 
тижевност. 

б. Исторща, ^ер чим се народ пробуди и око 
науке се и образованости радити почне, прво ]е 
испитати и изучити прошли живот народни и рас- 
правльати питаьа из н>ега. 

3. У КЕьижевно] поезди, у ко^' се на^пре по- 
казу]е снага и развитак свега каижевнога напретка 
и ода ^е прави почетак каижевности. 

С тога Ьемо и ми, разгледавши на^пре ток 
општега каижевног покрета, разгледати радау у 
истории, поезди и іезику народном. 

63. Еад ]е ДавидовиЬ отишао у Орбиту те су 
с тога аегове „Србске Новине" ко^е су излазиле 
у Бечу, престале излазити, на ]'едан пут ]е срп- 
ским каижевницима ; ко]и сви бе^аху у Аустриіи, 
нестало средине за радн>у, нестало места где се 
некако саста^аху и разговараху. Неста кѣижевног 
органа, на од'и се беху обикли каижевници српски, 
и та потреба, ко^а онако живо беше погоі/еяа, ни^е 
се могла више заборавити, нити се могло бити у 
кнэижевности без кгьижевног органа. И доиста, да 
се ова жива потреба задовольи, излази нам на ви- 
дик други човек, са свим ^еднак с Давидовичем у 
квьижевним заслугама, и ко]и ]'е у Аустри^и управо 
наставио Давидовипевим правцем по што ]е Давидо- 
вне отишао у Орбиту. Таі човек ]'е Ъор^е Магараше- 
виЯ, (родио се у Азашевцима у Петроварадинско] 
крайни 1792, умрьо 1830 у Новом Саду где ]е 



190 



био проФесор). Он ^е године 1825 основао Србскій 
Летоиисъ. 5 от }е Магаратевин издао Животь На- 
иолеоновь (превод с немачком, Будим 1822.); Исто- 
рію светскжъ найважнішь иржлюченія одъ 1809 
до 1821 (Беч 1823 г.), кратку Всемірну исторгю 
(после смрти у Буд. 1831.), и Духъ сиисаніа До- 
ситеевы (1830. Будим). Али су све то дела ко^а су 
само за своіе време имала важности; на^главни^а 
му ^е заслуга у српско] тижевности што ]е но- 
дигао Србскій Аетоиисъ , ко]'и поста кьижевни орган 
и средиште тижевнога покрета на место Давидо- 
виьевих „Новина" ко^е беху престале. Од „Срб. 
Летоииса" изашле су 1825 год. 3 свеске, а после 
их уе излазило све по 4 на годину под уредниш- 
твом Магарашевиьевим , до смрти вьегове. У том 
прирасте читаво коло омлаішх квижевника, одуше- 
вл>ених за правац Досити^ев, меі>у ко^ма на^више 
излази на видело ^ван Хациѣ, ко^и се у каижев- 
ности прозвао Милош СветиЯ. Срб. Летоаис изда- 
ваше у почетку каижар Каулищуа, али кад се 
опази да се не може одржати — то млаі^е коло 
прн]'ател>а народне каижевности не даде да „Срб. 
Летопис" падне. 3. Хапиь се у овом послу на^више 
трудно и одликовао. Они склоните и започеше Ма- 
тицу сриску, друштво за издаваае на^пре „Срб. 
Летописа" а после и осталих српских кн>ига, ко^е 
^е у оно време имало неизмерне важности по раз- 
витак српске тижевности. Ето и данас „Србски 
Летопис" ко^ега ^е изашло више од сто свезака 
и „Матице српске." Она }е издала доста квьига и 
доста добра српству учинила. Поред добра непо- 



191 



средног, ко,]е се учини каижевности тим заводом, 
^ер издаваше квиге. учини се народу аиме и друго 
добро, ^ер Фондовима за издржававе сиротних і>ака 
ко]"е основа Сава Текелиіа (1842) и за вим Павао 
Іовановиь арадски сенатор (1851) изобразите се 
и изучите многи Срби, од коіих ]е народ и у кн>и- 
жевности и иначе у животу своме видео лене ко- 
ристи. Што нам ]е при спомену „Матице српске" 
на понос, то ]'е што се на нас у томе угледаше и 
остала наша и словенска племена, те после осно- 
ван>а „Матице српске" подиже се „Матица илирска" 
у Загребу; „Матица далматинска" у Задру ; „Жа- 
тица словенска" у Лэубл>ани ; „Матица словачка" 
у Турчанском Сан-Мартину; „Матица галичко-ру- 
синска" у Лавову; и „Матица чешка" у Прагу, 
ко]е су све више или ман>е од исте таке користи 
своме народу као и српска. Лош нам треба споме- 
ну ти и то да ^е „Матица" прво кіьижевно друштво, 
ко]'е се завело у српском народу. 

Ето се веЬ навршило четрдесет година од како 
^е основана „ Матица српска. " Изна,]'пре, кад }е поди- 
гнута прилозима чланова основалаца, беше }о] главни 
задатак, више трговачки: брига око растуравьа и 
издававьа српских квьига. Неслагавье, инат и по- 
тваравье, колесе започело после око тога друштва, 
доведе до тога да „Матица" буде забравьена 1835 
године. Године 1836 тр удима Тодора Павловича, 
властопет потврди „Матицу," и она 1837 почне на 
ново сво] рад. Тада постане председник „Матици" 
Сава Текеліца, од'е остане до смрти (1842). У то 
•Іе време „Матица" угадала квьижевни ^език и нра- 
вопис, али несреКно и супрот Буку, ко^и тога ради 
написа сво]'у вредну каигу „Писма Сави Текеліф 



192 



и Платону АтанацковиЬу о ^езику и нравопису." У 
то време се распали препирка за српски іезик и 
правопис ме^у Вуком и Светиьем ; у то време управо 
показа сво^у последвьу снагу стара квьижевна пар- 
тита , ко]а сметаше напредовавьу кьижевности. Го- 
дине 1864 преселила се „Матица" у Нови Сад. 

Што сетиче Фондова, копима „Матица" располаже, 
они стоіе овако. Сава Текелща ]е іош за живота 
подигао (1838—39) своіу Фундациіу за сиромашне 
Цке, и на смрти (1842) остави тоі Фундациіи цело 
своіе имавье. Павао Ловановиь арадски сенатор осну^е 
(1851) Фундациіу за сиромашне ^аке ко^и уче тех- 
нику у Бечу и у Прагу и повери ]'е Матици српско]. 
На послетку 1865 године оставио ^е Петар Костиь 
из Черевипа свеколико сво^е имавье (30,000 Фор.) 
на стипендціе ученицима ко] и се мисле посветити 
свештеничком чину, ко^ом Фундаци}ом такоі>е ру- 
куіе „Матица српска." То су све фондови на про- 
свету, копима само руку^е „Матица српска."') На 
каижевност има она сво^ фонд и фонд Накин (осно- 
ван 1844.) из ко^ега се расписуіу награде за квьи- 
жевна дела. 2 ) 

После Ъ. МагарашевиЬа с ко^им се упоредо 
држаше на првом гласу у каижевности Луки^ан 
Мушицки, о коме смо веЬ говорили и о коме Ъемо 
и опет имати места да говоримо код поезде , зау- 
зима у КЕ>ижевности ирво место Лван ХащЯ, исти 
ко^ега споменусмо као честита трудбеника око 



1 ) Има и Фундаци.іа Нестора Димитри,]'евиЪа из В. Бечкерека, 
али н>ом ^Матица* не рукэд'е . него само расписке течаз за 
стипендисте и бира троицу те их иредлаже патрщ'арху у 
Карловцима. # 

2 ) Пространнее и о ^Српско.) Матици* и о осталим словенским 
^Матицама* може се читати у ^Српском Летопису* за годину 
1865 кн.. 110 стр. 308 — 331. 



193 



подизааа „Матице српске." Он^епочео сво^у радіьу 
поездом , пишуКи ори^иналне ствари и преводеъи 
по гдешто из класика , уреішвао )е Летопис неко 
време 1 ) а прешавши у Београд Голубицу, у ко]е се 
време (1839 — 1844) на^више издигао тижевничким 
гласом, и радио ^е веЬе и ман>е чланке из историке 
и ]езикословства, ставши на чело оно^ страни ко]'а 
се успротивила Вуку. Год. 1837 дозвала га ^е 
српска влада у Срби^у, те ]е радио на законодавству, 
пробавивши око тога 9 година. Тиме, и што ^е во- 
дно препирку с Буком установивши од противника 
Вукових прави стан против аега , на^више се и 
прогласио и празне славе стекао. Родио се у Сом- 
бору 1799 — и ]'ош ^е у животу. Доста му ]'е 
дела, као што се сам жали, пропало о буни ма- 
парско^ кад ]е 1849 Нови Сад изгорео. 1856 и 
1860 издао ]е у две свеске скуплена ДѢла, I и П. 
свеску; у прво] су ориішналне, у друго] преведене 
песме. Као іезгру сво]их истори^ских испитивааа 
издао ^е 1859 Духъ србскога народа. — Делима сво- 
дим «I. ХаниЬ ниіе отишао ни мало дал>е изнад 
поврпца обичних кн>ижевних радника сво^ега вре- 
мена; са свим су друге природе узроци што му 
донесоше глас у каижевности, ко,)и яще био за 
дуго. Мало богатство, мало среКан положат у друшт- 
ву, мало умешност аегова, ко^ом се умео за рачун 
каижевничког гласа користити сваком приликом, 
учинише те некад на]више каижевника наших др- 
жаше да ]е он први , а томе особито поможе пре- 



') Уредно га }е свега 7 кн>ига, то ка годину 1830 (4 кн>.) и за 
годину 1831 (3 кн>.)- 
Истор. сі'іі. каижЕвнооти. 13 



194 



цирка н>егова с Буком, ко^а, у ствари не вредеЬи 
ништа и по томе и не учинивши ништа , као што 
се то данас на^бол>е види, — аега стави на врх 
Вуку противно] партией, ко|а беше онда ^ака. На- 
пред смо пак видели од куда ]'е постала та партита, 
и какви су }о] основи били , а данас се оно све 
на^болье потврі^'е , будуЬи се у животу показао 
природан развитак Вукове стране. Из тога се дакле 
на^бол>е види колико ^е вредило у каижевничком 
гласу 5. ХациЬеву то чим се он онолико хвалио, 
предводништво против Бука. О томе ]е имао при- 
лику уверити се и он сам у наіскор^е време кад 
]е 1864:, л>ут што му се разрушила стара слава и 
што Вукова мисао очевидно отимаше мегдан, почео 
издавати часопис „Огледало србско," од ко^ега ^е 
изашло 10 свезака и ко^и ^е наишао на очевидно 
негодоваае од стране тижевныка. Ъ. ДаничиЬ ко,іи 
^е и године 1847 сводим „Ратом за сриски ^езмк 
и иравошс" прекинуо на штету ХапиКеву н>егову 
препирку с Буком показавши колйкб му ^е знан>е 
у зезику , учинио ^е то исто и сад сводом оштром 
критиком 1 ). Истори^ски правац радвье ХапиЬеве 
прошао ]е пред стручном критиком 2 ) веома рі>аво 
не заузевши никаква места у кн>ижевности сво^е 
врете , а за н>егову поезду познато ^е данас до- 
вольно, да ]ъ са сводим временом прошла и да данас 
не може издржати никакве критике. 8 ) 

') О СветиКеву „Огледалу.* Рецензща Ъ. ДаничиЪа. У Бе ограду 
1865. 

2 ) И. Я. Срежвевскога. Гледаі Даницу* 1864, 271 стр. Сед- 
мица 1858, о »Духу Србскогъ народа.* 

3 ) Глед. Милош Светий иоета. Из Лекпдіа проФесора Ъ. Да- 
ничиЬа. Београд 1865. 



195 



Да наставимо разгледан>е дал>ега тижевног 
покрета. „Срб. Аетоаисъ" зарад неких спол>аш&их 
околности престане излазити 1834 године, а 1835 
изаі>е на пол>е српске журналистике Тодор Павло- 
виЯ и почне издавати у Пешти Сербскій народный 
листъ , ко^ тако^е престане 1836 , али године 
1837 почне излазити на ново за]едно са „Сербским 
Летописом" ко^и ]'е тако^е ]ош од пре био у ру- 
кама Тодора Павловича'. Године 1838 стане То- 
дор Павлович издавати и политичан лист Сербске 
народне новине. Оба та листа издавао ]'е Тодор 
Павловиь све до пред сами почетак манарске буне 
у лето 1848 године, али тижевна вредност и 
„Летописа" тадашаих и тих л истова ниіе велика. 
Свуд су , готово у цело] тадашао] каижевности 
нашо^, или р^аво и изра^ени и изабрани преводи, 
или ]ош рЦви]и ори^инални чланци. Непрестано 
су чиаени огледи и пона]'више се препираху. Тако у 
време Тодора Павловича припада борба с Илирством 
К0 І е № У Хрватско] стало на заставе тобожаег 
с^едиаеаа іужних словенских племена, ито^е стварна 
заслуга ко^а се бро]и у тижевне труде тога човека. 
Него ту не смемо заборавити да овде треба рачу- 
нати не толико вредност каижевну и научну те 
борбе колико механички притисак од н»е ксуи ]е 
дошао са свим у сво^е време. Поред „Народног 
листа" био ]'е почео излазити у Пешти 1838 и 
Магазинъ за художество, кньижество и моду ко]и 
^е уре^ивао Антон^е Арнот , али ^е та] излазио 



') Тодор НавловиЬ ^е уре^ивао »Срб. Летопис* од 1832 до 1841, 
уредивши га свега 27 каига. 

13* 



196 



само годину, а тако исто издавао ^е Димитри^е Лова- 
новиЬ лист под имен. Нештатно- будимскій скоротеча 
1842 ко^и ^е тако^е 1844 године престао. Доносио 
]е и модне слике. 1 ) Іош су многи, угледа^уЪи се 
на Матицу и Летопис почиаали издавати пери- 
одичне годишае списе. На^знатшуи ]е меі)у н>има 
П. Стаматовип ко]и ]е од 1830 до 1841 издавао 
Србску ичелу, и писао ]ош нека дела. Од „Србске 
пчеле" ]е далеко бол>а Бачка вила Петра Лова- 
новиЬа од ко^е ]'е изашло четири свеске 2 ). Нека з'е 
споменут к Т. Павловича Драголюбъ „основанъ 
одъ родолюбивы Србкиня" у коме су прилози од 
сви^у болэих сувремених кьижевника, и издавай ^е 
са сликама. Изагаао ]е за 1845 и 1846 годину 

64. Али док се овако радило у Ау стриги ме^у 
тамошаим Србима, долази на иол>е каижевне радн>е 
Іош ^едан одморан део народа , а то ]'е садашаа 
кнежевина Србица. Кад 30) се потврдише права и 
изаі^е из неизвесности у ко]о] ^е била до 1830, 
влада, прва народна ко^а се о том почела старати, 
постара се те одмах набави штампариіу, и стане се 
живлье радити на гаколама, ко^е су дотле веь би- 
ле заведене. Године 1833 почну излазити у Бео- 
граду „Србске Новине" коіе по том никад више 
ни престаіале нису и уре^ивао их ,]'е неко време 
Давидовиь, па онда Исаиловиь, Влад. Сто]адиновиЬ 
Чикош, и ^ош неки, док нису прешле у руке Ми- 
лошу ПоповиЬу, ко]и их ]е иа^дуже, близу 20 го- 



1 Таі лист почео ,]"е излазити 2. Дула 1842 и излазио іе до 9. 

Дула 1844. 
2) 1841 I и II кв. 1844 III; 1845 IV кв. 



197 



дина уреі}Ивао. С новинама се кренула и кіьижевност, 
и одмах се почеше штампати и кн>ижице за кн>и- 
жарску трговину и за школе и за државне власти. 
Почну на ново излазити и Забавници (изашли су 
1833, као оглед — и то врло изврстан — нове српске 
штампари.]'е, па: 1834, 1835, 1836) а уре1)Ивао их,]'еи 
ИсаиловиЪ, и Димитров Тирол, врло вредан кн>и- 
жевник, ко]и их ]'е две године издавао под именом 
Уранія. За потребу школску у Срби^и су се почеле 
и науке систематски обра^ивати с веіюм или мааом 
срезом, по страним каижевницима, на ком су послу 
каижевпици радили на^више. Поред „Србских Но- 
вина^ излазили су ]ош одмах у прво време квьи- 
жевни „додатци" у копима ]е било ситни^их ствари 
сваке врете за читаіъе, а од 1842 почела ]е излазити 
„Подушена" лист за тижевност, опет поред „Срб- 
ских Новина/' ко] а прешавши за^едно с новинама 
у руке Милоша ПоповиЬа излажаше до пола 1848 
године. У та] 'лист писали су многи писци и 
признати, и они ко]и истом сво]е силе огледаху. 
Први кн>ижар издавач био ]е квиговезац Глиша 
ВозаровиЪ, оди на,]пре прештампа нешто поезде 
из пре^ашььих времена, а после изда у Београду 
скуплена дела Досит^'а ОбрадовиЬа. Он ]е изда- 
вао и Голубицу, часопис, од ко^ега ^е изашло 5 
каига под уредништвом I. ХапиЬа, и ко^ему оста^е 
квижевна вредност, ^ер су у вему саставци на]- 
бол»их сувремених квижевника. Неки Лован Петров 
издавао ^е Збирку разны полезны предмета од 
всуе ^е изашло 5 квига 1 ) и многи од чиновника и 

«) I 1843, II и III 1844, IV, 1845, V 1846 VI 1847. 



198 



проФесора штампади су каиге различие врете. На]- 
главшцез'е одсвега овогапокрета основание ;; Друштва 
ерпске словесности" о ко^ем се почедо радити ]ош 
1842 за прве вдаде кнеза Михаила , па ]е због 
политичних преврата животарило до 1847, ко]е се 
године друштво стадно дало на посао и издало прву 
кн>игу сво^ега Гласника. То друштво, на ^е Ъемо 
посебице доЪи код прегледааа историйке радн>е, 
и ко^е се 1864, после државне обуставе, преобра- 
зило у „ерпско учено друштво" имало ^е за зада- 
так у свом уставу „ображаваае ерпског ^езика и 
распростраааваае наука на ерпском ^езику". ІЬегова 
радаа, ко]а ]е доста и важна н пространа према 
средствима и снази копима друштво располагаше, и 
у каижевности ]"е имала веку или ман>у вредност, 
по снази ко]а ]'е кад радила у аегов орган. Око 
подизааа тога друштва трудно се на]"више Зован 
Ст. Поиовий, каижевник, на ко,]'ега Ьемо доЬи при 
разгледаау поезде и <7. СтеумА, за,]'едно с проФе- 
сорима и научницима ко]и су се онда бавили у 
Београду. Измену аих кемо поменути Косту Бран- 
ковийа (р. 1814 | 1865.) првога уредника ;; Гдас- 
ника", ко^и ]е израдио неколико научних дела за 
школе и био више пута ректор липдіа, потоае ве- 
лике школе, и Гаврила ПоиовиЯа, потоаега владику 
шабачког, оди ]е тако^е писао више каига за 
школе и иначе доста радио на каижевности. Измену 
првих радника „ Гласника" Зов. Сте^иЯ (род. 1804. 
| 1853.) такоі/е заузима знаменитее место у каи- 
жевности. «Гош године 1826 г. изда лекарско дело 
Макровиотжу од ХуФеланда, и пет каига Забава за 



199 



разумъ и срце (од 1828 до 1839), коіе су и до- 
брим іезиком и добрим избором на свави начин не- 
тто наібол>е измену каижевности сво^ега времена 
и сво]'е врете. Писао ^е и по нериодичким списима. 
Тако се радаа у Срби)и у снази и обиму из- 
^едначида и з'едрином и особито научним правцем са 
радаом у Аустрн)и, ода се дотле држала на челу 
кн>ижевнога покрета ерпског, ^ер іезик ]е бол>е 
почео напредовати од оно доба од кад се и у Ср- 
би^и развила тижевна радаа. Осим тижевника, 
од'е смо поменули као наіглавниіе измену оних ко]и 
су у Србщи на каижевности радили, долазе и кеьи- 
жевници ко^и су у Аустри)и живеЬи изашли на глас 
и доста учинили да живл>е по^е општи кіьижевни 
покрет. Измену ових особито треба поменути Ми- 
лована Видаковийа с іьеговим романима ко^и ]'е 
на] заслужили у послу око ширеаа ерпске чита- 
лачке публике , али Ьемо о н»ему говорити код 
поези^е, као и о Іовапу Ст. ПоаовиЯу ко]и ^е писао 
драме. У то коло иде и Іоваи СуботиЯ (род. 1817 
у Срему у Добринцима) са сводом многостручном 
радаом и осим поезде. Писао ^е и преводио више 
научних дела о истории и каижевности. Израдио 
]е по наруци аустри^ског министарства просвете 
читанке, две за ниже и две за више разреде гим- 
назии е под именом Цвѣтникъ ербске словесности 
(1851), писао ^е Науку о стихотворству (1845, 
Будим) и писао расправе о народним песмама у 
„Срб. Летопису". Много ]е радио као уредник 
„Срб. Летописа" уре^у^уЬи га у три маха (1842 
—1847, 1850—1853 и 1856-1857) и уредивши 



200 



га 34 свеске, знатно подигавши сводим уредништвом 
квижевну цену томе органу „Матице сриске". 
Измену обилатог рада Лована СуботиЪа да споме- 
немо и Живот Саве Текелще (Будим 1862) а 
писао ]е и за ]език многе ствари, и іедну граматику 
(1847) ко]а до сад ни^е штампана. Од истории ске 
радае знатна ]'е критика исторще МедаковиЬеве у 
^°І°І І е расправл>ао тешко истори^ско питан>е о 
роду Немааину. 

Ни]'е остао без тижевног нокрета ни она] 
део нашег народа источне цркве ко^и живи на за- 
падном приморіу. Под руковоі/еаем славнога лесника, 
владике црногорског Петра Петровича ІЬегоша 
основала се у Црно] Гори штампари^а где]'е 1835, 
1836 и 1837 наштампан забавник и календар Гр- 
лица, где ]е штампано прво издаае Вукових „по- 
словица народних" и нешто П. П. ІЬегошевих списа. 
А у Далмащци од квьижевне радн>е измену ситни- 
]их дела вал>а особито споменути часопис Далма- 
тински магацинъ ко] и и сад излази. Почео га ]*е 
издавати 1837 Тодор *) Петрановиъ, наставио га ]"е 
1842 Ъор^е Никола^евиь прота дубровачки, а на 
послетку ]е прешао у руке Герасима ПетрановиЬа 
архимандрита у Задру. Одлику]е се та] часопис 
многим чланцима важним за историіу и познаае 
народа нашег коіи су у разно време изашли у 
н>ему. 

У опште узевши , каига се писало више и 

') Пигае се и Божидар и издао ]е 1858 први део кн>иге »Исто- 
ріе кньижевности поглавитих на свѣту народа од найстаріих 
времена до садашнѣга века" штампано 1858 у Н. Саду и радио 
неке правничке иослове за аустри^ско законодавство. 



201 



узимала ]'е мах забавна и популарна квижевност, 
од чега се све више распростирала читалачка пу- 
блика. По вредности не мало сва ова радва више 
се да ценити по користи него по чем другом. Ра- 
дило се маве више по тугшм угледима , у іезику 
се видело да се призна^е како вал>а писати српски; 
али ]'език ]е у многих с научног гледишта слабили 
него у Доситиіа ко^и ]е иочео писати српски. То 
]'е општи суд за многе српске квиге ко^е допиру 
до 1850 , макар да ^е обилата радва Вука Ст. 
Карапиьа іасно показала шта вальа разумевати под 
народним ^езиком. 

Буна мапарска од 1848 и 1849 године, ко^а 
пламеном ратним заузе многе српске стране а особито 
Аустриіу, чисто ули више живота у народ, и крену 
га на живл>и рад. Тада ^е журналистика особито 
оживела. Ме1>у на^главни^е знаке покрета ко^и ^е 
тада обузео читав народ, долази нам буі>еве омла- 
дине на квижевни и народни рад на обе стране 
српског народа, и у Аустр^'и и у Србщи. Омладина 
српска ко^а се учила по школама у Пешти, Пожуну 
и Прешови, сложи се те изда 1847 (у Пешти) Сла- 
вянку, збирку сво^ега за^едничког рада (поезде), 
ко^а чини епоху тиме , што ]е првенац ко^им се 
ме^у омладином бележи почетак у^едивева за кви- 
жевно образоваве. За „Славянком" долази Левей 
слоге (1849 у Земуну), онака иста збирка квижевних 
огледа од і/ака из београдскога лице^а, у ко^' има 
осим поезде и прозе. Ова дела заузима^у место у 
квижевности не толико по врсноьи сво,]'о] колико 
по томе, што освештаваху младиьско одушевление 



202 



за народни рад, учеЪи омладину да се, поред труда 
око науке у шкоди, учи и на озбшьско вежбаае у 
радаи на каижевности народно], ко^а ]о$ ^е тако^е 
задатак и дужност поред науке. Исто ^е то оду- 
шевление донедо посде у раду зредих луди праве 
користи народу и у многоме на боле окреяудо 
стаае народно 1 ). 

Посде рата почиве се живот каижевни чисто 
поновлен. Препирка о іезику беше рашчишЪена и 
свршена, и радва, надазеЬи се што се тиче гдавнога 
правда на чистом и одабраном путу, само ^е тре- 
бадо да себи прибави снаге и да з'ача прирастааем 
све новиіих и све мда^их сила, ко^е додажаху на 
поле рада веЬ с далеко чисти^им и ]асшфм по- 
гдедима на каижевност и ^език. Сад се снага за- 
добщ'ала трудом и науком. У Аустри^и много поможе 
ствари што се новине не издаваху више у Пешти 
него у Новом Саду , где поче издазити Србски 
дневник, подптичан лист, на коме се у уредништву 
меааше Д. МедаковиЬ, Ъорі/е ПоповиЬ и Лов. Ъор- 
^евиЬ. Поред „Дневника" излазила ^е од 1852 до 
кра^а 1858 Седмица, лист, ко]и ^е доносио на^- 
одабрани^е саставке новога каижевног нарашта^а 



») У томе }е почетак онога покрета, ко,)и се опажа ме^у омла- 
дином у последнее време. Та идеіа ода се пре 1850 само 
показала, у надновіце се време разгранала ,)'ош веЬма, особито 
1866 (скупвзтином омладинском). Вала признати да )е зрело.] 
омладини од племените потребе и практично каижевно обра- 
зование, у коіем су на^важнще баш иоследице што настану у 
потоаем животу, кад до^е време за озбильски рад. У осталом 
и ово иде ме^у труде последних дана у нашо] квижевности, 
за ко]е бисмо изрекли у опште нашу смерну мисао , да Ье 
обележити нов период нашега кіьижевног развитка. 



203 



у коме иза^оше на глас сводим песмама Лован 
ЛовановиЪ и Ъ. ^кшиЪ. У Србиіи ]'е на овоме пол>у 
од 1850 године с добром среЬом много и на корист 
радио Л>убомир П. НеиадовиК познат меі/у првима 
из Срби^е ко] и су се бавили и поездом у свима 
струкама и радвом на историки, у прибираву ма- 
териала истор^'ских, особито за новиіу историку. 
Радио ^е нарвите забавним листом Шумадинком 
(излазила од 1850 до кра^а 1857 1 ) коіа ^е стекла 
сталну заслугу за раширеве квижевне публике у 
Срби^и. — На^новніе време у српско] квьижевности 
показухе особити живот и ширевье у свачему и на 
све стране нашега народа , али о вему сад не 
можемо говорити. Особитих заслуга у ово] струни 
има у на]новн)е време садашви уредник „Данице" 
Ъср^е Поповиь , ко,іи уе много радио на белетри- 
стици, преводеЬи страна класична дела. 

64. Прегледавши у кратко и у главноме општи 
развитак квижевне радве , сад Ьемо прегледати 
посебице главне раднике на народно] историки. 

У историйку квижевну радву могло би се 
унраво узети све што се тиче иознава садашвег 
и прошлог народног живота. Што іе код квижев- 
ника више л>убави налазила Вукова радва на на- 
родном зезику и познаве народа самог у веговим умо- 
творинама тим ]е више целу квижевност унапреі/и- 
вала, дазуЬи ]о] карактер пуни] и надава, снажни^и 
и озбшьшфи 

Кад се после историйке радве у староі српско] 

1 У ^Шумадинци* су іедних година ^авльане и политичке ново- 
сти, а била }е на^више омильена шальивим ситнидама. Н>у нэд'е 
]еднако уре^ивао Л>. П. НенадовиЪ. 



204 



тижевности обазремо на дело последаега деспота 
српског ЪурЦ БранковиЪа, писано српско-еловен- 
ским ^езиком, у ново] каижевности налазимо по- 
четак народне историке у делу владике црногорскога 
Вас. Петровича „Исторія о Черной Горѣ. Въ Москвѣ 
1754," али о н^' ништа више казати не знамо. За 
тим долази 17 65 -те дело Краткое введете вь істо- 
рію ироизхожденія слав.-сербскогъ народа, бывшшъ 
въ ономь владѣтелевъ, Царевъ, Десиотовъ, или вла- 
дЪтелнихъ Енязевъ сербскихь, до времене Георгія 
БражовиЯа, аослѣдняго Деспота сербскаго, сочинено 
и изъ разныхъ авторовъ нотама изяснено, (на 189 
стр. у 8-ни) штампано у Млецима код Дим. Тео- 
доси^а. То ^е дело писао Павле Лулинац, оди ]е 
био ОФицир у руско^ служби и бавио се дуго вре- 
мена у Бечу код рускога посланства. Дело ,]е ово 
изранено по ДиФрену, попу Дукл>анину и Бранко- 
виКево] историки. Оба та дела за^едно вреде да- 
нас у нашо^ историки само као библиограФи^ске 
првине. 

После тих два^у дела немамо се на коме за- 
држати све до знаменитога у историки нашо^ Іована 
РауиЯа. Лован Ра^иь родио се 1726 године у Еар- 
ловцима. Свршивши школе у Коморану и Шопрону 
оде 1753 у К^ево , пешачеьи више од 50 мшьа. 
У Кіуеву проведе три године и у Москви ^едну, 
учеьи се богословским наукама , па се онда врати 
у домовину, где га не приме као што се надао, оде 
га натера те се опет врати у Русину. У том ^е 
наумио да пише српску историіу и отпуту^е из 
Русине у Цариград и у Свету Гору да тражи ма- 



205 



терзала у старим рукотшсима. Године 1758 врати 
се у Карловце и буде учителем, а мало после оде 
у Тамишвар где ^е три године предавао богословске 
науке. Из Тамишвара оде на позив владике М. 
Путника у Нови Сад и ту ^е на истоме послу тако 
радио , да се бачко свепітенство особито почело 
одликовати од осталог српског свештенства. Владика 
га постави за ковшьског архимандрита и петнаест 
пута су га нудили вл адичанством, а ли га се никад 
яще хтео примити. 

Осим силних дела вьегових од поезде , бого- 
словие и црквене истор^'е и поучевьа , копима ]е 
остао за углед вредноЪе и снаге — оста^е му у 
кьижевности вечит спомен као оца историке народне 
за дело : Исторгя славянскжъ народовъ , нсшиаче 
Болгаръ , Хорватовъ и Сербовъ писано црквеним 
руско-словенским іезиком. Изашло ^е у два издаіьа, 
прво у четири кЕьиге у Бечу 1794 — 1795 код 
СтеФана НоваковиЪа, а друго у Будиму у универ 
ситетско^ штампари^и 1823 године. 1 ) Ма коливо се 
овоме делу могло забавити, да му не доста^е кри- 
тике, да му гледиште истори^ско ни^е тако високо 
да би отуда могло изити беспристрасно казиваае 
догаі^а у сво^о] узрочно] свези итд., преко свега 
^е тога 3. Раіиіі био главни извор, из кога су многи 
црпли сво^е знание о народно] историки. До душе 
X Ра^иЬ и ]ест употребио у пуном смислу све из- 
воре, до ко]их ^е год могао доЬи. ІЬегов ]е начин 

1 ) Уз Ра,]иІ>еву истори)'у иде и: ^Прибавленіе садержащее важ- 
ная иисменая доказателства къ изясненію исторіи славянскихъ 
народовъ.* 1795 у Бечу. 



206 



миран, казиваае без пренагливавьа, а л>убав , с 
кодом ^е написао то сво^е дело , врло приватно годи 
читаоцу. 

После }. Рафика од Срба нико ни^е више пи- 
сао сво^е народне историке по правим изворима и 
у онаком пространству као он — сви готово ко^и 
су радили после н»ега, држали су се маае више 
аегова дела. По Енгелу, ко^и ^е доста црпао из 
<Г. Ра,]иЬа и писао и по изворима, писао ^е Д. Да- 
видович сво^у Исторгю србскога народа**) (Беч 1821 
прво издаае; друго 1846 а за тим и треЪе штам- 
пано упоредо с Францу ским преводом године 1848 
у Београду) као кратко руководство за на^обични^у 
потребу публике, коже као тако и има за сво^е време 
заслугу и место у историки каижевности. Милован 
ВидаковиЬ прераі/ивао ^е у четири свеске ^. Раж'и- 
Ъево дело (Београд 1833—1837.) коже тако^е за- 
узима у историки кьижевности место само зарад 
библиограФи^ске потпуности, а ништа ново не доноси. 
Данило МедаковиЬ писао ^е такоі^е Историю срб- 
ског народа у четири свеске. То^ историки се може 
уписати у заслугу да ^е помогла рашириваньу исто- 
рижских знааа по српском народу и што ]е дотерана 
до на^ови^их времена. БЬена каижевна вредност 
пред историдоком критиком шце ни мало веЬа од 
сви]у преЦшнэИх.")* У последнее дане обраі/ивао ]е 
историіу српску за школу и за народ др. Никола 



*) Наслов іе на првом издавьу: ^ДѢянія къ исторіи србскога 
народа* и то )ъ било у Забавнику за 1821 па ^е и за ее 
прештампано. 

2 ) Критика од Л. СуботиЬа на ту исторіщ штампана іе у »Срб. 
Летонису* од 1853. 



207 



КрстиЬ. ЕЬеговим истори^амавала признати првенство 
према пре^ашвима, ^ер су вьима поправлене по- 
грешке , и исторЕца поред потпуности учивена ^е 
приступшуом. Од историіских иослова Н. КрстиЪевих 
од веЬе су вредности послови око испитивава ста- 
рога српског права у „Гласнику" и две три моно- 
граФи^е, тако^е тамо. 

Него главна радва на историки ко^а има вред- 
ности у истории квижевности показала се са свим 
у другом правцу. Ранено ]е заиста довольно ио^е- 
динце. Почем^е познато да добре историке не може 
бити без доброга напред прикупл>енога материала, 
вал>а нам се радовати што ^е кориснщи правац 
радве на историки отишао на ту страну. *Іош од 
почетка квижевности почео се сабирати и на разни 
начин а особито по часописима издавати силан ис- 
торийки материал у издававу старих истори^ских 
докумената и у по^единим саставцима о историки. 
О томе нас може уверити и лак поглед на боліе 
часописе, на пр. на Србске Аетоаисе , на Дал- 
матинскгй Магазинъ а особито на Гласникъ пре" 
^ашвега „Друштва србске словесности а а садатвег 
„Српског ученог друштва." У то^ радньи особито ^е 
важан део посвеЬен об^авл>иваву споменика кви- 
жевних из старе српске државе, ко]и посташе под 
^еднако важни и за квижевност и іезик наш као 
и за историку. Вук, П. ^. ШаФарик, ко^и се тиме 
особито бавио (види §. 17.), прота дубровачки Ъор^е 
Николаіевиіі , ко^ега ^е труд пона^више учинио да 
изаі)у 1840 у Београду Србски саоменици, прва 
збирка старих српских писама и ко^и ^е така писма 



208 



издавао и у ^Србско-Далмат. магазину" — имена 
су, кеда спомиаемо као прве трудбенике на васпо- 
ставл>ан>у знааа о старо] ерпскоз кн>ижевности. коіим 
се просула са свим друкчщ'а и особена светлост и 
на ерпску историку овога времена. За тима труд- 
беницима излазе у овоі ствари на видик : др. Іанко 
Шафарж, садашаи библиотекар у народно] библи- 
отеки у Београду, многим по^единим пословима у 
прибираау материала за ерпску историку ко^и су 
излазили у Гласнжу , — Ъуро ДаничиК ко]и ,]е 
данас важношьу, множином и критичношЪу послова 
те врете претекао све, и о коме Ье мало дал>е бити 
реч особено — и Фр. МиклошиЯ, знаменити словени- 
ста, измену осталог пона^више збирком старих пи- 
сама Мопишеѣіа зегЫса, о ко^ смо у старо] 
каижевности имали реч. Осим овога припада]у у 
ову врсту рада за исторніу истори^ски послови о 
по^единим временима или лицима историке или стра- 
нама ерпског живота (монограФніе) ко^е наста]у 
особито у новиіе време и копима се ерпска историіа 
све више расветл>ава. 

Сви ови послови, у кодома се показала радн>а 
на историки код нас ; толико су расветлили пол»е те 
науке, да смо од гледишта ^. Ра]иЬева далеко од- 
макли. С тога ]е дело ^. Ра^иьево веЬ остарело за 
опште употребление. Оскудицу народне историке у 
оном смислу, у коме треба да ]е имамо, попун>а]у 
сад код нас дела страних писаца ме!>у копима ьемо 
особито поменути дело Руса А. Майкова „Исторіуа 
ерпског народа" (1857) оде ,}е 1858 изашло и 
ерпски у преводу Ъ. Даничиьа, и ко}е ]е А. Ма,]- 



209 



ков написао као додатак и об]ашн>ен>е пространоме 
и огромноме свом делу „Историка српског ]езика. Л 

65. Шта вреди српска народна поезда, довольно 
^е познато. Што се тиче радае квижевне на пое- 
зди од стране учених поета или уметничке поезде 
у нас, за вьу се у опште може реки, да ^ош нема 
снаге ко^ом би се могла мерити с народном пое- 
здом. 

Почетак у тижевно] поези^и нашо] одмакао 
се далеко од народне поезде; каижевна поезда 
почела се као сваки почетак, угледа]'уьи се на ту- 
1/инско. Та] почетак, осим нетто са свим незнатних 
огледа без икакве вредности, ]есу песме А. Вези- 
лиьа О спокойной жизни (1788) поред ^ош неких 
пригодних песама и нешто поезде од А. Сто^ко- 
виЬа, Г. Терла^иЬа, П. Солариьа и других с копима 
смо из пре^ашаих чланака познати (глед. чл. 55.*) 
Они су писали те почетке пона]'више припадом. За 
то ]'е н. пр. Солариьева поези^а истом после н>е- 
гове смрти у „Срб. Летопису" угл едала света. У 
томе кругу наше кіьижевне поезде без сваке сумае 
нарвите сто,)и дело Лована Ра^ьа Бой змая са 
Орловы (1791 и другда, глед. чл. 55) и ^езиком 
и унутрашаом вредношьу са стране поезде. 

Кад се око 1814 г. почела показивати живл>а 
радаа у каижевности у опште, те се основаше у 
Бечу Д. Давидовиьеве ;; Србске Новине" наста^е 
]ачи рад и у уметничко] ноези^и. У брзо се су- 
сретамо са два знатна човека, с владиком Луки- 
Іаном Мушицшм и Симом МилутиновиЯем Сарау 
лщом. Обо]'ица , по себи и по правду од'им радише, 

Истор. СРП. КВИЖЕВНОСТИ. 14 



210 



противни іедан другом, извршише ^едну задачу у 
кіьижевности. Обо]ица управо електрисаше племе- 
нитим одушевлением целу ондашву кіъижевност — 
пробудивши снагу за радвьу у правцима ко]и су 
дотле били не познати и потпомогавши просипаиьем 
поетског одушевлева ону льубав према народу и 
^езику око ко^е се труі>аше Вук са сво^е стране. 

А. Мушмцки се родио у Темерину у Бачко^ 
1777. Био ]е архимандрит у Фрушко-горском ма- 
настиру Шишатовцу од 1814, а 1828 г. постао ^е 
владика у Карловцу, преминувши тамо 1837 год. 
Сва поезда аегова — оде римским размером и 
многе црквено- словенским іезиком писане — беше 
само за учене л>уде, и сва ^е тенденциозна, наме- 
рена сувремено] потреби. Поези^а Л Мушицкога 
распаживаше лубав и одушевление према народу и 
квижевном раду и у томе се Л. Мушицки показа 
као човек велик и даровит: вегеве су заслуге у 
томе знамените. За то што поезда Л. Мушицкога 
беше скроз тенденциозна, во^зи преста вредност, 
а особито про^е снага за]'едно с временем за ко]'е 
беше певана. За живота излазила су му дела ко]'е- 
куд по часописима шѵіединце, а после смрти ску- 
плена су и издата у четири кн>иге године 1838, 
1840. 1844 и 1848. ^зик у Л. Мушицкога веома 
носи на себи прелазни значащ свога времена; а што 
^е писао црквено-словенским іезиком познато ^е ко- 
лико данас вреди. 

И ако врсник Л. Мушицкога много ^е веьи и 
знача^ни^и од вега снагом и местом у српсксд кви- 
жевности Сима МмлутиновиЯ Сарщлща. Родио се 



211 



у Сара^еву 1791 и после бурнога живота, кол'е ]'е 
у свези с аеговим поетским карактером, умрьо ^е 
у Београду 1848. г. Он ^е обратно своіу поетску 
снагу, супрот Л. Мушицкоме, на епску поезду и 
на народна дела, изашавши ме!>у Србима источне 
цркве управо као први иеснпк ко,)и ^е певао дела 
свога народа народним начином. Знаменито аегово 
дело Сербианка , ко^е ]е издао 1826 у Липиско] 
и коз'е спевава дела народа српског под Караі/ор- 
1>ем и Милошем — обузело ]е онда упоредо с одама 
Л. Мушицкога, као електричним стру]ан>ем целу 
српску кшижевност, стекавши С. МилутиновиЪу не- 
'увелу славу. Али ни на^одважшуи хвалиоци С. Ми- 
лутиновиьеви не знаЦху дати довольно разлога шта 
их ^е ончииьавало у н>егово] поезди. ОстаЬе свагда 
тешко разумети Симу Милутиновиьа. ^зик ]е у 
іьега истина снажан, али мутан и неразумл>ив, пун 
нових речи ; свуда се види, да се полет мисли н»е- 
гових ни^е дао сложити у речи нити где удесити 
на ^еднако с Формом и спол>ашн>ом лепотом. То му 
^е іако сметало, те ствараае поред све унутрашве 
снаге нигде нн)е уметничко, као да та снага ни]е 
била изашла сама са собом на чисто и као да сама 
себи нн|'е знала рачуна; место целине, свуда сто^и 
хаос, место уметничких дела, види се свуда само 
грдна снага дара рьегова. Осим Сербианке писао ]'е 
по часописима много песама и драму Дику Црно- 
горску (1835), трагеддіу Милоша ОбилиЯа (1837) 
и драму Кара^ор^а ко] а ни]е издана. У прози ^е 
знаменит двема историіама: Трогодишѣом истори- 
ям Србще од 1813—1815 год., (1837 Липиска,) и 

14* 



212 



Исторщом Дрне Горе (1835 Београд.) Бавио се и у 
Црнсд Гори где ^е био учитель славнога поете вла- 
дике Петра Петровича Нэегоша, о коме ьемо ма- 
ло после говорити. 

Што се тиче величине и спаге дара поетскога, 
тешко да се после Симе Милутиновиьа и у кога 
нашега песника онако крепак показао. У опште се 
мисли, да ]е Сими врло наудило што }е почео учити 
науке а ніуе их у себи савладао и прекувао; отуда 
оно мешаае митолог^е у іьегове спеве, без ко^ега 
]е са свим могао бити. Од српских квижевника 
многи су имитовали Л. Мушицкоме и С. Милути- 
новиьу, али будуъи ни они сами нису дотерали до* 
оне висине у кнлшевности ко]а делима а не дару 
и именима прибавльа вечитости — то и ови н>ихови 
имитатори остали су без икакве важности. Поред 
Л. Мушицког и Симе Милутиновиьа, ко^и одуше- 
вльаваху више по^едине него целокупан народ , на- 
илазимо у поези^и и забавно] каижевности на имена 
ко^а имаіу вредности само по томе што су радили 
за народ. Измену ових ]'е Милован ВидаповиК. Он 
се родио 1780 у данапшо] Срб^'и у Неменикупама, 
умрьо „]е око 1844 — и познат ]е и данас свакоме 
са сво^м добро познатим романима. Кад не гле- 
дамо квижевност саму по себи и по развитку н>е- 
зину него по упливу ко]и ^е на народ чинила, онда 
^е после Досити^а измену првих имена име Мило- 
вана Видаковиьа. БЬегови романи ево веЬ пола века 
прво су чим толики Срби почете читати каиге , и 
они ако и ]'есу данас и због времена самог слаби 
у критичко^ цени сво^о], никада им се не Ье моьи 



213 



потрти голе? а заслуга у кн>ижевиости, да су ра- 
ширили и покра] Доситиіа и народних песама ство- 
рили српску читалачку публику. Томе ,]е пона^више 
помогло што }е М. Видаковиь у сво]'им романима 
изводио лица са српским именима, описуіуьи при- 
родне лепоте, прщ'ате&ство и племениту л>убав, и 
што ]'е изводио сво^е романе на ист6ри]'ско] основи 
народне историке. Од дела иза^оше му 1810 Пре- 
красный Іосифъ и УсамлѢный юноша, оно прво у 
стиховима; 1811 Велимиръ и Восилька и Благо- 
вонный кринъ; 1818 Аюбавъ къ младой музи срб- 
ской, 1814 ирва кн>ига на]бол>ег вегова романа 
Любомира у Елисіюму , 1817 друга, и 1823 треьа. 
У стиховима ]'е писао 1826 Младогъ Товію] а 1827 
роман Касію царицу, 1829 Силоана и Милену , а 
1832 Иву Загорицу. Дела су му све до последних 
дана више пута прештампавана, а у српсші кн>и- 
жевности многи су се угледали на н>. 

У чисто] поезди после А. Мушицког и С. 
Милутиновиьа на]згоднизе ^е преьи на ^вана Сте- 
риЯа ПоиовиЯа, ш^'и, будуьи истинити поета, учини 
каижевности ону исту службу ко]'у и М. Видаковиь, 
али на другом пол>у , на польу драматском. Он ^е 
управо отац и народнога театра и народне драме 
меі)у Србима, и тиме су, не само за то дво]*е него 
и за о^ачаае саме кьижевности , аегове заслуге 
велике. Родио се у Вршцу 1806 , живео ^е неко 
време у Београду , где су се под аеговим руко- 
водством почеле прве театарске представе а пре- 
минуо ^е у Вршцу 1856. Свак се мора чудити іьегово] 
кнэижевно] плодовитости и гледадуьи на множину 



214 



н>егових драматских дела мислио би човек да ^е 
живео у времену кад ^е у аеговсд посто^бини теа- 
тарска уметност еа^веьма цветала , па опет дуго 
после іьегове смрти не беше у српским земл>ама 
ни]'еднога сталног театра. Писати ^е почео 1825, 
стекавши гласа песмом Слези Болгарги, 1827 год. 
као слушалац Философов написао ^е трагедн]у 
Светислава и Милеву , ш^'а се тако допала да ]*е 
за годину дана два пут штампана била; 1828 иза^е 
трагедии Милошъ Обилийъ , 1840 НесреКно супру- 
жество, трагеди^а, и прва шал»ива игра Лажа и 
иаралажа, 1837 Тврдица, шал>ива игра, 1838 
ІІокондирена тжва, Зла жена, и шалива припо- 
ветка Роман без романа, (I свеска). Кад се 1842 
почеше у Београду представл>ати драме, написао іе 
трагеди]у Владислава, драму Хаидуке, алегори^у 
Симиатию и антииатию, комед^'у Женидбу и удадбу. 
Превару за иревару и друге, а кад се 1847 на 
ново отвори театар, поче и он на ново радити и из 
тога су доба Санъ КралѢвиЯа Марка, Еоя е добра 
жена, Скендербегъ, комед^а Ееоградъ некадъ и 
садъ , трагедии Смрть краля Дечанскогъ, и Ааханъ, 
трагедии из бугарске истор^'е. Ова му се два 
последва комада рачуна^у за на,]бол>е драматске 
послове. Осим тога писао ^е ситное ствари у ча- 
сописе , измену од'их су му милобруке изврсне , и 
издао ^е 1853 избор из песама под именом ДаворѢ, 
копима оста^е стална вредност у кн>ижевности. Ако 
и ^есте доста радио на трагедией , сатира му ]е 
главна стихира, и у уметничко^ драматско^ Форми 
виде дотерао далеко. Многа му дела не би данас 



215 



издржала ни слабе критике, а ^език му ^е од старе 
школе и по томе као да би се у опште могло реьи 
за н>, да ^е имао више дара него развита ти- 
жевнога. У томе обо^ем имао ]е одмах у почетку 
супарника ко^и га ^е могао лако претеьи, да ^е 
хтео радити. То ]е Лазар ЛазаревиЯ (роі/. 1805 
у Карловцима), ко]'и ^е био проФесор у Новом Саду. 
Написао ]*е драму Владимира и Косару (Будим 
1829) и комедиіу Прщателе, у ко,]има ]'е и духом 
и ]езиком и Формом претекао Іована Ст. Поповиьа, 
и ко^а се дела могу сматрати за прве добре драме срп- 
ске — али запуштеност, у ко^у после западеЛ.. Лаза- 
ревне учини те од тих пуних наде почетака после 
не би ништа. Око 1847 почео ]е радити на новели и 
роману с доста среье Еогобо] АтанацковиЯ, одмака- 
вши такоі^е доста напред у ]'езику. Умрьо ^е 1858, на- 
писавши, осим више новела по часописима, Дарак Сра- 
киѣиу новелама(1, 1845 у Буд., II, 1846 у Суботици) 
и роман Два идола (1, 1851 уБечу, II, 1852 у Н. Саду.) 
Упоредо с Лованом Ст. Поповиьем долази на 
видик поетске радае код нас Іовап СуботиК коме- 
та смо веь іедан пут спомиаали (чл. 63). Родио се у 
Добринцима у Срему 1817. I. Суботиь ^е радио 
врло много, више него и ]едан од песника српских, 
огледавши сво^е перо у свима готово струкама 
поезде и каижевности. Сам ]е почео издавати 1858 
сво^а скуплена дела од ко^их ]е до сад изашло 
четири свеске. 1 ) Писао ^е лирске и епске песме и 

•) Каига I Песме лирске 1858 у Карловцима; II Баладе 1859, 
III Песме епске 1860, у кед о.) ^е друго прера^ено издаае 
Крала Дечанског ; IV Песме Драмске, у коіо,) іе Крал Вла- 
дислав. У истом іе Формату штампан и Немаѣа да би се 
могао додати ово) кшизи. 



216 



велики спев Крала Дечанског, ъщж & изашао у два 
издааа, (г. 1846. Буд.) и то друго у скупл>еним де- 
лима, поправлено. Измену балада многе су му лепе, а 
писао ^е и новеле и приповетке (за „Србски ле- 
топис" уре^у^уЬи га.) У последнее дане наставио .]е 
драматску радау <Іована Ст. ПоповиЬа. Од н>ега 
имамо драме Херцега Владислава , Немаѣу и Зво- 
нимира (штампан у Загребу латинским с ловима), а 
од ^ош не штампаних познате су из театарских 
представа Прехвала, ко]а ]'е од на]бол>их Суботи- 
Ьевих, и Милош Обилий. 3. СуботиЬа не можемо 
ставити у први ред поета , али он іе измену оних, 
ко^и су за веЬу публику и ко]и великим поетама 
место спрема]'у. У драматско^ квижевности почео 
,]е зош пре ^в. Суботиьа радити Матща Бан Ду- 
бровчанин, роі). 1819 године. Он ^е радио иначе 
на квижевности особито на публицистици , писао ]е 
лирске песме ко]'е су изашле у две збирке (I 1853 
II 1861 у Београду), уредио ^е три свеске вал>а- 
ног часописа Дубровника (латинским писмом 1849 
у Дубровнику, 1851, 1852 у Загребу); али на]среь- 
ниіи квьижевни посао биье му драма. 1851 издао 
,]е Меуриму или Бошѣаке ко^а ]*е била особито до- 
бро примл>ена, преведена }е на чешки и польски и 
бро^и се и данас ме!>у на]бол>е драме. Године 1866 
издао ^е трагед^'у Цара Лазара 1 ) (латинским сло- 
вима) и има више готових не издатих драма. Стил 
му ^е и ^език доста храпав, а о веговим драмат- 
ским пословима онда ье се моЬи управо судити 



) Изашла ^е у ВиЪгоѵпіки , яаЪаѵпіки вііопісе (ІиЪгоѵаГЖе , и 
одвоіено у неколико комада. 



217 



кад сви угледаіу света. Измену радника на драми 
долази и Ъор^е МалетиЯ, ро^ен у Іасенови у Ба- 
нату 1816 године. Он ]е први ко^и ]е почео кн>и- 
жевну уметничку критику код нас, (Критическій 
щегле дъ краля Дечанскогъ од X СуботиЪа 1846.) 
нисао ^е лирске и епске песме. Лирске су изашле 
као прва квьига аегових песама у Београду 1849 
а измену епских издао ,]е веьу песму Сватове у 
Земуну 1855 г. као другу каигу сво]их песама. С 
болтом среЬом ]е радио на драми. Од драмских по- 
слова иза^е 1845 Сиоменикъ Аукіяну Мушицкоме; 
1847 Аиотеоза велжомъ Кара^ор^у ; 1861 Србски 
агдуци и 1866 Смрт цара Мтагіла. Лош ^е радио 
ситнніих саставака и уре^ивао 1858 Родолюбца 
од ко^ега ^е изашло 19 бро]'ева. — ПІто се тиче 
драме, веьи полет у н»о] нніе ни могао настати без 
сталног и правог театра, о коме се тек у новике 
време почело радити у Новом Саду и Београду. 

66. Док се овако наставл>а^у пробе у разним 
струкама поезде и до данас у нашо] кіьижевности, 
кад с веЬом кад с мааом среЬом, кад с више кад 
с ман>е живота, у поетском извоі^еььу, и док се у 
то] грани КЕъижевности ре^аіу све новика имена по- 
ред старих, — преЬи Ьемо из кола, у ко^ем су по- 
ездом измену осталих на]више на видику Іован Ст. 
Поповичи I. СуботиЬ, на дворцу ко,]и су им истина 
сувременици, али су их снагом далеко претекли, 
подигавши са свим нову школу у поезди нашо], 
пред од'ом ]е истинита будуЬност. Та дворца су 
Петар ПетровиЬ ЕЬегош и Бранко РадичевиЬ. Ко ]*е 
данас иоле позн&т с кіьижевношьу , знаЬе да су 



218 



н>их дво]ица удили нов дух у српску поетску каи- 
жевност , отворивши врата са свим другоме времену. 
НЬих дворца су први ко^и радише пуно самостално, 
примакавши тако уметничку поезду ближе к на- 
родно]'. У л>убави ко^ом ]е сам народ сусрете, они 
створише. себи на народном темел>у поетски карак- 
тер — а то и з'есте узрок те вредност н>ихова рада 
ни^е тренутяа, него оста^е стална у каижевности. 
Петар ПетровиЯ ТЬегош владика црногорски 
родио се 1813 у Бэегошима у Црно^ Гори. Године 
1830 узео ^е у руке владу над Црном Гором а 
преминуо ^е 1851. Године 1835 основао ]е у Цр- 
но] Гори школе и штампари^у на Цетиау, коіа з'е 
после саливена у зрна за рат , и ту ]е штампао 
Лиек ярости турске 1834 и Пустиньика цетиньског, 
сво]е поетске првине. Године 1836 штампао ^е у 
Београду Лучу мжрокозма , а године 1847 Гор- 
сти віенацъ у Бечу (прештампан 1860 у Новом 
Саду). После смрти иза^оше му Кула ѢуришиЯа 
и Чардак Алексийа, две ^уначке песме (Беч 1851) 
ко^е се ]едва могу распознати од народних песама, 
и Лажни цар ШЯеиан (у Загребу 1851), драмат- 
ски историйки спис са 30 само мушких лица. 
Године 1854 издао ]е Лэубомир П. Ненадовиь у 
Земуну владичину епску песму Слободщаду где су 
у 10 песама спевани бо]'еви Црногораца с Турцима 
од на^стари^их времена. Песма Луча Мжрокозма 
опису^е живот самог поете , борбу закона с вол>ом, 
али у то] алигорищ ніце био онако среЬан као у 
Горском вщенцу и От^еаану. ;; Горски виіенап/' ^е 
ІЬегошево на]знатниіе дело ще ье остати као ве- 



219 



чит спомен поетскога дара неумрлога владике цр- 
ногорског. „Горски ви^енац ни^е драма и ако ^е у 
драматском облику , ни^е спев и ако црта време 
Іедно , али ]'е — скуп на^епших песама лирских, 
у копима се српска душа с^а^ога песника разлила 
под насловима разних особа 1 "). То ^е карактеристика 
и за делу радн>у владичину. Осим тога писао ]'е 
владика ,іош ситн^'их песама , од ко^их су неке 
после смрти и у „Даници" издаване. Іезик ^е у 
владике пун, жив и з'едар као ни у ко^ег песника 
дотле, и поредити се може у томе само с народним 
песмама. 

Покраз ,]уначке и громовите лире ІЬегошеве 
ко^а ]'е певала витешку страну народа свога трагом 
Симе МилутиновиЬа , пустила ^е гласе и лира 
нежности и мира, лепоте и льубави — то ^е певаае 
Брата РадичевиЯа , ко]'и се показао као метеор 
на пол>у нове српске поезде. Вранко РадичевиК 
родио се 1824 у Броду у Славонией 2 ) а умрьо іе 
у Бечу 1853 године ]ош ^аком. За живота ^е из- 
дао две каиге песама (обе у Бечу, I 1847-ме, II 
1851.) а посмрчад издао му ^е по смрти отац као 
треьу кайгу песама (у Темишвару 1862.) Покра^ 
самосталности ^еднаке с владичином Бранко га 
надмашу^е уметничком стран »м своіих песама , фи- 
ноЪом и лакошЬу , ко^а ]е ненадмашна у аеговим 
иесмама. У чистоти и лепоти з'езика с н>им се не 
може равнати нико ни од старших ни од млаі/их, 

*) Речи іеднога од наших мла^их писаца. 

* 2 ) Отац му ^е био чиновник, коіи -нщ'е све живео у Іедном ме- 
сту. И отац му )е (Тодор=Божидар) преводио Шилерова 
Вилхелма Тела (штамнан у Бечу 1847.). 



220 



песме му се (лирске и епске) уздижу често до пот- 
пуне лепоте, особито лирске, а „Ъачки растанак" 
жива ]е слика српскога ^ава и на^изврсниіе дело 
Бранково. Грдно ^е много изгубл>ено за нашу кн>и- 
жевност прераном смрьу аеговом. 

Самосталност поетске радн>е ЕЬегошеве и Бран- 
кове , нарочито у Іезику и Форми ) и у поетско % і 
истинитости и живости назбол>е се види у наслед- 
ницима радн>е н>ихове. Рат од 1848 године учинио 
^е и овде неку границу — ^ер после тога наста 
мало по мало читаво коло, ко,]'е се све веЬма ши- 
раше и ко^е оде тим цравцем. Измену ових особито 
су с^а^а имена Іована ^вановиКа и Ъор^а Лк- 
шиКа. Лирика «Іована ^вановиьа, ко^а ^е ^ош ]ед- 
нако растурена по часописима и листовима, топлотом 
и лепотом може се мерити са сваком друге ко,]'е 
каижевности. Доста ]е преводио поете странске, и 
тако среьно, да ]'е за образац. Од тих ,]'е послова 
у особито^ каизи изашао Толдща (Нови Сад 1858.) 
с мапарског од Араиьа, Витез ^ван од ПетеФиіе 
(Нови Сад 1860), Источни бисер, преводи из ис- 
точних поета (Нови Сад 1863. год.) Лермонтов л> ев 
Демон (Будим 1864). <Тош ]е Ловановиь издао 
Ъулийе, малу збирку сво^их лирских песама (Нови 
Сад 1864 год.) Поред радн>е на белетристици као 
уредник ^вора , листа забавног и каижевног 
(1862 и 1863 до пролеьа издавао га у Новом Саду), 
Іовановиь ]е први у српско^ кіьижевности изашао 
као прави хумориста, што ^е показао уре^уьи 
Комарца (1860, 1861) и Зма^а у последіье време. 
Ъор1}е ^кшиК ]е ме^у нови^има з'единствен и сна- 



221 



гом и бурним полетом у сликама поетеким. Осим 
лирских и епских песама од потпуне лепоте, писао 
,]е прозом и више новела, али му ]е досад у веьим 
комадима слабо кад испадала за руком унутрашьа 
органична целина као и замрша] и склоп уметнички. 
Песме су му растурене по часописима и листовима 
и нису скушьене ни у какву збирку, а писао ]*е и 
две драме: Сеобу Србала (Нови Сад 1863) закону 
]е критика изрекла да ]'е поездом с врлинама оста- 
лих ДакшиЬевих дела , али као уметничка драма да 
не одговара изискиваьу, 1 ) и ^лисавету кнегиѣу 
црногорску од оде су 1866 неко^ одломци на- 
штампани. 

На овоме месту да споменемо ^ксима Нови&а 
ко]и ^е од 1847 г. спевао кролем народних песама 
Лазарицу (издааа су два: 1847 и 1860) Нотой 
(1851 године), Смрт цара Ст^еиана и цара Уроша 
(1853), Сриство од одега ]е у прво] свесди приступ 
у главну историку; Милошеву (1858) Хаідук-Велка 
(1860), Бирчанин-Илщу (1862) итд. ЕЬегових по- 
слова поетских ]"ош нико ниіе критички оценио, али 
не Ье имати велике цене; у последнее време писао 
}е доста и прозом, обраг^уЬи народну причу. Іезик 
му ^е гибак. 

Поред *Іов. еІовановиКа и Ъ. ^кшиЪа вал>а 
нам споменути Стевапа КаКанскога, ко] и ]'е издао 
нешто епских и лирских песама, вредних спомена по 
]асноіш и топлоти слика поетских, и Іоеана Илиѣа, 
од одега имамо две свеске песама (1853 и 1858) 



■) Критике су писали Ъ. МалетиЬ у „Видову дану* 1863 год. 
и Глиша ГершиЬ у „Матици* 1866. 



222 



тихе, ведре поезде. Од 1858 настало ^е више по- 
ета, али како ^е радтьа ььихова ^ош у почетку, спо- 
менуЬемо измену в>их Лазу ЕостиКа, од ко^ега ^е 
1866 изашла драма Максим Црно^евиЯ , и Дам}ана 
Павловича ко^и ]е умрьо 1866; писао ^е лирске 
песме, а 1864 изагаао ^е од аега превод Гетова 
Торквата Таса. 

66. Време око 1849 ^е ^е дало поези^и Н>е- 
гоша и Бранка РадичевиЬа и читав ред поета ко^и 
су вьиховим правцем ударили и у осталом ]е свему 
пробудило ^едр^'и живот. У новеем периоду кн>и- 
жевности зна се да од тог времена наста^е правац 
у опште самосталниіе радн,е у свему па и у ^езику. 
Борбама и пре^ашвьом радн>ом у тижевности спре- 
мл>ено ^е било пол>е за такав правац, и природно ^е 
што се он показао. 

У разви^аьу з'езика и општег кіьижевног правца 
уставили смо се код Вука. Меі/у тим док |е Бук 
по српском народу купио песме и сабирао благо 
іьегово у зезику, животу, историки и обича^има, 
спрема^іуЬи тако поуздану гра^у за праву науку о 
познаву народа са сваке стране, и крчеЬи пута 
разумноме правцу ко^им ]'е могла народна каижев- 
ност процветати, у европскоме ]'е ученоме свету 
управо поста^ала нова ^една наука, наука упоредне 
и научне граматике, основане на поре^еау сродних 
^езика и на истории свакога ^езика по^единце. Све 
што се дотле знало и радило о]'езику на осйовима ста- 
рих Грка и Римльана, паде прона^еаем санскритског 
^езика и сродства инди]ско-европских племена. 1 ) ^е- 

1 ) Упореди с овим чланке 5. 6. 7. Стр. 3—7 ове каиге. 



223 



зик се гюче сматрати као природни организам к(У|и 
живи, цвета, држи се и пада по законима у себи 
уса^еним, као и сваки природни организам, као чо- 
век или цвет; а закони се іьегови почете утврі^ивати 
по животу аегову у устима народним, упоредно са 
сродним племенима и на основу историіе развитка 
^езичнога. Уз немачке научнике Грима, Бопа и 
остале, ко]и ово^ науци у почетку дадоше по- 
лета, зачуше се у словенским народима на томе 
путу имена Копитара, ШаФарика, Востокова и дру- 
гих, ко]'и радише на домаьем пол>у и од'и се оби- 
лато користише трудовима Вуковим. 1 ) Али у Срба 
.]ош не беше научника да савесно прикупл>ени силан 
матерщал Буков употреби и да ради научно на 
н>ему, док не до^е Ъуро ДаничиЯ. 

Ѣуро ДаничиЯ роди о се у Новом Саду 1825 
године, учио се у Пешти и у Бечу, где се уз Бука 
и Миклошиьа, садапшега наівеьег научника у сло- 
венистици и упоредно] граматици на пол>у словен- 
ских іезика, са свим дао на ^език, поставши дослан 
ученик МиклошиКу. Касниіе се преселио у Београд, 
где ]'е будуьи неко време секретар „друштва српске 
словесности" уре^ивао „Гласник", издавши тамо 
многе сво]'е важне Филолошке чланке и подигавши 
му цену, ода се сиомиае уза секретарство ьегово. 
Од године 1859 (при кра^у) до 1865 (у почетку) 
био ]е у лице] у , потон»о] велико] школи } проФесор 
Филологи^е и историіе квьижевности свега света, 
урадивши , и с те стране и иначе , много за 



*) Упореди с овим чланке 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 
(стр. 5—23) ове кн»иге. 



224 



Іезик и правац кйижевни, ко^и у Срби^и баш после 
укинуЬа државне забране правописа Вукова 1859 
иоче слободни^и и веома напредан живот. Сад 
живи у Загребу. 

Почевши своіу истинито научну радау на те- 
мельима и иде^ама Вуковим и наставивши правац 
н>егов , Даничиь ^е стекао многих заслуга. А како 
припада у период каижевности кад се свак, и стар 
и млад, труди за правом чистотом іезика народног, 
заслуге те све веьма расту аеговим неуморним ра- 
дом. Изашавши на глас Ратом га сриски уезик и 
иравоиис (1847 у Будиму, ^ер га ]е цензура у Бечу 
забранила „из виших политичких узрока")? он ^е ^ош 
притврдио да ]е зналац српског ^езика сводом Ма- 
лом сриском граматжом (Беч 1850). Тада ^е издао 
Прииоветке изстарог иновог завета (1850 Беч) у сва 
три српска говора , и Ьирилицом и латинским сло- 
вима, ко^е су тако исто изашле и у другом издавьу 
1865 (у Београду). Издао ^е тада две кіьижице, 
бранеьи правац Буков, као: В. ЛазиКу I; Б. Ла- 
зиЯу II и рш щешта (1848 Беч). Осим тих и таких 
чланака борио се и радио ]'е за та] правац мааим 
чланцима по новинама. Помагао ^е Буку у издаваау 
другога издаіьа Срискога р^ечнжа. 1 ) Године 1858 
изда у Београду трошком наше владе Сриску син- 
таксу I. део, дело огромнога пространства и оп- 
ширности, за ко^е ^е сам МиклошиЬ рекао да ^е 
на]болье измену свега гато у то] стрз'ци има]'у сло- 

') ДаничиЬеву ломоЬ спомиіье и др. Фр. МикдошиЬ уза сво.іа 
дела Ѵег^ІеісЬепйе Огаттаѣік сіег 8ІаѵізсЬеп 8ргасЬеп. ЛУіеп 
(III. 1856) и Ьехісоп раіаеозіоѵепісо-^гаесо-іаііпит ЛѴіеп 
1862-1865. 



225 



венске каижевности. Иза Сриске сштаксе у научно] 
радвъи око српске граматике долазе Облици сри- 
скога ^езика, прераі^ено друго издаае аегове Мале 
сриске граматике (2-го и З-Ъе издание 1863 а че- 
тврто латинским словима за Србе западне цркве 
1864, све у Београду). То ]'е према на^ови^ науци 
у правила сведен живи ]език српскога народа и 
основа сталних правила нашега кн>ижевног ^езика. 
— После „Српске сннтаксе" и „Облика" коіима се 
почивье ред знаменитих дела Ъ. ДаничиЬевих до- 
лази Р^ечник из кѣижевних старина сриских (у 
три квьиге 1862 — 1864) без ко]'ега не може бити 
нико ко се бави старинама српским за ко^у му 
драго потребу. Особито ]е аиме утвр^ено познан»е 
српско-словенскога іезика, што ]е ствар не исказане 
важности за издаваае старих српских кіьижевних 
споменика За ту ствар , превеЪ. важну и за сву 
словенску Филолопцу осим српске државне исто- 
рике и осим историке српског ^езика, ни^е нико више 
урадио од Ъ. Даничика и ако су велике важности 
за ту ствар труди Вѵка, П. 5. ШаФарика и Микло- 
шиЬа. Сам Руечник био би му за то довол>ан, али 
]*е и осим Р^ечника урадио за ту ствар зош то- 
лико колико н>име. Издао ]е готово сва знаменита 
дела старе српске квьижевности, тако : Живот све- 
тога Саве од Доменти^ана 1860 у Београду онако 
као што ]е прера^ен у XIV. веку и 1865 Живот 
светога Симеуна и св. Саве онако како га ^е До- 
ментиіан написао; дал>е Николско Іеван^еле (1864) 
и наі после архиепископа Данила Животе сриских 
кралева и архиеиискоиа (1866) о копима смо де- 

Истор. СРП. КВЬИЖЕВНОСТИ. 15 



226 



лима говорили на свом месту. Чим особито вреде 
дела Даничиьева ове врете, іесте критичност коіом 
]'е он израдио та издаьа , давши управо углед за 
послове те врете а држеКи ее правда ШаФарикова 
и Миклошиьева у издававу ове врете споменика. 

Осим овога у ;; Гласнику" и по другим часопи- 
сима има више Даничиьевих чланака. Е^знатниіи 
су : О сриским акцентима 1 ), Разлике измену ери- 
ског и хрватског Цезика /) Сриска деминуцща и 
аугмент ацща*). Од критика и реФерата каижевних 
ко^их ]е више „Видов дан" донео , да споменемо 
Реценегщу нового, буквара владике Платона (1854); 
Вуков арщевод новога зав^ета (1862) О СветиКеву 
„Огледалу" (1865) коде су три у к&игама изашле. 

Али осим научних послова, Даничиь ]"е радио 
и чисто КЕьижевне, у копима ]е данас на]правилни]и 
и на^чист^и ^език ерпски , а избором су досто^и 
осталих Даничиьевих послова. Овамо иду осим При- 
иоведака из старог и новог завета коде смо горе 
споменули , ;; А. Н. Муравьева Писм& о служби 
бощоэ" у православно] дркви , превод с рускога, 
(Н. Сад 1858); А. Майкова Иеторща сриског на- 
рода (1858) и на послетку изврстан посао, превод 
Светога иисма на коме іеднако ради и од водега 
]е изашло 1866 Пет кѣига Мо^сщевих. 

Нема сумвье да ^е после смрти ВукоЕе Ъуро 
Даничин, као први филолог и лингвиста у Срба и 
Хрвата, наследио н>егово место првенства у каижев- 

*) 81аѵ. ВіЫіоЙіек Фр. МиклошиЬа кв. 1 стр. 97—111 , Глас- 
ник XI. 

2 ) Гласник IX. 

3 ) Гласаик XII. 



227 



ности нашо,). Настав.ъадЬи, као што веп поменусмо, 
Буков правац и начело у научном раду за обраіш- 
ван>е нашега каижевног ]езика, учинио^е много те 
^е та ствар напредовала. А то яще толико до са- 
мога Даничиьа као што ни до Бука шуе било, 
колико до живота и истинитости самог начела, ко^ему 
н>их дворца посветите труд сво^. Начело ^е то, и 
опет помшьемо : да се из живога српског говора на 
свима странама народа покупи и у кѣижевни ]'език 
одабере све оно што ]е по научно] мери поре^еаа 
с историям нашег ]езика и са старим словенским 
на]бол>е , на^епше и на,]правилнн]'е. Завршузупи 
преглед каижевности казаьемо, да ]'е ]'език та] сад 
у живом поста^аау, а у цвет, ко,] и ье собом донети 
и цвет каижевности у свима гранама, стаЬе истом 
онда, када добитке научне у ово] ствари по свему 
сриству школа и држава уведу у живот наставом 
по школама.' 

и. 

НОВИЛ ШИЖЕВНОСТ СРВА ЗАПАДНЕ ЦРКВЕ И ХРВАТА 

67. Видели смо у другом разделу ове к?ьиге, 
како ]'е текао каижевни развитак у Хрвата и Срба 
западне цркве у периоду старе кььижевности нашега 
народа. Главни знача] тога периода ]есте поцепа- 
ност на области (види чл. 39 и чл. 50 стр. 77 и 
121), оскудица ]'единства квьижевнога, ко^а се оску- 
дица ^ош од прошлога века осеьала и исказивала 
баш у писаца хрватских и српских западне цркве. 
Али ^ош не беше дошло време, да се то ]единство 
у истину изврши. Требало ^е да куцне особит час 

15* 



228 



истори^ски , када Ье и вером и животом од Срба 
источне цркве подвощена а и меі^у собом поцепана 
аихова народна племена сазнати погребу іединства 
и слагаьа меі^у собом и почети радити на н>о]. И 
у племена наших западне цркве и Хрвата од оно 
доба почин>е историка новвце кн ижевности, кад се 
та племена почивьу кретати за идерм ] единства 
меі^усобнога и іединства са Србима источне цркве 
— и ако ова последва мисао ни данас ]ош ни^е 
потпуно сазрела и образовала се. 

Политичке околности у земл>ама где поменута 
племена живе у почетку овога века беху врло 
незгодне. Старо гнездо дубровачке квижевности — 
Далмапдіа , беше изнемогла на]'више , Хрватска и 
Славони^а ста]аху на]бод>е и имаху у себи нарвите 
стихира за квьижевни развитак. Али и ове области, 
ко^е ста^аху іедине на огаишту каижевне радае, 
беху одво]ене. Хрвати ^ш писаху сводим посебним 
правописом и ]езиком, а Славонци сводим; Хрвати 
зваху сво] ^език „хрватским," а Славонци сво] (ди- 
Іалекат српскога) називаху „славонским" и „илир- 
ским* ко^е се име ^ош из прошлога века потезало 
у писаца наших западне цркве с разних страна. 
Него сва та каижевност ни^е носила на себи на- 
родне бо^е , народни живот ста^аше са свим не 
пробурен, и кЕьижевност немаше од куд добити жи- 
вота и жива интереса. Али доі>оше три ствари 
копима се уклони та оскудица: 1. Навал>иван>е од 
стране Мацара с копима су се морали борити за 
народни іезик, 2. Слава имена српског, ко,]'а се 
ослобо^еаем Србиіе , пренуЬем српске каижевности 



229 



и лепотом српског зезика и песама разнесе по сво] 
Европи и 3. Мисли о словенскоме іединству и у^е- 
диааваау словенских народа, тако названы „пан- 
славизам," шуе у то време беху у ^еку и заузимаху 
л>уде. То су узроци ко^и потпомогоше (види чл. 
47.) победу народнога над племенским, и ко]и при- 
родну мисао за ]единством у каижевности с осталим 
народом кренуше у живот баш онде меі/у српским 
племенима западне цркве, где ]е нарвите требало, 
усред Хрватске, у Загребу. Прво што се за ту 
мисао у Загребу морало напустити био ]е обласни 
дщалекат хрватски. Место іьега ^е вал>ало узети 
Іезик читавога народа, ко^и веь стаіаше пред Евро- 
пом у песмама сводим и ко^и отвори борбу у кн>и- 
жевности Срба источне цркве, према кодоі ни други 
део народа, што писаше латинским словима, шуе 
могао седети беспослен. То }е чиста иде^а ко]'а ^е 
себи тражила и нашла поборнике у Хрватско]. Та] 
поборник био }е први др. Л>удевит Гщ, уз одега 
су одмах пристали и помагали му : Драгутш Ра- 
ковац, Павао Штос, Л>. ВукотиновиЯ, Т. Блажек, 
гроФ Ш. ДрашковиЯ, Л. Зденча^ држеъи се из- 
на]пре и хрватскога говора, и В. БабукиЯ, Иван 
МажураниЯ , Ж ТоиаловиЯ , Ѣ. Тординац , И, 
МариЯ и Станко Враз, ко,]и су одмах почели др- 
жати се српскога колико су болье умели. Одмах с 
том мишл>у, ко^а ^е маленом чисто хрватском пле- 
мену отворила пут к полету и свезу с читавим на- 
родом, скинувши му с очиіу племенске наочари, никла 
Іе у Загребу и друга, на име мисао у]един>евьа сви^у 
племена српских ко^а су западне дркве а пишу ла- 



230 



тинским словима, у ]едну квижевност. Поред тога 
су многи полазили и далье , бавеЬи се мишльу о с^е- 
дин>ен>у те квижевности с квижевношЬу српском. 
Али у почетку нису те мисли биле овако іасне 
онима ко]и су, изабрани на то истори^ском судби- 
ном , почели трудити се о н>има. А баш и да ]есу, 
не би се смело с аима изаьи пред свет пун ре- 
лигиознога прозелитизма, наперена на све што ]е 
српско. И данас , после тридесет година , у многих 
су и меі)у нама и меі/у н>има таке мисли, ко^е не 
чини мало смете напретку ове иддіе. — Рад на 
овим иде^'ама , ко^е су у почетку биле тако не]асне 
и мутне, почео ]е Га] 1834 г., подигавши Шѵіпе 
Ногѵаізке с а недел>ним прилогом Вапіст НогѵаізМ, 
Віаѵотка у Ваітаііп^ка. Те ^е листове Га] почео 
писати старим правописом, макар да ^е сам ]Ош 
1830 у Будиму издао броширу под именом НгѵаШо- 
зяІаѵопзМ ргаѵорізя , у ко]0] ]е предлагав да се 
прими нов правопис, удешен према чешкоме. Иде^а 
о новом правопису саставила се с иде^ом о српском 
Іезику, и Н)Их две почете за^едно напредовати. Год. 
1835 почне Га] штампати у „Даници" чланке и но- 
вим правописом али іеднако ]'езиком хрватским, док 
вдце у 1836 променио наслов новинама у Пігзке 
шгойпе поѵіпе и Даници у Вапіси ііігзки и при- 
онуо живо уза српски ]'език ( ;; штокавски , " према 
„чакавском"). Тако се идеіа меі/усобног с]един>ен>а 
у српских племена западне цркве и с]един>ен>а са 
Србима источне цркве започне терати под Фирмом 
имена илирског, око чега се сплела читава Фан- 
тазмогори]ска квижевност, хотеЬи наметнути име 



231 



„Илир" свему ]'угу словенском и Србима, и замет- 
нувши и са Србима л>уту препирку. Одмах у по- 
четку овога посла напише В^екослав Бабукиь Озпоѵи 
зіоѵпгсе зіаѵ^атке пагуеЦа Шгзкода ко]'а ]'е штам - 
пана и одво^ено, и ко^м се при помогло учеае срп- 
ског ^езика у Хрватско,]. Сіедин>еіье под именом 
„илирства" ухвати корена и поче се живо ширити у 
песмама и списима писана из Хрватске и Славо- 
ни]е, Али отпор у Срба неприста^аае и од стране 
Далматинаца 1 ) и на послетку забрана, ко,]ом влада 
аустри^ска 1843 забрани употребльавати то име из 
сво,]их политичких узрока, учини те читаво „илир- 
ство^ легне, „илирска" Даница промени се онет у 
„хрватску, славонску и далматинску." То све учини 
те и кнэижевност поі>е са свим другим правцем. 
Огаено одушевл>ен>е за „илирством" мине као да 
га никад ни]е ни било, али остане оно што се 
под Фирмом тога у ствари радило и урадило, а то 
]е: с]един>ен,е у Іедну каижевност Хрвата, ко^и се 
оставите свога диалекта и Срба западне цркве, 
преі)е онако поцепаних, и каижевност пробурена 
на далеко разумшуим основима. Истина ова мисао 
яще ]ош ни данас довольно сазрела ; Хрватима ]"е 
непрестано тешко са свим признати, да ]е оно срп- 
ски ]език ко]'им они пишу и да су они племе, ко- 
Іему )е іедина среЬна будуьност да са српским 
народом ^едно буде, те зову ^език коіим пишу хр- 

1 ) ПоменуЬемо да се измену Срба источне цркве ыашао ^едан 
.Іедини ко,іи іе пристао на „илирство" и писао се »Илир из 
Бачке* а то л'е Петар .ІовановиК ксц'и іе уре^ивао ^Бачку 
вилу* и био директор новосадске гимназще. (Упореди 
стр. 196.) 



232 



ватским . и хоье да хрватском народу одре!)у.іу бро] 
и величину по историки некадашае хрватске државе 
— али то битност оне мисли не може меьати, а 
време ье и овде претрпати све што се противи току 
аегову. На послетку у на^новиіе време изашла ]е 
на радн>у школа каижевника у Хрватско,), — ко]а, 
потврі)УІуьи да ]'е ]едно што сриско то и хрватско и 
да оба имена уедно значе, као и да разлике у іезику 
никакве нема, отвора пут правом изласку из пока- 
зане смутье и доводи ствар ближе к правоме ре- 
шен>у, ко^е ье време на^болье свршити. 1 ) Радовати 
се што ]е та] на]нови]и правац у Хрватско] у ]едно 
правац квьижевника ко] и су и као каижевници нар- 
вите поштоваьа вредни и на]старн)'им ]'езиком пишу. 
Што се тиче саме чистоте ]'езика , та] ]'е у почетку 
био врло рі>ав и измешан, и мало по мало поправльа 
се све веьма и веьма, ]ер се и тамо све веьма изу- 
чава]у песме, Буков превод нового, завета и Дани- 
чиьев Светога иисма, што ]ако потпомаже ову ствар. 
Што се тиче радн>е на граматици, Хрвати нису 
имали до скора правога научника. В. ЛгиЯ ]е п&у 
живлье радио по начелима, ко^их се у нас држаху Вук 
и Даничиь у сво]им пословима, осим ]ош дво^ице 
троянце, издавши до сад Науку о гласовима 2 ) и 
заузимльуьи се сводим пословима у „ Кпіігеѵиіки " 
за научно изучававе ]'езика. У правопису нису тамо 
Іош начисто. Вук, удесивши онако добро правопис 

*) Нека се у Хрватс^ призна свуда да ме^у хрватским и 
сриеким нема никакве разлике , да су то два имена Цедног 
парода ; па се име сриско ни по чему нема боіати зле бу- 
дущности и у сред Хрватске. 

2 ) бгатаШшіегікапгѵаізко^а. Біо ргѵі. (хіазоѵі. ТІ2а#геЪи 1864. 



233 



за Србе ксди пишу Ьирилицом, предложив ]'е и Хр- 
ватима бол>и правопис, ко]им ,]е штампан аегов 
превод Новог завуета, ко]ш ^е ДаничиЬ штампао 
своіе Облике сриског уезика , Прииовщетке из старог 
и новог завуета, Нет кѣига Моусщевих , и Псалме 
Давыдове, али ^ош се он тамо не усва^а, прем да 
му се све веЬма примичу. 1 ) 

У томе правой и су ко^и )е за л^убав больега іедин- 
ства предложен Србима западне цркве и Хрватима 
пише се *> увек са ёі а никад са ф ко^е се може 
читати и као дз и као і>, а тако Ь пише се увек 
с а никад са Ц > ще се тако^е може читати и као 
т] и као Ь. Хрвати су на место старога слов, ѣ пи- 
сали свакоіако, па и е' а сад пишу неки увек: іе а 
неки: іе за ще, а зе за зе. Као што су они при- 
мили іужни говор за квьижевни ^език, Бук ]е пред- 
лагав да пишу свуда где треба чисто цѳ, а не іе 
место ьега, а зѳ на свом месту, іер е', наравно, ни- 
како ни^е одобравао. Многи се у Хрвата не могу 
Іош да науче да ^е г (р) самогласно слово него 
меьу пред аега а (аг=р) и в или е (ёг или ег=р) 
али ^е таких све ман>е. Дал»е код Хрвата слабее 
продире Вуково правописно начело о претваравьу 
слова — али се и вьему све веЬма равни пут. 

У осталом према слободи ко]а ^е од стране 
државе у Аустри]'и допуштана Хрватско,], и кн>и- 
жевност ^е живлье или слабите полетала. После 1850 
била^е влада немачког іезика ^ако на штету каи- 



1 ) ВиЪгоѵпік, гаЪаѵпік іШопісе (ІиЪгоѵаске ко,)и іе штампан у 
Сплету 1866 биЬе, колико нам]е иознато, прва кн>ига і^а }е 
осим номенутих ДаничкЬевих и Вукових списа, штампана, 
таким правописом. Овде вад>а поменути и Будманову Орат- 
таііса сіеііа Ііп^иа зегЬо-сгоаіа , писану талиіански, штам- 
пану 1866, коіа }е тако^е изранена по том правопису. 



234 



жевности али од како ^е германизацн)'а 1860 тргла 
натраг, и народном се ^езику опет оставио мах у 
школи, и кн>ижевност ]е оживела, креЬуЬи се све 
живл.е и зрелее. За иде]'у ^единства , ме!>у Србима 
и Хрватима нарочито, место пре^ашаег имена „илир- 
ски" сад ]е у обича]*у име „сриско-хрватски" и 
„хрватско-сриски," а и „уугословенски , а ко^м се 
именом служе кашто и наши писци, а странци под 
н>им разумева^у Србе и Хрвате, Словенце и Бу- 
гаре у ширем, или оне тро^е прве у ужем смислу. 
Меі/у дела за ошпти покрет кн>ижевни од важности 
припада уреі>ен>е друштва „Матице илирске," ш^а 
]е основана грофом ^нком ДрашковиЪем 1842 г., 
„Матице далматинске" у Задру , ко^а ^е почета 1849 
али тек 1862 одобрена и почела радити, и „Друш- 
тва за ]'угославенску пов]'естницу а ко]е ]е настаіа- 
вагьем Ивана Кукул>евиьа Сакцинског подигнуто 
1850 и изда^е сво] Архив за иов]есницу уугосла- 
венску, вредан часопис од ко^ега ]е изагало више 
свезака. Од многих вредних изданьа „ Матице илирске" 
заузима часно место Кпіійеѵпік (за 1864, 1865 и 
1866) одега уреі)иваху др. Фр. Рачки, В. ^агиь и 
3. Торбар. Од назважшцих дела за општи каижевни 
развитак у Загребу у на]нови]'е време ]'есте поди- 
зан>е ^угословенске академще, ко^а се сад устано- 
вл>ава да почне радити, а подигнута ]е меценат- 
ством знаменитога владике і/аковског Штросма]ера. 
68. Да бисмо се ^ош бол>е упознали с кн>и- 
жевним развитком у Хрвата и Срба западне цркве, 
прегледаЬемо у кратко на]'знатниіе л>уде укнижев- 
ности у опште и у поези)'и. На науци се и код 



235 



н»их радило онако као и у Срба источне цркве — 
за школску потребу и према времену, а на народно^ 
историки исто онако као и у Срба. Раднике у то^ 
струни поменуЬемо на свом месту. После с/Ь. 1^'а 
долази у радаи на општем каижевном покрету Дра- 
гутин Раковац, познат по песмама. С Вразом и Ву- 
котиновиЪем почео ]'е часопис Коло, на ко^ем су се 
мешали уредници и ко^и сто]'и ме^у првим часопи- 
сима хрватским сводом изврсношЬу. Од год. 1842 
уреі/ивао ]'е МіезеЫі Іізі економског друштва до 
1852 , до смрти сво^е. Издавао ^е и календаре. — 
Л>уд. ВукотиновиЯ ]ъ на]пре почео писати хрват- 
ским диалектом (ка]'кавски), писао ]'е песме и ири- 
поветке, уреі)Ивао забавник Ьерііг (1859. 1860 и 
1861) и радио ]'е и на природним наукама, као 
уредник Госаодарског листа, ко}я ]е ступио на ме- 
сто преі>ашн>ег Месечног листа. — Доста ]'е радио 
на КБижевности сваке врете , особито као драматик 
познат, др. Димитрще Деметар т]я }е написао и 
превео за позориште више драма. Ме1>у аеговима 
на^више му се хвали Теиіа (у Бечу 1844.) Писао 
Іе лирско-епски спев ОгоЪпіско роЦе из хрватске 
историіе. Имао ]е доста учепгКа око хрватског по- 
зоришта у Загребу. — Доста ^е учинио Словак 
Богослав Шулек, ео}и ^е много година уреі>ивао 
Га^еву Даницу и писао у н>у чланке. Године 1849 
и 1850 уреі>ивао ^е и издавао с Га^ем лист 81а- 
ѵепзЫ Іид , а 1851 Лдозіаѵепзке Шѵіпе, ко]има 
Іе влада живот прекратила. Знатан му ]'е веома 
Щешаско-кгѵаізкг ЩеЫгк посвеЬен владици Штрос- 
ма^еру , у ко^ем хвале іьегову вредноЬу. Покра] 



236 



тога іе радио на природним наукама, уре^уіуЪи 
Госиодарски лист, ко]и ^е за аегова уредништва 
на]веЬма скочио на цени. Слог му се хвали веома. 
У журналистици , ко^а и овде као и свуда данас, 
позвана беше да шири публику и да подиже дух 
народни , више се започиЕьало а ман>е одржавало 
као и у Срба. За религи^у има^у одавна КаіоШЫ 
Іізі. За тижевност, ^ер Га]'ева „Даница" шуе не- 
престано излазила, и „Новине" му, ставши у службу 
влади, изгубише народно повереае, назважни^и ^е 
Шѵеп, подигнут 1852 године , вршьак дакле нашо] 
Седмици, ко]е )е доиста не само по времену него 
и по сво^' крьижевно] вредности. Кеѵеп]'е престао 
излазити 1857 а на аему се меааше као уредпиди 
Боговий, Шрковац, Саблий, Старчевий , Праус и 
Пацел. На н>ему се сабрала и радила назизврсни^а 
квижевна снага а издавала га ^е „Матица илир- 
ска." После Невена подигнут ]*е Шзе Стоге Іізі 
ко,]и ]е 1866 престао, излазивши пет и по година, 
али не достигавши ; ,Невена;" А. Л.укшиь ]'е запо- 
чиаао Сгіавопоёи т]ш ]ъ такоі/е престао. 

Особито место у тижевности , нарочито по на 
особ за Хрватску, заузима^у списи ко]и су у по- 
четку каижевности издавани с тога, да се са кеьи- 
жевним ]езиком , ко,]и се сад малко разликоваше од 
народнога, оприіател>и сам народ. У ту врсту иду 
забавници и календари, меі>у копима вреди споме- 
нути Ькги (1 год. 1844, 2-га 1846), Вапіси ш- 
дгеЪаски Кристніановиьа (1834 — 1860) итд. Овамо 
иде ЕаЪаѵпа ЫЬаопіса, ко^у ^е издавао Лавослав 
Жупан и у ъо]0] су излазили преводи романа и 



237 



приповедака, и остале веЬе и мавье каижице за- 
бавне струке посвеКене чисто народу. На овом месту 
вреди споменути Мщата СтоуановиЯа, ко] и ^е на- 
писао у каигама и по часописима више кн>ига за 
народ, о народу и о обича^ма народним. На овом 
месту заслужу^е спомена и Иван ФилииовиЯ с ка- 
лендарем Кагосіпа кщіда (излазио од 1857 три 
године), ко^и у наінови^е време изда^е ВозіЦак, 
Ііві га тіасіег. 

У Далмации су се у иочетку слабо одзивали 
квьижевном раду у Хрватско^. После 1840 године 
почела^е тамо као прво знамеае ^ачег живота каи- 
жевног излазити Еога йаІшаЫпзка код ко]'е се ме- 
ааху на уредништву А. КазначиЯ, ВалентиЛ и 
ЕузмаииК. Она се вйше држала у правопису ста- 
рога правца. Ме1>у на]стари^е тамошае писце при- 
пада Стеиан ИвичевиЯ, ко]и ]е писао чланке и за 
народ и за каижевност а радио нешто и на пое- 
зди и на драми. Симе Л>убиЯ, поп, родом из Хвара 
писао ^е литерарно-истори^ске чланке, особито о 
дубровачким старим поетама и о старинама далма- 
тинским; 1865 издао # ]'е на Рэдеци прву каигу свога 
дела Одіейаіо Тсщігеѵпе роѵіезЫ ^идозіаѵ^апзке, ко^е 
има добрих страна. — Дубровчанин кнез Медо 
Пуций радио }е на каижевности и на поези^и; 
песме му нису великог полета, али су лепе и глатке, 
и скушьене су изашле у Карловцу 1862. Измену 
послова аегових вредни су му труди око издавааа 
на свет старих дубровачких каижевника (АпИіоІо- 
&іа сІиЪгоѵаске кщігеѵпозіі 1844 у Бечу) и дело 
„ Саоменици сраски т. ^ иисма писана од републике 



238 



дубровачке крал>евима деспотима, во^водама и кне- 
зовима српск^ем , босански^ем и приморским" (I 
кн>. 1858, II 1862) штампано ьирилицом у Бео- 
граду трошком „друштва српске словесности" коіе 
смо спомиаали код старих писама. Матщу Бана, 
ко]в би по трима свескама БиЪгоѵпіка и по члан- 
цима у часописима припадао овамо, споменули смо 
у кіъижевности Срба источне цркве. Лош ьемо од 
Далматинаца споменути Антуна Еазалщу по пое- 
зди доста среьно,), Шииру ДеметровиЯа Еотора- 
нина, ко]и ^е доста преводио с немачког и руског 
из класика али са слабом среьом, и Николу Тома- 
зе^а, вреднога сина нашег народа, ко^е ]е знамени- 
тей у талиіанско^ него у нашо] тижевности. Он 
]'е купио народне песме и писао ^е дело Искрице, 
као катехизам о ^езику, народности и отачанству. 
У народно] историки поред Ѣ. І\)'а , ко,іи ^е 
нешто и у на]носледЕье време радио (Вапо1о#г]а — 
дело о банима хрватским) и иначе по]'единих писаца 
ко^и су овда онда писали по гатогод за историку, 
треба нам поменути два човека од истинитих за- 
слуга. То су: Иван Еукулевий Сакцински и др. 
Фраѣо Рачки. Што смо казали за правац исто- 
рийке тижевности у опште у Срба источне цркве, 
да ]е на име наівише вредна по критику радаа за 
прикупл>ан>е истори^ског материала, то исто вреди 
и за каижевност Срба западне цркве. То Ье се 
видети у побра^авьу дела ова два на^светлиіа рад- 
ника. Иван ЕукулевиЯ се у мла^е доба бавио и 
поездом и прикушьавем народних песама по Хр- 
ватско^. ВагІіШа Щеіа аегова (1842 — 1847 у За- 



239 



гребу) донела су производе од те врете , а радио 
^е нешто и на драматици и новелистпци. На^знаме- 
нитьуи ]'е као трудбеник за познаае исторрце и 
историке кіьижевности свога народа. Издао }е више 
дела старе каижевности дубровачке и ту ^е особито 
на гласу кн>игом Р]езѣісі Ьгѵаізкі XV і XVI ѵіека 
(I. св. 1856 П 1858). ІЬегова ]е заслуга што се 
подигло Друштво за уугославенску иов^есницу , а 
Архив , орган тога друштва , сведочи на]бол>е о 
аегово^ заузетости и вредноьи. Измену више по^е- 
диних исторніских монограФиіа споменуьемо дело 
О рогат Мопдоіа па СггоЪпіскот роЦи (1863 г.) 
Знаменито му ^е дело Мопитепіа Ызіогіса 81аѵо- 
гит тегійіопаііит издато 1863 помоьу Жщата 
Саблара, Мат. МесиЯа и Ив. Ткалчи&а, ко)п се 
сви , а нарочито она дворца последаа , могу спо- 
менути као историйки радници. Осим политичке 
радае он ^е привредио и за историку уметности 
свога народа делом Віоѵпік ит^еіпікак уидозіаѵеп- 
зЫЬ (У Загребу 1858 — 60, 4 св.) Што се тиче 
вредности аегових дела истори^ских , можемо по- 
менути да се мисли, како ни^е увек довольно кри- 
тичан. Као прави историк излази више од Кукул>е- 
виьа др. Фран>о Рачки. Писао ^е веома хвал>ено 
дело, шф ]е стекло места у квьижевности свозе 
врете под именом Ѵіек і й^еіоѵаще зѵ. Сігііа і 
Меіойа, дал>е ^е писао о староме праву хрватском 
под именом Ойіогѵьсі, па онда Віоѵепзко різто , у 
ко^ем расправл>а знаменито питанэе из словенистике о 
глагол>ици и ьирилици. Дош ]е вредно спомена н>е- 
гово потове дело Осіепа зіагЦік ізѵога йотасе ро- 



240 



ѵ^езіпгсе кгѵаізке і згЪзке (1865.) А писао ^е и 
више веъих и мавих чланака у часописе. Измену 
Бошіьака вала нам на овом месту споменути Фраѣу 
^укиЯа Фратра, ко]и ]'е у своме Возапзкот рща- 
іеЦи (1850 1853, 1862 по смрти), ЯетЦорізи і ро- 
ѵ^езіпісі Возпе, и иначе у часописима учинио доста 
за упознаве Босне. За школе писао ]'е изме!> осталога 
СвиловиА учитель у Сплету Исторщу Далмацще 

(1861) а поп Иван ТкалчиЬ Лгѵаізки роѵ^езіпіси 

(1862) коіе ]е последнее само компилащда. 

69. На послетку да завршимо преглед исто- 
рике квижевности Срба западне цркве и Хрвата 
прегледом поези^е. Као што се у поези^и на^пре и 
на^лепше огледа живот пародии ; тако ьемо у пое- 
тама на]бол>е видети колико се показала мисао 
Іединства, на ко^о] се квижевност толико журила. 

ПрелазеЬи поете првога доба као гато су Др. 
Раковац , Лі>уд. Вукотиновиь , Ъ. Тординац, Штос, 
Т. Блажек , Ни^емчиК и ]ош неке после , ко^и 
нису били праве поете . и Далматинце, ко^е мо- 
жемо приброіати меі/у вих , забавиЬемо се у по- 
езди код имена веьега значева у поетско] кви- 
жевности. Сви ови готово излазе у ]'едно време, око 
1842 , по што се стишала прва ватра у почетку 
поста^ава квижевности према новом правцу. Меі/у 
првима треба споменути Огѣеслава УтуешеновиКа 
ко^и ]'е издао у Бечу 1845 под именом Ѵііа озіго- 
ъгпзка сво]а поетска дела. На^нови]е му ^е дело 
Недѣлъко, спев штампан Ьирилицом. Радио ^е и по 
часописима. У „Меѵепи" 1852 преводио ]е Слово 
о пуку Игореву. — Далеко ^ачи и особито про- 



241 



славл>ен и на гласу іесте Иван МажураниЯ. После 
ситшцих песама у ;; Даници" прво ]е што га изнесе 
на глас допун>ен>е 14-тог и 15-ог певааа И. Гун- 
дулиЪева Османа , ко)а се певаньа беху изгубила, 
као што нам ]*е познато из дубровачке тижевности. 
Ту ^е И. Мажураниь тако подесио полет и начин 
И. Гундулиьа и тако те песме удесио према оста- 
ло^ целини, да би му та заслуга довольна била за 
поетску славу. Али И. МажураниЬ доврши славу 
сво]ом песмом Смрт Смаил-аге Ченгиѣа, ко]'а ]е 
доиста на^епше епско дело читаве наше кьижевно- 
сти, пуно живота, лепоте и народног осеЬава. Оно 
^е познато свакоме. 1 ) Преведено ^е на више іезика 
а дога^а], ко^и се пева у аему, збио се 1840. — 
Поред И. МажураниЬа изиде на глас у исто време, 
али не витешким него нежним песмама, Станко Враз 
родом Словенац из дон>е Штаіерске ко]и ^е први 
из западних кра]'ева приступио „илирском" колу и 
примио чист српски іезик. Био ]'е човек и учен и 
даровит и образован, писао ]е л>убавне и родол>убне 
песме, измену ко^их се одликуіу Ѣулабще, баладе, 
и романсе, купио ^е народне песме особито по Кран,- 
ско] и Шта^ерско] , од ко]'их ^е издао ,1'едиу свеску, 
био уредник Кола, и доста преводио из странских 



! ) Штампано ,]"е наіпре у забавнику 1§кга 1846, за тим су 
прештампавани одломци из аега у две српске читанке гим- 
наз^ске у 3. СуботиЬа »Цвѣтнику србске словесности* (1853) 
и МалетиЬа „Примерила поетски састава/ (1855) И. И. 
Ткалац га ^е прештампао у Загребу 1857 и 1859 латиницом 
и Ьирилицом и прештампано ^е уз ДаничиЬев превод »Ис- 
торі^е српског народа* од А. Матова, 1858 у Београду. 

Истор. сгп. каижЕвности. 16 



242 



квьижевности готово са свщ'у ]'езика европских. И 
данас се радо чита на нашем запад}', и штета што 
рш ништа од вьегових дела ни]'е нрештампано Ъи- 
рилицом, да би се и по нашим кра,]евима прогласио. 
„ Матица илирска^ изда]е му сад целокупна дела. 
У правцу , у коме ]е радио Ст. Враз особито ]е на 
гласу Иван Трнски. 1842 издао ]'е Ріезте; бол>е 
се проч} г о добрим преводом Крало дворског рукоииса 
(1 и 2 изд. 1854 г.) преводио ]'е и иначе, на пр. 
руске поете (Пушкина) у ^ Невену, А врло удесно, 
да се читаіуЬи н>ега опомиаемо 3. «ТовановиКа, а 
осим веЬих и ман>их песама по листовима, издао ]е 
у последнее време збирку лепих л>убавних песама 
под именом Кгіезпісе (1863 I и 1864 II). Од Дал- 
матинаца ]'е изашао на глас у поези^и Петар Пре- 
радовиК. Од н>егове поезде изаіпли су Ргѵепсі, 
1846, Шѵе р^езте 1851 год. Од драматована епа 
Магко КгаЦеѵіс издао ]е неке одломке у „ Невену " 
1852, и писао ]'е у каижевне листове. Уз Далма- 
тинца П. ПрерадовиЬа може се споменути Лука 
БотиЯ, 1 ) ко^и ]е радио на епско] поези^и. Чувен ]'е 
и радио ^е доста Мирно БоговиЯ ко^и се огледао 
на драми (~Егапкораѣ 1856; ВЦерап , розЦеоІщі кгаЦ 
ВозапзМ, 1857; трагедии Маііаё ОиЪес 1859) 
писао ^е лирске песме а и новеле, од ко^их иза^е 
1857кн>ига Ртіроѵіевіі. — Уна^нов^е време гласа се 
по красно^ поезди, ко^а ^е као народна, и по ^е- 
зику за чу до гипком и живом, прем да не увек 



*) Прогласио се епским спевом РоЪгаНтвіѵо; друго му 
Іе веЪе дело Ві.іейпа Мага 



243 



правилном, Бошаак Фратар Грго Мартий ко^и пише 
под псевдонимима (Ненад Познановиь). Од аегове 
песме Оѣѵеіпісі, ко^а епски пева рат с Турцима, 
изашле су три каиге ; у прво^ Обренов , догаі^ 
из 1857 у Херцеговини, као заметак борбе с Тур- 
цима, у друго] Лука ВукаловиЯ и БоЦ на Грахову 
1858. Те су две каиге штампане 1861 (I) и 1862 
(II). 1866 изашла ]'е кіьига треЬа у ко^ & Боу 
турски и црногорски 1862. Г. Мартиь ^е управо 
на средний ме1>у народном и кіьижевничком кн>и- 
жевношьу, и прем да му одатле потичу многе ле- 
поте , потиче му и ]'една слабост , а то ^е што нема 
пластичне уметничке целине, ко]е ^е, иначе, велика 
штета према снази и дару гьегову. — 

Нэегошев „Горски вщенац" и МажураниЪева 
„Смрт Смаил-аге Ченги&а" биье данас два и на^- 
лепша и на^народнпіа и на^самостални^а дела по- 
етске радае у квижевности сви)у Срба обе цркве 
— а оба пева^у дело српске борбе с Турцима. Срп- 
ске народне песме и умотворине под ^еднако шту^у 
каижевници што пишу обо^им словима, узима]уьи 
их за основ у ,]езику и каижевности. А оне и ^есу 
дале на^више живота и зедно^ и друго] квижевно- 
сти. — Ако з'единство у квижевности вером по- 
двод ене браье и ]'есте дот далеко од оне целине 
ко]а се у іедном организму види, не може се реьи 
да оно за последнее три четири десетине година 
нніе доста напредовало. Што меі/у границама земл>е 
Срба обе цркве и Хрвата нема никога ^'и би ре- 
као да му српске народне песме и умотворине, ко^е 

іб* 



244 



су истинита сво^пна свега народа , Горски вщенац 
православнога владике и Смрт Смаил-аге ЧенгиКа 
Хрвата МажураниЬа нису своіе, на^боле ]е зем- 
ство да оно ^единство има будущности, ^р — ако 
само наша каижевност има будущности — биЪе 
више дела као Горски вщенац и Смрт Смаил-аге 
ЧенгиЯа ! 



>ж< 



ДОДАТАК 



А. ПРИМЕРЫ ИЗ СТАРЕ СЛОВЕНСКЕ КІЬИЖЕВНОСТИ, 
Б. ПРИМЕРИ ИЗ СРПСКО-СЛОВЕНСКЕ КІЬИЖЕВНОСТИ. 
В. ПРИМЕРИ ИЗ ДУВРОВАЧКЕ ШЬИЖЕВНОСТИ. 



А. 

ПРИМЕРИ ИЗ СТАРОГА СЛОВЕНСКОГ ШИКА. 

I. 

БраЬа продажу ЛосиФа. 

Пет кѣгіга Мо^сщевих. Постаѣе , кѣ. I. гл. 37. 

Примерке узет из МиклошиЬеве каиге СЬгезіотаШіа 
раіаезіоѵепіса. ѴіпйоЬопае 1861. Ученицима Ье врло ко- 
рисно бити да оваі! одломак на староме словенском 
упореде са срнским преводом Ъ. ДаничиЬа , као и друге 
комаде ко^и долазе из Мо^ща. 

Носнфъ же седмн мд деслте дѣтъ ввдше пдсъі они|л 

ОТЬЦД СКОЮГО СЪ Б (> Д Т II ЬГ. Іл» СВОНЗІЯ.. ЮНОТОІЛ. СЪІ , СЪ СЪІМЪІ 

Кддниъі н съ съігіъі ^едъфннъі, женоу оті.цд своіего. 
прнложншл же нд Носнфд лоудл; ѵъми къ ІІ/дрдндю отвцоу 
своіемоу. Нідковъ же дювліддше Носнфд пдѵе ньсъхъ съі- 
повъ свон.ѵв. ідко с тлит» стдроствпъ вѣдіііе іемоу. сътворн 
же нзмоу рн^д крдсьиж. вндпнъше же врдтнід юмоу. ідко 
іего отві|в ліоі.нті. пдѵе вьсъхъ съіиовъ свонхъ. къ^пе- 
мднндпшд іего, и ие мождл;*<7> глдгоддтн къ міемоѵ инѵь- 
соже мнрьид. вндѣвъ же Носнфъ съпъ повѣдд н врдтнн 
скоіей. н реѵе нмѵ посдоунідйте съпд сего, нже вндъ.ѵъ. 
і.іьиѣдѵъ къі вджл. иітд спонніе срѣДѣ нодід, н въстд мой 
споит» оунрднь . вдшн же сіюноке окръстъ стоілште кдд- 
шдд\я. ел моіемоѵ сноноу. рімнл же іемоу врдтнід іего* 
іедд цѣсдрвствоуід і|ѣсдрв вл.дешн идмъ. иди влддъі овдд- 
дднзшн пдмн: н іірндожііінл іеште пепдкндг.ти іего съпъ 
іего рддн н ръѵнй іего рддн. вндѣ же дроѵгъій съмъ , н 
ііовёдд н оты|оу своіемоу н врдтнн своіей, н реѵе* се, 



248 



КНДѢХЪ ДрОуГЪІИ СЪМЪ* ДКЪІ СЛЪІІЬІ|6 Н МВСЯЦК Н ЮДНйЛ ыд 

десдте ?вб?дд покддгшлхд мн са. іі згдпрѣтн іемоу отьць. 
іего, и реѵе іемоу ѵкто іесть съііъ сь, нже іесн вндѣлъ; 

ДііНЗШН ЛН ПріІШЬДЪШб Д^Ъ Н МДТН ТКОІД Н БрДТШД ТВОІД 

поклоннмъ сл тевѣ до ^емлга ; въадревьмовдшл же іемоу 

БрДТНІД ИЗГО, Д ОТМ|Ь НЗГО СЪЫЛБЪДѢ СЛОВО Сб. ОТНДОШЛ ЖС 

Брдтнід ісго пдстъ овкі|ь отьі)д своего въ Снхемъ* и реѵе 
Нздрднль къ Носнфоу врдтнід твои пдсять въ Снхеуь. 
,ѵодн, дд тл поуштж къ мнмъ* реѵе же іемоу се щъ. реѵс 
же іемоу Н^дрднль* шкдъ внждь , дште сжтк съдрдвн врл- 
тнід твоід н оки|л. н повѣсн ми глдсъ. н поустн н отъ 
рд^доднід Хевромоу н прннде къ Снхемъ. н сърѣте н 
гла.жь пд&ддіііті. м д лолн. въпросн же н мжжь глдго.ш. 
ѵьсо нштешн; сь же реѵе* врдтнш сііоісіа нштд, покъждь 
мн, къде пдсжть. реѵе же іемоѵ мл>жь* отпдошл отъ с*дѣ. 

сдъішлхъ ВО ІЛ ГЛЛГОЛІКШТЛГ ПОНДѢМЪ въ До^днмъ. Н НДС 
Носнфъ ВЪ СЛѢДЪ врлтнкя свонш, н оврѣте іл къ Дофанмѣ, 
оуздѣіил же н н^ъ ддлеѵд прежде прнБЛнжеиніл іего къ 

МНМЪ, Н СЪВѢШТДШЛ СД ОѴСНТН Н. КѢШТЛНІД же къждо н,ѵъ 

къ врдтоѵ скоіемоу іесе. съиокндыіь омъ ндеті». и-ыит» 
оуво ходите, дд оувніемъ н, н къкръжемъ и въ юднігь 
потокъ отъ снхъ, н реѵемѵ ^вѣрь ^ълъ н^ѣлъ н іесть* н 
дд оу^рнмъ. ѵьто бадать съннід ісго. слъішлвъ же Роу- 

КНМЪ ІЦЕЛКН Н ОТЪ рДКОу Н*Ъ , Н реѴС* N6 оукнідмъ іего 

къ доунш. реѵе же нмъ Роувнмъ* ме пролѣйте кръвн, въ- 
кръ^ѣте н въ потокъ сега поустъішд, р&коу же не въ^ло- 
жнте мл гіь. ілко дд н^вдвнть и отъ ракоу нхъ, н отъ- 
поустнть н къ отьцоу іего. въістъже, іегдд прннде Носнфъ 
къ крдтнн своіей. съвлѣкоша Носнфл съ рн^ъі крлсьиъил, 
ілже бѣ ил шемь. н нонмъше н въвръгошд въ рокъ. по- 
токъ же тъ бѣ тъшть. водъі не іімѣіа. с т. дошл же ідстъ 
хлѣбд. н въ^рѣвъше оѵнмд сконмл кндѣш/л. н се, пжті>- 
нні|н ІІ^мднльтѣие ндѣдх& отъ Гдлдддд, н кельБйди н,ѵъ 

ПЛЪПН ТІШНІЛИЛ Н СМОЛЪІ Н КОІШЛНЦК, НДѢЛХ^ БО къ 

ібгоупьтъ. реѵе же Нюдд крлтнн сконзй* уьто потрьвьиск 
лште оувніемъ врдтд свонзго, н съкръііемъ кръвь іего: 



249 



ходите, н отъддднмъ Носнфд ІІ/пліш.тѣиомъ снмъ, ржкоу 
же скоі€ю N6 подожнмъ пд ыь, ілко крдтъ идшь н пдъть 

М Д III Д І€СТІ.. ІІОСДОуіНДНІЛ Ж€ ЬрЛТНІЛ 1С I О . Н МННОКДДѴл, 

ммжіі Мддннгіс коупы|н, н и^к д г. кош л н къиъ \\7Ъ ІІОТОКД, 
н отъддшл и Нзгмдндьт-г.ііомъ ид дкою деслтоу ^ДДІНІ|І., 
н съкедошл Носнфд къ бгоупьтъ. къ^крдтн же сд Роу- 
к и І.П. къ потокоу, м не оуздѣ Носнфд КЪ ПОТОЦѢ , н рд- 
стръ;д рн^ъТ скот, н прннде къ крдтнн скоіей, н реѵе* 
отроѵнштд пт.стіѵ къ нотоі|'Б . д^ъ же кдмо нд;г. : и къ- 

^ЬМЪШС ріІ^гЬ НоСНфОКМ ^ДКДДШЛ КО^ЬДНШТЬ. Н 0МЛ7ДІІІ А 

кръкниі ріця. крдсілі^іл ів го . н поустншл рн^я. окръкд- 
кдіептіл. , н іірміібсош л оті.і|оу скоібмоу, н рт.шл' рнд/ь 
сніж ог>рт.то,ѵомъ нд горд,ѵъ, посиди, дште ріцд съпід ткоіего 

ІССТЬ СН НЛН NN. Н 1107 } ПД Ілі , Н р€Ѵ6' рн^д СИ СЪІНД МОЮ ГО 

іесть. ^кѣрь ^ъдъ съііѣ н, ^кѣрь късхъітн Носнфд. рд- 
стръ^д же Иідкокъ рн^ъі скош, н къ^дожн рн^ъі сѣто- 

КДИЬИЪІН II Д Сі\. Н СѢТОКДДШС СЪІИД СКОІСГО ДЬИН МЪІЮГЪІ. 

съкрдшд же ел съпіоке іего кьсн н дъштерн, н прііндопіл 
оуткініітъ іего, н не лот-г.дше оутѣшнтн ел гддгоділ ідко 
дд съиндт къ съиіоу сконзмоу сятоую къ ддъ. н пддкд 

СД О N№111. ОТЬІ|Ь № ГО ДІ.ПІІ МЪИОГЪІ. МДДНННС ЖС ІіріІКС- 

дошл Носнфд къ бгоупьтъ, н проддшл н Непътефрню рд- 
кнѵнштоу фдрдопю дръхнмдгнроу. Н КѢДШС господь съ 
Иоснфомъ, н Бѣдше м&гкь хлдогъ, н къістъ къ доі.юу оу 

ГОСІІОДНГіД СК0ІСГ0 бгОуПІ.Т Г.ПННД , Н КІіД-ПДІНб господннъ 
ІСГО, ІЛКО господь СЪ ННМЬ ИЗСТЬ, Н НЗЛНКО ТКОрНТЬ, ГО- 
СПОД!, оустрдідість кі.сд къ рлкоу нзго. н окрѣте Носнфъ 
пддгодт.ті. нрѣдъ господнномь сконш.. н оугдждддше нзмоу. 
н нрнстдкн н кі.семоу домоу скоіемоу, н кксе , іелнко 
нмѣдше, ддстъ къ ржцъ Поснфокг.. къістъ же, іегдд по - 

СТДКН Н ІІДДЪ ДОМ 01.1 1. СКОНМЬ Н ПДДЪ кьсѣмь, іеднко 

нмѣдше, н пддгосдокн господь домъ бгоуньтяинид Носнфд 
рддн. н бъістъ кддгосдоксниіе господьиіе ид кьсемь нмѣ- 
іі ни іего къ домоу н къ седьхъ, н прѣддстъ кьсе, іеднко 
Бѣдше нзмоу, къ р;г.і|т, Носнфокѣ. н не кѣдѣдшс къ скоісмь 
нмѣнніі мнѵьсоже рд^кѣ хдт.сд, нже іддѣдшс сдмъ. 



250 



П. 
Како се спасао Мсдси^е. 

Лет кѣига Моусіуевих. Излазак , кѣ. I. гл. 2. 

Пример узет одакле и први. 

№дні«д отъ дъштеръ Левъгнні*ъ родн МЖЖЬСКЪ полъ, 

Н ВНДѢВЪШС Н ДОБрД Н ЛѢПД КрЪІШД Н ТрН МѢСДЦД. ИЗДЬМД 

же N6 мождддт оукръітн №ГО, ВЪ^ДТЪ МДТН №ГО ковъ- 
ѴСЖЬЦЬ СНТОЕЪ, Н ПОСМОЛН II ПЬКЛОМЬ, н въложн отроѵд 
ВЬ ЙЬ. Н ПОЛОЖИ Н ВЪ Лл.ѴНІ|л> НрН Брѣ^ѣ рѢКЪІ. Н БЛЮ- 

дѣдшс сестрд іего н^ъ ддлеѵд, дд внднть, ѵьто седеть 
нзмоу. прннде же дъштн фдрдоновд к^мъітъ сд ид рѣі|К, 
рдвъііш же іеід \ожддл ( Ѵл> подлъгъ рякя. н оуздѣвъшн 
ковъѵежы|ь въ Лтѵні|н, посълдвъшн рдьъиш*. реѵе въ^дтн 
н. отъкръівъшн же оуздѣ отроѵд плдѵлште сд въ ковъ- 
ѵежьцн. н пощтддѣ іе дъштн фдрдоіш, н реѵе* отъ дѣтнй 
еврейскъінхъ іесть се. н реѵе сестрд іего дъштерн фдрд- 
огюкт.- доштешн лн , дд пріцов;г> тн жеііж отъ бврей. дд 
тн къздонть отроѵд се; реѵе же іей дъштн фдрдоновд* 
ндн. шьдъшн же дѣвні|д възгвд мдтсрь отроѵдте. реѵе же 
•ей дъштн фдрдоиовд* отъѵрдмн мн отроѵд се, н въадой 
мн іе* д^ъ же тн ддмь мьадж. н въ^дтъ жеид отроѵд, н 
доіддше іе. въ^мтжд же отроѵд, н прнведе нз къ дъштерн 
фдрдоновѣ. н бъість іей въ съінд место, н ндреѵе нмд 
№ МОу МОЙСНЙ, ГЛДГОЛІЖШТН. ідко отъ водъі въ;вдъ н. 

III. 

Модсизева песма. 

Пет кѣига Моусщевих. Излазак, кѣ. II. гл. 15. 

Пример узет одакле и прва два. 

Пойм% госіюдевн, сддвьио во прослдвн сд. коілд н 
въсддыінкд въвръже въ морге, помоштьннкъ н покрови- 
тель въістъ иЪнѣ въ съпдсемніе. сь когъ мой, н просллвлот. 
н. вогъ отьі|д моіего, н въ^иеся н. господь съкроушдід 

БрДМН. ГОСПОДЬ НМД №М0у. КОЛССМ'1НІ|Д фдрДОИОВЪІ Н СНЛлі 



251 



№Г0 въвръже въ мори:. н/^рлгллд въсддыінкъі трнстдтъі 
потопи къ ѵръмыіѣѣмь мори. ііл.ѵнмл покръі ід. иогрд^ошА 
въ г л л; і; и и т. ілко кяіібііь. дсскннцд твоід. господи, про- 
сддвн сд крѣпостніж. десьиділ тн рл;кл, господи, съкроушн 

БрДГЪІ, И МЪГіОЖЬСТВОМЬ СЛЛК'М СКОІСІА СЪТрЪЛЪ 1С С II СтПО 
СТЛТЪІ. ПОСЪЛЛ Щ'ЁКЪ СКОП. ПОІЛСТЪ І.А ідко тръстніе. и 
ДОѴХОМІ. ІЛрОСТІІ ТКОІСІА рДСТлъПН СА ВОДД. ОГтСТТ.НІА ІЛКО 
СТѢІІД КОДЪІ. ОГЛСТПША ВЛЪИЪІ ПО СрѢДѢ МОрІД. рСѴС ВрДГЪ* 

ггідвъ постиг»;.,, рд/дт.діл. ндтлгі», илсъініт;» доуиьѵ. СВОКи 

ОѴТЫІ.Ѵ, І.ІЬѴСМЬ СВОІІМІ. , ОБЛДДДІСТЬ рАКД МОІА. ПОСЪЛЛ 
ДОѴХЪ СВОЙ, ПОКрЪІ ІА МОрІС, НО I рА^ОІНА ІЛКО ОЛОВО ВЪ 
ВОДѢ ^ѢЛКИѢ. КЪТО ПОДОБЬИЪ ТСВѢ ВЪ ВО^ѢХЪ, господи, 

къто подобьиъ тепк: нросллвлісмъ въ скаттлілъ. днкміъ 
въ слдвдлъ, творя ѵоудесл. прострѣтъ десыінііл» свокк, 
пожрѣтъ іА /смліл. провсдс НрЛВДОІл, СКОІСІл. люди сков 
спи, иже іі^бдвіі. оутъшнлъ іссн кртлюстніл, скоісьь въ 

ОБНТѢАЬ СВДТтІл» СВОІ-ь. СДЪІПІДША Н^ЪІЦН, И НрОПИ. К Д ІНА 
СА. БОЛѢ^ИІІ ІІрНШІІ.А ЖНВАШТ/ЯН въ фнлнстнмѣ. тъгдл 
ПОТЪШТДІПА СЛ ВЛЛДЪІКЪІ ІСДОМДІА И КЪМА^ІІ модвнтьстнн. 

прннтъ и трсиетъ. н с т і. л -і; ш л вьсн жнвлштей въ Хлиллмѣ. 
іілплдн ил ни трепетъ и стрлм». кеднѵнісш. мъішьцд 

ТБОІСН ДЛ ОКДМСИАТІ. СД, ДОИЬДСЖС ИрОНДАТЬ ЛЮДНІС твои 

си, иже сътджд. въведъ илелдн и въ горл; достоіліініл 
скоіею. въ готово жнлнште своіе, ісже съдвлд, господи, 

СКАТЛІГШ*. ККЖС ОугОТОВЛСТЛ рл»1|Е ТВОИ. ГОСПОДЬ ЦѢСДрЬ- 

ствоуи кі.къ и ил вѣкъ и іеніте. ілко къннде коми Фдрдо- 
новъ съ колссыіні|лмн н въсддьинкъі въ морге , н илведс 
ил нм господь вода морьсБлл-ѵ». съіиовс же надрднлгевн 
прндошд по соухоу по ерт.дп моріл. 

IV. 

Из Остромирова зеван^ела писана 1056 — 1057 године у 

Русиди у Новгороду. 

Лука гл. VIII. 

Ово се штампа по издан>у Востоковл>еву изданом у 

Петербургу 1843 године , с малим зедначеаем правоиисних 



252 



разлика. Иоре^еае са српским и овде се особито пре- 
поручите ученицима. А поре^еае са српско-словенским 
Іеван^ельем, као што се на пр. може то читати с Ни- 
кольским (издао 1864 ДаничиЬ) і'ош і'е удеснще према 
задатку ове науке. 

Рбѵе господь прнтъѵ^ снкй: іцнде сѣід н сѣіеть 
евмеме своіего; н іегдд сѣілше, око пдде при плтн. н 
попкрдно Б'ысть. н пътнцд нбвесьнъид по^обдш.а и. & 
дроугоіе пдде ид кдмеие н пр07двъ оусъше. 2,дше не 
нмпдше влдгъі . л дроугогс пдде по срѣдѣ тръмнід. н въ^- 
дрдете тръиніе, н поддкн ід. Л дроугоіе пдде ид ^емлн 
доврѣ, н про^АБЪ съткорн п додъ съто рн і)€ ш. Къпрд Ш ДЛ.Ѵл» 
же н оуѵеннцн іего глдголжште : ѵьто изсть прнтъѵд сн? 1 ) 
Оиъ же реѵе нмъ: вдмъ ддно іесті» вѣдѣтн тдннъі і|С- 
сдрьствіш божнід; д проѵннмъ въ прнтъѵдхь, дд внддште 
не внддть, н слъішдште не рд/.оумт.і.ъті, , іесть же при- 
тъѵд сн: стллд іесть слово божніс, д нже при пжтн сдть 
слъшдште п. По томъ прндеть днідколъ, и въ^ьметь слово 
отъ сръдьцд н,хъ, дд не вѣръі ішъше спдсепн бддйть. і\ 
нже ид кдмегіи, нже іегдд оусдъішдть, съ рддостнж прнн- 
мдіть слово, н снн кореие ие нмл>ті>, иже въ крыла в-врж 

№МЛІп.ТБ, Н ВЪ ВрѢМД ПДПДСТН ОСТтПД^іТЬ, Л ПДДЪШбНЗ ВЪ 
ТрЪЫНН, СН СтТІ, СЛЪІІНД ВЪШеН , Н ОТЪ ПСѴДЛН Н БОГДТБ- 
СТВНІД Н СЛДСТЬМН ЖНТННСКЪІМН ХОДАШТб ПОДДКДѢЩТЬ СА, 

н ие до кръ,ѵд плодд твордть. Л иже мд ^емлн ДОБрѢ, 

СНН СЖТЬ НЖе ДОБрЪМЪ СрЪДЫ|ЪМЪ Н БЛДГЪМЪ СЛЪГШДШТС 

слово дръждть, н плодъ твордті» ВЪ ТрЪПѢННН. Сн глд- 
голн въ^глдсн: нііѣіа оушн СЛЪІШДТН ДД СЛЪІШНТЬ. 

Матща XV, 21—28. 

Въ крвмд оыо н^ыде НТсоусъ въ стрднл, турьскж н 
сндомьскт. Н се желд ѵдидиенскд отъ прпдвдъ тѣ^ъ 

! ) Ученицима }е вредно упамтити овде показну замѳницу сі» 
ова^ , жоДО зе женски род сн, средвьи се — и н, ід , іе, 
вда іе боле позната у другом падежу іего, іеід , (ед, 
рус. іенз срп.) іе го и сложена са же: нже, ід-же, іе-же. 



253 



НІІІІ.ДІ.ИМІ і;ъ//ыііі г лл гольѵ. ііітіі : номнлоун мл, с і» і п о у Дд- 
вндовъ. дъмітм моід ^кяѣ Бѣсиоуіеть сд. Оиъ же ОТЪВѢШТД 
мм словесе. н иристтіі л і. ню о ѵ ѵ с м п і| и іего, моѵі;д,\;г> м:го. 
гллголіліііітв : отъноустн к, ІЛКО ВЪІІННЗТЬ въ слѣдъ идет». 
Омъ же отвѣштдвъ реѵе: иѣсмь носъддмъ тъкъмо къ 
окьцдмъ погъівъшнмъ домоѵ м/рлмлм:кд. Онл же нрн- 

ШЬДЬНІН НОВ Л О МП СА М;МОу. Г ДЛГОЛ ІтІНТІІ : господи, помоги 

мн. Омъ же отъвѣштдвъ реѵе : иѣсть довро отлтн хлббд 
ѵлдомъ н повръштн н пьсомъ. Опл же реѵе: ен господи 
ибо и пьсн ѣдать отъ кроупні|ь пддлі/ъштммлъ отъ трд- 
пе^ъі господин сконѵъ. Тогдд отъвѣштдвъ НТсоусъ, реѵе 
іен: (о жсгіо, велнкд іесть вѣрд твоід, пддн тевк ідкоже 
ѵоштешм. Н исі|ѣяѣ дъштн іен томь ѵдсѣ. 

V. 

Из Асемановог зевані>ѳл»а, глагол»ског. 

Лука X. 25—37. 

(Издао у Загребу 1866, др. Фраао Рачки.) 

^дкоыыінкъ етеръ прнде къ Інсоусоу нскоушди и 
н гядгоям: Оуѵнтедю ѵьто сътворь жнвотд вѣѵнддго 
слъдоуід ; онъ же реѵе къ пемоу: Въ ^дконѣ ѵьто іін- 
сдпо есть? кдко ѵьтешн? омъ же отъвѣштдвъ реѵе : 
въ^люБіішн господд богд своего отъ вьсего сръдьцд твоего 
н вьсекь доушекй и отъ кьсем крѣпостн твоем и отъ 
вьсего помъншдемнъ твоего лювн и. н нскръмвлго своего, 
ѣко сдмъ СА. Реѵе же емоу Інсоусъ: Прдво отъвѣштд. 
Се сътворн и жнвъ с/йдешн, Омъ же лоте опрдвьднтн 
ел сдмъ, реѵе къ Інсоусоу: Н къто есть нскръннн 
мон? отъвѣінтд Інсоусъ н реѵе: Ѵловѣкъ етеръ съ.ѵож" 
дддше отъ броусдлнмд къ Срнхл\ н въ рд^вонмнкън въпдде, 
нже н съвлъкъше н н ѣ^вън въ^ложъше ид мь отндя. 
остдвльше л-бжнвл. По нрнклюѵдю же мерен етеръ съ- 
хождллше іілітемь н вндѣвъ н мнмо нде. Тдкожде н 
левЛнтъ бънкъ ид томьжде мѣстѣ, прншьдъ н вндѣвъ 
н мнмо нде. Олмлріімнмъ же вндѣвъ н мнлосръдовд. н 



254 



прнстйпль окд^д строупъи его, ВЬ^ЛНВДМ НЛѢН н внио. 
Н мл оутръии НШЬДЪ, КЪ?ЬМЪ ДВД ІІѢИЙ^Д , ддсть го- 
стниьннкоу н реѵе емоѵ : п(ьн лежи емь , н еже дште 
прннжднвешн, щъ егдд възгврдштй сд, въеддмь тн. Къто 
оу«'0 отъ ті*д;ъ трън МЬИНТЬ ТН СД къітн искръмнн въ- 
пддъшоумоу въ рд^вонннкъі : омъ же реѵе: Сътвордн 
милость съ инмь. Реѵе же емоу Інсоусъ: ндн н тъі 
творн тдкожде. 

VI. 

Из рукописа еупрасалскога. 

Почетак од беседе Зовапа Златоуста о светом Томи и против 

Арщана. 

(Моіштепіа Ііп^иэе раіаеозіоѵепісае е сосіісе зиргайііепзі. Ейійіі Г. 
МікІозісЬ. Беч. 1851) 

^дкоиоу оуво і|рькъвиоумоу ПОКДрѢА сд прнсдгохъ. 
ідкоже моштьио. ст;гаідтн. Нелнѵьствніемь же съкд^диыд 
сьделѣвдіемъ оуклдщдід сд стрл,ѵъі , Н ОТЪ ВЬСЙДѢ съ- 

ДрЪЖЙ СД, НЛКО СЬрДШТЙ С6 ДѢІАИНН] \ КЪІ ЛИ ОБрАШТлъ 

недодъ словоу. Лкъі н жнкл проповвдд Оомд ; иъ гровь 
СтПрОТНВЪ ПрОПОВѢДД сьмрьть. дкъі мрьтвд сьповѣдѣ; иъ 
Дѣлесъі стдвмлкк сд. н мрьтвъ іестъ н весьмрьтн. оу- 
мрт. дкъі ѵловѣкъ . н прнходнтъ мнръ дкъі дггелъ . н 

СТрДСТЬ ПрНД Н СТрДСТЬМЪ СтІІрОТНВНТЪ СД, Н ДОЛѢ ле- 

жнтъ, н горя ідвыднзтъ сд. инѵтоже во изго въ^може по- 
крути , инкоеже место въ^може погоувнтн №ГО . вься 
вьселеийій. вь^д гровъі іего , н вьслідѣ дкъі сльпы(е 
снідизтъ. сьдедѣшд ^емн моштн прдвьднвддго, шнрнн ІДВН 
сд вьсед твдрн, н вь^иесе н бллгодѣть въ мнрт>, вьсд 
стрдид ѵдсть нмдтъ Ѳомъі, вьсь мнръ нднлыін. н прѣ- 

БЪІВДДТЪ ВЬ МѢСТѢѴЬ І|ѢЛЪ, ВЬ ВЬСЙ ^СМЬЙ н^нде слдвд 

іего, н вь коиьць вьселеиъід повъіть изго. кдко н оуво 
про^овл» ; сльиьце; иь иоштнж ме осѣиіліетъ сд. ^вѣ^дл» : 
мъ дыіь сед N6 покръіетъ. вь вьсе връмд освѣштдютъ 

съ^ъдди^щ. вьеж тьмл ОТЪГОИН ОТЪ ВЬСеЛСГІЪІА, НѢСТЪ 



255 



ТЪМЫ ПО ГіСМЬ, ТЬМА К ГО N6 омрдѵнтъ , рѢКД ИГ. СТА- 
ВИТЬ, море држдтн N6 можетъ. море отоѵьмоіе 7млжті 
мажа, яги» А^т.тллщн ѵьтжтъ Ном-.,. ВЬСД СТрДЫЪІ дьгіьсь 

ПрЛ^Д1>П0у1л.Т7>. II СеГО СЛОВО, ДІП.І ДЛрІ». ВЛДДТ.М|Ѣ ІІрІІ- 
ПОСАТЪ. 

Б. 

ПРИМЕРИ ИЗ СРПСКО-СЛОВЕНСКОГА ШИКА. 
I. 

Примери из старе српске каижевности. 

1. 

Из живота св. Симеуна од крала Стефана Првовенчаног 

По издаау Павла <Гос. ШаФарика. 

Тѣмь же, (о госиодг, во^ѣ с не г и те д и іе , иіердрьсн, 
ніерен же н ѵрьгіоріцы|н. ліобнмні|н же н врдтнгд моід, 
Д7,ь скджоу вдмь, иедостонмы грѣшьиы н оумндм вывь 
ирѣдь юшьствнкмь іего . рождены нмь плѵе же н вь- 
спнтдиьі нмь стефдиь, сего светлго господи своего рождь- 
ство и жнтніе н довродвтѣлн. дфе н иесоуфоѵ мн тьгдд 
нн поммеціоѵ вывьшнхь іеже б) рождьствѣ н го. мь еды- 
шдиніемь мн слмшефоу, нзже вмвьшоу велнкоу метежоу 
вь стрднт, сен срьпьскміе ^емьлиз н дножлнтннз н ддль- 
мді|ніе и трдвоумннз. н 07,емльствовдиоу соуфоу родителю 
іего ©ть врдтніе своіе /,д к нетто днідводіею, шпн же нт,ь- 
шьдь озть крдмодн н^ь вь мѣсто рождении своего ре- 
комое дножлнтіиа . н н т, в о л нз <пме м ь пожніемь н прѣѵн- 
стыіе ню мдтере родн н сего светлго (отрокд, хотецідго 
вытн пожніемь промысдомь сьвькоупнтелід ііогыпыинмь 
стрдпдмь ютьѵьствнід іего, пдстырд же н оуѵнтелід, пдѵе 
же н погнвыннмь ижмокнтедгд. ид мѣстѣ рекомт к мь ры- 
бннцд. оѵ хрдмоу соуфнмь вь ^емлн тон н лдтниьскымь 
низреюмь, ну,волепнісм же вожніемь сподовн се н лд- 
тнньскон; нрністн крьфеиніе. вь^врдфыноу же се ютцоу 
іего ид стольной-; мъсто , н пдкн сподобн се вьтороіе 



256 



врьфеинге прнютн (оть роукы светнтеліл н лрхнісреіл. по- 
срт.дѣ срьпьскыю / } емдіе, оу скетыю н оу вьсесллвгіыю 
н врь.ѵовнню дпостолоу петрл н плвлл. посдпдьствоуж 
вллдыцѣ своюмоу плстнроѵ лрнстоу, ілкогке пнслмніе вѣ- 
флють: гако совою сьсцоу млѣко свел ль юсн, ренте 
ветьѵдго же н иовдго удвоил ськрьшдю. пнтдюціоу же 

ЮМОу кь ЕДДГОВѢрЬМЫІО Н БОГОѴЬСТНВОу рОДНТбЛЮ №ГО, 

вь^нрдстд же роднтеліл юго N л сотроѵе, мевѣдоуфд во- 
ж низ тлннн н мнлосрьднгл поуѵнгш . ѴОТСфеіС БЫТН ид 
июмь , гакоже цдрьствовдтн юілоу ^емлыінмн Н ВЬ N6- 
весмы.хь вьдвлрлтн се сь дпгеды. 



Прншьдьшоѵ ЖС ШДІІПОМОѴ (ОТЬ ПрДВОВѢрГШН,\Ь вонмь 
НЗГО, Н ПОКЛОПЬ КОЛѢІГЁ свои сь оумнленюмь н смѣре- 
янюіль многомь, глдголлше нзілоу: господи, д^ь геднпь 
(оть ^оуждьшн^ь слоужефнхь тн мьнн юсмь, н вндѣвь 
рьдовольство твою, юже кь влддыцѣ твоюмоу господоус 
ІСОуС ѴрНСТОу , И КЬ ПрѢѴНСТѢН вллдьіѵнцн вогороднцн, 
н кь снмь светммь оугодьмнкомь №Ю поворьинкомь тво- 
нмь , нже крѣпькою дддгпіш подьдрьжеть власть твою 
меврѣднмоу, дрьз^оуяь вь^вѣстнтіі дрьждвѣ твоюн, юже 
П6ЛЮБ6ЦІДГЛ тн вврд н трьклетліл юресь шже оукоръ- 
мілють се кь влддыѵьствн твоюмь. сн же прѣподовиы 
светы мои господниь, N11 мллн ^лкьсиѣвь, скоро прн- 
^вдвь своіего дрхннюреід, ювьфнмнід глдгодемд, н ѵрь- 
ны|е сь нгоумемн свонмн , н ѵьстиыю нюрею, стдрьце 
же н вельмоуже свою, ють мдлд н до велнкл н,ѵь 5 гдд- 
голлше светнтелю н ѵрьны|емь соуцінмь н вьешь сь- 
врднымь с мнмп : прндѣте н вндѣтс сэтьцн н врдтнід, 
юже лціе н хоуждьшн юсьмь ють врлтню своюю , мь 
господь вогь н прѣѵнстліл влддыѵнцд вогороднцд млтн 
юго иеэдн ил лнце ѵловѣѵе, N1» сподовн меие #оуждь- 
шдго, вѣроуюціл вь юднгюсоуфьыоую нерд^дѣлнмоую тро- 
ні|оу, сьблюдлтн сню прѣддиою мн нмь стлдо, юже н 
внднте ныглд, ілко иевьсштн се плѣвелоу ^докь^мьидго 
н мепрнгд^гпидго днілволл. н чнкдкоже мкѣтн мн, юже 



257 



БЫТН ТОМОѴ КЬ (ОБЛАСТИ МОНЗН, ЮЖС БО N МП ІЛ СДЫШОу 

вькорѣинвьшоу се вь мддѣ ^докь^иьномоу , нхоудоу при. 
носефД ид скбты доу.ѵь. н р.цді;.шюі|ід иедѣднмое божь- 
стко. н:;і;е гддгоддше БС7,оумиы дрнн, прѣсъкдиз изднио- 
соуфьиоу тронцоу. изже прорекьше светнн б о г о п о с п и юты|н: 
кто тн. сндсе, рн7,ы рдадрл ? дрим . рсѵс. ве^оумьиы, н гк е 
тронцоу ирьсѣус. тѣмь же н сн вет,оумьин посдѣдоують 
того оууеиню, иевъдоуфе (окдинн. ідкоже сіііті имь вѣ- 
ровдвьшнмь н сі> (оит,міі трькдетымь вь дмо ддовьь скро- 
кнфь. сн же гддгодюфоѵ светомоу осмоу. н рдсіірн веднцѣ 
вывыин. прннде дьфн изднного ведьможь іего прдвовѣрь- 
ны.ѵь . ювроууеид бывьшн ^д моужь ють крнвовѣрьиыхь 
тѣ,\ь. н соуфн вь ни.ѵь н сьбаюдыпн исунстынз мрь^остн 
и,ѵь. н пи мдлн прнкосноувьшн се вт,рт, н,ѵь. н прнпддшн 
кь могдмд светомоу нсповѣддшс гдсио, гддгодюфн №моу: 
господи, господи мои, се нзже внждоу сте^дюфоу се 
вдддыѵьствню своіемоу со вефи сен, мрь^ькынз н иепрн- 
гд^иьиьиыиз вѣры, истиною, господи пои. нспрошеид БЫ.ЧЬ 
по ^дкоиоу врдуьиомоу (ОТЬ сотьцд моизго, рдвд твоизго, 
ммефоу изднновѣрьство соуфоу вдддыѵьствню твонзмоу, 
и быль оу 7дкоиопрт.стоупьгш\і, ТѢ.ѴЬ. н вид-б.ѵь истиною. 
господи, сдоужефе н.ѵі. отпддьшоумоу сддвы божниз сдмомоу 
сотой*, н иемогоуфп трьпѣтн смрддд гдоухн^ь коумнрь и 
мрь^ькыкз изресн. нстрьгьшн се И7,ь роукы н,ѵь н прт.кт.гыин. 
вьпню дрьждвъ твонзн. порд^н крьстомь БОрОуфИ.ѴЬ се сь 
идмн, дд идвыкьиоуть иеѵьстнвн врд7,н, кдко можеть вврд 
твогд, господи, светын же н^ьведь сию прядь сьворь 

СВОИ СЬБрДИЫ ИД НЗреСЬ ТОу ДОуКЛВОуЮ, Н7,Ь0)БЛНУНВЬ крн- 

вовѣрниз н.ѵь. н сьбссѣдовдвь се сь светнтедіемь сн, извь- 
о-нмнизмь , и сь ѵьстьиымн ѵрьпы|н. н сь ведьмождмн 
своими, и ин мддн 7,дкьсггевь. посдд ид ии). вьюроужнвь 
есть слдвьпы.хь свон.ѵь . гддголе: ревпоунз поревповд.ѵь по 
господ?, Б07,в вьседрьжнтелн. ідкоже ниогдд пророкь нлнід, 

НД БССТОУДЬИНЮ НИЗреНЗ ВЬСТДВЬ. И (ЙБЛНУН Б67,Б0ЖЬСТВЫІ€ 

ихь. и ювыи.ѵь нждеже, и дроугыхь кд7,иьмн рД7,лнѵиымн 
П0КД7,Д , ниыхь (07,емдьствнн ЮТЬ ВЛДДЫУЬСТВНІД своизго, 

Истор. срп. каижЕвности. 17 



258 



н домове н\ь и нмёинід н,ѵь ньсе сьвькоупнвь. рдадд іл 
прокдженьпьшь н мнціннмь. оуѵнтелю же н ндѵедьннкоу 
нхь іе^ыкь оурѣ^д оу грьтдин іего, иенспокѣддюцін хрнстд 

СМНД БОЖНІА, Н КПІІГЫ №ГО N6 ѴЬСТН КМ НИ' НЖДСГЬ, н того вк 

н^ыидмниз сьтворнн, ^дпрѣціь иенсповѣддтн нн иомеиовлтн 
(отьмоудь трьклетдго нмеие. н ютьмоудь нскортлінн про- 
клетоую тоу вяроу, ідкоже мн помеиовдтн се іен ють- 

НОѴДЬ ВЬ ВЛДДМѴЬСТВѢ №ГО, ПК САДВНТН Се НЗДНПОСОуфЬНѢН 

н нерд^ДЕлілл;н н жнвотвореціек тронцн, (оты|оу н сниоу 
н светомоу доухоу, всегда н мыгш н прнсно н въкм въ- 
комь. дмниь. 



2. 
Из Живота св. Симѳуна од светога Саве, 

По издаѣу Павла Іосифа Шафарика. 

Нспльинвшоу же се емоу 'л^-момоу лътоу вь дрь- 
ждвѣ его, владыка же прѣмнлостнвмн непрѣзрѣ молеиід 
его, еже щ глоуБНNМ ерьдьцд вьадмхдемое, мь іако ціедрь 
н троудопрТемьць н мьздоноддтель вьсѣмь .хоте сплети се. 
прнклюѵьшоу во се врямелн ідсмо емн смотрьлнвмн сын 
моужь вьсоу мнрд сего елдвоу н ѵьсть ин вь ѵто же вь- 
мѣин, н крдсотд жіі^ин сее ідко н дымь моу внднмд вметь. 
Хрнстовд же ліовм рдстндше вь мнзмь, н рд^ьгдрддше ерьдце 
его ідко хрдмнид емоу оуготовдкд н сьсоудь прѣѵнсть 
доухокн его светомоу, иѣкоторнмь ирнложеиТемь вь оумь 
его прнложнвшоу ѵрнстоу н идстдвльшомоу н. н тдко по- 
елдвь сьвькоупн влдгородмоую сн дѣтьцоу н вьсе нзгБрдиые 
сн волідре, мдлые н велнкме. н сьвькоупнвь іее кь ссбѣ 
идѵеть нмь оуѵе глдголдтн: ѵедд мод вь^люблюидд н вь- 
СІІНТѢИДД мною, се оуввдвмо БЫСТЬ ВЬСѢМН вдмн, кдко 
богь свонмь промышліеміемі. постдвн мене влддыѵьство- 
вдтн нддь вдмн, н вь плѵеді; кдковоу ПрНШЕрЬТОѴЬ нрѣ- 
(ОБНдвноую ^емлю мдшоу. н номоціію вожѴею н прѣсветме 
влддыѵнце ндше вогородні|е, елнкоу моціь нмѣе, гіесовдѣгінѵ 
се ян повод ддхь ссбѣ , доидеже вьед ішірлвлю. н вогоу 



259 



поснъшьствоуюшоу мн приложим, кь вдмь дьаниоу н III и- 
рнноу, еже вьсѣмь кѣдомо бысть. вьсвдь же вась «ко н 
свою дѣть вьспіітѣхь, даже н до сеаѣ, н плоуѵмѵі. вы, 
кдко дрьждтн се прлвовърпые вѣры. мішгн же нішііде- 
м в и п іі і| м вьсташе мл мо н о пи донн с Мб іако н пѵелы сьть, 
г*ь нмепсмі. госнодьглшь протнклілд се ішь н одолт.м» нмь. 
тѣмь же н вы, ѵеда мол кі^дюкліегил . ие/ ) лоыклнте оу- 
ѵегГід своего н ирлкокт.рпдго ^лкоил мною оустлкдн плго. 
сіе во дрьжеше нмѣтн лоірстс вогл помофглікд секи н 
прѣсветоую госпождоу і;огородні|оу. н мою лціе н грѣшмоу 
молнтвоу. мене же иыглл ютьпоустнте . ваадыкоу своего, 
сь мнромь, дл внднтѣ оѵн мои сплсеніе, еже есть оуго- 
товаль прѣдь лні|бмі. кьсѣ^ь свѣтл вь сэтькрьвеиіе е^ы- 
кюмь н вь сллкоѵ вамь, плствѣ моен. внждоу во, ілко 
ві.се соуетн ѵловѣѵьско), елико ілзпр-ББоудеть по сьмрьтн. 
менрт.Боудеть боглтьство гін сьнндеть слдвд, нрншьдьшн 
во сьмрьть вьсл сн погоувнть. тѣмь вь соуе метем се. 
іі о ѵ т к крлтькь есть, ниже теѵемь, дымь есть жнтіе наше, 
плрл, прьсть н мрлѵь. вь млат, ілваілет се л вь с коря по- 
гывдеть. тѣмь вь нстнмоу соуета кьслѵьскл. житіе во се 
сѣнь нсыіь, н во ілі вь ѵтоже метет се вьслкь ^емдыш, 
ілкоже р-кше кингы: егда н вьсь мнрь прнюБрѣшемь, тогда 
н вь гровь вьсеанм се, ндеже коупгю царіе н оувсо^н. 
тѣмь же, ѵеда моа аювнмаа, поустнте ме скоро, да ндоу 
вндѣтн оуткхн нсранаевы. н снмн оувъты оувеціавь н,\ь 
довры господнпь н Баагн пастырь, снмь же вьсѣмь шлого 
рыдаюцінмь и гаагоаюцінмь емоу: неостакн пась снрь, 
господн, тобою во (осі;еі|іеінлі бы,момь, н тобою наоуѵемн 

БЫХООМЬ, Н ТОБОЮ ПрОСВЯТН^ЮМ С€ , ПЛСТЫрЮ ДОБрЫ, ПО- 

даглеи доушоу свою ?л о> в і| е . н мнкоанже во вь твое дьпн 
вьсхышеио бысть юкѵе влькомь <оть богд прѣддинлго тн 
стддд пдстве. н вь вьсе мн- лить твоим» сьвдюдеглі бы 
м»мь н вьспнтѣин, н иного господд н юты|л непо^иамомь 
рд^вѣ теве, ваддыко плшь. 



17' 



260 



Вь *ві* дьнь того мЕсецд вндѣхь его, ілко готовит 
се кь (отьхождеиіго. н глдголд,*ь емоу: © влджены госпо- 
дние, сімеюне. се, оуже влдгы ткон готовит се нс,ѵодь 
вь покои твои, дд юже слышлдь есмь, еже есн благосло- 
вись ндследТс свое, нь и нынід свое послѣдьніее бддго- 
слокенТе ддждь нмь. онь же кьадЕкь роуі|ѣ, ндѵеть сь 
сльадмн глдголдтн: троице светАА, Боже ндшь, славлю те 

И БЛАГОСЛОВЛЮ ТС И МОЛЮ ТС И ВЬЮБрДЖДЮ ТС, Т(кСТТб БО 

влдгословеніе ддю наследТіо моемоу. господи вьссдрьжн» 

ТеЛЮ, БОЖе «ФТЬЦЬ НАШИМ,. ДВрДДМОВЬ, НСАДКОВЬ, ІАКЮВЛЬ 
И СЕМ6НН ПрДВСДНДГО. СЬ,ѵрДПН И ОѴКрЕПН ВЬ ДрЬЖДВЕ БЫВ- 

шаго влддыѵьствід моего, и помоціь прЕСветые Богородице 
и мод дціе и гръшнд молитва да есть СЬ НИМИ (ОТЬ НЫНІА 

И ДО ВЕКА. адпОВѢДЬ ЖС прСЖДНЮЮ ВЬДАЮ НМД. НМАНТА 

любовь междоу собою, иже ли ею нстоупнть сь оустд- 

ВЛЮНДГО ИМА МНОЮ, ГНѢВЬ БОЖІИ ДА ПОІАСТЬ 6Г0 И СЁМ С 

его. мит. же со вьсемь томь рекыиоу: дмннь. вь *ві* дьны 
прншьдыиоѵ того мѣссца реѵе : ѵедо мое, принеси ми 

ПрѣСВеТОуЮ БОГОрОДНЦОу. ТАКОВО БО НМАМЬ ОБЕТОВАПіе, 

іако да нрЕдь місю нспоуціоу доу,ѵь мои. и сьтвореноу 
Бывшоу повелЕнѴю, кь веѵерю Бывшоу, глагола: ѵедо 
мое, сьврыин любовь, вьадожн нд ме рдсоу , еже есть 
ногревенТд моего, и оустрои ме сьврьшено ОБрд^омь све- 
тымь, како и вь гровѣ ми вьадецін. и простри рого^нноу 
на ^емлн, и положи ме на ней. и положи камнкь подь 
глАвоу мою, да тоу лежю, дондсжс посетить ме господь 
вылети (оть соудоу. щи же вьсд нспльннвь, сьтворнхь 
повелѣнд ми нмь. вьсемь же ндмь здецінмь и плдѵюцінм 
се горько, ^рѣфемь нд семь влдженемь стдрьцн тдковдд 
нен^реѵеньндд вожТд смотренід. ідко со и аде нросн оу 
бога, и ддсть емоу вь дрьждвѣ его, тдко и до сего ѵдсд 
невьсхоте ни еднне .вецін лншнтн се доу^овные, нь вьсд 

БОГЬ НСПЛЬНИ еМОу. ВЬ ИСТННОу БО, БрАТіе МОД ЛЮБИМДД 

и ютьцн, ѵюдо бѣ зретн, егоже ваидхоу се и трепетдхоу 
вьсе стрдноу. тьи виднмь бе ідко единь <оть стрдньныхь, 
ннціь, рдсою обить, лежеіиь нд ^емлн нд рого^ннѣ, И КАМЫ 



261 



емоу иоді, главою, вьсѣмн кллнілемоу. н оумнлідюфоу се 
н просефоу оу вьсвхь нрофеиід н г.ллгословепід. нОфн 
же бывшн, простнвыинм се и блдгосдовіівыіінм се оу 
него вьсѣмь , ютндоше вь кедіе слоужвы ткорнтн н нѣ- 
колнко млло покол вькоуснтн. гць же н едннь иереи остл- 
к и хі. сь собою, н іірѣвыхгові; оу нею кьсоу тоу НОфЬ. 
полоунофн же вывьшоу, вьтншл влдженм стлрьць, н к 
томоу неіе гллголдтн к ммт.. Бмкшоу же врѣменн оутрьніе 

Н ^ЛѴМЛІІОу І1Т.ТІЮ 1|рЬКОВЬНОМОу , ЛБІС ПрОСБѢТН се ЛНІ|С 

вллженомоу стлрьцоу, н вьадвнгь ііл песо и реѵе : ѵкдднте 
ііогл кі. светмхь его, хвдлнте его н ил оутврьжденн силы 
его. д;ь же рѣхь смоу : ютьѵе, кого вндѣ гокорншнр он 
же вьздѣвь нл ме, гллголл мн: хвдлнте его н нл снлдхь 
его, ѵкллнте его н но пркмішгомоу влддыѵьствію его. н 
се рекшоу емоу. двіе прявожьствьнын доуді. скоп н^поу- 
стнвь оуспе © господи, лт, же иддь нл лні|н его, ііддкдхі. 

се горко НЛ ДДЬГЬ ѴДСЬ, Н ВЬСТДВЬ ВДЛГОДДрІІѴВ БОГД, о 

снкон конѵнпт. вндѣвь сего прѣподовндго моужд. 



3. 

Из Домѳнтизанова живота св. Симѳуна и св. Саве. 

По издаѣу 23. ДаничиКа. 

О п р и ш і. с т к н н и рт. о с ке ш т ей л л г о к і. яд- 
кроу скетыіеБОгороднце стоуденнѵьскыіе. Н нде 
кь скетѣн БОгородні|н стоуденнѵьскон. н поклоннкь се кь 
і|рькькн свстт.и. н прннде кь ѵьсті.попоу гроБоу скетллго 
Спмеонл , н любь^но осе^двь н доуіневьнмнмл н тѣлесь- 
нынмл роуклмд, н нрѣслддькынмь ЛОБЬ^ЛННІСМЬ ОБЛОБЬЦЛ 

Н, Н ІІр1;ТОІ!ЛМІШН СЛЬ^ДМН ОМОѴН Пр I; V ЬСТЬНОу 10 рЛКОу 

прѣдоБрллго оуѵнтеліл скоіего, ѵедолюг.іікллго отьі|Л н 
богоносьнллго соупроугл, н сллдьцт. прнкосноукь се кь 
светомоу скетын доуховьною любокню, н обыѵьною мо- 
литвою помолнвь се светомоу, н мнрь длвь бьсѣмь г. о л 
тііілмь прѣподовьнымь ѵрыіы|емь. ѵедомь светллго Снмеонл, 
н вьсѣмь ѵрнстоііменіітмнмь дюдемь. ѵедомь своіего оть- 



262 



ѵьствд, н тлко шьдь покон іюлоуѵн, н выкьшоу дыін 

М€ДѢЛЬИОМОу, Н СЬТВОрНВЬ ВЬДѢПІІК: ВЬСеіи ОШТЬНОЮ ПО ОБН- 
УЛЮ о СЫ1АСЫ40Ш» кьскрьсемнн, н Богоиосьномоу прнллгдіе 
ноѵвдлоу. н Бывьшоу дьиекн вь крыле подовьноіе, сьтворн 
же Божксткілмоую лнтоурыню, н освети тоу попы н днід- 
коіш н подьдніакоіш н ѵьтьі|е, н ськрьшемк же бывьшн 
светон слоужьвѣ божьстебион , н богосвѣтдын дрь^ніепн- 

СКОуПБ, БОГОИОСЬНЫН КНрБ СдБД ПО ОБМѴДЮ НД€ МОДНТВОу 

сьтворнтн иддь гровомь светлдго. омБ же светын ПрѢБОГД- 
тоую милость вьсегдя нмѣіе кб своіемоу лювнмомоу 
ѵедоу, н кьсегдд прошению іемоу испльнідю не тькьмо 
тоу вь лні|е придьстоюштоу іемоу, мь н посьлдннюмь мд- 
ннсдныкз ,ѵдртнн> светынмь кь светомоу отб Светынз Горы, 
н тоу молюмню іемоу прніемь, н прошению юмоу нснль- 
иивь, н сбгы мднпдѵе прѣн^ОБНдьмо светын меоскоуді.ыоу 

БЛДГОДѢТЬ ПОДЛ ПрѢДБ /ІНІ|€МЬ ЛЮБСШТДДГО Н, ПрѢБЛДГО- 
Оу^ДНЬНЫНМЬ МНрОМЬ ОБЛНІД СВСТОуЮ Н БОЖЬСТВЬ N оу Ю 

црьковь, н соугоуво блягодѣть светддго доухд ноддстд, 
ОВД соупроугд скѣтопосьнд богомосы(д. по прьвомоу ре- 
ѵению овб мнромь і;ддіооу\дгміід оумдштдю ѵедд своід, 

ОВБ АПОСТОЛЬСКОЮ БЛДГОДѢТНЮ НСДОСТДТЬКЫ НрЬ НСПЛЬНІДЮ, 

н ВБсд ѵедд светыю овоюдоу вьспрнюмыие ддрь светддго 
доухд, хвдлоу вьаддше вогоу просддвдідюштоу светдід 

СВОГД ОуГОДЬННКД, Н ОНѢХЬ N ДСТДВД ІД ЮШТД НД ІІОуТБ СВОИ 

сьпдсьнын светынмд, покд^дюштд нмь жнвоть вѣѵьнын. 



О оскештенни іепнскопь и р п о с в е ш т е N д д г о 
кнрь Сдвы. Н тоу н^врд отб оуѵеинкь СВОНХЬ Богорд- 
^оумьныю н богобоіа^иьныю н уьстьиыю моуже могоуште 
прдвнтн люди по :?лкомоу вожьствьномоу Н по прѣдднню 
светыихь дпостоль, н светынхь вогомоеьнынхь отьці. оу- 
кд^дннід сбблюддтн ; н осветнвь нхь н сьтворн іе іепн- 

СКОПЫ, Н рДСПНСДВБ СТрДНЫ ОТБѴЬСТВД СВОЮГО, Н ПОСБЛД 

когождо нхь вь юиорню свою но достокиню, ідкоже кого 
^иддше, ндоуѵнвь ІІ/ѴЬ СОГОПОДОБЬМЕ , Н НрѢДДВЬ нмь ко 



263 



моуждо кннгы ^дконьныіе, н ^ліювѣдлвь комоуждо нхь 

СЬ КЬСЛКМНМЬ БОГОБОІД^НЬСТВОМЬ Н СЬ ВѢрОЮ ѵнстою не- 

нороѵьно .ѵ о д іі т іі . н о вьсемь доврѣ поревьноуюште по 
новомоу г <дкомоу хрнстовоу н по прѣдднню светынхь 

ДПОСТОДЬ СЬБЛЮДДТН КОМОужДО ПДСТМрОу СДОК€СЬНОіе стддо 

своіе ; н о томі. ^дсьвѣдѣтельствовдвь вьсѣмь пдстыремь : 
сдовесьнд стддд Христом и прѣдднд вдмь сьбдюдднтс опдсь- 
N0, ідко дьнннз з^ьдн соуть, н врѣіле кэже прѣклоннло се іесть 
до того, рекь, ідко н о послѣдьніемь н ѵромомі, овьѵетн 
нсте^дын ѵоштете вытн ві> дьнь онь веднкын послѣдьннн 
оть ндѵельннкл плстыреіль Хрнстд. 



О I! Ѣ N I, V А II Н Н Б Д Д Г О Н Ѣ р Б 11 Д Д Г О К р Д Л ІД КНрЬ 

Стефднд нръосвештенынмь кнрь Сдвоіль. Н 
нрнукднь вллговѣрьнддго врдтд своіего прѣвблнкддго ікоу- 
пднд кнрь Стефднд вь велнкоую дрБ.ѵніепнсконніо рекомоу 
Жнтьѵоу. вь роукотворенмн нзмоу млндстнрь, н по лове- 
лѣнню невесьнддго строители н того влдгодѣтелід прі;о- 
свештенын кнрь Сдвд сьтворн по обыѵдю оббпоштьнонз 
стоіднню. н ОБОіодоу нрослдвн прос лд внвьшддго н . овоудоу 
пѣсньмн вогоглдсьнынмн, овоудоу ськроушенніемь срьдьѵь- 
нынмь, прнносе гсрьтвоу кздннь юднномоу нд ольтдрн доу- 
шевьнкмь срьдьі|д ськроушсиддго . іегоже вогь ннколнже 
не оуннѵнждіеть. н кь врѣме богоподобьно сьтворнвь 
светоую лнтоурыню, н по велнкомь нсход-в светміе лн- 
тоурьгніе, нрнісмь светын вѣньць вь велнкомь светнлнштн, 
Н ВѢНЬѴД влдговѣрыіддго врдтд свонзго, н помд^д іего 
доухомь светынілі. ид крллнзвьство, ідко ^вдтн се іемоу 
сдмодрьждвьномоу господнноу кнрь Стефдноу крдлю. ІДКО 

ДД БОУДОУТЬ ВѢНЬѴДНН БОГОМЬ ВЬСН ТрІІІС носоБнтелніс 

хрнстовн, іеште вь пльтн соуште живи ;біівынмь богомь 
обильною блдгодѣтню вѣньѵднн выше, н рд^лнѵьнынмн 
ѵоудесы прослдвліенн; н не тьѵню же нменд н\ь ндпн- 
сдид выше нд невесе,хь, нь н оврд^ь н подобии: ісште нд 



264 



?емлн жнвѣмь соуштемь нлинсділі выше ид мевесехь по 
словоу апостола: слоужьшн доврв редь севѣ доврын оврѣ- 
тоше, н господоу н светынмь аньгеломь іего знліемн 
выше, н іеште вь плѣтн соуште %л правовьрніе нхь вь^- 
лювліенн выше когоу н лныеломь, н вьсѣіль ѵловѣкомь 
на оуднкліеиннз выше, три свѣтнлл сьвѣдѣтсльствл вожнід 
нстннькынмь вогомь вьадвнжена на прнкедеыніе кь вогоѵ 
своіего отьуьства; трніе раѵнтелніе нрѣсвѣтлыіе виры 
христовы; трннз нспльннтелніе светынхь ^лповѣдпн, н за- 
кона нзго сьврьшнтелніе ; трніе іеднномысльноу волю 
ішоуште вь трехь тьлесехь, кьсн юдниодоушьин , неднно 
мыслеште н ил іеднно вь^нраюште, вьсн ісдннь поуть 
живота оврѣтьше; трніе тремь выноу дьиь и иошть по- 
довеште се отьцоу и сыііоу и светомоу доухоу; и трніе 
трехь волю сьтворьше ил ^емлн, отьць сь двѣмл ѵеды 
вь^лювліенынмл, светын Снмеонь сь богоносьнынмь кнрь 
Слвомь. н сь ннмь посовьннкь вожпн кнрь Стефаыь прь- 
ковъньѵлнын краль, волю вожню сьтворьше ид ?емлн. н 
иевесьнн граждане іавнше се на невесель; снн же іедннь 
оть дкѣю пльтню мллдѣншнн светынмь же доухомь прь- 
вѣіе порождень высть, н вожннзю бллгод-ётню наставліа- 
іемь, овра^ь вожніа покелкнніа показа родителю своіемоу, 
и врата своіего наоуѵн вьсемоу воголюбию, и вьсь стрлхь 
вожнн пригвозди вь боголюбнвѣіі доушн іего, н слове- 
сьнонз стадо своіего отьѵьства вьсакомоу вллговѣрню 
наказа, н вьсе вѣньѵа вь нме господьніе, іако вогь вь- 
саѵьскаіа нспльніанз влагостн, н онь выноу подове се 
вллдыцѣ своіемоу , недостатькы своіего отьѵьства нспль- 
нідіе н лювовьнааго врата своіего вѣльѵл Богодароканою 
нзыоу Благодѣтню , н вьсоу землю своіего отьѵьства 
нспльнн вьсакого влаговѣрніа н влаго^аконніа , н вьсакоюдѣ 
оутврьднвь , н тако прѣвываста вь отьѵьствѣ своіемь о 
бо^ѣ доврѣ спѣюштс, н вьсе ѵасы дьневьнніе н ношть- 
ныіе сь лювовню ѵаюште гласа влаженааго н сладь- 
кааго владыкы свосего по^ванніа на прѣдьлежештнн нма 



265 



иоуті.. н КІ.С6ГДЛ меоусыпыгі; оѵн нмоуштд оумычт. и доу- 

НіеВЬН ѢН О НСНДЫЛСГІНН ^ЛКСНЛ. И О С І> \ (к Л N 1С N ІІ II УДПОКѢДНІІ 

божннхь н о іір-і;длмомь нмд тдлдньтѣ, і отокеште се вь- 
сегдд кь отим,ііітдиімо і|Ард месесмидго. и тдко спъюште 
дроугь дроугоу ИОМДГДІОШТС. 



4. 

Из Данилових „Живота кральева и архиепископа 
српских. " 

По издаау Ъ. ДаничиЬа. 
Из Живота крала Драгутина. 

II СНІ|6КМ№ ГЛАГОЛЫ ВѢШТАВЬ, Н ТЛКО ВЬ ТЬ ѴДСЬ 

посьлл сьлы своіе кь врлтоу своіемоу мдддт.ншемоу Ми 
лоутнноу гддгоднз нзмоу: скоро сьтворн шьствніе кь мнѣ. 
ідко велнкы тднмы кѣііітдиіие нмѣю сь тобою, опк же 
пдѵе ідко слышлвь о тлковон бол-іцілі іего, ті»шті.но нде 

КЬ N 1С М О V • Н ПрНШЬДЬШОу ІСМОу ВЬ МѢСТО ГЛЛГОЛИЗМОЮ 

Дижеко вь овллстн жоупы рдшьскыіе, н тоу велико ры- 
ддннн- н плдѵь сьтворн мддь БрЛТОМЬ свонмь. н глдголд 
іемоу благоѵьстнвын н хрнстолювнвын крдль Стефднь: 
любнмын мон врлте. се оуво вндншн. ідкоже сьтворнхь, 
вьтддсть мн се; дл кь семоу оуво проѵеіе ие нмдмь ндд- 
дыѵьствовлтн мл прѣстолѣ семь, н же вь7,ехь снлою 
родителю монзмоу; мі. по снхь лште прѣвоудоу ид 
прѣстолѣ семь крдліекьствоуіе, тѣло моіс лютынмн кд- 
^іп.мн не нсповѣднмынмн нмѣють нскоушено выти оть 
госнодл. по дѣломь ко монмь іелнко сьтворнхь вьсл сніл 
нмоуть нрннтн ид ме. ПОМЫШЛІЛЮ ВО КЛКО ВЬ ВѢКЫ І|Лрь< 
сткд коудоуштдді о отыілдохь. вьсхот-бвь мдлонрпмеиьнѣіі 
слдвѣ. бслѣт^ь во іліке оть геіены ожндяіеть ме, прнсьныіе 
оу^ы н тьмл выи;іныііліл, ѵрьвь ілдовнтын. скрьжьть ^оу 
бомь, скрьвь н тоугд огиьиыіе рѣкы. дл коіе слово н^ьметь 
ме, вь^лювліене, кьто ли ирт.дьстдиеті, мн н поможет». 
моуѵнмоу? ты же, дрлгын мон н любнмын врдте, вь^ьмн 
Кѣиьць мон цдрьскын. н сѣдн ид прт.етодт. роднтеліл 



266 



свонзго; вогь во повелъвднзть тдко; н вь многолѣтьнѣмь 
жнвотѣ воѵдн крдлнзвьствоукз н врдне отьѵьство твою 
оть ндснлнід коююшткнхь ид те, господь яге мои (Ннсоусь 
Хрнстось) да оутврьднть те н оукр-Бпнть, н сила доухд 
светддго да окрнлнть те. /лмтшп лмніті те оть ид паде- 
нию лоукдкллго; дныель господьнь воудн прнсьно сь 
тобою, сыіештоу тн и ходештоу, хрдие и веседе доушоу 
твою. Н по снхь ддрокд нзмоу прѣстоль свои цдрьскын, 
и по достоідпню проставите и рекоуште: многд лѣтд 
сьтворн вогь вддгоѵьстнвомоу и хрнстолювнвомоу и 
сдмодрьждньиомоу вьсеіе срьвьскыіе и поморьскыкз ^емдн: 
Стефдиоу крддю Оурошоу. Н вьсд соуштд по снхь ідже 
ид потрѣвоу ддсть нзмоу ддры миогоѵьстьиы н ^ддто и 

СКИТЫ ^ЛАТОТЬКДНЫ МИОГОЦѢИЬИЫ І|ДрЬСКЬІ, коиід же сво- 
юго н ороужниз свонз, нзже ид сект, сдмь иошддше ид тѣлѣ 
своизмь, снід вьсд ддсть измоу гддгодні : прѣпоідшн се 
ороужннзмь снмь по ведрѣ своизн, снльие; сііѣн же вь 
кодьшдід кь вогоу, вдддыѵьствоуіе вь отьѵьствни свонзмь. 
того во вдддыкы вьсѣхь Хрнстд инкогдд не отьѵдн се, 
^дкоиоу вожкствьнынхь пнсдинн прнлежыіо пооуѵлн се. 
родители ие весѵьствоун мь сь вьсдкынмь влдгоговѣниь- 
ствомь прнлежьно ноѵнтдн, гдко дд прнложеть тн се лѣтд 
жнкотд ; инштд н оувогд ие нрѣ^рн, дд не сь вогдтыимь 
оиѣілъ л ют и нострдждешн: и истины ие отьстоупн. глд- 

ГОЛЮТЬ ВО ВЛАДЫКА ИАІІІЬ ХрНСТОСЬ ВЬ СВСТѢМЬ НЗВДНЬ- 

гелннн : дште вь нстниѣ прѣвоудете, нстнид сьвлюдеть 
вы. молю же те о господи вь^лювлнзнын мон врдте, снід 
вьсд сьхрднн, и ме нмдть тн иднтн ^ьло; дште ли и ид- 
ндеть тн, воудн хкдле нме господьииз влдгословеио кь 
вѣкы. н глдголн вьсегдд н нмеиемь господьнизмь про- 
тнвлідн се нзмоу; н нзмоуже недооумѣнзшн се ідже соуть 
вогоу оугодьмд, оу того нздниого проси, н по пророкоу 
нспльннть тн господь вьсд пронібинід твоід. н мене же 

ЛЮБНМДАГО ТН БрДТД НС ОТЬѴДН СС ВЬ ЛЮБЬВН СрЬДЫ|Д ТВО- 

нзго; д^ь же оуво вь отьлоуѵеиын ждрѣвнн миѣ госпо- 
демь ндоу, гдко дд ие сь иоуждею лют* стрдждоуште вь 



267 



ікнтнн семь нрѣндемъ ні, ними; вѣкы. нодоБАіеть же ны 

САМОВОЛЬНО НЬДЛТН С6 К Ь СТрАСТбМЬ Н БОЛѢ^НеМЬ ТѢЛ€СЬ- 

ныимь, ідкоже во по волн 2$ьлділ сьтнорнхомь н неоугодь- 
наіа вогоу. протнвоѵ же томоу снід вьсд прнидоше на ны. 
тѣмь вь пеѵддн поменоухомь те, господи. Оутврьднвь же 
и: го глаголы вогорл^оумьнынмн, н тдко сьтворн рдстднніе 
сь вь^лювліенмнмь врлтомь свонмі., ндѣжс ДАровл іемоу 
крдліевьство віі Расѣ, ві. мѣстѣ рекомѣмь Дѣжевѣ. сдмь 
же сь блдгоѵьстнныіі н хрнстолювнвыи крлль Стефднь, 
іегоже, о любнмні|и, дрь^иоу рештн вьторддго Нова мно- 

ГОСТрДДАЛЬИЛЛГО. НЛН СКОрѢИЗ реШТН ЛкрААМА іірАведьнддго 

н стрдньнолюБнвддго . иже оуво гостн люке н дньгелы 
прноБрѣте пл стдрость севѣ , ілкоже н сь господннь мон 
тѣ,\ь ирАвомь довродѣтѣлнн ревьноуіе. сллвоу ^емльнддго 
цдрьствнід н нрѣстоль свои остдвнвь, н сь проста же оть 
Т'і;\ь млловрѣменьныи,хь ннѵесомоуже отьнюдь не вь. 

СѴОТѢ. Н ВЬСТАВЬ Н НДС ВЬ ОБЛАСТЬ ДрЬЖАВЫ СВО№№ , вь 

^емлю ндрні|ліемоую Млѵвд, юже ддль н:моу бѣ тьсть іего 
крдль оугдрьскыи. тдмо во прншьдь сь иод роужи и; 1.1 ь сво- 
нмь благоѵьстнвою крдлнцею Кдтелнною н сь некоторою 
ѵестню влдстель снонѵь , сь (во) блдгоѵьстнвын носе вь 
срьдьі|н своіемь ськровнште многоі|ѣньнадго внсерд Хри- 
стд, н того вьсеподдтельною блдгодѣтию ѵоте обогатнтн 
се, н тоу ^емлю прншьдь вь ню освѣтнтн ю, н людн по 
оуѵенпіемь божьствьньіи^ь іінсдніін вь тьмѣ н мрлцк 
соуштнимь нерд^оумьнынмь кь свѣтоу вь^вестн сьпдсь- 
надго жнвотд. ѵьто во рекоу, о ліобнмііімі, а^ь сьмъренын 
Данннль, нлн ѵьто прьвѣіе вь^глдголю? оть коудоу ли 
ндѵьноу сего благоѵьстнвдаго моужд толнкык троуды и 
стрдстн подвнгы же ненсновѣднмы и бьдѣниіа и обьношть- 
ндіа стоіанніа, непрт.сы,\діемыіе же истоѵьннкы сль^ь кго? 
кьто во оврѣштеть се оть тдковын.ѵь хоте вьсд по 
имени прѣдьложнтн вдмь сего неи^гдлголлндід ѵоудесд. 
іелнко мнлостьініе кь ннштннмь. и мдлодоушьнынмь оу- 
тѣшениід, и скрьБСштннмь СЫІОСТрДДДНИІД, И ОБИДНМЫНМЬ 
н^БАВнтелід, божьствьнынмь же і|рькькдмь МНОГОСВѢТЛДДГО 



268 



скѣтнлыінкд ? семоу во господь посыддістб свѣть свои н 
нстнгіоу, ДД тл оѵво идстдвитд н н кьведетл вь велико н 
кьсесрьдьѵьмо поклюйте и троуды Богооугоділніе: о ип\ьи;с 
помоуднѵомь се слово сбстдвнтн, нзлнко кь^можьио. 



5. 
Стара писма. 

А. 

Писмо Немаѣино Хиландару. 

(1198—1199.) 

Нс-когш сьтворн вогь мево н ^емлю н ѵловѣкы мл 
иен, н блдгословн іс, н ддстб нмі> влдстб мл всѣн твдрн 
своей, н іюстлвн соки цдре, дроугне кие^е, пин вллднкы, 
н комоужде ддсть ллстн стлдо свое н сьвлоуддтн е ють 
вслкогл ^ьлл ылходецілго ил не. тѣільже, Брдтне. вогь прѣ- 
мнлостнвы оутврьдн Грьке і|лрылн л Оугре крдлылн, н 
когожде е^нке рл^дѣлнвь и ^дкоиб длвь н ирдвы оустлвы 
н вллднкы илді» іліші по мрдкоу н по ^лкогіоу рдстдвлБ 
своею лрѣмоудростню. тѣмбжс по мбиоу/г.н его н исн^б- 
мѣрылѣн мнлостн н ѵлоеѣколюбню длровл НДШНМБ ИрЛДѢ- 
домь н ндшшль дѣдомб ювлдддтн снювб ^емловь срьвь- 
сковб, н вьслкоѣко богб строе ил оуиьшл ѴЛОВѢКОІЛБ ие 
хоте ѵловѣѵн гнбѣлн, н постлвн ме велнегл жоуплил. мд- 
реѵеылго вь свѣтѣмб крмремн Сткфлііл II € іл д N о ѵ < н ювыо- 
внхь свою Дѣдниоу, н Больше оутнрьднхь БОЖНЮВЬ помокню 
и своею моудростню , ДЛМОВБ МН ють богл, н кь^внгохь 
погнбьшкюсвою Дѣднмоу, н прноврѣто.хь (одь морьске ^емле 
^етоу н сь грлдовы. л юдь ЛрьБліілсБ ПнлотБ, л юдь грьѵь- 
ске ^еілле Лдбь с льплдмемь, Гльвоунцоу, Рѣке, ^дгрьлд- 
тоу, Аѣвьѵе, Бѣлні|оу, Аенеііні|оу. н божнювь помокню н 
свонмь троудомь тл ксл прновръть, носнъшемнем Б вожнемь 
мнрБ н тихость вьсыірнемБшоу кллднѵБСТвоу моемоу (ОДІ. 
кксоудл, ^лѵехь ноофрлклтн мбіслб свою н пооуѵлвлтн 
оуілБ свои, вьжделѣвдтн н пецін се ю доушн своей, вь ко* 



269 



торое ѵнсло вьуьтеиь г.ьдоу ВЬ ДЬНЬ СТрДШЬНДГО скдд, н 
клко бн моіньно вьспрнетн мн лнгельекн Н ДПОСТОДЬСКН 

(ОБрД^Ь II НОС Л Т.ДОКЛТІІ КДДДІІѴІ.НеМІ, гддголомь: ВЬ^ЬМѢТС 

нго мое мл ее, и п д о ѵ ѵ іі т е се ють мене, ѣко кротькь есмь н 
сьмѣрегіь срьдьі|емь, нго во мое влдго н приме мое дько 
есть, мнноукі.шоу ж€ врѣмяіін МНОГОІ' вддднкд мон прѣмн- 
достнвы N6 прт/і.рт. полепит смілтскдннт своего, МП ѢКО 
федры трвдонодожьпнкь н мьадовьаддтедь. нже реѵе не- 
о к іі р іі н и і.і и своими оустн : не прндом. пріцьвдтн прднедь- 
ННКЬ N1. ГрѣШМІНКЬ вь иоклтнне: н мьпт, по мндосрьдью 
его кьне^дпоу прнкдоуѵьшоу се вримепн тсио. н всд мнрд 
сего ѵьсть н сддвд мн вь ѵьтоже мн кі.мтнеил высть, н 
вьсоѵ крдсотоу жнтнѣ сего н днвьпо вь^ьрѣине тко н 
дымь мн бысть внднмо, д хрнстовд дювы пдѵе прнве^овд- 
ше се кь мыі« діие н кь недостониоѵ. н вьнегглпоу юстд- 
внхь влдднѵьство мое н вьсд мот,, рл^лнѵыідт, мот., Хрнстоу 
н^ьволмноу ТДКО Н ПрѣСВСТЁН госпождн Богороднцн. н спо- 
добн ме гртшьндго светдго нгд его вдлглго, н юбьціьннкд 
ме сьтворн ѵьстьндго н дпгельсклго н дпостодьскогд ЮБрда;д 
мдддго н велнклго. семоу же коиьѵдкмиоу се о мьиѣ, оу- 
строю семоу вывдемоу, состдннхь ид нртстодт моемь н вь 
хрнстоддровдмѣмь мн влдднѵьствѣ лоуБьвьидго мн сынд 
Стѣфдид, велнегд жоупдид N севдстокрдторд, ^етн юдь когд 
вѣньѵдидго кнрь Алезнъ цдрд грьѵькогд, н ді|іе н ие досто 
инь рдвь Хрнстоу илрецін се, Снмеоиь мпндь. кддгосдовнхі, 
н всдкнмь Блдгословлепнемь . ѣкоже блдгословн Нсдкь 
Нѣковд, сыид своего, еже посьпѣшьствовдтн емоу б) всд- 
комь дѣлт блд^ѣ оу влдднѵьствѣ своемь н Блдгосрьдв БЫТН 
н д мнрь крьстііѣпьскы н ю і|рьквд,ѵь пецін се н о сдоу- 
жецінхь вь пн.кь н ппклкоже бытн ^д^орыюу юдь встѵк 
творы|л н господд. по семь же н^ьводеннемь вддднкы моего 
Нсоу Хрнстд. ѣкоже вѣцідвдеть пнсдгіне: пнкоторнже про- 
рокь вь ютьѵьствѣ своемь прнеть есть, гідѵеть подвн^дтн 
се мысль моѣ н^нтн мн юдь ^мдннт моего н дѣтн н по 
стнгмоутн нвкое мтсто н тоу подоуѵнтн сьплсепне. н не 
юстлвн мене вддднкд мон н моего жедлпнт. . пдѵе во рд- 



270 



дветь се со г(>ѣшілніі|т; кдюцін се. н^ндоль н^ь сотьѵьствд 
своего вь Скетоую Гороу, н оврѣтохь моидстнрь нѣколн 
быкьшн, ^овомы Хнлднддрь, введение светые н нръслд- 
выше влдднѵнце наше вогородні|е, ндѣгке ме бѣ кдмеиь 
остдль N.1 кдмемн ноу рд^ндлемь содыіоудь ; н потроуднкь 
старость свою, посьлѣшьствоуюціоу мм сыиоу мн, велне- 
моу жоунлиоу Стяфдлоу, сьподовн ме нлдднкл мон выты 
емоу кьтнтороу. н ѵестн его погнвьшее вь^нскдхь, н 
совнокнхь н по н^ьволеиню влдднѵнце вогородні|е, н дл, 
ере нсьпроснхь Пдрнке оу цдрд оу Прн^ьрѣмѣ, дд ддхь 
содь ынхь мдыдстнроу оу Светом, Горѣ светон вогороднцн 
оу Мнлеідхь селд Иепровнцід, Момоушоу, Слдмодрдвы, 
Ретнвлоу, Трьине, Ретнвырнцл , Трьновьц/в, Хоѵд н дрвгд 
Хоѵд н трыь тенге н дьвд внііогрлдл тенге идсдднхь н 
оулнъинке .д. : едьль оу Трыщьхь, дрвгн оу Ддвьшоръ. 
трети к Голншсвѣ, ѵетврьтн в Пдрнцѣхь; д ^Д конмьжде 
оуднѣинкомь по дьвд ѵловѣкд, н лддинноу Когдѵоу, н сод 
влдхь Рддово соудьство нЪврыево, д всеге влдхь .ро., н 
ддхь содь вытькд ѵьто моге, н оу Щеі% ковыле н содн 
.л. сыюудонь. н дне кьто водь ілдмдстнрьскндь лвдн БѢЖН 
нлн влдхь подь велнегд гвилдид нлн код ниогд когд, дд 
се врдкдю сопеть; дко лн «одь жвндннхь лвдн приводе в 
мдидстирьске лоудн, дд се врдкдю опеть, н кьсд елнко 
ддхь мдидстыревн оу Светоу Гороу, дд мѣ тр-квѣ мн мое- 
моу дѣтетевн мн моемоу оумоуѵетевн нн моемоу родн- 
моу ин нномоу ннкомоуре. дко лн кьто сне прѣтворн дд 
моу богь соудн, н дд моу е соупьрыіьцд светд вогороднцд 
яд стрдшьяомь соуднфн ооиомь н ѣ^ь грѣшьинкь Снмесогіь. 
Крьсть С Н М 60 N со в ь н л о д ь п н с д н н е. 



Крал Стефан Радослав обеКава трговачка права 

Дубровчанима. 

(1234.) 

І* Стефдиь, вь Хрнстд вогд кѣріш крдль всѣхь рдшь* 

кн,ѵь ^емль н трекоунннскннхь, оуиоукь светдго Снмесонд 



271 
II е м .1 н е н сынь іірикокѣпьѵлпьндго крллд кддгсено поѵнвь- 

ІііеГД СтѣфДИД МОНДѴД. РлДОСЛЛКІ. . ВЬ ДѢТІ. ..Ѵр.ІК. Н7 } - 

1*7,0,41, прт.ді» врдтомь ми Кддднсддвомь /,д прлвовърнід 
моісго н /,д іеговд рддн веднкдго прѣкдетькьствд . придоѵн 
оѵ сн грддь Доувровьгпікь : кнсу,і. Петрь Кодесддкнкь н 

Т»ДрЬ КрВСНКІі Н СЬ ВСѢМН КДДСТеДЫ (ОВЬКІІНОВЬ ГрДДІѵ 
СКОВЬ <і)ДІ> 1.1 Л Л Л Н ДО В6ЛІІІД ІІрІІ 1С III С М€ СЬ ПОѴЬСТНЮ, н 

много мо іі о ѵ 1. т іі ііі с. н прдвовѣрьгіо мн посдоужнше. ВНДѢ 

КрДДСВЬСТВО МН ТОДНКОу 0>ДЬ НІІ\І> ПОѴЬСТЬ Н ВѢрНО по- 

сдоуженнн;. н сніс оуѵнннкі, нмь и оуткрьдн.ѵь, ілкоре дко 
мн вогь дд , н г.оудоу господарь, кдко СЬМЬ БЫЛЬ, дд сн 
ходе сь свонмн сн трьгн по всѣн ^емдн аждлстм крд- 
левьсткд мн свободно н по Хдьмьсцъ ^емдн н по ^ет* 
н по всдкнмь трьгомь врддбвьствд мн, л дд нмь се І|Д- 
рнпд N6 у^емде нн шдь мдлд мн до веднід, н могорыше 
хдьмьске, н ддчь, ѵто ддісте ^д Рѣкоу н ?д ^дтоиьске 
внмогрдде н ^д поднѵке вниогрдде, шдь тогд вы юсвовдгд 
крддевьство мн, дд ме ддіете кнѵесдре; н 7,л внногрдде 

ЖрЫІОВЫІНѴЬКе ЮДЬ ДѢДЬ ВДШНХЬ Н (ОДЬ ЮТЫ|Ь вн дорн 

до вдсь до дньсь, ѵто сте посддндн Д07ііемь ^емле крд- 
девьствд мн, ндн № много ндн мддо, прдцідю вы, дд сте 
юдь тогд своводин, н длин дд N6 дднзте. Д (ОДЬ дьыьсь 
по о>ноугс ^емле мое дд ме покрніете нн іедыіе педн нлн 
лозговь ндн жнтомь ндн вокемь конмь. доке дн ѵто овь- 
кнмд вдшд ирт.^ь сніе оутврьгенніс крддевьствд мн ѵто 
прнмькноутн мое земле, сктле мене кдетвд, іюмекдре вы 
юстдіете оу прѣклетьвьствъ. юврѣте дн се кто ѵловѣкь 
7,ьль ндн а>дь монхь ндн (одь вдшнль потвдрдіе сіме. оу 
томь дд иѣ ^дедн ннкоере, иь то дд се нсыірдвдд соудомь 
прдвымь вожьствышнмь, ідкоре дд е прдво н Бе^ырѣшьно 
крддевьствоу мн н вдмь вврьиымь мн прнідтедемь. н кто 
воѵдоу подь роуковь крддевьствд мн, воудоукоу мн СЬ 
мндостню божннзвь н пр-кѵнстыіе іего мдтере оу моемь 
господьствѣ, ндн іе врдть мон ндн стрыі|ь мн ндн врд- 
тоуѵедь мн ндн нгіь кто дюво а>дь воддрь крддевьствд 
мн, кто хоке сніе потворнтн. ме мддь гііѣкь н пдкд^дмнк; 



272 



нмл вьспрніетн соть крдденьствд мн. по жнвотѣ же моемь 
ндконь мене ндн юстдне дѣте мое нлн оуноуѵе ндн прдоу- 
моуѵе ндн нні> кто любо прнснн мон, н хоке сніе потворнтн, 
вогь дд моѵ соудн н светя согороднмд н крьсть ѵьстьиы н 
вен светн оѵ сн вѣкь н оу воудоукн, нь сьврьшенѣ еоудоукн 
вдшён вѣрѣ н дюбьвн н клетвъ о>нон . коіевь мн се хокете 
(обскдтн со всемь кь мнѣ н кь послѣдыінмь монмь. сего БО 
рддн сніе оутврьднвь н подьпнсдѵь роукою крдлевьствл мн 
вь дѣто внше пнедно . мъсецд ферьвдрд .д., ннднктнюнд .д. (н 
дд е евдь в крт.менпхь по старом» ^дконв юдь мнхоліл дьие 
до гюргевд дьме). 

в. 

Уговор дубровачког кнеза ^вана Дандула са Стефаном 
Владиславом кралем сриским. 

(1234-1240.) 

| Кь нме штьцд н сыид н светдго двхд. гць Жднн 
Ддпьдоль, кме^ь двБровьѵскн сь всѣмн водідрн н сь всовь 
шикннокь грддьсковь кльыемо се тсбѣ, господину крддю 
всѣхь рдшкнхь ^емде н номорьскнхь Владиславу, « господа 
богд ндшегд Неоу Хрнстд н в пръеветв вогородицв н в ѵь- 
стны н жнвотворешн крьсть н в светд божнѣ екдньгеднт. н 
в все свете вгоднвмне богв ють вѣкл бс^ ведке ывягде, гіь 
свонмь хтвинемь н своювь воловь, ѵнстъмь ерьдьцемь н 
прдвовь вѣровь ве^ь ведкогд пронддьствд н ?ьле мыслы, 
ідкоре содь дьнешнегд дьме дд тн смо прьътелн іірдвы, н 
дд смо с тобовь едновь мыелню н еднмѣМБ ерьдьцемь не- 
рд^двѵно до живота ндшегд н твоегд, н кто е твои прьѣтель, 
дд мв смо нрьѣтелне, д кто твои врдгь прнвѣгне в ндшь 
грддь кь ндмь, дд тн не непдкостн ннцідре, в мдеь ввде; дко 
лн ѵто непдкостн. дд е мы плдтнмо; дко лн гд не платимо, 
дд юмога едмогд дд тн ддмо; дке лн тогд не вѵнинмо 
дд дд е нд ндсь клетвд снъ. н дко тн се ^годн кое ндснді.іе. 
н прнБъгиешн в грддь ндшь к идмь, дд те прнмемо ідко го- 
сподина сь ведкокь поѵьстню и сь кедкнмь прылинемь сь 



273 



КСКМІІ ТВОИМИ БОЛІЛрЫ Н С 1.1 III; 1.1 1! КС 'К МП ТВОИМИ, КОН СС С 
тобовь /годе. Н КОЛНКО КЬ^ЛЮБНШН ІІрТ.БЫТН » НДСЬ . ДА 
СН ПрКБѴДбШН СЬ ВСДКОВЬ НѲѴЬСТНЮ, Л ^ЛД ДА ТН N6 8ѴІІ- 

пнмо ннкогдрс пи тспі: самом» господни» ни госпогн л;еггк 
ТКОеіІ НИ ДТ.І|Н ТВО€Н НИ ДОБЫТК» твоем» ИСАКОМ» нн г.о- 
ЛГДрОМЬ ТВОНМЬ Н (III ВСДКОМ» ННКОМ»рС ТБОСМ» НИ ДОБЫТ- 
КОМ!, нмь, мі, пдѵе дд нмліні. поѵьсть н хрдм» против» 
мокн гілшбн іако и господина, и кьгл сн кьсѵоксшн ПОНТН 
ннлмо (одь нлсь, дл сн погешн СВОБОДНО СЬ ВСЛКОН) НО- 

ѴЬСТНІО И СЬ ВСІіМН ТВОИМИ И СЬ ДОБЫТКОМЬ КСАКЫМЬ 
ТВОНМЬ Н ЮГГК.ѴЬ ДОБЫТКОМЬ ВСАКНМЬ , А МЫ ДА Т6 НСІІрЛ- 

тнмо; н земли твоей н грлдомь твонмь да ие пакостимо 

ПН ИДѢПОМЬ ИИ Г8С0ВБ ИИ (ОѴНВѢСТЬ ИИ тлемь, II ь плѵе 
ДА НМЬ ПрЬЪМО ІАКО н самѣмь плмь; И ДА СТОНМО » СТА- 

ри.ѵь мегл^ь, л нрѣс-то дд не посежемо инкдкоре; д до- 
быткь, ере смо реклн ддтн, дл тн ддмо, тнс»кю нерьперь 
н петьдесеть ллкьть скрьлдтл ѵнстогд н ѵрьлеиогд, коглре 

ТЫ САМЬ ГОСПОДИН!, ЮБЛЮБИШН : ТО ІІОЛОВНМ» ДА ТН ддмо 

сьгд петь сьть нерьперь н оиа^н петь десеть лдкьть 
скрьлдтд, коере текѣ угодно в»де, л др»г» петь сьть перь- 
перь дд тн ддмо до солги кд. а оть тога дд тн не »дрь- 
я5нмо всегд ни мала, о ь дд тн ноддмо все ненльибно; н 
цдрнинкь твои дд стон » пдеь неврѣгепь содь плсь ннкд- 
коре и ѵто е твои прАВнид, дд тн ю поддемо вс» еврь- 
шеи»; н кьгд <одь пдеь »стрѣБ«ешн помокн по мор», н 
пондемо тн ид помокь. дд г;ы простишь тогд л-втя все, 
ѵто нмАмо закон ь ДАвдтн, и к»пцнзмь ндшнмь, кон вьелоде 
по твоей земли, цдрни». ілко н господине свето поѵнвьшн 
дѣдь тн н господнпь свето ПОѴНВШН ЮТЬЦЬ ТН, КЬГД НМД 
смо помдгдли, іірлцідлл пы ста: дке ли не вымогаемо нтн 
нд помокь тн, то да сн в^нмдшь все, кдко тн е ^дкопь 
н тдкоге тн се н мы кльнемо. кдко тн с» се н ты во- 
лгаре поелн ндшн клелн, Мл-ѳ-ѣн Квддѵнкь н Крьвдшь 
Мдньгеревнкь и Петрь Срѣкнкь, н пнконмре »зрокомь дд 
не рдздроушнмо сне клетве с тобовь, пь да ю дрывнмо 
тврьдо. н дко се коѣ крдмолд «унии мег» мдмн, дд се 

Истор. сгп. каижЕвности. 18 



274 



свдомь іі с п р л к д д . д клеткв вынв дд дрьжнмо к тевѣ пе- 
помьѵно. н клко хокемо сне все схрлннтн, ѵто се пнше 
в снен клетвѣ, тдко дд идсь богь сьхрлнн нд семь свѣтѣ 
н 8 ввдвкемь: лко лн прѣствпнмо к едно оодь сегд, ѵто 
смо вговорнлн С ТОБОВЬ Н ВПИСАЛИ ?ДѢ. дд ны вогь сьпьне 
н светд ьогороднцд н вен светн, кон се шина в снен 
клетвь, н ил семь свбтѣ н нл-номь. 



г. 

Дубровачка оиштина десиоту Стефану. 

(16. Марта. 1415). 

Слдвномв н вельможном» господин» деспот» с т е- 
фднв мнлостню божисфмь вьсон ерьвекен ^емлн н по- 
двндвью господин» (одь влддвцілго грддд дввровннкл кие^л 
влдстель н одь вьсе шікннс много любимо подрдвліеные. 
господине деспоте сто кдко из ѵ»тн ісрь се іе великость 
господьствд тн нѣціо спордерьднлл на ж н в ь к д мегд- 
т и к ід н ннзгд сте све^длн и іцслн м» влцінне колд р»пе 
н р»де н вьсе ціо іе бнло » квкн, д сьдн господние деспоте 
вдшон милости ми говоримо И СВѢДОК»№МО кдко ндшь 
Д»БрОВѴДНННЬ СТѢПКО ПДВЛОВНКЬ нмдль іе оопкнн» 

сь реѵенѣмь и; и к ь к о м ь » всемь ціо но с» р»пе р»де 
колд к»кіе и прдтежь » к»кн вьсе І€ било нд полѣ ііоло- 

ВННД ЖНВЬКОВД Д ПОЛОВННД СТѢПКОВД д вдшд ми- 
лость ^нд дд шдь постдныд ерьвеке господе нмлмо шннми 
крдсне »вѣте н ноѵтеііе ^дпнсе кдко дьндшнн дввровѵдне 
трьговцн дчлде слободно по вьсон нн\ь дрьждвн шнн.ѵь 

ТрЬГОМЬ Н БЛДГОМЬ ННКНМЬ НСВЬ^БрДННО СЬБЛЮДеНН И ©БД- 

ровднн невоіе се пкдне силе ни в^етыл н вьсн тн донрн 
^дконн и слоБодьцінне светѣмь роднтеліемь твонмь и по 
томь светопоѵнвшомь ГОСПОГОМЬ МДНКОМЬ ВН Н СЛДВНѢМЬ 
господьством тн потврьгнзнн и волге нспрдліенн, КДКО БОЛ№ 
господьство тн вѣ. н ^д то молимо великость господь- 
ствд тн нддеь своіе прнідтеліе ь^ьдрьжн в томь кдко по 



275 



твоіен милости іесн до дьндсь н/.ьдрнідлі, н молнмо ціо 

І€ СТѢПК0К6 подо і: II ІІО Б8ДН ТН МИЛОСТЬ ^ДПОВНДѢТЬ 
ПОГ.рлТИТН М8 Н ЮСЛОБОДНТН ДЛ СН рЛБОТД СВОНЗ рЛІіОТС н 
(ОІІрЛІІС СЛОБОДМО. н шо тн іс МИЛОСТЬ (одміншн идмь. 



д. 
О иродами царине Рудничке. 
(26. Новембра 1423.) 
(0дь деспотд стефднд і| л о и п и к о> і.і і. иововрдьсц/ьмь 

ПОДОШЛО Н Б6ИК8 Н КНСТ/о' Т0Д0р8 Н СНМК8. II ДДТНТе БСНК8 

юдь цдрнме юдь петь сдть лнтдрь конз он внше юдь ѵе- 
тнрн тнсвкнз три стл н шесть десеть н юсдмь лнтдрь н 

(ОСЛМІ. ВИДѴЬ Н ѴСТНрІІ ДКЬСДГНЗ СрбБрЛ, NN0 N6 8УНПНТС. 

ІіА господнпь деспоть стефдиь ііродлдо,ѵь цлрнп» р«- 

ДГіНѴКЬ' Е6ПК8 II врЛТВ МН (])СДСрНК8 7,Д Г0ДНЦ16 7,Д ШбСТЬ 

слті. лнтдрь среврл. юдь тогл/^я иллтііше господьствв мн 
готювѣмь трьгомь петь слть н шесть десеть лнтдрь н дл 
нспрлве митрополит» нсндорн ѵетнрн десеть лнтдрь. ^л 
то^н нмь прнмк ГОСПОДЬСТВО МН ВЪрОМЬ ЛКО БН тко н 
векнз ддвдль ?л і|дрнпн 7,д рь'дттго дл нмь се не щьме 
докле не Н7,ьдрьже годнцід ве^ь свлкогд смкціеиыд н ве^ь 
поколевдинід дл ю дрьгке ©вон годнше н лко се вн слв- 

ѴНЛО ДЛ Н7Ы8ВС (ОДЬ !|ЛрНГіС. ДЛ ИДЬ П0МНЛНИ5 ГОСПОДЬСТВО 

мн. мѣсецд гегівлрл .л. дднь мл влснлнзвь длнь. 

/дпокпдыо господния мн кие^д млртолл Ж8иіл ѵре- 
внкіл н ніеговл нт.епрдпогд мллогл вѣкід гл ркско логофеть 
нсннсдѵь сніе внше ннсдпне книге подь пеѵлтню госпо- 
днпл деспотл конз вяли коіе донесе кие^ь веико пкрд 

ГИИДКЛНКІА СННЬ Н МОЛН КМС7 Э Л Н ИЛЛСТСЛС ДЛ М8 ИЛЬ ѴННС 
ЮВДѢ 8 КДТДСТНТО ПрѢПНСЛТЬ ЛКО БН ГДГ, ИД П8ТСВН Н7,Ь' 

гнБле пекл се юиьдп ид,\о)де пнслмие дл Б8де вѣровдиио 
вь всяко врѣме л ирглислдь нхь лѣтд рождьствд хрнстовд 
гнс8і|ігіо н ѵетнрн стд н двд десетн н третые лито мѣ- 
сеі|д иовемврл .кг. дднь. 

18* 



276 



Из рукописа Александрова. 
Гласит IX. Издаѣе Ъ. ДаничиЯа. 
I. Светом» с л в к и с р ь в с к о м ». с л д в д. Слдвн 

» ВДС6.ѴВ І|ДрД ЛрНСТД ВД^НСКЛВЬ, ВЛЛДНѴДСТВВЮфД 0)1|Д 

(остдвнвк. горн д^омд дошддь, ндеже внсот» влдгороднід 
до рдвд смереинемь н^меиивь, тр»дн многими тело) »др»- 
ѵнль есн, моднтвдмн же дат» нросветндь еен, довре нно- 
ѵдскн пожнль есн, дггедскн вд инстннн пожнль есн. 
діюстодскн вд мнре нд»ѵнль есн воде^димн иофеннід н 
стрлнствніл .ѵождеинемъ мвѵемнѵдские подвиги сдвршндь 
есн. кто н^гддгюлеть твое довродетедн , нмнже невесндід 
ид ^емдн прнтежддь есн, едко вллжеине озѵе плстнр» н 
вѵнтедю. ид ідко предстое хрнст» бог», модн сплети се 
д»шлмь ндшнмь. 

П. Светом» крддю. елдвд. Ддмдсь ѵдстмое 
трьждетво невеенл прд?дн»ють мнедльио з^емдид кд веселию 
сд^нвдюціе вд пдметн довдідго нодвнжннкд стефднл трь- 
педнводйшядго. едн во вдсеіцредмн хрнстовемь ^дноведемь 
хрдпнтель внеть н^вестненшн, не помнловд тлеюцін.ѵь і|др- 
ствнід рддн веѵине и влдженине вд нсьтнн» жн^нн, нд 
рдстоѵн н ддеть »богнмь, н м» ѵбин ѵдскнм ь венцемь венѵд 
се. светен предстое троні|н иеходдтднетвеие едмнренне 
проентн мнровн н грехомь проентн (0стдклбинб иже тогд 
верою сдврьшдюцінхь трьждетво. 

III. Светом» нелдвиом» кие?» лд^др». Кто 
теве не влджнть вддрдго делдтелд ^дповеден божнхь, нлн 
кто N6 похвдлнть вдеекрдсиое твое жнтннз. сдврдл во есн 
ідко пѵелд лювотр»діід миогоцветнне довродетелн, в»д»ф»ю 
слдв» иски ^емльною н^меинтн. ©ко слепнмь, ногд хро- 
мнмь, жд^дль стдростн , вдсемь вдсдкь внль есн мило- 
стнвною рекою, м»ѵеинід же венцемь глдв» свою «крдснль 
есн. хрнст» вог» предьстоншн, того слдвн идслдждде се. 
ем»же модн се, молнм те, лд^дре м»дре, тр»домь тконмь 
кеѵновдтн вд тншнпе. епдетн се двшдмь ндшнмь. 



277 



IV. II д рожддство господа і; о г л н с и а с а 
идшего I и с к с л Хрнстд. тропдрь. Рогкддство твое. 
Христе і;о;ке мдшь, вдсніл мнрокн светь рл^кмл. вд нем 
во ^ке/ддмі, сл»;і;сі|!іі ^ве^дою вѵл.ѵк се теве кдднілтн се 
слі»гл|« нрдвдн н тепе кедстн ел внсотн кдстокд. господи, 
слдвд теве. 

— к о N д д к ь. Дева ддилсі. нреовфдсткеипдго рд- 
жддеть. н ^емдід врь тот. неприступном^ приносите, дггелн 
сд плстнрмн слдвословеть , вльсвн же ел ^веадою пвть 
шдствиють, идсь с<і> рддн родн се сотроѵе млддо нре- 
веѵмн богь. 

К о г о ід к д е н н ю. тропдрь. Кл ікорддмн кршдюфв 
тн се господи тронѵлское ідвн се поклонение: родителей 
ко гллс сведетелствовдше тн, кд^люьлеипдго те снмд 
имение, н д«\і, вл кндепн голвбннн н^вествовдше слокесн 
втврждемне ілвклен, се Христе вогке , н мнрь прюевефь. 
слдвд теве. 

11л к л с к р і. с е п н е христово. Хрнстосі. влекрее 

Щ І.ірТКНѴІ, СЛМрТНЮ СДМрТЬ ПОПрЛВЬ И СВфНМЬ вл гро- 

ве.ѵь жнвоть длровл. 

— к о п д л к і>. Лі|іе и вл гровь едшдль есн веелмр- 
тне, на ддовв рдадрвшнль есн сил», н влекредль есн ідко 
іЮБеднтелі. хрнсте воже, жемдмь мѵромосні|ДМЬ рддость 
провецідвь н свонмь дпостолюмь мнрь ддровдвь, н и; с іідд- 
ш іі м і» подден вдекреепне. 

V. Хвддн двше моід господд, вдехвдлю господа кд 
животе моемь, пою бог» моем» дондеже еедмь. не пд- 
денте се нд кііе^е пн мл еннн ѵловеѵдскне, вд нн\ся;е 
месть снлсеннід. іцндеть двхь его н вд^врдтнт се вд зе- 
млю свою, вд тдн ддиь но гніпгоТ ь вдсд номнін леннід его, 
влджемь емвже богь нідковдаь иомофпіікі. его, кповднне 
его нд господд бога своего, едтворшдго мево н землю, 
море, н вдсд ідже вд ннхь. \рдпеі|ілго истину вд векь, 

ТВОреЦІДГО СВДЬ (ОБНДНШІМЬ. ддюціаго пнці» ДДѴВфНМЬ. 

господь решить (оковлнне, господь вмвждрдеть слепце, 



278 



господа вд^воднть ин^вржеине, господь любить прдкед- 
инки, господь хрлмнть прншдлце, снрд н вддовв прием деть. 
н пкть грешин;*ь погасит!.. влі|дрнт се господь вд кекн. 
вогь твои снюне вд род н род. 



II. 

Примери из глагол>еке кн>ижевности латинских попова 
у Далмацией. 

1. 

Из одломка онога мисала XII века коуи се чува у 

Загребу. 

3. Вгсіс СЪгезѣотаШа. Рга§ 1859. стр. 77. 

Іованово ^еван^еле VIII. 46 — 59. 

Бь оно врѣіѵіе: гллголлше Ісись идродомь іюдѣіскімь 
і дрхіервомь : кто оть влсь овлТѵіт ме о грѣсѣ ? лціб Ѵі 
істіин глаголю, поѵто N6 емлете ві мігв вврУ? іже оть 
Когд есть, словесд вожіт. поелншлеть. Сего рддТ ві ие 
послншдете -вко оть Когд ивстс. Отвецідше же іюдѣі' і 
рвше ем»: Не доврв лі' мТ глдголемь. ѣко Сдмдрдиіиь есі 
ті V бѣсь нмдшн? Отвецід Ісись : 0Ць ввел ие Тмлмь, иь 
ѵтн оті|д моего, л вТ не ѵтете меме. Л^ь ие іцік слдві 
моее, иь есть ііиеі V скдеі". Лмень дмеиь глдголю вдмь, 
дціе кто слоео мое сьвлюдеть семрьті ие Тмдть відвті 
вь ввкТ. Рѣше же емк Іюдѣі: иіие рд^»мв^омь, ѣко бѣсь 
Тмдшн. Дврддмь »мрѣ і пророці гшрвше; л тТ глдголеші: 
дфе кто слово мое сьвлюдеть, семрьті ие імдть вкнсіті 
вь вѣкі. €дд т'і волі есі оті;л идшего сЛврллмл, Тже нмрв 
і пророці вмрвше? Кто се сдмь творіші? Отвефд Існсь : 
Ліце д^ь слдвлю се сдмь, слдвл моѣ пну тоже есть: иь 
есть отьі|ь моі слдвеі ме егоже ві глдголете, ѣко Когь 
мдшь есть, н не пойдете его. ^ь же вѣмь Т. &фе рекн, 
ѢКО ме ВѢМЬ, К8Д8 подовиь вдмь льжь. II ь ввмь і, і 
слово его сьвлюддю. Лврддмь отьць вдшь рддовд се ві- 
двті дьиь моі: і відѣ , V в^рддовл се. Рѣше же іюдѣі к 
иемв: .л. лѣть ме ю імдіні, Лврддмд лі есі відѣль? Реѵе 



279 



же емв Ісвсь : Лмегп» дмеиь глдгодю влмь, прежде неже 
Лкрддмі вість, д^ь есмь. К/ыие же іюдѣі кдменіе, дд 
врьгвть мл ііь: Ісвсь же нкдоіГі се V і/Ѵде іс црікве. I 
прошьдь по срѣдъ Ѵѵь. ідѣжс V хожддше тдко. 



2. 
Из бревщара на^енога у Брибиру , цз XIII. века. 
3. Вгсіс СЬгевѣотаШіа 83. 
• Псалам 139, 1— 6 ; 11—14. 

I ^ м і ме, господі, от ѵловѣка аикдвд, от мвжл ые- 
прдяидпд і^бдвѴ не, Нже вь^мГсліше мепрдвдв к срі.ці 
своемь, влсь дігіл. онлѵлхк врдиі. ПоострТше е^ікі свое 
■в к о 7 у те: ѣдь дсніді. подв встеідмі і>ь. Олрдгл ме, го- 
спод'!, от рвкі грѣшміѵе, V от ѵловѣкв иепрдвьднУхь і^вдвѴ 
Мб. ІІ;ве помісдіше ^дпеті стоп? мое: скріше грді свті 
мне, вжі прѣііеше свті» погдмд моімд, і прі стіцѣ скдп* 
дѣдь подожіше миг,. 

Пддвть ил иТ,ѵь 8 г л і с огдпиін. вь огдыь щцдожУшс 
е, V стрдстмі не постоеть. Мнжь встдть ие іспрдвіт се 
ид ^емдТ: ывжд иепрдвьдмд ^ддди вдоветь вд істдѣміе. 

Рд^ВМВ^Ь. ѢКО СТВОрІТЬ КОГЬ СВДЬ ПІфІМІі I МДСТЬ 8Б0- 

пмь. Овдѵе нрлві.дііі Тсповѣдст се імені твоем», і в^ве- 
седеть се прдвТ сь дТцемь твоімь. 



3. 
Из мисала од год. 1368, коуи ^е у царек оу библиотеци 

У Вечу. 

^. Вгсіс СЪгезіютаШа 92. 

Лука XVII. 11—19. 

К в оно врѣме: бість ідвців Исвсв вь брвсдлТмь, V 

тд про^оЛдше междю Сдмдріею і Гддідвею. Кходеців же 

емв вь вдсь етерв ср-втѵ і .н. мвжь прокджемь, Уже стдше 

і? ддлекд. Л вздвігв гддсь своУ гддгодюціе: Всвсе идстд- 

вгнуе, помілві ні! КУдѣть же е Всвсь, реѵе Тмь: ідѣтс і 

ноклжіте се ерѣомь. I вість шддшімь Тмь , двіе вѵістіше 



280 



се. СдТн же от пі,ѵь. відѣвь еко оѵісті се, к^крдті се сь 
глдсомь веліемь слдве Когд, V прТшддь пдде нТць пр-ьд 
ногдмд его, хвдд» вадде: V ел бѣ Слмдрднінь. Отвешдв 
же Іс»сь реѵе: N6 десет лі оѵістіше се? Т. %. кьдѣ с»ть? 
пест лі оврътень, іже в^врдтіль се бі Т вздлѣль вТ слав» 
Ког», тдкмо ел іноплеменнікь? І реѵе ем»: встдн'і і Тді, 
еко вврд твое спдсенд те створі. 



4. 

Из глаголскога мисала, штампанога 1483 године. 

3. Вгбіс. СЬгезіотаШа Нп^иае ѵеіегозіоѵепісае. Рга#. 1859. 111. 

Лремкуа I. 4 — 10. 

Вь омТ дьнн: бТсть слово господне к миѣ гллголе: 
ііръе неже те сдадд^ь в ѵръвѣ, ^нд^ь те і прѣе негке *і?іде 
щ ложесне, светіх те V пророкд вь еу/м|е,\ь ііостлкіѵ те. 
I рѣ,ѵь: л л, л господи воіке, се не »мі'ю глдголдті. ѣко 
отроѵе есьмь! I реѵе господь кь мне: не глдгодТ еко 
отроѵе есьмь, кь всем бо, ѣможс те пошлю ідешТ, V вед, 
ѣже ^лііовѣдѣ тсбѣ глдголлті вьѵнеші. Не боТ се от лТі|л 
Тѵь, N1 встрлшлі се, еко л^ь с тобою есьмь, дл Т^блвлю 
те, гллголеть господь. О поелл господь р»к» свою, I ко- 
си» »стл моѣ і реѵе кл мне: Се, дд,ѵь словесл мое вь 
»стл твое. Се, постлвнх те дьньсь нддь ѣ^ікі Т нддь 
н/ксдрьств'Г , дл постігнеші V рл^оріші V рдстоѵТшТ н 'Гуве- 
ре ші I СДСТДВІШІ. 

5. 

Из мисала штамианога 1531 на Риуеци. 

X Вгсіс. СЬгезіотаШа 119. 

Іезехиэел XXXVII. 1—14. 

К он? 'д'нТ: бісі 1 ) нл мне р»кл господнл, V і^ведѣ ме 

в д»се господнемь, V остлві ме по срЕДЕ полл, Уже плнь 

') Ово }е стара Форма тако званога аи^тепі-ргаеіегШ (основно 
бъіснс и къіснт) ко^а се сачувала само уовим нашим гла- 
гол>ским сігомевицима. сі. МиклошиЬ ГогтепІеЬге (1856) 167. 



281 



віше костТ. I обвѣ ме окрвгломь по н?хь: вел» же многд 
^едо нд дні|В пода, V св.ѵд ведмі. I реѵе кд мпп: Сіііс 
ѵдовеѵескі мнішТ дТ, дд гкТве ввдвть кості сіе ? I рем,: 
Госноді Коже, ті вес?. I реѵе кд мнт. : Прореці о коетеді, 
сем», і ре ѵ с ш V нііік: КостТ свм'ье слТш'Тте слоко господне. 
Сіт. говорил, господь Коп. костемь сімь: Сець пошлю 
ВД КЛСІ, Д8.ѴІ. , і жнвѣте. I дді.п. ид кдс жЫ, і нодрлсті 
створ» м д вдсь плт, і ндстрв нд вдсь кож»: I ДДМЬ ВДМІ. 
д»хь, н ;кнветт. : V «висте дд д?ь господь. I лрорекодь, 
■ккоя;е ^дноведд мыт.. Отворен же к'Тсть нівмь пророквюціи 
мнѣ, і се иодвн^днТе. I нрістапіше кості кл костемь, 
всдкд к скоеі сдстдвТ. I відехь, V се в^ідоше мд не жШ, 
Т пдтТ: і рдстртд вісТ ид ме коагд оть ^горд, Т двхд не 
імеѣѵь'. I реѵе кд мнѣ: Прорец'Т к дв\ъ\ ирореіц' сіне ѵло- 
веѵескі, Т реѵешь к двдв: Сіѣ гокоріт господь Когь: 
ПрТді двше оть ѵетірТх ветдрь, Т вдвні нд мртвТе сТе, е 
ожіввть. I ироредь, ѣкогке ^дпокедддь віше мнѣ. I виТд'Т 
вд ие двм, . Т ожівіше: Т стдше нд ноілѵг, своТдь во'Тн- 
ство великое много ^ело. I реѵе кд мне: Сіне ѵдовеѵе- 
скі, костТ с Те вдсь домь І^рділев есть. Говорет оні: 
всдднвніе костТ пдше, ^гТве вфдніе ндше, і отсТѵені есмо : 
сего рдді прореім, V реѵешТ к мімь: Сіѣ говорТть господь 
Когь: Се д^ь от вор» грові вдше, V цведк вдсь 7, грововь 
вдшндь плкь моТ: Т вдкедв вдсь в ггемлю Ѵ^рділскв. I 
вкѣсте, дд іціі господь, егдд отворв гровТ вдше і і^ведв 
вдсь і грововь вдшТдь плкь моТ. I ддмь д»хь мо'Т вд вдсь, 
Т ікТвет-Е, і ноѵівдтТ створв вдсь нд ^емлТ вдше?, говорТть 
господь всемогі. 



282 



В. 
ПРИМЕРИ ИЗ ДУБРОВАЧКЕ КІЬИЖЕВНОСТИ. 

I. 

МАРКО МАРУ Л ИИ. 

(1450 і 1524.) 

Из спева у диалогу Разума. 

МислеЬ чловик нужбен вримен>е неволе, 
Од ких ]е моЬно б^ен и труден до вол>е,*) 
Разум га сусрите, круна од разлога, 
Од истине свите носеУ у то доба. 
Тер га питат' ^а 1 ): „Ча с' то ли зловольан? 
„Ча Ье реЬ' образ та 2 ) плачан и невольан? 
„Ричи реци мен', при нег се дан нагне, 
„Л.ика Ьу дат' теби, да т 7 жалост одлагне." 
Слиши сваки сада ча чловик тужити, 
Плачан узе тада, ча л' разум учити, 
Тер Ьете имати устрпиаа ^акост 
Када вас тишчати 3 ) буде ко^а жалост. 



*) У овоме размеру спеване су мвоге, особито старее песме 
дубровачких поета. То су дистиси коіи се слшгуіу и у сре- 
дний на прелому, и могли би се писати овако : 
МислеЬ чловик тужбен 
Вримевье неволе, 
Од ких ^е моЬно б^'ен 
И труз'ен до вол,е. 
*) По дщ'алекту хрватском као ича^ што , српски ]Ъ —]& 
према чему ]е у старом био глагол і€ТН. а садима сложен с 
предлогом уз = уз-ети. 
2 ) Старо ть = та, после према Ті»-н, дошло тщ. 
•) шч м. шт тако^е іе по хрватском. Види Гласник IX. Дааи- 
чиЬа Разлике измену сриског и хрватског уезика и за ову 
ствар и за остале. 



283 



Чловш. 

Смрт ми ]е на памет, мислим да К у умрит' 
Сто] им како вазет, 1 ) іер ми ]е на то прит. 2 ) 

Разум. 

Нарав ]е чловика, ки се родив приде 
На земыі овдика, умрвши д' отиде. 
Лош закон хоЬе тоі 3 ): Ча вазмеш у за^ам 
Да повратиш оноі. — Живот ]е за^'ат нам. 
Живот ов живити, а пак имит' жалост 
Да Ьега га вратити , ника ^е нехарност. 4 ) 

Чловик. 

Слишам ричи тво^е, ли то ти умим р'^ет 5 ) 
Над све страхе моіе страпце ми ]е умр^ет'. 

Разум. 

Маненост ^е многа, хотпти страх имит' 6 ) 
Тер се бо^ат' тога, ча знага да Ье т' ли бит'. 
Умрли ^есу они ки живише при нас, 
Умрит' Ье и они ки се роде по нас. 
Болизан ]е умр^'ет, да, тко се іош бо^и, 
Право ти хоьу р'іет, он болизан хво]и. 7 ) 
А страха имати од смрти не будеш 
Ако се боіати бога вазда будеш. 



*) вазет = вьзг-еть, садашае уз-ет. 

2 ) БиЬе старо прнтн м. данашаега ириЯи. 

3 ) то-и = то-і, поред демонстр. заменице то, долази іош и де- 
монстративна честица и коіа често у том значеау долази 
код Далматинаца. 

4 ) незахвалност. 

5 ) рщети за реЯи по ^ужном говору и према западноме ѣ : И, 

коіе се овде употребляв, неправилност м. рит\ као и ниже 
умр^ет м. умрит\ 

6 ) Према старшем нмѣтн і^е се данас веЬ свуда изгубило у 

нашем ^езику. 

7 ) Гранати, множити. 



284 



Чловик, 

Ево сам голобрад, у надоишь у младост, 
За то умрити сад многа ми зе жалост. 

Разум. 

Мнози 1 ) су старости живеЬи допрли, 
ПлачуЬ 1 : у младости да нису умрли. 
Іер дуго живеЬи дразих 2 ) покопаше 
Тер свиту служеЬи у грих с' умоташе. 
Покоса нимаше од иротившчин' мнозих, 
Од гуте скучаше, 3 ) од Фибре, 4 ) од бодци 5 ) 
И ти да би ступил на лита старика, 
Брж би ли оЬутил зла смртн тешкщ'а, 
«Іош да би тву младост смрт сад 1 не убила, 
Мало за тим старост би т' іу уграбила. 
За то ча трпити до дуга не море, 
Мало при згубити, ка жалост бит' море? 
Не Ь' жалит' младости ни бригу имати 
Ако зал' старости будеш размишльати. 



И. 
ШИШК0 МЕНЧЕТИИ. 

1457 Г 1501. 

Из каигЕ „Разликѳ іцѳсни лувѳзнѳ." 
і. 
Ко^и штиш се] щесни, молим те весело, 
Тако ти льувезни, весели тве чело, 
Ако шта за^ох іа, не приіа] 6 ) тужицу, 



*) Старике но садашае многи, у коме се г не претвара. 
*) Према Д(>л?ѣ*ь. 

3 ) Патити се, према руском: скучать, кад ^е коме све досадно. 

4 ) Талиіанско СеЪге, грозница. 
*) Валда Ье значити иробаде. 
б ) Прими. 



285 



Одврзи драѣу т)а, а узми ружицу.. 

То] ли ти вшп 1 ) болье, шта можеш ти твори, 

Ето ти зур полье , што ум'^еш говори. 

А мени іур кости пригризат, чуі, немо], 

Да ]ОШ те^ горкости не Ьутим уз труд мо^. 



іі, 



Молим те, цвите мо,і, ^акино госпожу, 
Гди цвилнм, чу^, немо^ процинит да по]у, 2 ) 
Истиной да ваиим из гласа овди сад 
Ну за те што трпим, гди могу бити рад? 
Гди ли ми може доЬ' од срца да спивам, 
Поколи дан и ноЬ у жел>ах прибивам, 
Ком жел>ом све згори ме тужно срдашце, 
Како цвит у гори кад плане сунашце. 



пі. 
Из „Елегиіа." 

Коликрат говору, госпоже, с ким на збор, 
Толикрат сатвору ки годи неразбор, 
Ар 3 ) мо^а намет сва заходи срдашцем 
На тво^а лишца два, ка ф^у сунашцем. 
Тер нека бол>е виш, 4 ) мнози ми ту] реку: 
Ни]' права видит свист ва овом чловеку, 
А за то] госпоже, смилу^ ме льувено 
Доколе не поі>е памет ми свршено. 



*) Знаш = КѢШЬ. 

2 ) Прво лице сад. вр. по старшем. 

3 ) ^р. 

4 ) ВѢШЬ. 



286 



III. 

ЪУРЕ ДРЖИЪ. 

1460 1- 1510. 

Из Различитих песама. 

і. 

Желим те по вас дан, мс^' драги бисеру, 

^к іелен кад жедан жели приЬ' к зезеру, 

Тве очи сунчане да буду лик ми дат' 

И скровне ме ране крипосно извидат', 

Сред срца у мени твоі поглед ке створи, 

Тво] поглед льувени, коіи ме умори. 

Бильег іе то^ рани ирибл'^едо мё лице, 

И живот скончани циЬ 1 ) тебе діевице. 

То] сама мош видит' под прозор тво] минув, 

Гди будем проблидит' с уздахом остинув. 2 ) 

Ма ми се прозрити слободно не смимо, 

Мез нами за скрити льубав ку та,іимо. 

А^, Боже! створи ли на са] свет труд веЬи 

Нег' тому, ки цвили драгога желеЬи. 

Ах они блажени и велми честити, 

Ки често здружени могу се льубити ; 

^р жельом не траіу на^лепше младости, 

Ни заман уфа^у уживат' радости ! 

Тако ми, ма вило, овако] не сахнут', 

И на твсде ^ош крило покойно т' одах нут', 

Тако ме ^ош хрло твс^ом косом русом 

Свезала за грло ^ак ловац зв^'ер узом. 

Ко ли су причудне се] муке мислити, 

ВеЬма су дош трудне у срцу трпити: 

Кроз те^ те по вас дан желим , мо] бисеру, 

Іак іелен кад жедан жели приь' к іезеру! 



! ) Због, зарад. 
2 ) Охладити се. 



287 



п. 



Горчите жалости ^есу ли гди кому, 

Нер 1 ) мо^ младости и срцу, іаох, мому? 

Изгубих муку сву, заман се све ради, 

Послах ]а жито , а иним жетва би. 

Овако за иних мнози лов ловише, 

Ки лов ^а учиних, ини га добише. 

Раних ^а кошуту, ку слидих по гори, 

Иним ]е у скуту, а мене узмори. 

Ето иним такоі ^езеро извире, 

А трудан живот мо] од желье умире. 

Тач сриьа около своі танац састави, 

^ре гре около поіуьи у слави. 

А ]а сам тамности неправо вадил>ен, 

И велми жалости кроз л>убав удвил^ен. 



IV. 

ХАНИБАЛ ЛУЦИИ 

ро^. око 1480 і око 1530. 

і. 
Из ЛЬубавних пѳсама. 

Кад на^при за тво]*е видих злате косе 

И очи, госпоіе, ке срца заносе, 

И дике ,]ош ине тво^ега образа, 

Гди нарав начине све липе указа: 

Не могох не реьи и судит' у себи, 

Да ^е дар на^веьи липота у теби. 

Ну када проциних тво] разум па и ьуд, 



) Неже, ==: нере , нер" , као море од може ; ре за старо же 
долази често у овоі поезди. 



288 



Ту мисал проминих, госпоже, и та^ суд. 
И ево не вим ■) реЬ 1 , ода два та добра : 
Али си липа веь, ал' умна и добра. 



іі. 
Из Похвале граду Дубровнику. 

Правда ^е теме ль тво^, разум ^е тва пиЪа, 
Тве ставье у поко^ почива вьих циьа. 
Слободан и вичан аима си добро зна], 
И од свих различай, коіи су тебе кра^. 
Благо тво^е мнози и слобод ки виде, 
Подложни , убози тебе ненавиде. 
НемоЬно іер око трпити нема моп 
Просвитльевье токо, 2 ) тер жели да би ноЬ, 
И мнози могуЬи владавци сви рабе 
Охоли)ом вруЬи, да тебе порабе; 
Да, ти се огледаш помвьиво од свуде, 
Пригоду тер не даш по коз ти науде. 
Види се, мо] Боже, у граду овему, 
Што разум, што може доброта у свему. 
Злу вольу на в кри^у под плашЬем како мач, 
А да му задику не могу на,іти за ч. 
Правдом ставье тврди, пособу и льубав, 
На е> да се расрди ниткоре нима прав. 

ЕЬегов ]е вас окол источнога свита 
За другу іуре 3 ) пол запада похита. 
Боже, ти пократи вьему силу и моЬ, 



') Вѣмь. 

а ) Толико. 

3 ) Зуръ или дур ^есте старо оѵ^е. У ко.Іега $е пред у дошло 
по нашем обичном закону э а ж у же као што тако^е бива, 
претворило се у р те, од куда доі)е ре, те ^е: ^уре. 



289 



Али га обрати, и к теби чини доЪ\ 
Инако кршЬане, іа не знам сви би ли 
Од іедне став стране ньему одолили. 
А како Ье моьи , іедан их не да)уЬ' 
Другому помоЬи, нег' ли га издаіуЬ'? 
Тога циЬ. свак нрави, 3 ) а право на виру, 
Да мудро борави Дубровник на миру. 
Бэега ти свака врет л>уди, и ка има, 
И ко]а нима крет, льуби и прижима. 



V. 
ПЕТАР ХЕКТОРОВИЪ. 

р. 1186 1- 1572. 
Из „Рибааа и рибарског приговаран»а." 

ПАСІШ И НИКОЛА. 

Паскоз. 
ХоЪ. ми отпивати, за мном не оста^е, 
Ча те упрашати буду припиваіе 1 ) 
Ако будеш хтио, све Ьу ти простити, 
Ча ми си чинио вратив се возити. 

Никола. 

Ча буду умити, ну почми говорит 5 
У том ти згодити не Ьу се уморит'. 

Паскоу. 
Што ]е на] старике , нудир ме научи, 
И дуговечнщ'е, реп/, тер ме не мучи. 

Никола. 

То ^е іедини Бог, брез симена корен, 
Кино ^е сам свемог, не ро^ен 2 ) ни створен. 



*) Оста^е, приаиваіе, рагі. асі. (наш дапашаи прилог сад. вре- 
мена) по староме. 
2 ) По хрватском ро$ен. 3 ) Веди. 

ИСТ. СРП. КН.ИЖЕВНОСТИ. 19 



290 



Паско^. 
Да наілипше што ]е? 

Никола. 

Ото, вас ови свит, 
По Богу ^ер бо ]е васколик створен бит. 
Паскоу. * 

Да на^веЪе ча ^е, одговор даі бржи? 

Никола. 

Сам знаш мисто да ]е, іер свака уздржи. 

Паско^. 
Ну на^брже ча ^е, реди ми да вщу 1 )? 

Никола. 

Мишльенэе іест мо^е и тво^е и свиіу, 
Кб свуда протиче, ко ев уда проходи, 
Ко^е се промиче по суху и по води 

Паскоу. 

Да на] іаче ча ]е? 

Никола. 

Од тих, чим свит плоди, 
Потриба іача ]е, ^ер свака натходи. 

Ласко$. 

Да што ]е вридшце, и то ми казу^ сад, 
Али разумнике, за што сам знати рад. 

Никола. 

Разумно іе вриме, свака изнаходи, 

Веле тешко бриме облакша кад годи. 

А к тому вридно ^ест над свака од свита, 

Часа не море сеет', на^брже пролита, 

Проходи нестал'уЪ', тер се не повраЬа, 

Благ іест, ки га знаіуЬ', у добро све страна. 



') Ви!>у , видим. 



291 



VI. 

СТІЕПАН ГУЧЕТИИ, 
род. око 1495. 

Из Дервипицаде.*) 

^а сам Дедо ашпк ') дервиш 
Ки т' изравьен падам прид двор, 
Изид' і>анум, да ме видиш, 
И да чуіеш мо^ разговор; 
№ ли сладак, а што велиш? 
ів, сам Дедо стравл>ен 2 ) дервиш. 

Од репате л>епша с 7 звизде 
И од сунца и од зоре, 
Пуни^а си двке, гизде 
Нег ли чичак посред горе, 
А сва у лицу ружом цаптиш ; 
5& сам Дедо смамльен дервиш. 

Поб]ел>а си него груда 
Прем ожета 3 ) мл^ека влашка, 
Али ва^мех гаевна и худа 
МоУ од мене срце башка 
Без милости свак час држиш; 
Увр^'е^ен сам Дедо дервиш. 

А }& тебе хоьу болье 
Нег ли живот мо^ умрли, 



*) ГучетиЬ іе био од властеоске породице дубровачке, и ова 
шальива песма постала ]'е овако. ГучетиЬ због нечега беіаше 
затворен у кнежеву тамницу у Дубровнику. Бе^аше у старо,] 
хальини и с големом брадом и косом, да изгледаше као дер- 
виш. Смотри га кнежева кЬн и запита »Какав }е то дервиш?* 
а то дочу^е ГучетиЬ и напише песму, од коіе се у ово не- 
колико строфа види довольно живост и ориі)Иналност пое- 
тична. 

1 ) Опчиаен. 2 ) Занесен. а ) Кашика. 

19* 



292 



Ну ^узелук 1 ) тво] ме кол>е, 
И веоми ^адно прли, 
Чим се ништа ти не болиш; 
Зловольан сам Дедо дервиш. 

Не Ьепі да ме ич пожалиш, 
А ]а за те гинем радо; 
Што се тужним Дедом шалипі, 
Слатка мо^а харамсадо? 2 ) 
Ка л>епотом многом словига; 
^а сам Дедо іадни дервиш. 

Од пилава дража с' мени, 
И од масла и од меда, 
Али поглед тво] льувени 
Смртно боде тужяа деда 
Кад га 'холо к н»ем обратиш ; 
Жалостан сам Дедо дервиш. 

Ти си рабски мелек 3 ) л^епи 
Ко]и сл'^еЬе с тара с неби, 
Ки м' ошци и засл^епи, 
Да веЬ не знам ништ' о себи, 
^р м' у срцу жива фдиш ; 
Занесен сам Дедо дервиш. 

Кад те блудно ^а пожелим, 
Вас се тада створим ледом, 
Ал' се опет обеселим, 
Тво,іим слатким кад поглед ом 
Печао 4 ) на ме опозавиш ; 
Іа сам Дедо трудан дервиш. 



') Лепота. 

2 ) Неправеднице. 

3 ) Небески дух. 

4 ) Пеѵддь. 



293 



Тужне т' очи гледат' желе, 
Ти се криіеш свеі^ біежеЪи, 
Мол>у ти се череме.]'ле ') 
Ну се Деда не одмеЬи, 
Дер Ье адет да га грлиш; 
Да сам Дедо б'^едан дервиш 

Ну од мене ти не б]'ежи, 
Лэубав ]'ер те, мо^а л^'епа, 
У мом срцу забильежи 
Златном стр^елом ком га и/іепа, 
Корм ^и^ер 2 ) свеІ> мо] раниш ; 
Устр^'ельен сам Дедо дервиш. 

Пригрли ме, мила и блага, 
Помилу^ ме ради Бога, 
О гиздава, о придрага, 
Харамщо срца мога! 
Ка ми душу іоштер грабиш; 
Да сам Дедо сужан> дервиш. 



VII. 
ІНДРИЛ ЧУБРАНОВИЪ, 

р. око 1500 | око 1550. 
і. 

Вишаи господ, господичне! 
Честит'^ем вас венцем круни, 
И жел>ен.е ваше испуни, 
Лер сте сунцу све приличие ! 



') Угодливо. 
2 ) ПлуЪа. 



294 



Од оних смо, госпо, страна, 
Откле жарко сунц' истиче, 
Клетва хоЪе, свит потпче, 
Да н^мамо нигдир стана. 

Нит' смиземо на іедном м^ести, 
Божком клетвом да станемо: 
Гди ноЬимо не сванемо, 
^р нас причну црви іести. 

^р два д'зела сегаі ') свита 
Извили смо од те] стране, 
Ради наше бришне хране, 
Іак циь медиа пчела цвита. 

И прим или госпо у путих, 
Пробиіуьи стране и луге, 
Многе бриге, ^ад, и туге, 
ЦиЬа звйрй ту] пршьутих; 

й циь гусе, од кё рити 
Не даду ми грозне сузе, 
Мислеь тужно^! што ми узе! 
Сиомена ме чини мрити. 

Имах синке до четири; 
Сваки 6}еше како руса! 2 ) 
Данчула ми одни гуса, 
Ка ми у сну ^оште тири. 3 ) 

Прид ком бигуь', планин' хвойке 4 ) 
Биле ми су брашно 5 ) ходе, 
И поскупо хладне воде; 
За, трим ддіуь чедом до]ке! 



*) Сега-і іесте 2-ги падеж од старога сь-н— са,]', 

2 ) Ружа. 

3 ) Терати. 

4 ) Гранчице. 5 ) Храна. 



295 



С кпма к мору прішадосмо 
За прибродит' спае море, 
При нег' гуса х ) доі^е с горе 
Бродару се сви дадосмо: 

И бродеЬи Ал ив ера 
Истом не би ва] ! на брсуу. 
Из корабле льуби моіу 
Зани вихар од с]'евера. 

А Елеса моіу дику, 
За бродидбу подах, тужна, 
Леле, леле, веоми рушна! 
Да н' осушу лица вику! 

Само мени мо.]' Данио 
Од четири ^ест остао, 
Како видиш у бах, мао, 2 ) 
Али маіцп веома мио! 

Кога са мном, госпо, обдари 
И льубави тве надили, 
Тако тебе Бог н' ухили 
Од на]'драже тво]е хари. 3 ) 



П р е л и ц е. 
Прелице смо, о госпоже, 
Вуну питат' дошле к вами, 
Да ]е дате ирести нами, 
Ако мека іест у ко^е. 

Бретена су дуга од педи 
Ка имамо, и дебела, 



') Хамуци. 

2 ) Мали у неодре^еноы виду: мал^лшо. 

3 ) Милости. 



296 



Глатка су нам мотовіела 
Чим се л'^епо преЦ уреди. 

За на сврху пріф доЬи, 
Похитит' се, не Ье друго, 
Не стожимо на н>о] дуго, 
^р трудимо у дни, у ноЬи. 

На гребен се на^ир^е ставл>а, 
Іедно другом вуну глади, 
Тер из нутра меко вади 
За основу влас кй вала. 

Пак утакну сред преслена, 
Рат вретена веде хитра, 
БЬим вртимо приіе витра, 
Часом буду да предена. 

За тн}ем узам ') мотовила 
Е>им мичемо фмо тамо, 
И сву преі)у намотамо, 
Ко^а буде како свила. 

Кад видите наше дило, 
Не Ьете нас много трудит', 
И нас Ьете саме нудит', 
Предеье ье бит' вам мило. 

Веье вуна да с' укаже 
О владике! 2 ) што чекате? 
Не гледамо то^ли 3 ) плате 
Нег при)азни стеьи ваше. 



') Вь^мль. 

2 ) Старо, значи властеоку. *) Толико. 



297 



ѴПІ. 
ДИНКО РАІЬИНА. 

1536 Г 1587. 

ИЗ РАЗЛИЧИЯХ ПЕСАМА. 

Неприз ател>у. 

Ти, ки си вазда бил од л>уди тамнило, 
Како си зур хотил, тако т' се згодило; 
^р чов^ек зао, кад чини злед, неправду, 
Мнократ му из ненад зло паде на главу. 
^ т' рекох: са мном скок не скачи злотворе, 
^р што 'ви непоскок веЬ скочит' не море. 
Ово ^е биЬе мё, ово }е зур моі ред, 
Тко хоье слатка ме, слаі>и сам него мед; 
Тко ли ме грка кад пожели ко^и хип, 
Грчи сам него ^ад и чемер и налип. 
Не могу химбен вик ]а, како ти, бити, 
Инако, мьу, човик не бих се брсцити. 
Тим на свит' благоме уживат' поштуіу. 
Да іачи дворе ме а мудри св^етуіу. 



и. 
Охолост и лепота. 

^р се плам згусну вас у теби льувени, 
Свенуше т' сва цвит)'а и в^енци зелени. 
Сунц' иде у запад, и веУ дан не свити, 
Досщеше све щесни твоіе се на свити; 
Прислатко шуаае од птица све про^е, 
Мину т^а льетни хлад, а зима зла до^е. 
С дуб^а ти све листве 1 ) Ье ница панути, 
Хладенац змрзе се, а вода замути, 



') Дуб^е, листве, цвице речи у старик Форми него сад. 



298 



На слатку тву радост све приде грчило, 
Ко^е се потамна одвеЬе немило. 
ВеЪ. н^'еси у сцини, кед некад ти бише, 
Кад но се проЬ служби мо^'зи гн>ивише 
А то] суд праведни, зна] хоКе, льубави 
Да охолас шепотом дуго се не слави! 



Пѳсмама. 

О щесни ви мо^е, ке бисте створене, 
ЩеЪ. да се глас но^е виле ме льувене, 
Да вас св^ет просуди, вам' ]е сад отити 
Мед виле и л>уди разлике на свити. 
Тим имав путоват' толико далек т)а, 
Ови св^ет хоЬу дат' за наук вами іа; 
Ако ки л»увено дух живит' видите, 
Н>ему се снижено поклонит' хотите; 
И штеЬ вас коіу ствар ако би он видил, 
Ка не би за мо] вар у чем год добра бил, 
Никако у тому зле вол»е н' узмите, 
Весело ну н»ему овако реците: 
„Руса, ка сред горе опЬи се ра^ати, 
Вику се не море без драче убрати." 



IX. 
ДИНКО ЗЛАТАРИЪ 

1566 1- 1610. 

Из Различитих пѳсама. 
і. 
Да мени весели не браниш поглед тво], 
Од кога не жели дражу ствар живот мо]. 
Дике би твё ставил по^уЬи у щесни, 



299 



И вр'зедност ставил од наше л>убесни. 

Нека тач, кн мо^е сщ'еваае буде штит\ 

Пожели моь тво^е липости гди видит 7 . 

И по том да правн: достойна прем дика, 

Достойно затрави овога чловика. 

Ну бигащ ]ак плаха кошута од мене, 

Ка преда од страха, кад се лист гди крене. 

Тер дразим очима не Ь' позрит' на ме вик, 

И жел>ам льупкима тач кратак створит' лик. 

Не могу тим спиват', у муках нег свак час 

УздишуЬ'" поливат 7 сузами мо] образ. 

А плесни ти творе, ки поко] тих друже, 

Зер туге ких море , уздишу и туже. 



Славку, ко,іи с милим плесни 
Гласит да ]е сврха зиме, 
И да веье приде вриме 
Од весел»а и льубесни ; 

Спиваш ]ер лед худи проі>е 
Ки нередно све хараше, 
А жу^ени дни посташе; 
Гди пролитое драго до^е. 

Свиту нову крипост дава 
Злато сунце, мучи море, 
Отвечу ново биЬе горе, 
Пол>а траву, цв^е^'е трава. 

Сад живуке све створеае 
Лэубав Ьути у радости, 
Тер узбіесни од сладости 
Горко дубіе и камеве. 



Али она, ку обл>уби 
Душа моіа, тврдо сто,]и 



300 



Тврду студен сама гсди, 
С ком льувена сила губи. 

Ти си мнократ бшьишуьи, 
Уставил се с твсдом другом, 
ЧуіуЬ мене смуЬен тугом, 
Тужбе мо]е слиіна]уЬи. 

Ще, да би у кб] сц^ени 
Тужба мо^а, нег 7 сва гине, 
Жесточще гвож^а и стине 
Е>е су прей против менп. 

Венем, гинем, копним, сахнем, 
Нигди лика не находим; 
Тер сва пуста м]еста оходим, 
Да с' истужу, да одахнем. 

Вил' проЬ мени сто,щ гьивна, 
Не Ье говор мо] да ч\де, 
Нег' све уши затиску^е 
И одвраЬа лица дивна. 

За то] тако вик Ьеш прика 
Твога мира не прикрати, 
Тако т' дано принивати 
С тво,]Ом драгом тач до вика. 

Ти за милост к тоі полети, 
Тер обича^ тву сл'іедеЬи, 
^сним гласом жубереЬи 
Хтиз до р'^ечи ове р>ти. 

^дан кога замамише 
Тво]'е дике, мира н'има, 
Никад не да сна очима, 
Вазда плаче и уздише. 

БдеЬ' у тузи ноЬи тра^е, 
У жалости дни проводи, 



301 



Далек льудске дружбе ходи, 
Сво^е боли нарицаіе. 

И у сваку рич, ку рече, 
Све^ отіуни увіет неки 
Споменуз'е, ки злореки 
Смете хинац ! ) и порече. 

^р за іадне стриле свозе, 
Смрт похита, да га рани, 
А он сили то] се брани, 
НазиваіуЬ' име твоіе. 

За ч имена сладост твога, 
Толику ми крипост дава, 
Да се моЬи одрвава, 
Тач пораза усиона. 

Лэе га живот веЬе мрзи, 
Гди не може трщет' труда, 
И пустиье да смрт худа 
По дере му дух из прей. 

Ни)е дости да погине 
У натеши у сво]'у младост, 
Покажи му линем радост, 
И одждени смртне тмине. 

У льубави све сад гори, 
Разблудно ]е примал^ет]е, 
Свуд ]е радост, ниче цв'зетіе, 
И топи се сн^ег на гори. 

И ти реци, да у вруЬини 
Он уздаси лед растопи, 
Ки ти ерце све приклони, 
Тер льувени пламен прими. 



1 ) Ласкач. 



302 



А не буди тач немила, 
На вега се веЬ не гаиваз, 
Од младости дни ужива^ 
Ксце б^еже како стрила. 

Тер кад све щ договорит, 
Милост пита] славку мили, 
^р ме оте смртноз сили, 
Ако милост ку издвориш. 

•Іаох што мислим? што ли чиним? 
Заман помоЬ свуд вашу ем; 
По пржини морско] си] ем, 
В^етар оптеь' мрижом сциним. 



х. 
ИВАН ГУНДУЛИИ 

1588—1638. 

Из Османа несме осме.*) 

Лэепота }е од нарави 
Дар честити славно благо 
Гди се сабра, скупи и ставп, 
Све што У угодно, мило, драго. 

Од свіетлости випше зрака, 
Цв^ет од ра^а пун уреса, 



*) Осман }е био потучен од Пол>ака ко.)'и се пораз пева у пре- 
^ашаим песмама, па гледеЬи на Іедну страну да се помири 
с Польацима, а на другу да срамоту — што ^е од аих по- 
белен — опере другим каким год ратом, и прибоіаваіуЬи се 
опет престолу ради непрэд"ател>а домаЪих и брата — шале 
Кизлар-агу на све стране по царевини да тражи лепотица 
за н>. Оваі долази у Смедерево к Лэубдрагу потомку од срп- 
ске владалачке крви по аегову Ьерку. О томе гласи осма 
песма. 



303 



Добро, у ком су добра свака, 
Бистр и изглед од небеса. 

Наіизврсн^е болф діело 
У ком св^ету ра] с' отвара, 
Гдіе ирам сунце, исток чело, 
Зв^езде очи, лице зора. 

Од радости и разблуда 
Скуп избрани, складна м^ера, 
Слатка од срца св^'ех пожуда 
Мила од очи' св^'ех зам]ера. 

Мед прислатки, ки тко куша 
Чемер му се сладак чини, 
Близу, и далек од св 7 іех душа, 
Жел>а, и поко] драг іеднни. 

Ну могуьа ова л'^епост 
С св^етлом крви кад се здружи, 
Два крат веЬу каже кріепост, 
Да ]е двори свак и служи. 

У велико] тере слави 
Лети свуда гласовита, 
И незнане пуке трави 
У на^дал^'ех странах свита. 

О цесарска кьер' избрана, 
У породу окрувена, 
Ти сва ведра, сва сунчана 
С льепоте си и с племена. 

Рабски урес лица твога 
Ки моь изроет' н^'е бефдом, 
Владислава прщ'е славнога 
Зан^е гласом, нег погледом. 

Тим он желеь', да би стек'о 
Драгу милост пред тв'^ем лицом, 



304 



Кральицом те У свбм нарек'о, 
И дубленом віереницом. 

Али дочим н'^е далече 
Нам']ен.ени тво^ среЬи, 
Из суевера тер т' ист^ече 
Сунце б'^ели дан носеЬи; 

Тва лъепота раіска прости, 
Мала птица с танке хвоіе 
Ак' источноі твб] свіетлости 
Из Дубраве щесни шце. 

Крал>евиЪу в^еренику 
ВеЬе источни дар завиди 
Племе и липос тву велику 
Нег сву добит, с ке ^ош блиди; 

СтеѴ бо може он на свиту 
Изгубльену славу у бо]у. 
Ну льепоту племениту 
Не вик наЬи како твоіу. 

Под зв^ездами твог уреса 
Ни)*е било, ни Ье бити: 
^дно У сунце врх небеса, 
^дна У л'^епост тва на свити. 

Отмановиь тим залуду 
Посл'о і' искат' свуда себи, 
Да царицу наЦ буду, 
О кральице, сличну теби. 

С тво^'ем драз^'ем нат]"ецати 
У свем с' иште али не Ье 
У льубовцах он имати, 
Нег у оружіу бол>е среЬе. 

Сила му ^е да изгуби: 
И онако моЬи нще, 



305 



Тако у л^епсу" сада льуби 
Како у врлом боіу пріф. 

^р ^е дош'о Кнзлар ага 
К Смедерову б^елу граду, 
За изнаЪи кЬер ./Ьубдрага 
Сунчаницу л^'епу, и младу. 

Св^етла ]' ова діево)чица 
Од кол>ена деснотскога, 
Вид жу^ени , и зеница 
Сл^епа старца ЬаЬка свога, 

Ки с' унука унук зове 
ЪурЦ деспота и Іерине, 
Од к'^ех име и сад слове 
Низ словинске покра^не. 

За све да су Турци худи 
Господарство м' старо отели, 
Господарске с' каже Ьуди 
ІТлеменит се діелим' вели. 

Прут кральевски, некад ки ]е 
У руках му діедим' био, 
Вэему У «сада штап на кй ]е 
Тешку старост наслонио. 

Државе оне, гдіе некада 
Власт деспотска стерала се, 
Кратка му су сад ливада 
Врху ко^е стадо пасе. 

Страже су му пси уздани, 
Кротке овце пук подложни, 
А паст^'ери и горани 
Прщательи на]Чзможни]\ 

Припроста му і' куЬарица 
Мраморнога м]еште крама, 

Ист. СРП. КНЬИЖЕВНОСТИ. 20 



306 



А раскошна св^ем дожница 
Трава увела, суха сдама. 

Шатори му с узведени 
Зеленога дуб^'а китіе 
Іесто^ска му У сат медени, 
Вода и мл']еко слатко пит^е. 

А од злата чаше избраяе, 
ПиЬе угодне у ких ст^'е, 
Руке б^'еле и шіьежане 
Милостиве кЪерце свозе. 

Добри овако старац тра]е 
На^покоаих дана дио, 
Кй од дванес синова ^е 
Честит отац аегда био. 

Али вьему смрт немила 
Кроз нам] еру худу и прику 
Свих ]' у брзо попл^енила, 
Да н' осуши лица вику. 

Тим з'е он сада ост'о веЬе 
^к опдечен дуб у гори, 
Кому вихар с плахе смеЬе 
Гране скрши и обори. 

Вук и Ъураі), ких слов^аше 
Глас с истока до запада, 
С пушке огньене мртви осташе 
У подступу Праге града. 

Го,іко и Урош сред зафда 
Од турске су сабл.е пали, 
Ки с' у огау прико леда 
За цесара воіевали : 

Миклеуша и Степана 
Море утопи на нучини, 



307 



А допаде смртна рана 
Влатка од гусе у планини : 

Главу изгуби Гргур сведу 
С привате Л) ск^ех зл'^ех иривара; 
А у Ердел>ском стигну бод 
Смрт Милоша и Лазара: 

^нко и Лауш од св'^ех б^еху 
Сам' о стал и рште живи 
За разговор и утіеху 
ИаЬка у тешко^ супротиви. 

Ей сву льубав сломи и стави 
Од дванаес у два ова, 
й ко очи сво^е у глави 
И гледа их и милова. 

Али худа над све ине 
До брзо му среьа узрочи, 
Да м' уіедно зрак погине 
И од два сина и од дво]' очи. 

^нка не може уздржати, 
Да се на бо^ не упути: 
А Богданско^ тим га рати 
Погубите Турин льути. 

А Л.ауша у исто вриме 
Срете прика смрт на дому, 
Ки ЬаЬково зовуУ име 
Умр'^е у руках Ъаьку истому. 

Тад толпко плакат' узе 
Од дванаест пробоен стрила 
Тужни старац, да га сузе 
Осл^епише с грозна цвила. 

И евршио ;|'ош би у плачу 
Дни кроз тешке непокоіе, 



20< 



308 



Разговора да не зачу 
Од іедипе кьерце сво]'е. 

Сунчаница млада и л^епа 
Од кё слову свуд адепости, 
Св^етло уФавье ЬаЬка сл^епа 
И штапак ]е у старости. 

Миле унуке он видити 
Же л и од драге кьерце ове, 
И у н»их опет поновити 
Себе и мртве све синове. — 



Из я Су за сина размѳтнога."*; 

ПЛАЧА ПРВОГА 

у коме се иева „Сагр^ешеѣе.* 

Грозно сузим горк плач сада, 
Горко плачем грозне сузе, 
Ке разметни син некада 
Ка^ан с гр^'еха л^еват' узе; 
Деда и мо^е гр^'ехе оплачу 
Сузе у сузах, плач у плачу. 

В^ечног оца в]ечна р^ечи, 
Ка с' умрлу пут ') узела, 
Да с' од смртп св'^ет изл'^ечи 
Ка свщем біеше живот спела, 
Р^ечи, у лъудсксд ка нарави 
Прави чов]"ек си и Бог прави. 

Ти с небеса пошл>и оди 
Мени духа пресветога, 



*) Прекрасно елегично опевана ^еван^елска прича о раскош- 
номе сину, у три плача, према три главна момента. Први ]'е 
плач сагруешеѣе, други спознаѣе* а треЬи скрушеѣе. 

4 ) Пльть. 



309 



Ки од Бога оца исходи 
И од тебе сина Бога, 
Да он об^ави с мога гласа, 
За наш наук што ти каза. 

Благ ^зусе , и ти прости, 
Ч^ем размишл,ам врх дубина 
Неисхитне тве мудрости, 
Уз истину ка таштпна 
Ако с мо]е слабе св^ести 
Приложи се и наміести. 

За отврднуту св^ест пригнути 
На скрушеае од покоре, 
Тр'зеба $ од св'^ета споменути 
Химбе и варке све наборе, 
И да простит' власт вишьа ]е 
Вазда справна тко се ка^е: 

Тако и льекар с прва од свуди 
Иштеьену рану откріде; 
Ни га смуьа ни га труди, 
Што нечисти прв изи^е: 
Дон^ет' бо ]е сва одлука 
Дуго здравее с кратц'.]'ех мука. 

О гр^ешниче, у злу твому 
К в]ечному се добру утеци, 
У изгледу виі> овому 
Себ' и сто га, ка] с', и реци, 
Веье бож^е да У смил>ен>е, 
Нег све льудско сагр^ешеве. 

Дан вечером, чов^ек сврхом 
У животу свом се хвали; 
Милост вишн>и д'^ели сврхом 
Св']ем, у ньега ки с' уФали: 
Сви^ се, віеруі, уФаі, слуша', 
Што скрушена ст)ече душа. 



310 



Под чесвинам' грм пригнути 
Гди у сплетену га^у расте, 
А о клисурах стрме льути 
Гледаш виснет' див^е храсте, 
Тер под сн^егом врси б^'ели 
Планинам' су пос>д]ели; 

Син, ки дио блага очина 
Расу, ч^'ем све блуде тири, 
Схаран стражник од живина, 
Щех желудом гора жири, 
На хрек іедан сух се бише 
Наслонио тешко одвише. 

Ту^ , ч'^ем скончан у животу 
^два уздахе подираше, 
МруКи од глада жирном скоту 
На зестсдсци зависайте, 
Наситит' се желеЬ' веЬе 
Пиьом, ка се прасцим' меЬе. 

Он, ко добар' свац^'ех мноштво 
На велику злу проміени 
И богатство и убоштво 
И у прикор глас поштени, 
Кличе овако, вас у смеЬи, 
Себе у себи не видеЬи: 

„Ах, тер ')& сам младац мили, 
Они младац примл>ен свуда, 
Од кога се в'^ек н' одили 
Сласт льувена и разблуда, 
Знан, племенит,. богат, вр'^едан, 
Славльен, дворен, служен, гледан! 

„Ако ]а сам они исти 
Сад у себи, ]ао, да гди ]'е 
Свионо рухо, гримиз чисти 
Племенито ки м' одиіе? 



311 



Гдіе с' обилие гозбе мо^е, 
И пргуательи и госпоже? 

„Ах ]& н'^есам, ки сам био, 
Ако у мени ниуе мене; 
^о, свак ме ]'е оставио 
Сред пустоши се] камене ; 
Паче гора и ками они 
Студени ме сво,іом гони. 

„Міеште пиье слатке ул>удне, 
М^еште двора позлащена, 
М^еште слуга у ноЬи и у дне 
С к^*ех ми дворба би чиаена, 
Міешт' уресне св^'ем постел>е, 
ГдІе поодах мо]е жел>е, 

^есто,іска ]е ма дедина 
Непознано горско трав]'е, 
ІІрасци дружба, двор планина, 
Ками тврди меко узглав]е, 
А раскоіпна ,і'о пернида 
Суха земльа црна лица. 

ТхаЬка мога дворне слуге 
Обилним се брашном хране: 
А ^а од глада мрем пун туге 
Сред пустошне ове стране, 
ЖелеЬ' ка' зв'^ер, ну залуду, 
Наьи брашно у желуду 1 ) 



1 ) Желуд значи жир. 



312 



XI. 

ЪОН ПАЛМОТИЪ, 

1607—1657. 

Из „Кристшгаде," песме седме. 

Израелски пуци славни 
Л^еп^ем редом и без смеЬе 
Сви ульезли у поглавни 
^рузалем біеху веЬе. 

Ист' Исукрс дану благом, 
Ки сва земльа толи части, 
Справльаше се с дружбом драгом 
Обича.]'не по дат' части. 

Тим за вазам -) благовати, 
Прем ка' закон стар' одреди, 
Ведро лице к н>им' обрати 
Ове р'зечи тер бефди: 

„Ево, дружбо, славан дости 
Свечани се дан обіавльа; 
Вас пук много] у радости 
Знамените гозбе справльа. 

Тим двсдица од вас сада 
Посщешно се упутите 
Сионскога управ града, 
И нам гозбу да справите. 

Прще смрти нека мо^е, 
К'о У обича], благуіемо, 
И у радост' еде сви сто^е 
Да се и ми радуіемо. 

Срести Ьете путом ходе 2 ) 
Нетом у град ульезете, 



1 ) Васкрсенщ'е. 2 ) ХодеЬи. 



313 



Гдіе студене пун суд воде 
С вира носи младо д^'ете. 

Ход'те за аим, тер у коіи 
Стан видите аег' ул>ести, 

И ВИ, МИЛИ ДРУЗИ МО.ІИ, 

Увезите с добром чести ') 

Господара двора тога 
Мол'те слагаем бефдами, 
Са читаіьа да благога 
Стан подобан пода нами. 

Откриде му мо^е име, 
М^есто Ье вам дат' журено, 
Св',іетло и свилам уресниме 
Свуд околи од^евено. 

Све што ]' треба по начину 
Ту^ приправит' помн>' има^те, 
Тере мен' и дружбу ину 
У весел>у причека^те!" 

Рече, а Иван се с Петром д^'ели, 
Опслужити туі беседу 
И жалосни у весели 
т ерузалем оба греду. 

Ту стераху ыагле виде 
С горуштоме 2 ) свуд пожудом, 
ПроЬ Нэим младац кад пзиде 
Хладне воде с пуншем судом. 

Тим сврнуше за ыім сво^е 
И ступа^ и призоре, 
За видіети помно у коде 
Хоье ульест' среЬне дворе? 



') Ѵдсті., среКа. *) Онет стари облик гороуштн 



314 



Тер у врата стан' истога 
У ки улазит' н»ега пазе, 
Без крзмааа без н^еднога 
И они за йим об улазе. 

Честитога то] Шимуна, 
Небескому кральу драга, 
Б^еше куЬа хвале пуна 
И свакоіе среЬе и блага. 

Он праведан, благ и славан 
И господск']ем св^ет'о родом 
Именован б^епI' и славан 
И пред пуком и господом. 

Ну наівеЬа част аегова 
Броіаше се врх св^'ех льуди, 
Седам вр^едн'^ех рад синова 
Миле крви, благе Ьуди. 

С н>има у дворе ове угодне 
Дохоі)аше он мнократи 
Исред села, аде слободне 
Дни л>уб]аше свё тра^ати. 

На далече злобна града 
И сумЕьив^ех градск^'ех части 
Обр'о жив^ет' 6^'еше из млада 
Без никакве охоласти. 

Китн^ех дубрав' с]'ени миле 
И студене воде живе 
Б^еху н>ему омилиле, 
Равна польа, плодне н>иве. 

Плодне виве и простране, 
Сто плугова к^'ех ораху, 
Ко]е вр^едно посизане 
Самостати плод враЬаху. 



315 



С годиштима веЬ напр'^еда 
Уз резерв тихе и хладне 
Чест' опЬаше сла^е од меда 
С лиром щеват' щесни складне. 

Врху тога пун бистрыне 
Свеколике знаше реде, 
И све нуте и начине 
К^ем околи небо греде. 

Божьем духом разгорена 
ВеЬкрат би га чуо щети, 
Што сунчана св'^еьа огвена, 
Што разлики м^есец пр^'ети. 

Што погледи знаменити 
Дробн^'ех зв^езда приправльаіу, 
Кад времена гладна бити 
Кад обилна доЬ' имаіу? 

Какво од плахе какв' од тихе 
Године су обильеже, 
Кад су суше прем' залихе, 
Штетни дажди кад потеже? 

Ну тад б^еше с периво^а 
У град дош'о кіыіжник знани, 
С драз'^ем радом сред шшуа 
Да светеде дан свечани. 

И дворници чим вегови 
С друге стране с помаом раде, 
Да се среьни пир зготови 
Докли жарко сунце паде. 

Уз драг ромон лире вр^едпе 
Ко^у слатко удараше, 
Он веселе плесни медне 
Складн^ем гласом прип^еваше. 



316 



Кликоваше діеде старе, 
К'^ем с' Израел вегда клава, 
И честите паметаре 
Н>их вр'^еднога діеловааа. 

И за што су поставу ене 
Богольубне од старине 
Ове небу тач прим^ене 
Изабране светковине... 



XII. 
ИГІЬАТ ЪОРЪИЪ. 

1675—1737. 

Из Салти^ера словинског. 

Псал. XXVIII. 

Нос'те Богу синци бож^и 
Синке од стада младе овниЬе: 
Част му и славу свак приложи, 
За све он славой віечном свиЬе, 
Свак му име штуі, веговим 
Прострт светлей пред дворовим'. 

^р ,]ош морске из дубине 
Не имаше сво^ кра^ стрми, 
Кад глас вл'ечне величине 
Не завапи нег загрми : 
Да се, куд он заііов'іеда 
Вода с землье д^'ели уреда. 

Кад врх водн^ех ]аза пуче, 
И тврд вапа] забес^еди, 
Режаа од мора см^ерн' умуче 
И опслужи шт' он нареди, 
Тер с 7 указа пун кріепости 
Глас н'изм^ерне великости. 



317 



Ако в^етар дуб]"е у гори 
Страховит^ ем хуком слама, 
Ако давне чедре обори 
Над висоц^ем планинама, 
Зна,і, да выхар врши и сл^едп 
Глас свемоЬне запов^еди. 

Зеір либанске Бог Ье чедре 
Подроет силом плате врле, 
Да цут вышае стране ведре 
^к телиьи скачу и хрле> 
Кад нх зави]е и захити 
Снажни суевер, ^уг срдити. 

Паче и горе с м^еста свога 
Кренуье се кад он рече, 
И к'о пород іеднорога 
Пред в]'етром Ье трчат 1 прече 
Китни Либан, и угодни 
Искор'^ейен Сирион плодни. 

Глас божищ плам облака 
У тр^ескове ц^епа огаене: 
Тер и муае ствара и свака 
Правде ор}^а божанствена, 
Кад а под гром ки се чу^е 
Сво] освети стр^'еле ку)е. 

Бог неплодну пустош стр'^еса 
Славном р^ечи коіу изусти: 
Кад усхоЬе он с небеса, 
УсплодиЬе Кадес пусти; 
Да пропдіета и прораба 
ВоЬа од ин'^ех дража и сла^а. 

Глас божіуи скоте од зв'іерн, 
Зачне, исхитри, справп, изведе, 
По н>ем не цкни при матери, 



318 



Нег на пашу ]ел>ен греде. 
Божьем гласу скровно нще 
ІѴЦесто од дубрав' на]густи)е. 

Свак у цркви славиье га, 
^р потопом дажде д']ели, 
Да сва земльа зене с тега, 
Тер се по тоі пук насели, 
ВидеЬ' из н>е крила избрану 
С обилности цавтіет' храну. 

КраЛ) господин у в^ечному 
Еральеству Ье столовати ; 
Господин Ье пуку свожу 
Недобитну іакост дати; 
Господин Ье пук аеговим 
Смирит' драз'^ем благосовим. 

Буди тройству част н'умрла 
С хвал ом пуном дике и склада 
іер се слава сво^а прострла 
Од кад св'зет ^е Ьа до сада, 
И жив]еье в'^ек сред ра^а 
Без скончавьа, сврхе и кра^а. 



Псал. СХХХѴІ. 

Бабилонск'^ем над р'^екама 
Сред гвозден'^ех фдеЬ' уза, 
Прольевахмо ме^у нама 
Уз те р'^еке р'^еке од суза; 
^р нам сташе у спомени 
Наш поражен град ро^ени. 

Сред врбова бл'іеда луга 
Ки простире еден на води, 
Нек не мине наша туга 



319 



Разговором ко] им годи, 
Обнеси см о рад несіцене 
Щетне четре ') повржене. 

А то ^ере наш грабеЬи 
Запроси нам ствар несличну: 
Зачните нам , говореЬи, 
Ку год п)"есан вам' обичну, 
Ко,]' опЬисте у л^'епому 
Щеват' темплу Сионскому. 

Ва^ к'о бледни да щевамо 
ЗемЛ)' у туі^" бож^е части ! 
И забаву т'^ем давамо 
Нетуерничко] охо ласти ! 
Кб да сл^'епи без разлога 
Погрдимо част и Бога! 

О Салеме, родни граде, 
КуЬо избрана, крал>у од неби, 
Чу^ што вели скупно саде 
Свог из ропства тво] пук теби 
Ах не Ку те , ах никаде 
Заборавит' славни граде ! 

И ако те вйк забудем 
С непомаиве нехарности, 
Ако вазда ше%у л>удем 
Не усхвалим тве л^епости, 
Ако радост у спомени 
Свеі) не будеш прва мени: 

Ак ? од тебе на далече 
Рука и іезик наш и када 
Четру удари, щесан рече: 
Усахла нам рука тада, 



') Цитре. 



320 



А ^език нам вас прираст'о 
При гркл>ану непрошасто. 

Ва^ судеде злобне наше 
Не забуди, Боже, у вике, 
Ей проЬ нами нонукаше 
Бабилонске разбойнике, 
Да нас родне из слободе 
У претешко ропство воде. 

Знаш дан, Боже, у кй иЦху 
На нас войске врловите, 
Тер Едомди Нэим викаху: 
Вас иза дна град подріуте, 
Зграде и благо св^'ех годишта 
Иснразните, зби^т' у ништа. 

Бабилонски пр^'еки роде, 
Роде охоли, плач' и сузи, 
Видим вде те ^ур находе 
Туге сличне нашо] тузи, 
Блажен тко ти да до мала 
Све што нам си заимала. 

Блажен буди тко захвалу 
Твоіу сплеше и потисне, 
И тву д^ецу у бах малу, 
При кол^евках за врат стисне, 
Пак крвав^'ем сводим руками 
Силно омлати том о ками. 

Тр^ема соиствим на]виш'іема 
К'^ех се вдепост не скончава, 
Како У Іедно биЬе у св^ема, 
Тако и іедна буди слава, 
Ее све^ до сад, свеі> послще 
Свеі) у напр^ед, ке све^ прще! 



321 



ИЗ КЬИГЕ „НАУК КАРСТИАНСКИ" ОД БОШБАКА ФРАТРА 
МАТЮЕ ДИВКОВИЪА „ИЗ ИЕЛАШАК." 

По ,] едком издаѣу од 1738. године. 1 ) 

Овеіе редове вредно прочитати и што се тиче ре- 
зина и особито што се тиче правописа. 

I. Начин како се имамо владати и господин» богн 
препорнчивати лиежвіш вечером и интром нстаинЬи. 

Из интра устаинЪи с иостеьле сваки прави и добри 
карстианин, и карстианка има се знаменовати зламением 
светога крижа говореЬп н име юца и сина и дна светога, 
амен. По том га има риети: благосовЬлено бнди свето и 
не раздиеЬлено тройство сада и вазда, и н виеке вие- 
ком, амен. За онием има риети: оче наш , здравн Марин 
и виерование. За овием има риети опЬенн изповиед. Па- 
кер све како слиди да се смилуие наш свемогнЬи господин 
Бог, и (отпнстивши нам све грихе наше, приведе нас н 
живот вичЬни, амен. Онроштеяие, одришение и ютпн- 
штение свиех грнеха нашиех, да дарние нам свемогнЬи, 
и милосардьни Господин Бог. Амен. Достоиаи се, госпо- 
дине, чнвати нас брез гриеха ови дан. Смилни се нам, 
господине , смилни се нам. Бнди милосардие твое госпо- 
дине свархн нас како смо нФали н тебе. 8 тебе сам 
господине нФао , не Ьн те погардити н виеке. Господине, 
нслиши молитв н моин и вапаи мои да приеЬе к теби. 

II. Молитва анЬелн стражанинн. АнЬеле божи, кои 
иеси стражанин, и чнвалац мои, мене теби препорнчена 
ют привишЬне милости божанствене ; да мене чнваш, да 
нас просвиетлиш , владаш , и нправиш на свако диело 
добро и спасено. 

По том га има господинн Богн Фалн нздати, кои 
га е они ноЬ сачнвао сот неприатеЬла днховниех и тие- 



1 ) Из ове л'е квиге дата у Факсимилу іедна страна на таблици 
глагол>ских писмена ко&зе уз ову кн>игу. Онаким ^е словима 
све штампано. 

Ист. ери. каижЕвности. 21 



322 



лесниех и ют погибшш д»ше и тиела Ьнегова. И има се 
при пор учит и блаженои дивици Марие, маици ют мило- 
сардиа, и свием светием, да се моле господин» Бог» за 
ьнега, да се б»де достоиати по свом» неизмиерном» ми- 
лосарди» "просвиетлити, исправити и «правити, сарце, 
памет, «ста и све остале «де Ьнегове, да б»де чинити и 
диеловати оне ствари, кое с» драге и «годне бог» све- 
могаьем», корисне и спасеве д»ши и тиел» Ьнегов» и 
искарЬнега Ьнегова. Такоиер има промислити и процие- 
нити на кое ие помаьнкание и на кои гриех пригнат. и 
юд онога се помЬливие има чьвати, пазити и варовати. 
Пакер има риети три ютченаша и три здраве Марие на 
част, и на иоштение присветога тройства за свеколике 
живе и мартве. Пакер ако икако може, има поьи сли- 
шати мису ют почела до свархе. Наипослие рекши ов» 
молитв» напредовати и диеловати , що има чинити. 



--втН2^Иу«-- 



ИМЕНА ІША ОЕ П0МИН>У У ОІШ КБИЗИ. 



АврамовиК Теодор 135. 
Ллександар Сп.ъеЬанин 86. 
АлаговиЪ Александар 113. 
Апйгеаз (іе ТЬегез. сіе АтЪа 54. 
Андрщулик Марко 86. 
АнчиЬ 121. 
Анжелик Ф. 116. 
Арделио дела Бела, іезуита 108. 
Арнот Антонще 195. 
Атанацковик Богобо^ 215. 
Бабукик В. 229. 231. 
Бан Матща 216. 238. 
Бандуловик 121. 
Бараковик Ъур^е из Задра 102. 
Белостенац Иван 112. 
Берик Лован 151. 
Блажек Т. 229. 240. 
Богашиновпкева Лукрецща 104. 
БогдановикКашик, ^езуита 111. 
Боговпк Мпрко 236. 242. 
Божичевик Фр. 96. 
Бошковик Іован 185. 
Бошковпкева Ана 104, 
Бранковик Коста 198. 
Бранковик Ъураі? 76, 
Брезовачки 112. 
Будиник Сиіѵіеун , Задранин 86. 
Бучик Михаиле ПО. 
Валунов (7. Руварац) 186. 
Валентин 237. 
Вѳзилик А. 209. 



Верховац Максимилиан 113. 
Ветраник. Чавчпк, Мавро 97. 
Видаковик Милован 199. 212.213. 
Витезовик Навле 111. 
Возаревик Глиша 197. 
Волтищца,ІосиФИстрщанац 108. 
Враз Станко 229. 235. 
Врамац А. ПО. 
ВранчиК Фауст 108. 
Ву^ановик Стеван 134. 
Ву,щк Лоаким 155. 
Вуковик Божидар 54. 
Вуковик Викенччце 55. 
Вукотиновик Л). 229. 235. 240. 
Вучикевик, Буник, Иван 102. 
Га^ ./Ьудевит 229. 
Георгще од Бечкереки 151. 
Главиник 121. 

Градик Вас. Дубровчанин 86. 
Гундулик Иван 99. 100. 
Гундулик Сигмундо 100. 
Гучетик . Дубровчанин 86. 
Гучетик Степан 97. 
Давидович Дим. 156. 196. 206. 
Далматинац Антун 109. 
Дам^ан. ^акон 56. 
Данило , архиепископ 34. 
Даничик Ъуро 208. 223. 224. 225. 

226. 227. 
Деметар Димитров 235. 
Деметровик Шпиро, Котор. 238, 

21* 



324 



Дешик 86, 

Дивковик Матица 120. 

Димитрик Никола 97. 

Доментщан 34. 

Дошен Вид, Личанин 115. 

Драшковик Данко 234. 

Драшковик Ш. 229. 

Држпк Марин 98. 

Држик Ъорі>е 97. 

Живко, поп 56. 

ЖеФаровик ХриштиФор 132. 

Загуровик Іерон. из Котора 55. 

Зденча^ А. 229. 

Златарик Марин 104. 

Златарик Динко 98. 

Зма^евик, арцибискуп 87. 

Зонар Дован 66. 

Зриаски Петар 111. 
Зриаски Ъураі, 109. 
Иванишевик Иван из Врача 102. 
Ивичевик Стеван 237. 
Илик Дован 221. 
Исащ а духовник, светогорац52. 
Исаиловик 196. 197. 
^гик В. 232. 234. 
Іаков из Камене Рщеке 55. 
.Іакшик ЪорЬе 203. 220. 221. 
Дамбрешик Андри^а 112. 
Дандрик Мат. 113. 
Данковик Еман. 156. 196. 
Данковик Тодор 135. 
ДеФиміца, монахиаа 46. 
.Говановик Димитров 196. 
.Говановик Іован 203. 220. 
.Говановик Павао 191. 192. 
«Говановик Пѳтар 196. 



Лукик Ф. Фратар 184. 240. 

Дулинац П. 132. 204. 

Дуричик Дуре Далматинац 109. 

Дурковик Матща 86. 

Казалща Антун 238. 

Казначик А. 237. 

Канавелик Иван са Крчоле 102. 

Канижлик Антун 114. 

Караман свешт, и потоаи арци- 
бискуп 87, 

Караник СтеФ. Вук 159. 232- 233. 

Катанчик Петар, Матщ'а 115, 

КашиЬ Вартоломще 86. 

Какански Стеван 221. 

Кипрщан, митрополит 52. 

Козачински Емануило 129. 

Комуловик 86. 

Корниг. Ф. 112. 

Костантин, филозоф 64. 

Костик Лаза 222. 

Костик Петар из Черевика 192. 

Краков Даков из СоФ^'е 55. 

Крбавски Новак 83. 

Кристи^ановиЬ 236. 

Крстик Никола 206. 207. 

Кузманик 237. 

Кукул»евик Иван Сакцински 234. 
238. 239. 

Лазаревне Лазар 215. 

Лазаревне Никола 155. 

Лазаревне Ст. 134. 

Ланосовик М. Фратар 116. 

Леваковик РаФ. из Іастреб, 86. 

Ловренчик .Гаков 213. 

Лукарик Фр. Вурина 98. 

Лукшик А. 236. 



325 



ЛуциК Ханибал из Хвара 96. 
ЛЬубавпЬ Ъураі, 54. 
Л>убиЬ Симе 237. 
МагарашевиК Ъорі>е 189. 190. 
МажураниЬ Иван 229. 241. 243. 

244. 
Маваридѳ ^еромонаx 55. 
МалетиЬ ЪорЪе 217. 
МалешевиЬ Иван 109. 
МаргитиК Шкепан, Датчанин 120. 
Мардарще, монах 56. 
Марик И. 229. 
МартиЬ Грго, Фрат. (Ненад По- 

знановик) 184. 243. 
МартиниК Деро 96. 
Мартов Сен. 112. 
МарулиЬ Марко 96. 
Мати^евиіг ШЬепан 120. 
МатулиЬ Никола 96. 
МедаковиК Данило 202. 206. 
МенчетиК 96. — Владислав 103. 
Месик Мат. 239. 
Микал>а .Гаков, 0*езуита) 108. 
МиклошиК Фр. 208. 
МиклушиЬ Тома 112. 
Милан из Обне 56. 
Милутиновиіі Сима, Сара^ща 

184. 209. 210. 
МиошиК КачиЬ Андрвда 106. 
Мо^си^е монах из Дечана 55. 
Монацки Лован 129. 
МразовиЬ Аврам 145. 
Мушицки Лумцан 192. 209. 210. 
НалешковиЬ Никола 98. 
НенадовиЬ Н. Л>убомир 203. 
НщемчиЪ 240. 



Никодим, архиепископ 34. 
Никола из Раба 83. 
Никола^евик Ъор^е 200. 207. 
НиколиК Атанасщѳ 185. 
Новик .Іоксим 221. 
Обрадовик Доситще 137. 
ОрФелин 132. 133. 
Павловик Дам^ан 222. 
Павлович Тодор 195. 196. 
Наэ'с^е, патрщарх 64. 
Налмотик Ъон 99. 
Панчик Досиф 188. 
Папалик .Героним 96. 
ПастриК Иван из Спл»ѳта 86. 
Нахомще, монах из Рніеке 54. 
Пахомще логотет 52. 
Пацел 236. 
Пергошик Иван ПО. 
Перковац 236. 

Петрановик Вож. (Тодор) 200. 
Петрановик Герасим 200. 
Петрановик ТеоФИЛ 185. 
Петретик 110. 
Петров Дован 197. 
Петровик Вас. владика црно- 

горски 134. 204. 
Петровик Викентще 127. 
Петровик Моісще 127. 
Петровик Петар Ьегош 200 217. 

218. 243. 244. 
Поповик Таврило 198. 
Поповик Стер, .Гован 198. 199, 

213. 214. 
Поповик Мато 109. 
Поповик Милош 196. 
Поповик Ъор^е 202. 203. 



326 



ПосиловиЬ Павао 120. 

Праус 236. 

ПрерадовиЬ Петар 242. 

ПуциЬ Медо 237. 

РадичевиЬ Бранко 217. 219. 

Радул, 1>акон 56. 

Ра^иЬ Лован, архимандрит 149. 

204. 205. 206. 208. 209. 
РакиЬ ВиЬентщ'е, игуман 150. 
РакиЬ В. 151. 

Раковац Драгутин 229. 235. 
Рачки Фр. 234. 238. 
Рааина Динко 98. 
Ратка^ Ъураі, ПО. 
Рел>ковиЬ Сщ'еп. Зосжф 115. 
Рел»ковиЬ Ант. Мат. 115. 
Роза Степан 87. 
Сабл>ар Ми^ат 239. 
Сабл>ик 236. 
Свети Сава 33. 
СвиловиЪ 240, 
Совик Матица 87. 
СоркочевиЬ Петар 104. 
СолариЬ Павао 153. 209. 
СтаматовиЬ П. 196. 
СтарчевиЪ 236. 
Сте^иЬ 3. 198. 199. 
Степан Скадранин 56. 
Стефан првовенчани 34. 
Сто^адиновиіг Владислав 196. 
Сто^ановиК Ми^ат 237. 
Сто,ікови1і Атанасще 154, 173. 
СуботиЬ Іован 199. 200. 215. 216. 
Суваров Максим 129. 
Текели^а Сава 191. 192. 



Теодор монах 55. 
Теодосще поп 55. 
Теодоси^ев Димитров из .Іа- 

вьине 131. 
Терла^иЬ Григорще 154. 209. 
Тирол Димитров 197. 
ТкалчиЬ Ив. 239. 240. 
Томазео Никола 238. 
ТопаловиЬ М. 229. 
Торбар 3. 234. 
Тординац Ъ. 229. 240. 
Трнски Иван 242. 
Унгнад Иван 109. 
УцешеновиЬ Огаеслав 240. 
ФериЪ Ъ. 104. 
ФилиповиЬ Иван 237. 
Фраао Марина Апендиниза 108. 
ФрушиК Димитрще 156. 
ХабделиЬ Ъор^е 111. 
ХациК Іован (Милош Светик) 

190. 192. 193. 194. 
ХекторовиК Петар 98. 184. 
Хи^а Досиф 104. 
Цамблак Григориев 49. 
ЧубрановиК Андрща 97. 
ШаФарик іанко 208. 
Штос Павао 229. 240. 
Штросма^ер 234. 
Штули Доаким 109. 
Шулек Вогослав 235. 
Ъенадиіе пареклисщарх 55. 
Ьикам Вартоломще 55. 
Ъор^евик .Іован 202. 
ЪорЬиЬ Игаат 99. 185. 
Ъурковѳчки С. 112. 



ІПТАМПАРСКЕ ПОГРЕШКЕ. 



На стр. 2 врсти 3 озго сто,іи културом м. скултуром 

» * 18 , XI , , къість э БЪІСТЪ. 

, , 19 , XVI » э млжьскъі 9 МДЖЬСКЪІ. 

» » 19 1 од примедбе, м: ѣ читало се као іл, треба :ѣ читало 

се и као №. 

„ » 20 врсти 16 озго сто.}и старине м. старине. 

, » 32 , И , „ XV. XV. , XV. XVI. 

» ѵ 53 » 7 оздо сто^и у Ободу > «а Ободу. 

' » » 56 ж 8 озго » Милешеву » Милешеви 

» » 57 э 9 оздо э у Ободу » на Ободу. 

» » 72 » 25 озго сто,)и Кулана » Кулина. 

» » 88 ^ 3 , сто.іи Полици » Полицима 

» » 88 » 14 з , Полице » Шлица. 

» » 144 8 25 озго сто,іи црквеан » црквени 

» » 152 8 19 » , залублеѣе » залу б лене 

» 8 164 а 17 » ѵ Вуковеб орбе» Вукове борбе. 

, „ '178 „ 3 оздо 8 к<уе » ко/а. 

» » 214 9 10 озго э 1840 , 1830. 

* , 218 » 16 э , 1836 » 1846. 

» » 220 , 10 оздо » 1863 э 1861. 

» » 220 9 9 э » 1864 , 1863. 

55, ѵ 222 » 8 озго назначен ^е 66 чланак , а треба 67, 

и према томе до краіа вальа поправити броі чланака. 

» 9 226 врсти 11 оздо сто^и 1858 место 1854. 

Іош имамо додати што ^е изостало. На страви 205 вала 
додати да ]е Лован Ра,)и1і каижевник српски умрьо 1801. — На 
стр. 75 говори се да се не зна у кога су сад рукописи Михано- 
виЬа каижнице. Сад знамо да су откупл>ени за библиотеку іуго- 
словенске академиіе у Загребу, и да су тамо. — 



Іг 1 

Глаголь ска 


Іікршг. 


Бро г 


Сі 


^ара 


Новика 


Црквен. 


Ехаго.ьс. 


Тшріт.іски:. 


гЬ 


гЬ 


гТі іТ, 


Л Л 


1 


1 
1 

1 


е! 


Ё 


е ^ 


В в 


'2 


_ 


ЧР 


ЧЛ 


ПБ пи 


В Б 


3 


2 


ъ 


% 


%і % 


Г р 


4 


3 


Л 


Л 


ПЪ стъ 


А л 


5 


4 


э 


Э 


Э Э 


е е 


6 


5 


& 


М 


дЪ т 


Ж ж 


7 




* 


ъ 


& ж 


5 3 


8 


6 


& 


е? 


Рп Ѳп 


1 \ 


9 


7 


^ 


ср 


55* ір 


Н іі 


10 


8 


й 


5 


2 В 


і і 


20 


10 


М 


№ іР 


Ш 7 ПР 


ѣ ъ 


30 


— 


* 


:» 


*і * 


К к 


40 


20 


<#> 


гЪ 


Д й 


Л л 


50 


30 


я? 


ГС 


Яі т 


ІЛ ы 


60 


40 


•р 


-Р 


Г р 


N іі 


70 


50 


9 


9 


а я 


о 


80 


70 


^ 


■Р 


Р га 


П п 


90 


80 


ь 


Ь 


Ь ь 


Р р 


100 


400 


й 


» 


й я 


С с 


200 


200 


ш 


цц 


ОТ] на 


Т т 


300 


300 


§& 


аэ- 


Ш т 


ОѴ й й 


400 


400 


Ф 


Ф 


Ф Ф 


ф ф 


500 


500 


! ь 


ь 


/а /а 


X х 


600 


600 


© 


Ф 


О (?) 


0) со 


700 


800 


и 


ѴУ 


Щ я 


Шт ф 


800 


— 


■ѵ 


*ѵ 


Ч/ <ѵ 


Ч ч 


900 


900 


$ 


4 


« я 


V ѵ 


1000 90 


ш 


ш 


Ш ш 


Ш и] 


— 


— . 


« 


-в 




Ъ ъ 


— 


— 


°8й 


«вф 




ЪІ ЪІ ън 


— 




я 


в 


л Т 


Ь ь 


— 





щл 



Г.гдго.ьгка 


ІПЦПГ.І. 


ІІ,,о, 


Стара 


Нови [а 


Црквен 


і Г.г.чго.і.г ! ішрл.ігі.іі 


А А 

\Г р 
<€ <€ 

Ж ж 
•О 1 <в- 

& 8- 


#і да 




Ѣ ѣ 
К) Ю 

И іл 

к; не 

Л л 

•Л т 

І7ІѴ ІЛ 

НИ 

ч + 

ѳ ^ 

* ѵ 


| - 

і 

і 
1 

| 
і 

1 - 

! (500) 


(900) 

(НО) 

00 
700 

9 

400 


БОСАНСЕА ЪИРШИЦД 

І Ш У Е N А Ш 1 

7"^тУе наш кон неси пл пстктх 
чЛ/ ешктнее нале тпоне , прнеАн кра 
/ѵлнепстпо тпоне 5 оі^4н поЛлд тпо- 
на^ какомднеш^ такой ид;емЛлн 
крѴх наш содг^дЛнн 4анмдмгд <}д- 
ндс-> н шп^стниам «^гемаше илко 
н ллн Сй^п^фдлю ОДемнком ид- 
шнел\ , н ыезпсФн ндс X мдпдет . 
йд нзшдан ндс й4лзлд. Дмем . 

■ 

Э Др<ша Марна, ^лшлостн пь'па, гос. 

гЭпо^нн стотом тллншл тн'несн 
ме&кемалш > н ОІлатоспЛлсм пло4 
ш 4Хтроте таоне НсУс . Ста Мирно 
манко Шокна) лшлнзаіис грешни- 
ке саФд •> н У приеме Смартн наше. 
ДмбН . 



/ 



ИСТОРША СРПСКЕ КІЬИЖЕВНОСТИ 

ПРЕГЛЕД 
УГАЪАН ЗА ШКОЛСКУ ПОТРЕБУ 



С ДОДАТКОМ ОД ПРИМЕРА ИЗ СТАРБ СЛОВЕНСКЕ , СРПСКО-СЛОВЕНСКЕ 
ДУБРОВАЧКЕ КРЬИЖЕВПОСТИ И С ТАВЛИЦОМ ГЛАГОЛ>СЕИХ СЛОВА. 



НАИН ОАО 

СТС^АН НОВАКОВИ11, 



Прегледала и одобрила школска комисща. 



1867. 

11ІТАМПАНО У ДРЖАВНО.І ШТАМПАРИЛИ У ВЕОГРАДУ. 

ИДАВЬЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРЮЕ. 



VI 3 






ОеасШіесі изіпд Міе Вооккеерег ргосезз. 
ЫеіЛгаІігіпд адепі: Мадпезіит Охісіе 
Тгеаітепі Оаіе: д*ч 



2002 

эіоа 



РгезегѵаііопТесИпоІодіез 

А Ѵ/0Н1.0 І.ЕАОЕН ІМ РАРЕН РВЕЗЕЯѴАТІОМ 

111 ТЬотзоп Рагк Огіѵѳ 
СгапЬеггу ТоѵѵпзЫр, РА 16066 
(724)779-2111 



аани— 



ШИН 



няВо 



ЫВКАКѴ ОГ СОМСКЕ88 



ОООЕЬЗБЙЗЧБ